Obnovljivi izvori energije, zaštita životne sredine i težnja ka ublažavanju klimatskih promena odavno su već globalni ciljevi čije bi dosezanje trebalo da dovede do novog, znatno drugačijeg koncepta života na našoj planeti. Na tom putu ka održivoj organizaciji privrede i čitavog društva, postoji niz prepreka, a o tome kako Srbija planira da reši neke od ovih problema i kakvi su planovi za tranziciju ka zelenoj energiji i sveobuhvatnijoj zaštiti životne sredine, razgovarali smo sa Jovankom Atanacković, državnom sekretarkom sektora za zelenu energiju u Ministarstvu rudarstva i energetike.

EP: Sektor za zelenu energiju je formiran pri Ministarstvu, a kada se očekuje usvajanje Nacionalnog plana za klimu i energetiku? 

Jovanka Atanacković: Imajući u vidu globalne politike koje vode ka energetskoj tranziciji potrebno je da se Srbija odlučnije posveti korišćenju zelene energije i razvoju u oblasti energetike. Zato je formiran Sektor za zelenu energiju u Ministarstvu i pojačani su administrativni kapaciteti za veliki posao koji nas očekuje. Sa reformom regulatornog okvira i stvaranja uslova za intenzivnije ulaganje u ovoj oblasti već smo otpočeli, osnovana je Radna grupa za izradu prvog posebnog zakona o obnovljivim izvorima energije, kojim će biti uređena ova veoma kompleksna oblast.

U narednoj godini glavni fokus Ministarstva u oblasti zelene energije biće usvajanje Zakona o obnovljivim izvorima energije koji će postaviti osnove za tranziciju ka zelenoj energetici i dinamičnijem korišćenju obnovljivih izvora energije. Veliki izazov predstavljaće i izrada integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku kojim će se definisati ciljevi za Srbiju do 2030. godine u tri oblasti: energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ovim planom konkretizovaće se mere i aktivnosti, uključujući i projekte u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije koji srpsku ekonomiju i energetiku što pre treba da pozicioniraju naevropskom i svetskom tržištu kao održivu ekonomiju koja proizvodi robe i usluge uz što veće korišćenje obnovljivih izvora. Takođe, sve procedure biće digitalizovane. 

EP: Kakvi su planovi za rešavanje problema zagađenog vazduha? 

Jovanka Atanacković: Republika Srbija je potpisivanjem Deklaracije o Zelenoj Agendi u novembru ove godine izrazila spremnost da sektor

elektroenergetike dekarbonizuje i da dokumente javne politike za period do 2050. godine, sa jasno definisanim ciljevima do 2030. godine, kreira na takav način da se ciljevi ostvare. Dekarbonizacijom elektroenergetskog sektora smanjiće se svi oblici zagađenja. Subvencije za finansiranje energetski efikasnih tehnologija u domaćinstvima već su dostupne u okviru kreditne linije za zeleno finansiranje GEFF- Green Energy Financing Facility. Ova kreditna linija deo je programa Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Programom je predviđeno finansiranje na tržištima Zapadnog Balkana, a ukupan iznos kreditne linije je 85 miliona evra. U okviru ove kreditne linije predviđene su subvencije u iznosu od 15 do 20 odsto troškova. Takođe, planiramo da reformišemo sistem finansiranja i sprovođenja projekata u oblasti energetske efikasnosti tako što ćemo izdvojiti Fond za energetsku efikasnost, koji će se puniti ne samo novcem iz budžeta već i od međunarodnih finansijskih institucija, kako bismo, između ostalog, podržali građane da zamene svoje prozore i vrata, jer smo svesni da oni to sami ne mogu da urade. Naš cilj je da podignemo energetsku efikasnost i kroz uštede u domaćinstvima, ali i u javnim zgradama.

EP: Energetska zajednica u svom izveštaju za prošlu godinu navodi da je Srbija u oblasti energetske efikasnosti najviše napredovala. Kakvi su planovi za dalje napredovanje na ovom polju? 

Jovanka Atanacković: Srbija u kontinuitetu od 2013. godine i od usvajanja Zakona o efikasnom korišćenju energije transponuje i sprovodi regulativu u oblasti energetske efikasnosti. Regulativa u oblasti energetske efikasnosti je u velikoj meri usaglašena sa direktivama Evropske unije. Kako je u poslednje dve godine EU regulativa u ovoj oblasti značajno izmenjena, Ministarstvo radi na donošenju Novog zakona o efikasnom korišćenju energije sa ciljem da se izvrši potpuno usklađivanje sa trenutno važećom EU regulativom. Posebno značajno će biti to što će novi Zakon omogućiti primenu zahteva Eko dizajna koji će onemogućiti stavljanje na tržište proizvoda koji nisu dovoljno energetski efikasni. U narednom periodu očekuju se i novi propisi o energetskom označavanju proizvoda jer su ove oznake za pojedine proizvode u EU već izmenjene. Krajem 2020. godine raspisan je novi Javni poziv za unapređenje energetske efiakasnosti kod jedinica lokalne samouprave koji će biti finansirani sredstvima Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti u 2021. godini. Očekuje se da javnim pozivom Jedinicama lokalne samouprave budu dodeljena sredstva od oko 250 miliona dinara.

EP: Srbija ima velike potencijale kada je u pitanju snabdevanje energijom iz obnovljivih izvora energije (OIE). Šta je do sada postignuto u ovoj oblasti i kakvi su dalji planovi?

Jovanka Atanacković: Tačno je da Srbija ima značajne potencijale u ovoj oblasti, a još je važnije to što je tehnički iskoristiv potencijal OIE promenljiva veličina i može da se uvećava. On zavisi od različitih faktora. Na primer, potencijal za proizvodnju električne energije iz sunca i vetra zavisi od mogućnosti elektroenergetskog sistema da tu energiju prihvati. Razvijanjem elektroenergetske mreže povećavamo potencijale za korišćenje obnovljivih izvora energije. Potencijal biomase može da se uvećava ukoliko se planski i namenski sade brzorastući energetski zasadi, ili ako se podstiče prikupljanje biorazgradivog otpada koji se takođe smatra obnovljivim izvorom energije. Možda jedan od najvažnijih rezultata u prethodnom periodu predstavlja stečeno poverenje investitora u pravni sistem Republike Srbije, koji su svoj novac investirali u oblast OIE i time poslali dobar signal i ostalim potencijalnim investitorima da je Srbija povoljna destinacija za ulaganje u sektoru energetike. U odnosu na ciljeve do 2020. godine najviše se postiglo u sektoru elektroenergetike. Do sada je izgrađeno 265 elektrana ukupne snage 500 MW, a u narednom periodu se očekuje izgradnja još 300 MW. Razlog za to nalazi se u činjenici da je u ovom sektoru bio kreiran regulatorni okvir koji podstiče izgradnju elektrana koje koriste OIE, modelom tzv. fid-in tarifa. Ovaj model uveden je po uzoru na druge zemlje EU u kojima su, kao i u Srbiji, dale odlične rezultate. U prethodnom periodu u sektoru toplote nije postojala obaveza korišćenja određenog udela OIE u toplanama. Iskustvo u zemljama EU pokazalo je da se bez uvođenja obavezujućih ciljeva u pojedinim sektorima ne postižu ambiciozni ciljevi u ovoj oblasti. Otuda je novom Direktivom za OIE tzv. RED II (Renewable Energy Directive) predviđeno uvođenje obaveznog udela OIE u toplanama. Novom regulativom stvoriće se uslovi za veće „ozelenjavanje” sektora toplote i transporta.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala PAMETNI GRADOVI decembar 2020. – februar 2021.