Nagradni konkurs za smanjenje otpada od hrane – fotografišite frižider, pa ručak

05.04.2021

frižider-hrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Jesse K)

Povodom Međunarodnog dana akcije za smanjenje otpada od hrane „Stop Food Waste Day“, koji se obeležava 28. aprila, UseAllFood (Zero Food Waste Household), uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP) i Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), pokreće konkurs „Lovački ručak“.

Organizatori pozivaju sve zainteresovane da učestvuju tako što će fotografisati svoj frižider i od namirnica koje se vide na slici napraviti najmaštovitiji ručak. Ideja konkursa je da se namirnice ne kupuju za ovu priliku, već da se obrok napravi od namirnica koje se zateknu u frižideru.

Fotografiju frižidera s namirnicama, kao i fotografiju obroka napravljenog od njih, uz recept, potrebno je postaviti na samo jednu od društvenih mreža: Facebook, Instagram, Twitter ili LinkedIn, uz hashtag-ove #UseAllFood, #StopFoodWasteDay i #lovackirucak. Biće nagrađena tri posta koja do 23:59 časova 27.04.2021. sakupe najviše lajkova. Pobednici će biti objavljeni najkasnije do 30.04.2021. u 23:59 sati.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: Centar za promociju cirkularne ekonomije

U junu formiranje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

05.04.2021

zelena_energija_energetska_efikasnost — Foto-ilustracija: Pixabay

Do juna će biti formirana Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti koja će biti ključna institucija za podršku građanima da povećaju energetsku efikasnost u svojim domaćinstvima, najavljeno je u Ministarstvu rudarstva i energetike,

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Zoran Lakićević istakao je za RTS da se dugo čekalo na donošenje zakona koji će na pravi način urediti oblast rudarstva i geoloških istraživanja, energetike, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

“Novi zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije građanima će omogućiti, između ostalog, da zamene prozore i vrata, odnosno spoljnu izolaciju na zgradama, urade izolaciju krovova i sisteme grejanja. Uloga Uprave je da pomogne građanima u finansiranju zamene vrata i prozora, izolacionih fasada i grejnih sistema, tako što će se zajedno sa lokalnom samoupravom finansirati do 50 odsto troškova, a 50 odsto će građani sami plaćati”, istakao je Lakićević.

Takođe, kroz novi zakon o obnovljivim izvorima energije biće omogućen lakši put građanima da sami proizvode električnu energiju i na taj način smanje račune, dodao je sekretar.

Pročitajte još:

“Postupak će biti jednostavan za građane, a aktivnosti će se realizovati u saradnji sa lokalnim samoupravama i putem javnog poziva. Planirano je da se nastavi i sa sufinansiranjem projekata energetske sanacije javnih objekata i modernizacije javnog osvetljenja u jedinicama lokalne samouprave. Nakon formiranja Uprave, plan je da u narednim fazama subvencije proširimo kako na javne zgrade i ustanove, tako i na škole i vrtiće”, objasnio je Lakićević.

Govoreći o setu novih zakona, Lakićević je dodao da su ovi zakoni okrenuti pre svega građanima i da su građani ti koji treba da imaju najviše koristi.

Energetski portal

Malena šuma – velika korist

04.04.2021

veverica šuma — Foto-ilustracija: Unsplash (Ilnur Kalimullin)

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Peters)

Jedan od najvećih pobornika za očuvanje prirodnih šuma još uvek je japanski botaničar Akira Mijavaki, premda je već zagazio u devetu deceniju.

Mijavaki je, nakon dugogodišnjeg proučavanja prirodnih šuma, otkrio da šume u umerenom pojasu treba da se sastoje od pretežno listopadnih vrsta, dok je četinarima mesto na nepristupačnim predelima za ekstremnim uslovima, kao što su visoke planine.

Ova prirodna ravnoteža je narušena usled intervencije čoveka, pa su se četinari, koji su dominantniji i otporniji od listopada, proširili na velike površine. Vođen ovim saznanjem, Mijavaki je razvio sopstvenu metodu pošumljavanja, poznatiju kao „Mijavaki metoda“, prema kojoj bi na određenom području trebalo saditi samo domaće vrste koje su adaptirane na klimu i kvalitet zemljišta.

Zahvaljujući ovoj metodi možemo da oživimo prirodne šume i na taj način unapredimo biološki diverzitet, a jedna od najvećih prednosti ove metode je to što je primenljiva i u urbanim sredinama.

U praksi je još bolja nego u teoriji

Inspirisan „Mijavaki metodom“, indijski inženjer Šubendu Šarma razvio je koncept malenih šuma prema kome se svaka manja urbana parcela može pretvoriti u prirodnu šumu bogatu životinjama.

Malene šume odlikuju se time što se sastoje od gusto posađenih autohtonih vrsta drveća koja brzo rastu, a Šarma se prvi oprobao u sadnji malene šume u sopstvenom dvorištu.

On je ubrzo primetio da malene šume imaju veliki potencijal za očuvanje biološke raznovrsnosti jer je njegova privikla veliki broj ptica, insekata i manjih sisara.

Ne samo što ove malene šume predstavljaju pravu oazu za životinje, već i pozitivno utiču na živote ljudi u gradovima. Čak i najmanja šuma može da apsorbuje velike količine ugljen-dioksida, filtrita vazduh od prašine i umanji buku.

Idealno je da se malene šume nalaze u blizini škola kako bi deca mogla da učestvuju u sadnji i njihovom održavanju, ali i da imaju časove na otvorenom i mini-ekskurzije.

Male šume sada su popularne i u Velikoj Britaniji, a u toku je sadnja jedne ovakve šume u Oksfordu gde će nekoliko stotina stabala biti gusto posađeno na oko 260 kvadratnih metara, prenose svetski mediji.

Ove šume pomno će pratiti i naučnici kako bi prikupljali podatke o biološkoj raznolikosti, apsorpciji ugljen-dioksida i drugim karakteristikama malih šuma.

Pročitajte još:

Kako da napravite sopstvenu malenu šumu

Najveća prednost ovih šuma je to što ih možete posaditi i u najzagađenijim i njaurbanijim sredinama, prenose mediji.

Možete zamisliti koliki su benefiti male šume u sredini u kojoj dominiraju izduvni gasovi i beton, a zavaljujući „Mijavaki metodi“, svako se može oprobati u njihovoj sandnji i tako značajno unaprediti život u svojoj zajednici.

Svako ko se odluči da posadi malenu šumu, trebalo bi najpre da utvrdi koje su vrste biljaka karakteristične za to područje.

Kada identifikujete domaće vrste, sledeći korak bilo bi tretiranje zemljišta. Ovo podrazumeva đubrenje prirodnim đubrivima strogo se pridržavajući “Mijavaki metode”, jer previđe đubriva može pogodovati invazivnim vrstama.

Zatim sledi pažljiva sadnja drveća koje je poželjno ograditi, okopavati i zalivati izvestan period, a kada stabla dovojno ojačaju, ostaje samo da pustimo našu malenu šumu da raste, i uživamo u bujanju biljnog i životinjskog sveta.

Nije nužno da prirodna šuma bude daleka i izolovana od civilizacije jer prava prirodna šuma može biti i ispred vašeg doma.

Milena Maglovski

Očuvanje biološke raznovrsnosti mora biti prioritet Energetske zajednice

04.04.2021

bubamara ladybug — Foto-ilustracija: Unsplash (Vincent Van Zalinge)

Ugovor o Energetskoj zajednici mora da se uskladi sa relevantnim EU direktivama kako bi se smanjio uticaj energetskih projekata na biološku raznovrsnost – nova analiza pokazuje kako.

Kada su 2006. godine zemlje Jugoistočne Europe i regiona Crnog mora potpisale Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, obavezale su se da poštuju interna pravila energetskog tržišta EU i da ih primene u zakonodavstvima svojih zemalja. Time je navedenim zemljama omogućeno učešće na zajedničkom evropskom energetskom tržištu, uz poštovanje određenih mera zaštite životne sredine, poput izrade procene uticaja na životnu sredinu, zaštite migratornih vrsta ptica i ograničavanja zagađenja vazduha usred rada elektrana.

Ipak, vremenom je postalo jasno da navedene mere nisu dovoljne kako bi se zaštitili raznovrsni i veoma vredni ekosistemi, obuhvaćeni teritorijom zemalja potpisnica, kao i njihova biološka raznovrsnost. Štaviše, od potpisivanja Ugovora do danas nije poznat nijedan primer iz ovih zemalja gde je procena uticaja na životnu sredinu zaključila kako postoji neprihvatljivo veliki uticaj nekog energetskog postrojenja na životnu sredinu.

Osim toga, mnogi projekti, poput izgradnje malih hidroelektrana, ne moraju da pristupe izradi procene uticaja na životnu sredinu, iako je šteta koju prouzrokuju prirodi i lokalnim zajednicama nesrazmerno velika. Upravo su male hidroelektrane primer kako i obnovljivi izvori energije mogu da imaju značajan uticaj na prirodu i biološku raznovrsnost ako se ne planiraju na ispravan način, isključuju javnost iz procesa odlučivanja, i zaobilaze postavljene procedure.

Pročitajte još:

Na nivou Europske unije postoji nekoliko ključnih direktiva čija je svrha aktivna zaštita vrsta, staništa i vodnih tela – Direktiva o pticama, Direktiva o staništima i Okvirna direktiva o vodama. Drugim rečima, područja koja su zaštićena kao deo mreže Natura 2000, reke, jezera i vlažna staništa treba da ostanu očuvana, bez nanošenja dodatne štete, osim u situacijama kada ne postoji nijedno drugo rešenje, a koja su u navedenim direktivama jasno definisana.

S tim u vezi, organizacija Bankwatch izradila je uz saradnju organizacija WWF i ClientEarth, analizu mogućnosti ugrađivanja odredbi iz navedenih direktiva u Ugovor o Energetskoj zajedni ci. U zaključku analize navodi se kako svi energetski projekti koji potencijalno imaju uticaj na postojeću mrežu zaštićenih područja ili na vodna tela, moraju da prođu procene predviđene ovim direktivama da bi se uopšte utvrdila mogućnost realizacije tih projekata.

Treba imati na umu kako ćemo se u predstojećem periodu suočiti sa brojnim posledicama klimatske krize i nemarnog odnosa prema prirodi, zbog čega je potrebno brzo delovanje. Ovo se odnosi i na energetske politike i povećanje udela obnovljivih izvora energije kako bi se smanjile emisije gasova staklene bašte. Ne smemo da dopustimo da zbog brzopletih i nepromišljenih političkih odluka dovedemo u pitanje očuvanje biološke raznovrsnosti koja je temelj svih naših civilizacijskih postignuća.

Izvor: WWF Srbija

Preduzeća sa jednim zaposlenim – kičma bečke privrede

04.04.2021

Pre tačno 370 dana Grad Beč je podrškom za „rad od kuće“ pokrenuo prve mere pomoći. Od tada je realizovano 50 mera i isplaćeno više od 500 miliona eura za zapošljavanje, ekonomiju, zdravstvo, socijalna pitanja i kulturu.

Novi paket pomoći za 2021. godinu je već u toku, od aprila slede isplate pomoći preko Privredne agencije Beča i Fonda „waff“. Fokus novih mera pomoći su preduzeća sa jednim zaposlenim i digitalizacija.

U Beču ima oko 65.000 preduzeća sa jednim zaposlenim. Specijalno za ova preduzeća Grad Beč je razvio poseban vid pomoći. U budžetu za subvencije Privredne agencije Beča izdvojeno je 10 miliona eura.

Tako preduzeća koja zbog koronavirusa moraju da razvijaju nove poslovne delatnosti ili na svom poslovnom modelu moraju da sprovedu izmene, mogu da dobiju do 7.000 eura pomoći.

„I to nije sve. Takođe sledi podrška inovativnim preduzećima – 70 miliona eura“, kaže gradonačelnik Beča Mihael Ludvig.

Takođe, Fond „waff“ nudi podršku za preduzeća sa jednim zaposlenim. Finansira se školovanje i usavršavanje za jačanje preduzetničkih sposobnosti do 2.000 evra i 80 odsto troškova kursa.

Konkretno radi se o školovanju u oblastima komercijale i ekonomije preduzeća (knjigovodstvo, kontrola, zaštita podataka, poresko pravo, prihodi i rashodi, poslovna organizacija), u digitalnoj oblasti (optimizacija nastupa na društvenim mrežama, ECDL, Eksel, fotošop, digitalna komunikacija) kao i u oblasti govornih kompetencija (kursevi engleskog i nemačkog jezika, poslovni engleski jezik ili ekonomski nemački jezik).

„Iz Fonda „waff“ smo obezbedili 1,5 milion eura za program usavršavanja za preduzeća sa jednim zaposlenim“, objašnjava član gradskog veća za finansije Peter Hanke.

Pročitajte više:

Dodatna podrška predviđena je i za inicijativu „Beč onlajn“. Sa oko 15 miliona eura Grad Beč je pomogao digitalizaciju bečkih preduzeća, a njihovo online-predstavljanje sa 10.000 eura po preduzeću.

Kao rezultat, tokom samo jednog meseca zahtev je podnelo 2.399 preduzeća. Sada je predviđena nova podrška u visini od 3 miliona eura. Pomoć preduzećima iznosiće i do 20.000 eura za sprovođenje novih digitalnih prodajnih koncepata i pronalaženja novih tržišta.

Izvor: Eurocomm-PR

Pad potrošnje mesa u svetu i u Srbiji

04.04.2021

Dok cene osnovnih namirnica poput žitarica i biljnih ulja vrtoglavo rastu, pandemija je imala veliki negativan uticaj na domaću, ali i svetsku mesnu industriju.

Prema poslednjem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija, tržište mesa u 2020. pretrpelo je pad cena, a najveći uticaj na to imala su ograničenja najvećih država uvoznica mesa usled ekonomske recesije, otežanog transporta, pada potrošnje, ali i rasta domaćih zaliha.

Često se na stranicama Agrokluba pisalo o problemima Nemačke sa plasmanom svinjskog mesa, potrošnji i porezu na uzgoj, protestima Poljaka zbog uvoza istog, svinjskoj kugi koja je jednako pogodila i Aziju i Evropu. Sve ovo se uzročno-posledično održava i na tržište Srbije.

Pročitajte još:

Kako je kod nas?

Najviše zbog zatvaranja ugostiteljskog sektora, zabrane velikih proslava poput svadbi i raznih veselja, gde bi se najviše mesa i mesnih proizvoda i plasiralo, zabeležen je pad potrošnje od 20 odsto, rezultati su PKS-a.

“Padom prometa u restoranima, smanjuje se i nabavka robe. Sa malim proizvođačima se mora raditi tako da se poruče veće količine, ali je to teško skladištiti, čuvati, jer roba može da se pokvari”, izjavio je ranije za Agroklub ugostitelj Filip Borjanović.

Dok je u prvoj polovini godine zabeležen veliki uvoz mesa, naročito iz Nemačke, pa onda pad cena svinja, jagnjadi, ali i junadi žive vage, u drugoj polovini prošle godine rasle su cene mesa u mesarama, ali ne i potrošnja.

Povrh svega toga, smanjene su ukupna davanja iz budžeta poljoprivrede Srbije za subvencije iz oblasti prerade i marketinga poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva, sa oko pet miliona na 500.000 dinara.

Izvor: Agroklub

Naučnici upozoravaju: 2100. leto će da traje pola godine, a zima dva meseca

03.04.2021

summerfield-leto-sunce — Foto-ilustracija: Pixabay

Neki ljudi vole duga i topla leta, dok drugi više uživaju u hladnim zimskim danima. Međutim, naučnici upozoravaju, da ukoliko odmah ne preduzmemo ozbiljne i drastične mere u borbi protiv klimatskih promena, do kraja 2100. leta bi mogla da traju pola godine, a zime svega dva meseca.

“Leta su sve duža i toplija, a zime sve kraće i toplije i to sve zbog globalnog zagrevanja“, objašnjava klimatolog Juping Guan.

Naučnici su proučavali dnevne klimatske podatke od 1952. do 2011. godine i došli su do zaključka da su se leta širom sveta u proseku produžila za 17 dana. Kako navode, u posmatranom periodu, leto se sa 78 dana produžilo na 95 dana, dok se istovremeno zima sa 76 skratila na 73 dana. Proleće je pak skraćeno sa 124 na 115 dana, dok je jesen sa 87 dana skraćena na 82 dana.

“Proleće i leto su počeli ranije, dok su jesen i zima počeli kasnije”, zaključuju naučnici.

Pročitajte još:

Kako dodaju, ukoliko budemo neuspešni u ublažavanju najgorih efekata klimatskih promena u narednim decenijama, zima će trajati svega dva meseca, proleće i jesen biće sve kraći, a leta će biti sve duža i toplija.

Drastične promene u godišnjim dobima doneće kastrofalne posledice kako za biljni i životinjski svet, tako i za ljude.

Milica Radičević

“Elektrani” će do kraja godine početi da obračunava cenu emisija CO2 za svoje elektrane

03.04.2021

termoelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)

Državna elektroprivreda “Elektrani” Severne Makedonije (ESM) planira da do kraja godine osmisli i započne obračunavanje cene emisije ugljen-dioksida (CO2) iz svojih termoelektrana. U ovome ih podržava Sekretarijat Energetske zajednice koji je pozvao sve proizvođače električne energije u ovoj zemlji da zajedno osmisle i primene interni sistem za obračunavanje cene emisija CO2. Međutim, za sada je samo državna elektroprivreda prihvatila njihov predlog.

Cena ugljenika biće uračunata u sve investivione odluke, a njen iznos biće određen na osnovu tržišne cene u okviru Sistema za trgovanje emisijama Evropske unije.

“Iskreno pohvaljujem ESM što je prva elektroprivredna kompanija u ugovornim stranama Energetske zajednice koja se obavezala da će uvesti interne cene ugljenika. Ovo će na omogućiti da aktivno ubrzamo prelazak na klimatski održivi energetski sektor. Obračunavanjem cene ugljen-dioksida ESM će lakše moći da identifikuje mogućnosti ulaganja u projekte sa niskim emisijama CO2 i malim rizikom, u trenutnu kada zakonska obaveza za tako nešto još ne postoji”, rekao je Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice.

Predsednik odbora direktora i izvršni direktor ESM-a Vasko Kovačevski istakao je da je uvođenje takse na CO2 neminovno i da će to doprineti smanjenju rizika u poslovanju, kao i u postepenom smanjivanju emisije ugljeničnog otiska koju kompanija ima prema akcionarima, kupcima i zaposlenima.

Pročitajte još:

Kako je dodao, posebno je ponosan na to što će državna elektroprivreda “Elektrani” predvoditi uvođenje internih cena za CO2 u Energetskoj zajednici.

U saopštenju Energetske zajednice navodi se da je poziv osmišljavanje i primenu obračunavanja cene emisije CO2 usledio nakon preporuka iz studije o opcijama za uvođenje novih taksi. Ovu studiju je pripremio Sekretarijat, a u njoj se navodi da je postepeno uvođenje taksi na ugljenik najoptimalniji pristupa za elektroenergetski sektor.

Milica Radičević

Vlada Federacije BiH obustavlja izdavanje energetskih dozvola za MHE

03.04.2021

reka_MHE — Foto-ilustracija: Unsplash (Peter Gonzalez)

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine uputila je Parlamentu ove zemlje Predlog zakona o dopunama Zakona o električnoj energiji u FBiH, a jedna od novina je odredba da je male hidroelektrana (MHE) hidroenergetski objekat instalisane snage do i uključivo 10 MW.

Kako se navodi u saopštenju, propisano je i da se obustavlja izdavanje energetskih dozvola za male hidroelektrane. Od ovoga su izuzeti podnosioci zahteva za izdavanje energetske dozvole koji do stupanja na snagu ovog zakona imaju zaključene ugovore o dodeli koncesije sa nadležnim organom, ali oni su dužni da u roku od tri godine kompletiraju zahtev za izdavanje energetske dozvole.

Dopune Zakona predložene su nakon što je Vlada FBiH zadužila nadležna federalna ministarstva, dve agencije za vodna područja i Komisiju za koncesije u FBiH da pripreme predloge izmena i dopuna svih propisa iz svojih nadležnosti, u skladu sa zaključkom Predstavničkog doma Parlamenta FBiH, a u vezi zabrane izgradnje malih hidroelektrana.

Pročitajte još:

Kako je obrazloženo, u Evropi se sve više prihvata kapacitet od 10 MW instalirane snage kao gornja granica i koju su podržali Evropsko udruženje malih hidroelektrana (ESHA) i Evropska komisija.

Energetski portal

Toplovod od Vinče do Konjarnika trebalo bi da bude završen do kraja godine

03.04.2021

U okviru kompleksa sanitarne deponije Vinča gradi se postrojenje za preuzimanje toplotne energije koja će biti distribuirana potrošačima koji se sada snabdevaju iz toplane “Konjarnik”.

“Toplovod će biti dužine oko devet kilometara. Do sada je urađeno skoro četiri kilometra, a trebalo bi da ostatak bude završen do kraja godine. Deo infrastrukture koja se gradi jesu i dve prepumpne stanice i to u kompleksu Vinča i toplani „Konjarnik”. Vrednost ove investicije iznosi 23,5 miliona evra – precizirao je prof. dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda.

Kako je istakao, najvažnije u ovom projektu je to što će se energija proivoditi na “zeleni” način. Energija koja se dobija spaljivanjem komunalnog otpada biće korišćena kao toplotna energija.

“Ovaj projekat ne samo da je važan sa ekološke tačke gledišta već je važan i za poboljšanje kvaliteta i komfora života sugrađana, jer će kapaciteti grejanja toplane biti veći. Kapacitet toplane na Konjarniku povećaće se bar dvadeset odsto, a u nekoj od sledećih grejnih sezona zasigurno će profunkcionisati ovaj način zagrevanja stanova. Ukupna snaga toplotne energije koja će se na ovaj način proizvoditi iznosi 56,5 megavata”, naveo je gradonačelnik Radojičić, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Kada je reč o sanaciji deponije u Vinči, gradonačelnik je naglasio da je sprovodi francusko-japanski konzorcijum, a vrednost čitavog projekta iznosi 370 miliona evra. Ovo je najveći projekat javno-privatnog partnerstva u Srbiji koji predviđa sanaciju postojeće deponije, jedne od najvećih na otvorenom u Evropi, te izgradnju novog skladišnog centra i jedinice za spaljivanje gde će se proizvoditi električna i toplotna energija.

Do sada su urađeni radovi na izgradnji prepumpne stanice u neposrednoj blizini deponije, izgrađen je deo transportnog toplovoda od Smederevskog puta (skretanje za deponiju) do ulaska u deponiju Vinča, kao i deo transportnog toplovoda od Ulice Mirka Sandića (TO Konjarnik) do Prvomajske ulice u Malom Mokrom Lugu. Trenutno se izvode radovi na izgradnji transportnog toplovoda duž Smederevskog puta, a potom će se raditi pumpno-izmenjivačka stanica Konjarnik.

Energetski portal

Proizvođače pametnih telefona „trese“ automobilska groznica

02.04.2021

punjenje_električnih_automobila — Foto-ilustracija: Unsplash (Chuttersnap)

Električna vozila nesumnjivo su budućnost transporta, a prednosti ulaganja u ovu oblast prepoznale su kako autokompanije, tako i kompanije iz drugih oblasti.

Budući da se tehnologija automobila na baterije još uvek intenzivno ravija, mudri preduzetnici ne žele da propuste ovu šansu koja obećava veliki profit, pa interesovanje za proizvodnju električnih automobila raste i među proizvođačima pametnih telefona.

Kako je tehnologija pametnih telefona na korak da dostigne svoj vrhunac, svetski mediji preneli su da je kineski proizvođač pametnih telefona Sjaomi odlučan da uloži 10 milijardi dolara u elektrilne automobile sa početnom investicijom od 1,5 milijardi dolara.

Iako za sada nije poznato da li će ova kompanija proizvoditi ekonomične ili luksuzne modele, jedno je sigurno – električni automobili koji izađu iz ove fabrike biće pametni automobili visokog kvaliteta i sa dugim trajanjem baterije, prenose svetski mediji.

Ipak, Sjaomi je još uvek iza Epla kao jednog od vodećih proizvođača pametnih telefona, a ni proizvodnja električnih automobila ovoj američkoj korporaciji nije strana.

Tako je Epl još od 2014. godine počeo da razvija tehnologiju električnih automobila u sklopu „Projekta Titan“, a kako svetski mediji prenose, prvo električno vozilo ova kompanija će lansirati između 2024. i 2027. godine.

Ono što je ovom proizvođaču naročito važno jeste da postignu najduže trajanje baterije, kao i da vozilo ima besprekorne performanse i najsavremenijeg autopilota za udobnu vožnju.

Pa, moglo bi se reći da ovaj model neće biti za svačiji džep, kao što, uostalom, nisu ni ostali eplovi proizvodi.

Pročitajte još:

Šansa da se oproba u proizvodnji električnih automobila nije promakla ni kompaniji Huavej koja se za sada nalazi na 5. mestu svetskih proizvođača pametnih telefona.

Iako su svetski mediji uspeli da dođu samo do nezvaničnih informacija, pretpostavlja se da će se Huavei udružiti sa kineskom kompanijom BAIC Grup čiji bi stručnjaci trebalo da kreiraju električne automobile za Huavei. Postoji šansa i da ovaj proizvođač pametnih telefona sklopi partnerstvo sa kompanijom Čangan čija postrojenja će poslužiti za masovnu proizvodnju električnih vozila.

Moguće je da će već ove godine Huavei napraviti konkretne korake ka proizvodnji ekoloških vozila, jer Kina, a i ceo svet, odlučno idu ka masovnijoj upotrebi automobila na baterije kako bi se smanjilo zagađenje vazduha.

Izgleda da nas očekuju velika iznenađenja u oblasti električnih automobila, jer se u ovu industriju sve više uključiju vodeće svetske korporacije, a Alibaba, Amazon i Baidu samo su neke od uspešnih kompanija koje nisu propustile ovu šansu.

Milena Maglovski

Zapadni Balkan u izveštajima EP pozvan da radi na dekarbonizaciji ekonomija

02.04.2021

vazduh_dim_dimnjak_krov — Foto-ilustracija: Pixabay

Zemlje Zapadnog Balkana moraju da preduzmu konkretne mere u pravcu dekarbonizacije ekonomija jer bi nepoštovanje obaveza i nazadovanje usklađivanja sa evropskim politikama moglo da se odrazi i na sredstva iz pretpristupnih fondova, ocenili su u Mreži za klimatsku akciju Evropa (CAN Europe).

Evropski parlament (EP) je u izveštajima o Srbiji, Kosovu*, Albaniji i Severnoj Makedoniji, usvojenim prošle nedelje, naglasio značaj brzih i konkretnih akcija po pitanjima energetike i životne sredine. U izveštajima za sve zemlje pozdravlja se potpisivanje Deklaracije o zelenoj agendi za Zapadni Balkan u kojoj su se zemlje regiona obavezale na dekarbonizaciju ekonomije u skladu sa klimatskom politikom EU, odnosno do 2050. godine.

Međutim, iako Deklaracija potpisana u novembru na samitu u Sofiji u okviru Berlinskog procesa predstavlja značajan korak ka cilju, zemlje Zapadnog Balkana moraju da izrade brojne planove i sprovode ih da bi dostigle dekarbonizaciju, navodi CAN Evropa.

Značaj energetske tranzicije u naporima za dekarbonizaciju je posebno naglašen kod Kosova*, Severne Makedonije i Srbije. Te tri zemlje veoma su zavisne od uglja u proizvodnji struje i u izveštajima EP se pozivaju da diverzifikuju energetski miks kako bi sistemski išle ka ukidanju uglja.

Subvencionisanje uglja u tim zemljama Zapadnog Balkana je važno pitanje, na koje je CAN više puta ukazivao, i jedan je od razloga za kašnjenje energetske tranzicije, ocenjuje se.

Goruće pitanje je i zagađenje vazduha u regionu, navodi se i podseća da je Energetska zajednica pokrenula postupke protiv BiH, Kosova*, Severne Makedonije i Srbije zbog nepoštovanja nacionalnih planova smanjenja emisije.

Pročitajte još:

Aktivisti borbe za čistiju životnu sredinu već su preduzeli pravne mere protiv Elektroprivrede Srbije zbog kršenja Nacionalnog plana smanjenja emisije, navodi CAN, vodeća mreža nevladinih organizacija iz celog sveta koje rade na pitanjima klimatskih promena.

Foto-ilustracija: Unsplash (Eduardo Jaeger)

Kada je reč o stranim investicijama, u izveštaju o Srbiji posebno, ističu se nedostatak transparentnosti i procene ekoloških i socijalnih uticaja kineskih ulaganja. Umesto toga, kao posledica kineskih investicija, ne odustaje se od novih projekata sa ugljem, posebno u BiH i Srbiji.

Za zemlje regiona je tekuća godina važna i zato što rade na nacrtima Nacionalnih energetskih i klimatskih planova i izmenama Nacionalno utvrđenih doprinosa.

Takođe, pripremaju za Evropsku komisiju i Sekretarijat Energetske zajednice predlog ciljeva za 2030. za emisiju gasova sa efektima staklene bašte, obnovljive izvore i energetsku efikasnost. Navodi se i da su u poslednjih godinu i po dana Kosovo*, Crna Gora i Severna Makedonija zaustavile planove za razvoj novih projekata na ugalj. Po tome se liderom u regionu smatra Severna Makedonija pošto planira postepeno napuštanje uglja pre 2030.

U saopštenju CAN Evropa ističe se i da vlade Zapadnog Balkana ne poštuju sve obaveze iz sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Ugovora Energetske zajednice. Upozorava se da bi nepoštovanje obaveza ili nazadovanje u harmonizaciji sa evropskim zakonima moglo da se odrazi na treći paket Instrumenta pretpristupnih fondova (IPA III), s obzirom da Evropski parlament poziva da se upotrebi uslovljavanje finansiranja, kao i mehanizam suspenzije.

Koordinator za energetsku politiku za Jugoistočnu Evropu u CAN Evropa Viktor Berišaj rekao je da kreatori politike na Zapadnom Balkanu moraju da naprave konkretne korake kako bi obezbedili održivu energetsku tranziciju ka dekarbonizovanoj ekonomiji.

“To bi takođe bio korak bliže zdravom regionu, kao i pridruživanju EU”, istakao je Berišaj.

Izvor: Beta/Euractiv

Crna Gora dobila svoje BLUE LAND područje

02.04.2021

river-reka-crna-gora — Foto-ilustracija: Pixabay

Institut za biologiju mora pri Univerzitetu Crne Gore (UCG), uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, priveo je kraju realizaciju projekta “BLUE LAND”. U fokusu ovog projekta jeste maksimalno uključivanje lokalne zajednice u model upravljanja u BLUE LAND području, koje u Crnoj Gori uključuje Veliku plažu i reku Bojanu.

Kako je objasnila Ana Pešić sa UCG-a, koja je ujedno i rukovodilac projekta, to između ostalog, znači i novi pristup u upravljanju predmetnim područjem, u smislu da se određene odluke neće donositi samo sa vrha, već da će u procesu učestvovati ljudi koji tu žive i od toga zavise.

Ovaj lokalitet odabran je zbog prirodnih karakteristika i vrednosti koje to područje poseduje, poput Velike plaže sa svojim dinama i endemičnim vrstama vegetacije tih dina.

“Tu su i mediteranske vlažne šume, za koje možemo kazati da su jedne od bolje očuvanih na Mediteranu, ali i reka, koja je sama po sebi veoma značajan ekosistem, i sa prirodne i sa kulturne strane. To su sve vrednosti tog ekosistema koje je potrebno iskoristiti, očuvati, unaprediti, a opet, iskorišćavati na održivi način”, rekla je Pešić, navodi se u saopštenju Univerziteta Crne Gore.

Projekat čiji je puni naziv „Zajednički participativni model upravljanja i instrument za zaštitu i očuvanje priobalnog i morskog biodiverziteta i unapređenje održivog korišćenja morskih obalnih resursa – BLUE LAND“ deo je INTERREG IPA II prekograničnog programa saradnje Albanije, Crne Gore i Italije.

Pročitajte još:

“Kroz tri godine implementacije ovog projekta i saradnje sa našim kolegama, preneli smo pozitivna iskustva koja su oni imali na svojim područjima koja su uredili. Nadamo se da će rezultati ovog projekta naći svoje primene i da će lokalno stanovništvo, ribari i turisti uživati u ovom delu BLUE LAND-a”, naveo je Aleksandar Joksimović, direktor Instituta za biologiju mora.

Kako je naveo obeležavanje 60 godina Instituta za biologiju mora biće posvećeno očuvanju biodiverziteta priobalja i svih reka koje se ulivaju u more.

Energetski portal

Kragujevac radi na očuvanju vodenih resursa

02.04.2021

Pre tačno 83 godine, voda za piće prvi put je puštena iz akumulacije Grošnica u vodovodnu mrežu Grada Kragujevca. Vodovodni sistem kakav je Kragujevac dobio 1938. godine tada je imao mali broj gradova u Evropi.

Akumulacija Grošnica je prvo veštačko jezero u Srbiji napravljeno za potrebe snabdevanja grada pijaćom vodom, a povodom godišnjice rada, gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić je sa saradnicima posetio najstariju i najlepšu branu ovog tipa u regionu.

“Iako je u devetoj deceniji, kompleks je u dobrom stanju, ali ovakva postrojenja podrazumevaju konstantna ulaganja i ozbiljna sredstva. Značaj ovakvih sistema za vodosnabdevanje je ogroman, posebno ako se ima u vidu da se nalazimo u godinama kada moramo sve više i ozbiljnije da brinemo o ekologiji, a pre svega o vodi za piće. Vode ima sve manje i to je nažalost globalni trend. Moramo da je štedimo, racionalnije koristimo i čuvamo od zagađenja.”, ocenio je Dašić.

Kragujevac je krenuo u realizaciju projekta „Čista Srbija“, što podrazumeva novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu, a biće izgrađena još dva manja postrojenja – jedno u Batočini čiji sliv otpadnih voda ide ka Kragujevcu, a drugo u Stragarima. Dašić je istakao da je to velika i dugoročna investicija bitna za grad, za buduće generacije, ali i kvalitet pijaće vode.

Pročitajte još:

Akumulacija Goršnica, nakon proširenja sredinom prošlog veka, danas ima zapreminu od tri miliona kubika vode. Voda je, prema rečima direktora JKP „Vodovod i kanalizacija“ Nebojše Jakovljevića, izuzetnog kvaliteta jer iznad brane nema nikakvih industrijskih objekata, a ni potencijalnih zagađivača. Sama konfiguracija terena i šumsko područje omogućavaju visok kvalitet vode koja traži minimalna ulaganja u troškove prerade.

“JKP ‘Vodovod i kanalizacija’ u čijem se sastavu nalaze još Moravski sistem i akumulacija Gruža, snabdeva danas pijaćom vodom blizu 200.000 stanovnika Kragujevca, Knića, Batočine i Kraljeva“, rekla je Biljana Ilić Stošić, načelnica Šumadijskog upravnog okruga.

Pored toga, u sklopu tog preduzeća nalazi se i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu. S obzirom na to da je Kragujevac odavno prevazišao kapacitete tog sistema, grad i država rade na njegovom proširenju, jer je to jedan od preduslova da sačuvamo naše resurse vode za piće, navodi se na sajtu Grada Kragujevca.

Energetski portal

Obaveštavanje o zagađenosti vazduha je važno koliko i o elementarnim nepogodama

02.04.2021

Beograd — Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

Bilo da dišemo sve gori vazduh ili samo toga postajemo svesniji zahvaljujući popularnim aplikacijama, a posebno aktivističkim kampanjama, pritisak javnosti ostaje ključan za unapređivanje sistema merenja i ostvarivanje prava na obaveštenost o nivou zagađenja.

“Podsećamo da su države i lokalne samouprave dužne da u svakom trenutku omoguće pristup informacijama o zagađenosti vazduha. Podsećamo njih i medije da je to jednako važno kao izveštavanje o vremenskim nepogodama. Podaci moraju da budu pravovremeni i lako dostupni, a prikaz razumljiv”, navodi se u saopštenju kampanje ”Ujedinjeni Balkan za čist vazduh”.

Stanovnici Zapadnog Balkana imaju pravo da znaju kolika je zagađenost vazduha i da budu obavešteni o svakoj promeni. Lokalne i državne institucije moraju pravovremeno da ih obaveštavaju isto kao kad se desi da se pogorša kvalitet vode u vodovodu ili se pojača sunčevo ultraljubičasto zračenje.

I pored znatnih pomaka od početka uspostavljanja mreže mernih stanica za kvalitet vazduha, nije pokriveno dovoljno teritorije. Čak i u urbanim sredinama nedostaju informacije o nekim zagađivačima, pogotovo o najsitnijoj prašini kategorije PM 2,5, a ona je jedna od najopasnijih materija. Podaci s mnogih stanica objavljuju se sa zakašnjenjem – za stanovništvo su relevantni jedino ukoliko se vide svakog sata.

Pročitajte još:

Većina zemalja regiona nema precizan popis izvora i količine emisija zagađujućih materija. Bez toga i ozbiljnih ulaganja u merne stanice ne mogu se donositi prave mere za poboljšanje kvaliteta vazduha.

Potpisivanjem Sofijske deklaracije Srbija je prihvatila Zelenu agendu za Zapadni Balkan. Ona utvrđuje obaveze država regiona da poboljšaju merenje i izveštavanje i otvara put ka sredstvima za finansiranje iz Evropske unije.

Kampanja “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” inicijalno je pokrenuta od strane Evropskog Fonda za Balkan u partnerstvu sa Pravo na grad iz Beograda (Srbija), Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (Beograd) Beogradska otvorena škola (Beograd), Environmental and Territorial Management Institute iz Tirane (Albanija), Ekoforum iz Zenice i Centar za ekonomiju i ekologiju iz Tuzle (Bosna i Hercegovina), Sbunker iz Prištine (Kosovo); Air Care iz Skoplja (Severna Makedonije) i OZON iz Podgorice (Crna Gora). Zajedno stavljamo na raspolaganje sve materijale kampanje koja pripada svim stanovnicima Zapadnog Balkana, čije aktivno uključenje očekujemo.

Da bismo uvek znali šta dišemo, priključi se solidarnoj borbi građana Zapadnog Balkana, budi deo kampanje “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh”.

Izvor: RERI

Uskoro rešenje za problem vodosnabdevanja u naselju Ritopek

02.04.2021

Dugogodišnji problem vodosnabdevanja stanovnika beogradskog naselja Ritopek uskoro će biti rešen, navodi se na sajtu Grada Beograda.

Kako navodi gradonačelnik Beograda Zoran Radojčić, počinje realizacija projekta od velikog značaja kojim će se rešiti višedecenijski problemi žitelja Ritopeka u vodosnabdevanju i dodao da je reč o izvođenju radova na izgradnji novih hidrotehničkih objekata i vodovodne mreže u ovom naselju u opštini Grocka.

“Kapitalni projekat koji građani Ritopeka čekaju više decenija otpočinjemo postupkom javne nabavke, a na osnovu sporazuma koji je uobičajeno sprovela Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda”, rekao je gradonačelnik.

Pročitajte još:

On navodi da su u sastavu Komisije za sprovođenje javne nabavke bili i predstavnici Gradske uprave, a u ovom momentu saglasnost je data za prvu fazu izvođenja radova.

“U okviru posete opštini Grocka, sa predsednikom opštine razgovarao sam o izazovima sa kojima se suočavaju njeni građani. Veoma sam zadovoljan što posle mnogo vremena na dobrobit stanovnika Ritopeka rešavamo ovo važno pitanje”, istakao je Radojičić.

Energetski portal

1...574575576...1,670 Page 575 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte više:

Pročitajte još:

Kako je kod nas?

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM