Velika Britanija zatvara poglavlje elektrana na ugalj

06.09.2024

coal_power_plant_elektrana_na_ugalj_wind_park_vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (albert-hyseni)

Energetska slika poslednjih godina menja se iz dana u dan. Nedavno smo pisali da je Švajcarska ukinula svoju zabranu za gradnju nuklearnih reaktora, da ih Kina s druge strane gradi velikom brzinom, da se grade nove gasne interkonekcije u jugoistočnoj Evropi, i kako niču nove vetro i solarne elektrane.

Deo ovih procesa je i gašenje termoelektrana i odustajanje od uglja kao energenta. U tom kontekstu, U Velikoj Britaniji poslednja preostala elektrana na ugalj, Ratcliffe-on-Soar, biće zatvorena do kraja septembra 2024. Izgrađena pre oko šest decenija, sposobna da napaja dva miliona domova, odradila je svoje.

Kraj rada ove elektrane označava i kraj jedne ere u kojoj je Velika Britanija u velikoj meri zavisila od uglja za većinu svojih potreba za električnom energijom. U 1990. godini, ugalj je činio 80 odsto proizvodnje električne energije u Velikoj Britaniji, dok je do 2023. godine taj udeo pao na samo 1 odsto, kako prenose svetski mediji. Vetar, solarna energija i bioenergija sada preuzimaju vodeću ulogu u energetskom miksu zemlje, uz podršku gasa i nuklearnih elektrana.

Pročitajte još:

Dok Velika Britanija privodi kraju svoju upotrebu uglja, Danska kompanija Ørsted zatvorila je svoju poslednju elektranu na ugalj, Esbjerg. Ova elektrana je bila važan izvor električne energije u Danskoj, ali zatvaranje označava kraj dugog puta tranzicije kompanije ka obnovljivim izvorima energije. Od 2006. godine, Ørsted je postepeno smanjivao potrošnju uglja, prebacujući svoje elektrane, između ostalog, na održivu biomasu.

Zatvaranjem Esbjerga, odnosno poslednje termoelektrane na ugalj, kompanija Ørsted je na korak od ispunjavanja svog cilja da 99 odsto energije proizvodi iz obnovljivih izvora do 2025. godine. Gašenje fabrike Esbjerg, koja je trošila 500.000 tona uglja godišnje, predstavlja završnu fazu u ovoj transformaciji, navodi se na sajtu kompanije.

Dakle, polje energetike transformiše se svakodnevno, kako zbog klimatskih ciljeva, tako i zbog energetske bezbednosti i stabilnosti koja je mnogima postala prioritet nakon geopolitičkih dešavanja, energetske krize, i povećane potražnje za električnom energijom na globalnom nivou.

Energetski portal

Leto 2024 – Najtoplije ikada zabeleženo u svetu

06.09.2024

vrućina_umivanje — Foto-ilustracija: Unsplash (Tadeusz Lakota)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

Avgust 2024. godine bio je najtopliji avgust na globalnom nivou zajedno sa avgustom 2023. Prosečna temperatura vazduha bila je 16,82 stepena Celzijusa, što je za 0,71 stepeni više nego što je prosek za ovaj mesec bio između 1991. i 2020, saopštio je Servis za klimatske promjene Kopernikus (C3S).

„Prosečna globalna temperatura za prethodnih 12 meseci (septembar 2023 – avgust 2024) je najviša ikada zabeležena za bilo koji period od 12 meseci, sa 0,76°C iznad proseka za period 1991–2020 i 1,64°C iznad predindustrijskog proseka za period 1850–1900. Ove vrednosti su identične onima zabeleženim u prethodna dva 12-mesečna perioda, koji su se završili u junu i julu 2024“, navodi se u saopštenju.

Globalna prosečna temperaturna anomalija za ovu godinu do sada (januar–avgust 2024) iznosi 0,70°C iznad proseka za period 1991–2020, što je najviša ikada zabeležena vrednost za ovaj period i 0,23°C toplija nego u istom periodu 2023. godine. Da bi 2024. bila hladnija od 2023. godine, prosečna temperatura za preostale mesece morala bi da padne za najmanje 0,30°C, što se nikada nije desilo, pa je vrlo verovatno da će 2024. godina biti najtoplija godina ikada zabeležena.

Kada je reč o Evropi, ovaj avgust je bio najtopliji nakon avgusta 2022. godine. Temperature su bile za 1,73 stepena više od proseka.

Pročitajte još:

Temperature u Evropi bile su najviše iznad proseka u južnoj i istočnoj Evropi, dok su bile ispod proseka u severozapadnim delovima Irske i Ujedinjenog Kraljevstva, Islandu, zapadnoj obali Portugala i južnoj Norveškoj.

Visoke temperature pratile su suše i požari u većem delu kontinenta, dok su u nekim delovima Evrope zabeležene značajne padavine koje su izazvale poplave.

Avgust 2024. bio je suvlji od proseka u većem delu kontinentalne Evrope, uključujući južni deo Velike Britanije i Irsku, Alpe, Balkan, severozapad Rusije i istočnu Fenoskandiju, gde su područja na jugu i istoku doživela sušu i požare. Van Evrope, avgust 2024. bio je vlažniji od proseka u istočnoj Severnoj Americi (delimično zbog uragana Debi), centralnoj Rusiji, istočnoj Kini i istočnoj Australiji. Indijski potkontinent bio je pogođen monsunskim kišama i ciklonom Asna.

Jaka kiša izazvala je poplave u Sudanu, Etiopiji i Eritreji. Japan je bio pogođen tajfunom Šanšan.

Energetski portal

U Nemačkoj više od 60 odsto struje iz OIE

06.09.2024

NOVO vetar — Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

U Nemačkoj je u prvoj polovini 2024. godine, proizvedeno i isporučeno u mrežu 220 milijardi kilovat-sati struje, što je za 5,3 odsto manje struje nego u prvoj polovini 2023. godine, pokazuju preliminarni podaci Saveznog zavoda za statistiku (Destatis).

Iako je došlo do ovog pada, proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije povećana je za 9,1 odsto u odnosu na prvu polovinu 2023. godine. Preciznije, povećana je na 135,2 milijarde kilovat-sati. Gledajući udeo OIE u ukupnoj proizvodnji struje, u 2024. godini je reč o 61,5 odsto, dok je u prvoj polovini prethodne godine udeo bio 53,3 odsto.

Istovremeno, proizvodnja struje iz konvencionalnih izvora smanjena je za 21,8 odsto u odnosu na prvu polovinu 2023. godine, čime je udeo ovakve energije u ukupnoj proizvodnji struje pao na 38,5 odsto.

Energije iz vetra, činila je trećinu proizvedene struje u prvoj polovini ove godine. Štaviše, proizvodnja iz vetroelektrana povećana je u periodu prve polovine za 11,9 odsto u poređenju sa istim periodom 2023. godine. Reč je o povećanju sa 65,5 na 73,4 milijarde kilovat-sati. Dobre rezultate u povećanju beleži i solarna energija i to za 8,3 odsto u poređenju sa prvom polovinom 2023. godine, pa je tako isporučeno 30,5 milijardi kilovat-sati. Sa ovakvim povećanjem, njen udeo čini 13,8 odsto ukupne količine struje.

Dok se povećanje vetra pripisuje izuzetno vetrovitom periodu, rezultat solara jeste povećanje kapaciteta novih postrojenja.

Pročitajte još:

Konvencionalni izvori energije

I pored pada proizvodnje energije iz konvencionalnih izvora, ugalj ostaje drugi najvažniji izvor, čak iako je i on opao za više od četvrtinu. Naime, količina proizvedene struje u termoelektranama na ugalj je smanjena u prvoj polovini 2024. godine za 26,4 odsto u poređenju sa istim periodom 2023. godine. Njen udeo ostaje 20,9 odsto u ukupnoj proizvodnji struje. Tokom prve polovine 2024. godine, iz uglja je proizvedeno 45,9 milijardi kilovat-sati, što je najmanja količina u jednom polugodištu koja je zabeležena još od početka praćenja podataka 2018. godine.

Takođe je i proizvodnja struje iz prirodnog gasa smanjena u prvoj polovini ove godine i to za 1,8 odsto u poređenju sa istim periodom 2023. godine. Sa udelom od 14,6 odsto ukupne proizvodnje, ovaj energent zauzima treće mesto po najvažnijim izvorima.

Napominje se da su statistikom obuhvaćene sve elektrane i postrojenja za proizvodnju struje u Nemačkoj koja isporučuju struju u mrežu za opštu upotrebu. Sa druge strane, nije obuhvaćena ona struja koja se proizvodi u industrijskim postrojenjima i odmah troši u industriji, ka oni struja koju proizvode solarni sistemi privatnih domaćinstava i koja se koristi u domaćinstvima.

Energetski portal

Izgradnja gasne interkonekcije između Srbije i Severne Makedonije

06.09.2024

Suočeni sa globalnim energetskim izazovima, zemlje regiona sve više ulažu u diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja energijoma, a jedan od ključnih je prirodni gas.

Upravo zbog toga, izgradnja gasne interkonekcije između Srbije i Severne Makedonije postaje ključni strateški projekat koji ima za cilj ne samo da poveća sigurnost snabdevanja, već i da doprinese razvoju energetske infrastrukture u celom regionu.

Ova interkonekcija povećava energetsku nezavisnost, omogućavajući Srbiji i Severnoj Makedoniji da se oslanjaju na širi spektar izvora gasa. Planirana trasa gasovoda, koja će na srpskoj strani biti duga 47 kilometara, deo je šireg evropskog energetskog povezivanja i važan je korak u osiguravanju stabilnog snabdevanja prirodnim gasom za obe zemlje.

Pročitajte još:

Javna nabavka za ugradnju solarnih panela na osnovnim školama u Kragujevcu

Kako se navodi na sajtu Vlade Srbije, ukupna vrednost radova na srpskoj strani procenjena je na 42 miliona evra, a završetak projekta se očekuje do 2027. godine.

Pripreme se u toku, s obzirom da je u fazi izrada ključnih dokumenata poput Prostornog plana i Studije izvodljivosti, što se finansira iz evropskih fondova. Pored toga, Srbija će kroz ovu interkonekciju značajno unaprediti distributivnu mrežu u južnim delovima zemlje i poboljšati skladišne kapacitete za prirodni gas, što je ključno za stabilnost snabdevanja.

Povezivanjem sa gasovodom Grčka–Severna Makedonija, čiji se završetak očekuje sledeće godine, obe zemlje će postati deo šireg energetskog koridora koji će omogućiti stabilno snabdevanje gasom iz Grčke ka Srbiji, jačajući energetsku sigurnost celog regiona.

Energetski portal

Srbiji smeća ne manjka, kako otpad pretvoriti u energiju

06.09.2024

deponija , deponije , upravljanje otpadom , otpad — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Procenjuje se da bi samo sagorevanjem smeća Srbija mogla da pokrije tri odsto potrošnje struje. Kako, objasnili su stručnjaci u „Beloj knjizi dobijanja energije iz otpada“.

Neke evropske zemlje uvoze otpad da bi proizvodile energiju. Srbiji smeća ne manjka, pored regularnih i dalje je mnogo i nesređenih i divljih deponija, gde su požari veoma česti.

Na to upozorava „Bela knjiga korišćenja otpada u proizvodnji energije“ i daje smernice o upravljanju i mogućim tehnologijama za gradnju spalionica. A bavili su se samo komunalnim otpadom.

,,Kao ključni problem ni posle 15 godina od donošenja Zakona o upravljanju otpadom, mi u Srbiji nismo uspeli da sa punom pouzdanošću utvrdimo koje količine otpada imamo i kakav otpad imamo. Posle 15 godina mi imamo jednu trećinu lokalnih samouprava koje uporno odbijaju da ispune svoju zakonsku malu dužnost da izveste o količinama i sastavu otpada koje prikupe“, kaže Igor Jezdimirović, predsednik Udruženja inženjera za zaštitu životne sredine.

Stručnjaci ističu višestruku korist upotrebe otpada – za dobijanje toplotne i električne enrgije uz očuvanje životne sredine. Reciklažom se pritom obezbeđuju i sirovine kojih već nema dovoljno na evropskom tržištu.

Pročitajte još:

,,Nama umire reciklažna industrija. Pokušavamo da hibridno uvozimo i papir i plastiku i streč. Mi ne možemo zadovoljiti ono što su potrebe domaće proizvodnje. Danas, svaki proizvod koji ide prema Evropskoj uniji mora imati 30 posto reciklata. Da li to bili džakovi, kese, metal. Mi sada vidimo procese hemijske reciklaže koja kreće u Evropi“, kaže Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije.

Ističe da energiju iz otpada treba gledati kao novi investicioni potencijal.

U izradi Bele knjige Srbiji je pomagala Austrija, koja duže od šest decenija iz otpada proizvodi energiju.

,,Najnovija direktiva Evropske unije predviđa da se do 2030. na deponije može plasirati samo 10 posto komunalnog otpada. Sve ostalo mora da bude spaljeno ili reciklirano. U ovom trenutku osam zemlja to ispunjava, ostale su na putu ka tom cilju. Nivo zaštite životne sredine je izuzetno visok“, kaže Helga Stoiber, stručnjak za termičke procese otpada u Austriji.

Donosiocima odluka, Vladi, a posebno lokalnim vlastima, preporučuju da ubrzaju izradu projekata za sanaciju deponija, što je preduslov za pretvaranje smeća u energiju.

Izvor: RTS

Prvi projekat za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida u Italiji

05.09.2024

emisije — Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Prvi projekat za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida (CCS) u Italiji poznat je kao Ravenna CCS projekat, a pokrenut je isključivo u ekološke svrhe. Cilj je smanjenje emisija ugljen dioksida što doprinosi borbi protiv klimatskih promena, posebno u industrijama koje je teško dekarbonizovati.

Projekat je nazvan po regionu u kojem je smešten, a koristiće iscrpljena prirodna gasna polja u Jadranskom moru. Uključuje trajno geološko skladištenje ugljen-dioksida uhvaćenog sa dimnjaka industrijskih postrojenja trećih strana i transportovanje putem podzemnih cevovoda ili brodom do pumpe u Kazalborzetiju.

U ovom projektu snage su udružile naftna i gasna kompanija Eni i kompanija za energetsku strukturu Snam.

Prva faza ima za cilj da uhvati, transportuje i skladišti 25 hiljada tona CO2 godišnje iz Eni-jevog postrojenja za preradu prirodnog gasa. Nakon hvatanja, ugljen-dioksid se transportuje i skladišti na dubini od 3.000 metara u iscrpljenom gasnom polju. Postrojenje već smanjuje emisije CO2 iz dimnjaka postrojenja u Kazalborzetiju za preko 90 odsto, a u nekim slučajevima čak i do 96 odsto. Ovo je posebno važno jer su uslovi hvatanja ugljen-dioksida teški zbog niske koncentracije CO2 i atmosferskog pritiska.

Pročitajte još:

Nakon završetka ove faze predviđena je i druga, od 2027. godine, za koju se planira skladištenje do četiri miliona tona CO2 godišnje. Od 2030. godine, značajan kapacitet ovih rezervoara, procenjen na preko 500 miliona tona, mogao bi omogućiti povećanje obima, potencijalno dostižući više od 16 miliona tona godišnje, u zavisnosti od potražnje na tržištu.

Prema izveštaju Politehničkog univerziteta u Milanu, CCS postrojenje sa potencijalom da hvata i skladišti 16 miliona tona CO2 godišnje, uz ukupne troškove tokom životnog veka od 38,4 milijarde evra (uključujući investicije i operativne troškove), moglo bi generisati direktne i indirektne ekonomske koristi od 79 milijardi evra.

U drugoj fazi previđeno je da Ravenna postane referentni CCS (Carbon Capture and Storage – CCS) centar za Južnu Evropu i Mediteran.

Projekat Ravenna će postići stvaranje novih radnih mesta u naprednom sektoru orijentisanom na održivost, privući investicije i nove održive industrijske inicijative svetskih investitora.

Ovaj projekat je ključni deo strategije Italije za postizanje karbonske neutralnosti do 2050. godine i održavanje konkurentnosti njenih industrija uz smanjenje uticaja na životnu sredinu.

Jasna Dragojević

Kompanije u EU kaskaju u elektrifikaciji za privatnim sektorom

05.09.2024

Elektromobil, električni automobil, elektroponjači — Photo: Pixabay

Elektrifikacija drumskog saobraćaja, jedna od glavnih tema Evrope, jeste veliki deo sveukupne tranzicije koja se odvija. Evropska unija nalazi se na čelu ove transformacije.

Ipak, dok privatni sektor sve više prihvata električna vozila kao alternativu vozilima na dizel i benzin, kompanije zaostaje u ovom procesu, iako imaju presudnu ulogu. Prema najnovijim podacima Dataforce-a za prvu polovinu 2024. godine, razlika u usvajanju električnih vozila između privatnog i korporativnog sektora EU vrlo je očigledna.

Podaci pokazuju da je 13,8 odsto svih novih privatnih registracija automobila u EU okrenuto električnim vozilima (BEV), dok je taj procenat za kompanije niži i iznosi samo 12,4 odsto. Ovo se može činiti kao mala razlika, ali s obzirom na to da preduzeća registruju čak 60 odsto svih novih automobila u EU, ovaj zaostatak ima veće posledice nego što se čini, navodi Transport&Environment.

Pročitajte još:

Najveći problemi, kako se navodi, beleže se na najvećim evropskim tržištima – Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji. U ovim zemljama vidljiv je pad u kupovini električnih vozila tokom prve polovine 2024. godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, dok je privatni sektor, uprkos određenim izazovima, beležio rast. U Nemačkoj, koja je najveće automobilsko tržište u Evropi, korporativno usvajanje e-vozila i dalje ne prati korake privatnog sektora, koji je pored svega osetio i ozbiljan pad zbog smanjenja subvencija za privatne kupce.

Poljska je kako navodi Transport&Environment, drugačiji slučaj, s obzirom da je tržište službenih automobila stagniralo, dok su privatne registracije doživele značajan pad u prvoj polovini 2024. godine. Ipak, Belgija se izdvaja kao jedini pozitivan primer, gde su korporativni automobili postali predvodnici u elektrifikaciji.

Belgijski uspeh može se pripisati fiskalnim merama koje su počele sa postepenim ukidanjem poreskih olakšica za vozila na fosilna goriva, čime su kompanije bile podstaknute da pređu na električna vozila.

S obzirom na to da službeni automobili u EU imaju niz poreskih povlastica, uključujući olakšice za poslodavce i zaposlene, očekivanja su veća. Ipak, postoji tržišni neuspeh u usvajanju električnih vozila u korporativnom sektoru, što kako se objašnjava, nije prvi put, već je prisutan tri godine, što ukazuje da su potrebne promene.

Energetski portal

Energy Week Western Balkans 2024 – Pokretanje tranzicije ka čistoj energiji u regionu

05.09.2024

Jedan od najuticajnijih događaja u energetskom sektoru na Zapadnom Balkanu ove godine, Energy Week Western Balkans 2024, okupiće lidere regiona, energetske kompanije, međunarodne investitore i donosioce politika, pružajući im jedinstvenu priliku da razgovaraju o strategijama za ubrzanje tranzicije ka obnovljivim izvorima energije.

Ovaj događaj, održaće se 9. i 10. oktobra u ekskluzivnom Maestral Resortu u Crnoj Gori.

Premijerna konferencija regiona okupiće ključne aktere iz Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova* i Hrvatske, zajedno sa predstavnicima velikih međunarodnih finansijskih institucija i vodećih globalnih kompanija u energetskom sektoru. Razgovori će biti usmereni na politiku, finansiranje i tehnologiju – ključne stubove za pokretanje energetske tranzicije u regionu.

Agenda konferencije pažljivo je osmišljena kako bi se odgovorilo na hitne izazove energetskog sektora u regionu. Jedna od centralnih sesija nosi naziv ,,Zajedno ka sutrašnjici: Regionalne strategije integracije za unapređenje obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu“, gde će ministri iz regiona razgovarati o značaju regionalne saradnje u promociji obnovljivih izvora energije.

Takođe, sesija pod nazivom ,,Balansiranje: Navigacija tranzicije sa uglja na obnovljive izvore energije naspram strategije mešavine gasa“, baviće se izazovima tranzicije sa uglja, a u njoj će učestvovati Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS).

Događaj će se fokusirati i na budućnost energetske infrastrukture regiona. Sesija pod nazivom ,,Budućnost mreže: Investicije u otpornost, obnovljive izvore energije i tehnologije skladištenja“, sponzorisana od strane Sungrow-a, naglasiće neophodne investicije kako bi mreža mogla da podrži budućnost sa dominantnim obnovljivim izvorima energije. Aleksandar Mijušković, predsednik Upravnog odbora Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES), podeliće svoj stav o ovim ključnim razvojnim planovima.

Pročitajte još:

Baveći se operativnim izazovima s kojima se suočavaju energetski projekti u regionu, sesija „Navigacija kroz tržišne izazove: od obezbeđivanja zemljišta do balansiranja uslova“ predstaviće izlaganja lidera iz industrije, uključujući Miloša Kostića, generalnog direktora MT-KOMEX-a.

Regulatorni okviri, ključni za ubrzanje usvajanja obnovljivih izvora energije, biće u fokusu sesije „Oblikovanje politika za obnovljive izvore: Dijalog sa regulatorima Zapadnog Balkana“. Među govornicima će biti istaknuti regulatori, kao što su Branislav Prelević, član Odbora Agencije za energetiku i vodoprivredu Crne Gore, Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije, i Marko Bislimoski, predsednik Regulatorne komisije za upravljanje vodama i komunalnim otpadom Republike Severne Makedonije.

Finansijski aspekti energetskih projekata biće obrađeni u sesiji „Otključavanje potencijala: Istraživanje finansiranja, bankabilnosti i izvora prihoda na Zapadnom Balkanu“. Ova sesija će se fokusirati na to kako energetski projekti mogu postati atraktivni za investitore, što je ključni korak za budućnost energetskog sektora u regionu. Takođe, strategije za izgradnju poverenja investitora biće predstavljene u sesiji „Podsticanje poverenja investitora: Obezbeđivanje predvidivosti i pravičnog tretmana“, gde će pravni eksperti, investitori i predstavnici vlade podeliti svoja iskustva o stvaranju stabilnog i transparentnog poslovnog okruženja.

Dodatno, globalni i regionalni lideri iz Svetske banke, IFC-a, EBRD-a, UKEF-a i Green for Growth Fonda pružiće globalnu perspektivu o održivom razvoju i ekonomskom rastu u regionu. Neda Lazendić (WV International), Rico Koch (NOTUS energy), Mats Lundin (Emergy), Ivan Liakh (DTEK Renewables International) i mnogi drugi istaknuti lideri će podeliti svoja iskustva iz rada na solarnim i vetroelektranama gigavatnih razmera.

Sa više od 18 GW potencijala obnovljivih izvora na raspolaganju, Energetska nedelja Zapadnog Balkana 2024. predstavlja ključnu platformu za oblikovanje budućnosti energije u regionu. Učesnici će imati priliku da se uključe u B2B i B2G sastanke sa vodećim izvršnim direktorima, donosiocima politika i liderima mišljenja iz Zapadnog Balkana i šire.

Za više informacija o događaju, uključujući celu agendu i detalje o registraciji, pogledajte ovde.

Izvor: Energy Week Western Balkans

Saradnja Mađarske i Srbije u tretmanu otpadnih voda duž reke Tise – BEST WASTEWATER

05.09.2024

reka Tisa — Foto-ilustracija: Wikipedia (Raimond Spekking)

Foto-ilusztracija: Unsplash (Danijel Durković)

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine u julu ove godine, započeo je projekat pod nazivom „Prekogranična saradnja u tretmanu otpadnih voda duž reke Tise’’ – BEST WASTEWATER. Projekat je odobren u okviru prvog poziva INTERREG IPA programa prekogranične saradnje Republika Mađarska – Republika Srbija za period 2021-2027.

Interreg VI-A IPA program Mađarska-Srbija se sprovodi u okviru finansijskog okvira Evropske unije 2021-2027, u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Na osnovu „podeljenog sistema upravljanja’’ zemalja učesnica – Mađarske i Srbije, Program finansira i podržava projekte saradnje organizacija koje se nalaze u programskom području – mađarskim okruzima Čongrad-Čanad i Bač-Kiškun, i srpskim teritorijama Zapadnobačka, Severna Bačka, Južnobačka, Severnobanatska, Srednjebanatska, Južnobanatska i Sremska.

Program pomaže razvoju stabilnog regiona koji sarađuje i opšteg kvaliteta života u pograničnom regionu. Takođe omogućava ekonomsku saradnju organizacija iz dve zemlje, neguje zajednički identitet i kulturno-istorijsko nasleđe pograničnog regiona i doprinosi njegovoj ekološkoj održivosti i bezbednosti.

Za više informacija pogledajte ovde.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, kao partner, u saradnji sa vodećim partnerom Algyő Nagyközség Önkormányzata (partner sa teritorije R. Mađarske) predao je projektnu aplikaciju sa ciljem zaštite reke Tise, smanjenje zagađenja životne sredine i sprečavanje da otpadne vode dospeju u tlo.

Pročitajte još:

Kako se navodi, predviđeno je da Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine bude zadužen za podizanje svesti javnosti, lokalnih samouprava i svih ostalih zainteresovanih strana u pogledu zaštite životne sredine kao i promociju značaja ovakvih projekata i saradnje sa Evropskom unijom.

U okviru svojih aktivnosti, Pokrajinski sekretarijat će u projektu sprovesti neophodne analize zagađenosti vode u reci Tisi u kritičnim tačkama koje će biti mapirane i kroz zajedničku studiju i mapu sa mađarskim partnerima stvoriti jasnu i širu sliku problema i koji će se u okviru istog projekta rešavati posebnom opremom od strane ostalih partnera.

Realizacija projekta je od izuzetnog značaja za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, s obzirom na to da se njegova implementacija vrši na teritorijama više vojvođanskih lokalnih samouprava kao i činjenica da ovaj deo Srbije i Mađarske predstavlja jednu geološku i hidrološku celinu. Usled ovakvih okolnosti, ističe se i prekogranični uticaj voda i potreba zaštite reke Tise od zagađenja što će dovesti do još bližih odnosa ove dve države.

Iako su zajedničke aktivnosti po pitanju vodoprivrede i zaštite životne sredine kao i zdravlja stanovništva sa obe strane granice, već postojale, treba istaći da je ovo projekat koji bi ujedinio i povezao različite prekogranične oblasti.

Projekat traje 24 meseca, a ukupna sredstava koja su odobrena Pokrajinskom sekretarijatu iznose 150.268,80 evra.

Energetski portal

Velika Britanija povećava kapacitet vetroenergije za 6,3 GW

04.09.2024

U cilju prelaska na čistu energiju i smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva, Velika Britanija organizuje aukcije za razvoj novih projekata vetroparkova. Rezultati poslednje sprovedene aukcije za nove vetroparkove pokazuju da su ugovori o razlici u ceni dobijeni za ukupno 6,3 GW nove energije iz vetra. Od ovog kapaciteta, 5,3 GW su vetroelektrane na moru, uključujući 400 MW plutajućih vetroelektrana. Ostatak, 990 MW su kapaciteti vetroelektrana na kopnu.

Govoreći o razvoju ove energije na moru, najnovije aukcije su ostvarile dobar rezultat, uzimajući u obzir da na prošlim nije bilo kapaciteta za more.

Pojašnjenja radi, Ugovor o razlici u ceni (CfD) predstavlja mehanizam koji obezbeđuje stabilnost prihoda za proizvođače obnovljive energije. Dakle, kompanije koje grade vetroparkove iznesu ponude za cenu po megavat-satu (MWh) energije koji imaju u planu da proizvode i to postaje zagarantovana cena. Ukoliko tržišna cena padne ispod nje, država će nadoknaditi razliku. Ipak, ukoliko cena poraste, proizvođa vraća razliku državi.

Pročitajte još:

Kako je malopre navedeno, u prethodnoj aukciji nije dobijena nijedna ponuda za vetroelektrane na moru, zato što je gornja granica bila niska. To znači da je maksimalna cena po megavat-satu energije koju je država bila spremna da plati kompanijama, bila niska. Zbog toga je u ovim najnovijim aukcijama, Velika Britanija povećala gornju granicu cene za 66 odsto, što je realnija cena na osnovu koje bi proizvođači mogli da ostvare zaradu. Reč je o povećanju na 73 funte po MWh (oko 85 evra).

Gledajući ukupan kapacitet od 6,3 GW nove energije iz vetra, za koji su dobijeni ugovori, broj projekata je sledeći. Devet projekata za vetroelektrane na moru, jedan projekat plutajućeg vetroparka i 22 projekta vetroparkova na kopnu.

Ipak, kako navodi WindEurope, Velika Britanija će morati da nastavi da ulaže napore i obezbedi veće količine u sledećim aukcija kako bi ostvarila ciljeve za dekarbonizaciju. Vlada ove zemlje obavezala se da će do 2030. godine da udvostruči kapacitete vetroelektrana na kopnu i učetvorostruči kapacitete vetroelektrana na moru.

Energetski portal

Digitalizacija pokreće održive lance snabdevanja u najmanje razvijenim zemljama

04.09.2024

posao_saradnja — Foto-ilustracija: Unsplash (Helloquence)

Foto-ilustracija: Unsplash (2Photo Pots)

Digitalizacija ima potencijal da transformiše lance snabdevanja u najmanje razvijenim zemljama, omogućavajući im da odgovore na rastuće zahteve za održivošću.

Tehnologije poput veštačke inteligencije, “blokčejn” baze podataka i internet inteligentni uređaji (IoT) već sada pružaju alate koji mogu značajno unaprediti efikasnost i smanjiti otpad, ali je ključno da ove tehnologije budu prilagođene potrebama najmanje razvijenih zemalja kako bi imale istinski pozitivan uticaj, piše Svetski ekonomski forum.

Jedan od ključnih aspekata digitalizacije je njena sposobnost da pomogne preduzećima da postignu trostruki krajnji rezultat – ekonomski, društveni i ekološki – i da integrišu ove dimenzije u celokupni lanac snabdevanja. Digitalizacija ne samo da povećava transparentnost, već omogućava i bolju kontrolu nad svim aspektima poslovanja, čime se omogućava smislena integracija održivih praksi u svaki korak lanca snabdevanja.

Na primer, “blokčejn” tehnologija, koju čine digitalno povezane manje baze podataka (blokovi), može poboljšati praćenje i sledljivost proizvoda kroz ceo lanac snabdevanja, čime se povećava poverenje između proizvođača i potrošača.

U poslednje vreme, uspešne inicijative u zemljama kao što su Butan, Bangladeš, Kambodža, Etiopija, Nepal, Ruanda, Istočni Timor i Vanuatu pokazale su kako digitalizacija može igrati ključnu ulogu u unapređenju održivosti.

Pročitajte još:

Digitalizacija smanjuje ugljenični otisak

Jedan od najvažnijih mehanizama koji digitalizacija nudi je olakšavanje trgovine bez papira. Digitalizacija graničnih trgovinskih procedura i prelazak na trgovinu bez papira može značajno smanjiti emisije CO2 i druge štetne efekte na životnu sredinu.

U Vanuatuu je nedavno digitalizovano izdavanje sertifikata o biološkoj bezbednosti, što je rezultiralo smanjenjem trajanja procedure sa šest dana na samo deset minuta. Ova reforma smanjila je papirologiju za 95 odsto i putovanja potrebna za procese sertifikacije za 86 odsto, što je dovelo do smanjenja emisije CO2 za 5.827 kg.

Slične inicijative su sprovedene i u drugim zemljama. U Istočnom Timoru, digitalizacija je dovela do smanjenja fizičkih putovanja između vladinih agencija za 90 odsto i smanjenja štampanih carinskih dokumenata za 80 odsto, što je rezultiralo smanjenjem emisije CO2 za 14.492 kg.

Energetski portal

Inovativna primena informacionih tehnologija u poljoprivredi

04.09.2024

Foto-Institut-BioSense — Foto: Institut BioSense

BioSens, istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema, pionir je digitalne transformacije poljoprivrede u Srbiji. Istražujući naučne i tehnološke granice inovativne primene IT-a u poljoprivredi, institut teži da domaćem i svetskom poljoprivrednom sektoru pruži vrhunska digitalna rešenja, kako bi se uz manje investicija ostvarili veći prinosi.

Sa dr Oskarom Markom, pomoćnikom direktora za inovacije i saradnju sa privredom Instituta BioSens razgovarali smo o prednostima platforme AgroSens, funkcionisanju Digitalnog sela u Mokrinu, kako portal dim.rs utiče na unapređenje životne sredine, na koji način digitalizacija može da poveća prihode, zašto je institut važan za mlade istraživače i da li učestvuju u projektima koje finansira Evropska unija.

Kako funkcioniše AgroSens platforma – digitalni servis za poljoprivrednike?

– AgroSens je platforma razvijena sa ciljem da poljoprivredniku omogući brz i jednostavan pristup podacima, ali i da vrhunske naučne rezultate koje je Institut BioSens postigao u domenu veštačke inteligencije, obrade satelitskih slika i razvoja senzorskih mreža, pruži zajednici na korišćenje. Platforma se sastoji iz mnoštva modula, koji uključuju vremensku prognozu, obrađene satelitske slike, digitalnu knjigu polja i drugo. Na osnovu ovih podataka moguće je steći uvid u stanje useva i doneti odluke na osnovu činjenica na terenu, što osigurava visoke prinose i smanjuje rizike.

U FOKUSU:

Sa kojom idejom ste formirali Digitalno selo u Mokrinu? Kako projekat funkcioniše u praksi?

– Ideja koja stoji iza Digitalnog sela je da uzmemo celokupan arsenal digitalnih tehnologija koji nam je dostupan i da na primeru jednog sela pokažemo koji je njihov uticaj ne samo na proizvodnju, već i na celokupnu zajednicu. U okviru ovog projekta organizovana su predavanja za poljoprivrednike, njive su skenirane dronovima, postavljeni senzori i meteo stanice, a sve je implementirano uz podršku iskusnih agronoma. Lokalni poljoprivrednici su pokazali visok stepen profesionalizma, zainteresovanosti i otvorenosti, a sudeći po povratnim informacijama, digitalne tehnologije su im pomogle da steknu uvid u stanje useva i da definišu pravi trenutak za primenu agrotehničkih operacija – primenu pesticida, đubriva i drugo, što im je pomoglo da optimizuju korišćenje inputa i osiguraju visoke prinose.

Kako ocenjujete napredak procesa digitalizacije u poljoprivredi? Koliko digitalna transformacija može da poveća prihode i da poljoprivednici uz manje ulaganja ostvare veće prinose?

– Jedan od primera napretka digitalizacije je upotreba AgroSens platforme koju koristi više od 20.000 poljoprivrednika i kada se sabere ukupna površina kojom oni upravljaju dobije se četvrtina ukupne obradive površine u Srbiji. Ovo je samo potvrda da su naši poljoprivrednici prepoznali značaj digitalne transformacije i da u budućnosti možemo očekivati sve veći upliv modernih tehnologija u poljoprivredu. Takođe, koriste se i sistemi za optimizaciju navodnjavanja i mnogi drugi senzori poput Plant-O-Meter-a i senzora za vlažnost zemljišta, koji su patentirani i licencirani i nalaze se na tržištu. Rešenja za poljoprivrednu proizvodnju nisu jedina rešenja koja imamo. Kroz projekat koji sprovodimo sa Svetskom bankom, automatski se procenjuju poljoprivredni proizvođači kojima se mnogo lakše dodeljuju krediti, pa tako imaju veći pristup finansijama za pokretanje proizvodnje, a to im dalje omogućava i veće prinose i profit.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Javna nabavka za ugradnju solarnih panela na osnovnim školama u Kragujevcu

04.09.2024

novo, solarna energija, solarni paneli — Foto-ilustracija: Unsplash (angie-warren)

Grad Kragujevac je objavio javnu nabavku za instalaciju solarnih panela na šest osnovnih škola, u okviru projekta podržanog donacijom Fondacije za otvoreno društvo.

Javna nabavka obuhvata sprovođenje postupka priključenja i izgradnju pet solarnih elektrana na elektromrežu, sa snagom od 10,8 do 50 kW, i jedne elektrane manje snage, u skladu sa zakonskom regulativom, kako se navodi u opisu Javne nabavke. Projekat ima za cilj da obezbedi energetsku nezavisnost i smanjenje troškova za električnu energiju, kao i smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2).

Ugradnja solarnih panela će se obaviti na šest sledećih škola:

OŠ „Stanislav Sremčević“, Kragujevac – do 50 kW
OŠ „Sveti Sava“, Vinogradi, Kragujevac – do 40 kW
OŠ „Miloje Simović“, Dragobraća – do 15 kW
OŠ „Natalija Nana Nedeljković“, Veliko Polje – do 15 kW
OŠ „Dositej Obradović“, Erdeč – do 15 kW
OŠ „Sreten Mladenović“, Desimirovac – do 10 kW

Škole su pažljivo odabrane na osnovu svojih lokacija koje omogućavaju optimalno korišćenje solarne energije, sa dovoljno sunčanih sati tokom godine i odgovarajućom infrastrukturom za postavljanje solarnih panela.

Pročitajte još:

Postupak i izvođenje radova

Svaka od navedenih škola ima krovne površine koje su pogodne za montažu solarnih panela. Na osnovu analiza nosivosti krovnih konstrukcija, zaključeno je da će konstrukcije izdržati dodatna opterećenja panela, čija je težina između 15 i 20 kg/m². Pretpostavljene snage solarnih elektrana variraju od 10 kW do 50 kW, u zavisnosti od površine krova i potreba svake škole.

Nabavka obuhvata sve faze projekta, uključujući izradu projektne dokumentacije, dobijanje potrebnih odobrenja, ugradnju opreme, ispitivanje i puštanje u rad solarnih elektrana, kao i instalaciju softvera za praćenje njihovog rada u realnom vremenu. Takođe, predviđeno je i obučavanje nastavnog osoblja za nadzor rada solarnih sistema i efekata uštede energije.

Što se tiče plaćanja, ono će se vršiti prema ponudi koju je dobavljač dostavio u postupku javne nabavke, i to u tri rate, u roku od 45 dana od datuma dostavljanja fakture. Faktura se izdaje nakon što dve osnovne škole budu upisane u Registar kupaca-proizvođača (prozjumera) Ministarstva rudarstva i energetike. Smatra se da su sve aktivnosti u potpunosti završene tek kada svaka od škola bude pojedinačno upisana u pomenuti registar. Cene radova su fiksne i uključuju sve troškove po sistemu „ključ u ruke“.

Izvođač radova ima obavezu da kompletan posao, tačnije sve ugovorne obaveze, završi do 15. decembra 2024. godine.

Projekat donosi brojne koristi, kako u pogledu ušteda na računima za električnu energiju, tako i u smanjenju štetnih emisija, a rok za firme da se prijave na tender važi do 30. septembra.

Energetski portal

1...456...1.532 Page 5 of 1.532

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Konvencionalni izvori energije

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Nova metodologija obračuna cena

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Digitalizacija smanjuje ugljenični otisak

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Postupak i izvođenje radova

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM