U Kragujevcu postavljen prvi reciklomat u okviru projekta “Reciklažom do vožnje”

14.04.2021

reciklomat kragujevac — Foto: kragujevac.rs

U Kragujevcu je zvanično započeta realizacija projekta “Reciklažom do vožnje” postavljanjem pet mašina za prikupljanje staklene ambalaže, PET plastike, limenki i Tetra Pak ambalaže.

Prvi od pet reciklomata postavljen je u Vašarištu kod Medicinske škole, a u narednih nekoliko dana očekuje se postavljanje i preostala četiri aparata u naseljima Bubanj, Aerodrom, Stanovo i Bresnica.

Pre godinu dana postavljen je prvi aparat u centru grada, kod gradske Agencije za saobraćaj.

“Reciklažom do vožnje” je jedinstveni projekat koji zajedničkom saradnjom sprovode JKP Šumadija, operater ambalažnog otpada Sekopak, Coca – Cola HBC, Tetra Pak i Apatinska pivara.

“Na inicijativu JKP Šumadija pre godinu dana postavljen je prvi ovakav aparat koji je privukao pažnju sugrađana, a grad će nastaviti da podržava ovakve aktivnosti jer vode boljem i kvalitetnijem životu građana”, rekao je Stefan Nikezić, član Gradskog veća.

Pročitajte još:

Nikezić je dodao i da je prioritet Kragujevca smanjenje zagađenosti vazduha na teritoriji grada, upravljanje otpadom, otpadnim vodama, obnavljanjem i ozelenjavanjem javnih površina.

“Ovim programima želimo status ’’Zelenog grada’’ a veliku važnost imaju i projekti koji se bave reciklažom“, rekao je Nikezić.

Reciklomat je pametna mašina za prikupljanje i sortiranje ambalažnog otpada koja ima mogućnost prepoznavanja različitih tipova otpada, njegovo prihvatanje i skladištenje, vrednovanje i upis novčanog iznosa predate ambalaže u personalizovane i nepersonalizovane eKG kartice.

Prema rečima predstavnika JKP Šumadija Kragujevac i kompanije Sekopak u planu je da se i dalje razvijaju projketi u pravcu održivog i efikasnog upravljanja ambalažnog otpada.

Zahvaljujući kompaniji Globaltel, Kragujevčanima je omogućen i dodatan mobilni internet za povezivanje eKG kartice i Globaltel mobilnog broja.

Nemanja Dimitrijević, direktor JKP Šumadija, rekao je da su građani Kragujevca pokazali veliko interesovanje za ovakvom vrstom odlaganja ambalažnog otpada i da se nada da će ih postavljanjem još pet ovakvih mašina, dodatno motivisati da na pravilan način vrše primarnu selekciju i razvrstavanje ambalažnog otpada.

Energetski portal

Lideri u oblasti solarne energije pridružili se udruženju OIE Srbija

13.04.2021

Foto: OIE Srbija

Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije osnovano je sa ciljem da unapredi poslovni ambijent u oblasti OIE i u službi očuvanja životne sredine podstakne proizvodnju i upotrebu električne energije iz obnovljivih izvora, navodi se na sajtu OIE Srbija.

Osnivači Udruženja su kompanije koje u Srbiji proizvode električnu energiju koristeći snagu vetra: Vetroelektrane Balkana DOO Beograd (VE Čibuk 1, instalisane snage 158,4 MW), Electrawinds K-Wind d.o.o. Kovačica (VE Kovačica – 104,5 MW) i Electrawinds-S DOO Beograd (VE Alibunar – 42 MW).

Udruženje OIE Srbija otvoreno je za sve koji svoju delatnost ostvaruju u industriji zelene energije i prihvataju ciljeve Udruženja, a sada je bogatije za još dva punopravna člana – kompanije MT-KOMEX i Solaris Energy.

Lider u izgradnji i projektovanju solarnih elektrana, kompanija MT-KOMEX, do sada je izgradio i isporučio opremu za veliki broj malih solarnih elektrana na zemlji i na krovovima, ukupne instalisane snage od 8 MW. Jedan od najistaknutijih projekata ove kompanije nesumnjivo je Solaris Energy – najveća solarna elekrana u domaćem vlasništvu u Srbiji.

Elektrana Solaris Energy, ukupne instalisane snage od 1.998 KW, nalazi se u selu Velesnica, u opštini Kladovo. Već osam godina ova solarna elektrana proizvodi zelenu energiju radi plasmana u elektrodistributivni sistem, čime je na godišnjem nivou emisija CO2 smanjena za čak 2.324 tone.

Pročitajte još:

Nakon uspešne izgradnje elektrane Solaris Energy, i druge velike kompanije odlučile su da ukažu poverenje MT-KOMEX-u, među kojima su IKEA, JUB d.o.o, TERMOVENT Komerc, ZF Pančevo, Stojanov Novi Sad, više javnih garaža i mnoge druge. Za više informacija posetite link.

Kompanija MT-KOMEX nije se zaustavila isključivo na izgradnji solarnih elektrana, već je svoju ekspertizu proširila i na oblast punjača za

električne automobile. Pored toga, MT-KOMEX je izgradio i nekoliko solarnih nastrešnica kako bi deo energije za punjenje električnih vozila dolazio direktno iz obnovljivih izvora.

Stručnjaci ove kompanije do sada su obezbedili preko 200 instaliranih punjača od više proizvodnjača širom Srbije. Kompanija MT-KOMEX je sertifikovani sistem integrator kompanija ABB, Schneider Electric i ENEL X.

Povrenje su kompaniji ukazale mnoge internacionalne kompanije kao što su Heineken, British Motors, Gazprom, dileri Renault Nissan grupacije, dileri FIAT grupacje, Porsche, Hyundai, Delta Motors-BMW, ali i tržni centri Promenada i Plaza, kao i JP Putevi Srbije.

Pored toga, MT-KOMEX je razvio i prvu regionalnu platformu charge&GO za upravljanje sistemom i naplatu korišćenja punjačkih mesta. Uz pomoć ove platforme možete brzo i lako pronaći punjače u Srbiji, ali i još 100.000 punjačkih mesta u 28 evropskih država.

“Sa zadovoljstvom smo prihvatili prijavu za članstvo kompanija MT Komex i Solaris Energy. Članstvo ove dve kompanije za OIE Srbija ima veliki značaj. Sada, osim najvećih vetroparkova, u našem članstvu imamo i najveću operativnu solarnu elektranu u Srbiji, ali i kompaniju sa najvećim brojem projekata u razvoju i sa najvećom solarnom ekspertizom. Sigurna sam da će gospodin Miloš Kostić sa svojim timom doprineti da se napravi jaka solar grupacija u okviru Udruženja. Mogućnosti za saradnju su velike, a kao prvu priliku vidim zajednicku promociju Zakona o obnovljivim izvorima energije, pre svega mogućnosti koji novi Zakon daje u pogledu instaliranja solarnih parkova i uvođenja modela prosumera. Zajedno imamo znanje i kapacitete da mogućnosti koje Zakon daje približimo građanima i privredi”, rekla je Danijela Isailović, menadžer Udruženja OIE Srbija.

Ona je dodala da je interesovanje za članstvo u Udruženje ogromno, te da su osim kompanija MT Komex i Solaris Energy, nedavno u članstvo primljeni BDK advokati, kao i još nekoliko pridruženih članova.

Direktor kompanija MT-KOMEX i Solaris Energy istakao je da je veoma važno što su ove kompanije postale članovi udruženja.

“Sektor u kome radimo veoma je bitan za održivost naše zemlje kao i za poboljšanje životnih uslova. Želja nam je da podržimo Udruženje kako sa našim znanjem i ekspertizom, tako i sa našim resursima, kako bi ovaj veoma važan segment obnovljivih izvora energije bio što bolje ispromovisan i napokon dostupan našim sugrađanima. Solarne i vetroelektrane su prema mnogim studijama nerazdvojivi sistemi budućeg energetskog miksa zelene energije. Udruženje OIE Srbija upravo svojim delovanjem i prijemom naše kompanije kao člana želi da prenese poruku da su oba izvora energije podjednako važna”, rekao je Kostić.

Milena Maglovski

Građani Hrvatske će moći da kupuju struju iz cele EU

13.04.2021

električna energija - struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada u Zagrebu pripremila je zakon koji predviđa da će hrvatska domaćinstva moći da kupuju struju od snabdevača iz bilo koje članice Evropske unije, a stanovnici drugih zemalja Unije moći će da ugovaraju snabdevanje strujom sa Hrvatskom elektroprivredom (HEP).

Ministarstvo privrede i održivog razvoja pripremilo je novi Zakon o tržištu električne energije u kojem se navodi da je sloboda građana EU da kupuju struju iz bilo kog dela Unije deo sloboda koje im garantuje Ugovor o funkcionisanju EU, piše dnevnik Večernji list.

Tako su slobodno kretanje robe, sloboda izbora mesta i sedišta poslovanja i sloboda pružanja usluga ostvarivi samo na potpuno otvorenom tržištu električne energije koje svim krajnjim kupcima omogućava slobodan izbor snabdevača strujom, i svim snabdevačima omogućava slobodnu isporuku krajnjim kupcima, prenela je agencija Hina.

Pročitajte još:

Zato je, objašnjavaju predlagači zakona, radi podsticanja tržišne utakmice i osiguranja opskrbe električnom energijom po najkonkurentnijoj ceni, potrebno omogućiti prekogranični pristup novim snabdevačima strujom iz različitih izvora energije, kao i novim pružaocima usluga proizvodnje, skladištenja i upravljanja potrošnjom energije.

Tržišnim pravilima tako se omogućava ulazak i izlazak proizvođača i snabdevača električnom energijom na osnovu ocene ekonomske i finansijske održivosti njihovog poslovanja.

I dalje će, međutim, postojati obaveza pružanja javne usluge koja će ostati na raspolaganju potrošačima.

Novi hrvatski zakon propisuje da računi za električnu energiju osim podataka o potrošnji i troškovima, treba da sadrže i druge informacije koje krajnjim kupcima mogu pomoći da uporede svoj trenutni ugovor sa drugim ponudama. To znači redovnu dostavu tačnih informacija o obračunu koje se temelje na stvarnoj potrošnji struje, uz pomoć pametnih brojila, što kupcima pomaže da kontrolišu potrošnju i troškove.

Novi zakon predviđa i da krajnji kupac mora imati jasne uslove ugovora sa snabdevačem i da mu se u idućem petogodišnjem razdoblju omogućava promena snabdevača unutar 24 sata. Uz to, snabdevači moraju da omoguće kupcima poređenje cena usluga na tržištu kako bi mogli da izaberu najpovoljniju opciju, piše Večernji list.

U zakonu se navodi i da svi krajnji kupci mogu slobodno kupovati električnu energiju od snabdevača po sopstvenom izboru i da mogu istovremeno da imaju više od jednog ugovora, pod uslovom da postoje potrebne tehničke mogućnosti za takav obračun.

Stručnjak za kupoprodaju električne energije Nenad Kurtović upozorio je, međutim, za Večernji list da odredbe zakona neće biti moguće realizovati bez pametnih brojila.

“Ovo se sve odnosi na snabdevanje, a to je oko 40 posto iznosa računa za struju. Ovo jeste otvaranje tržišta i nije sporno da je to dobro. Nama kao kupcima je bitno da onaj javni deo usluge ostaje zaštićen, a to su mrežne naknade, naknada za obnovljive izvore energije i, uslovno rečeno, PDV”, kaže Kurtović, dodajući da nova regulativa vodi tome da će građani Hrvatske imati pravo da kupuju struju iz Mađarske, Slovenije, Francuske…. ali da je pitanje je kada će to biti moguće.

Izvor: EURACTIV.rs/Beta

Za sufinansiranje projekata zaštite reke Lim odvojeno 70 miliona dinara

13.04.2021

smeće — Photo-illustration: Unsplash ( Alexander Schimmeck)

Za postavljanje plutajućih brana i rečnih pregrada koje će služiti za prikupljanje ambalažnog i drugog otpada biće odvojeno 70 miliona dinara, odlućeno je nakon što su predsednici opština Priboj, Prijepolje i Nova Varoš potpisali ugovore o sufinansiranje projekata zaštite reke Lim sa ministarkom zaštite životne sredine Irenom Vujović.

Za finansiranje tri projekata ministarstvo će izdvojiti 80 odsto potrebnih sredstava, dok će preostalih 20 odsto obezbediti opštine iz svojih budžeta, a sve ovo je deo primene preventivnih mera propisanih Zakonom o zaštiti životne sredine.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Podsetimo, početkom godine na Potpećkom jezeru došlo je do ekološke katastrofe na, kada je iz jezera uklonjeno više od deset hiljada kubika plivajućeg otpada.

“Da bismo zaštitili Limsko – Drinski rečni tok i sprečili da nam se takve situacije ponavljaju, pokrenuli smo saradnju sa nadležnim ministarstvima iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Srbija odgovorno pristupila ovom problemu, a formirano je i zajedničko telo četiri nadležna ministarstva, kao i radna grupa. Uskoro se očekuje i potpisivanje Memoranduma o saradnji sa Crnom Gorom, kojim će se bliže definisati zajedničke aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, među kojima je i rešavanje problema plutajućeg otpada na reci Lim”, rekla je Vujović.

Pročitajte još:

Plutajuće brane su jedan od načina da se očuva reka i doprinese, u određenoj meri, rešavanju problema. Međutim, dugoročno rešenje je svakako uklanjanje svih divljih deponija u slivu reke i njenih pritoka, na čijem mapiranju Srbija već radi.

“Reke, kao međunarodni ekološki koridori, predstavljaju mostove koji nas povezuju i podsećaju da zaštita životne sredine ne poznaje granice i da naše prirodne resurse smemo isključivo održivo da koristimo. Naš zadatak je da ih očuvamo za buduće generacije”, poručila je ministarka Vujović.

U toku je i sanacija nesanitarne deponije Stanjevine, a za ovu godinu je najavljena i izgradnja transfer stanice u Novoj Varoši kojom će biti rešen problem otpada za Priboj, Prijepolje i Novu Varoš.

Energetski portal

Pojavila se nova ptica u Srbiji

13.04.2021

Stepski_vivak_Slobodan_Markovic_DZPPS-1200x480 — Foto: Slobodan Marković

U petak 9. aprila 2021. na vlažnim livadama kod niškog sela Bubanj pronađena je nova vrsta ptice u Srbiji.

Mladi ornitolog Slobodan Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije posmatrao je i snimio izuzetno retkog stepskog vivka (Vanellus gregarius) koji je tu zalutao tokom prolećne seobe.

„Imao sam sreću da obilazeći svoj omiljeni lokalitet u okolini Niša pronađem neočekivanog gosta. Među brojnim sprudnicima i vivcima koji su se užurbano hranili na vlažnim livadama pažnju mi je privukla ptica koju nisam ranije sretao, pa sam se latio fotoaparata i snimio je na tlu i u letu. Mojoj sreći nije bilo kraja kada su mi kolege potvrdile da sam pronašao novu vrstu za faunu Srbije“, ponosno kaže Slobodan Marković.

Stepski vivak je kritično ugrožena vrsta koja decenijama strada zbog izlovljavanja na seobi i zimovanju. Celokupna svetska populacija ove ptice broji manje od 11.200 odraslih jedinki. Stepski vivci gnezde se na nepreglednim travnim staništima u Rusiji i Kazahstanu, a sele se preko srednje Azije do zimovališta u Izraelu, Siriji, Eritreji, Sudanu i severozapadnoj Indiji. Izuzetno retko se sreću u Evropi i to uglavom u jatima sa drugim vrstama ptica.

Pročitajte još:

U poslednje dve godine ornitolozi su pronašli još 4 vrste ptica koje su po prvi put zabeležene u Srbiji. Tako je na jezeru Rusanda kod Zrenjanina u septembru 2019. otkrivena trobojna liskonoga (Steganopus tricolor), ptica poreklom iz Severne Amerike.

U januaru 2020. na Dunavu nedaleko od Novog Sada posmatran je žutokljuni morski gnjurac (Gavia adamsii) koji je verovatno doleteo iz dalekih tundri severne Azije ili Severne Amerike. Na jezeru kod sela Karajukića Bunari na Pešteru u junu 2020. boravio je azijski zlatni vivak (Pluvialis fulva) poreklom iz tundri istočne Azije ili Aljaske.

Početkom oktobra 2020. javnost je obradovalo otkriće sibirske plavorepke (Tarsiger cyanurus) u Nacionalnom parku „Tara“. Ova malena ptica pevačica gnezdi se na severu Evrope i Azije.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Potpisan Memorandum o saradnji sa Crnom Gorom u oblasti rudarstva i energetike

13.04.2021

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Na sastanku ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović i ministra za kapitalne investicije Crne Gore Mladena Bojanića bilo je reči o saradnji ove dve države u rudarskom i energetskom sektoru.

Po završetku sastanka potpisan je Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti energetike i rudarstva između dva ministarstva, navodi se na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

“Danas je bilo reči i o našoj saradnji u visokonaponskoj mreži, izgradnji Transbalkanskog koridora, koji smo mi započeli. Razgovarali smo i o novim kapacitetima, dakle o izgradnji hidroelektrane za koju se trenutno radi projektno-tehnička dokumentacija, ali i o tome na koji način možemo da imamo još bolju saradnju u obnovljivim izvorima energije, o otvaranju poglavlja i reformisanju preduzeća. Danas smo dogovorili da formiramo operativne timove koji će našu saradnju pretočiti u realizaciju, od čega će građani obe države imati koristi.”, rekla je Mihajlović.

Ona je dodala da je ponosna na postojeće projekte sa Crnom Gorom, ali i da ima prostora za nove potencijalne projekte. Na sastanku je bilo reči o ekonomskoj regionalnoj saradnji, a kako ističe Mihajlović, nema ekonomske stabilnosti niti provrednog razvoja bez stabilnosti elektroenergetskog sistema.

Pročitajte još:

Mladen Bojanić istakao je da je saradnja sa Srbijom dugogodišnja, te da će se na obostrano zadovoljstvo pokrenuti novi projekti. On je dodao da mu je drago jer prvi od zvaničnih susreta u regionu ima u Beogradu budući da je Crna Gora u ekonomskoj saradnji najviše upućena na Srbiju.

“Imamo slična iskustva sa obnovljivim izvorima i puno je prostora za razvoj novih. Crna Gora je bogata suncem i vetrom, to hoćemo da iskoristimo. Cilj nam je da dalje produbimo ekonomsku saradnju, jer samo energetski bogate zemlje su i ekonomski bogate i važno je da se dalje razvijamo u tom pravcu. Ovo je samo početak, spremni smo da pokrenemo mnogo zajedničkih projekata”, rekao je Bojanić.

Energetski portal

Prva konferencija o izradi Nacrta programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa akcionim planom

13.04.2021

beograd - vazduh - zima — Foto-ilustracija: Unsplash (Ali Arif Soydaş)

Prva konferencija povodom Nacrta Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa akcionim planom, koji se trenutno izrađuje uz podršku Evropske unije u okviru Projekta IPA 2014 „Razvoj okvira za usklađivanje sa zakonodavstvom EU u oblasti vazduha, hemikalija i horizontalnih pitanja“, biće održana 16. aprila 2021. godine.

Nacrt Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa akcionim planom definisaće ciljeve kvaliteta vazduha i mere za njihovo postizanje i pružiće osnovu za dalji razvoj i usvajanje podzakonskih akata i nastavak primene evropskog zakonodavstva u oblasti zaštite vazduha.

Cilj prve konferencije je predstavljanje preliminarnih nalaza i projekcija i obuhvatiće sledeće prezentacije:

Predstavljanje i trenutni status Nacrta Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa akcionim planom;

Predstavljanje tipova i rezultata modelovanja zagađujućih materija u vazduhu za Srbiju 2030 (WEM, WAM-A, WAM-B)

– WEM (sa postojećim merama): ovaj tip modelovanja uključuje sve politike i mere koje su već usvojene,
– WAM A (sa dodatnim merama A): ovaj tip modelovanja se odnosi na potpunu primenu svih relevantnih direktiva i propisa EU koji još uvek nisu u potpunosti transponovani i primenjeni,
– WAM B (sa dodatnim merama B): ovo je tip modelovanja intenzivne kontrole. Pored WAM A, ovaj tip modelovanja predviđa uvođenje, u nekim slučajevima, strogih graničnih vrednosti emisija (ELV), kao i nacionalne finansijske i fiskalne politike i mere u ključnim kategorijama izvora emisija.

Pročitajte još:

Rezultati disperzionog modelovanja za Srbiju 2030: uticaj tipova modelovanja WAM A i B na poboljšanje kvaliteta vazduha;

Pripremne aktivnosti za tip modelovanja WAM-C (metodološki pristup)

– WAM C (sa dodatnim merama C): Pored WAM B, ovaj tip modelovanja predviđa dodatne mere koje uglavnom uključuju lokalne specifične mere (kao što su podsticaji, ograničenja i zabrane) sa ciljem da se osigura usklađenost sa graničnim vrednostima koncentracija propisanih Direktivom 2008/50 / EC u vezi sa suspendovanim česticama PM10. Dodatne mere prema tipu modelovanja C biće razvijene nakon procene uticaja tipova modelovanja WAM A i B na poboljšanje kvaliteta vazduha, kao i preostali identifikovani „hot spots“ i problemi u vezi sa kvalitetom vazduha, kako bi se sve utvrđene dodatne mere uključile u treći WAM C tip modelovanja.

Prijava za učešće na konferenciji, predlozi i preporuke učesnika, kao i dodatna pitanja šalju se na PZV-sugestije@eas3.rs, a dodatne informacije se mogu dobiti i putem telefona 064/658 28 78.

Energetski portal

U kojoj zemlji ima najviše električnih automobila?

12.04.2021

punjenje_električnih_automobila — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Marc Heckner)

Kada bi na ovo pitanje bilo lako odgovoriti (a nije), naprosto bismo mogli reći da je zemlja sa najvećim brojem električnih automobila Kina. Najmnogoljudnija zemlja na svetu može se pohvaliti i sa najvećim brojem ekoloških vozila, a najprodavaniji modeli su Teslin model 3 i Honguang Mini.

Ipak, kada u obzir uzmemo broj stanovnika Kine, dva miliona električnih vozila više ne deluje tako grandiozno, jer na 100 ljudi dođe svega 0,1 električnih vozila (EV).

Sličnu matematiku sproveli smo i na Norveškoj, a rezultati kažu da na 100 ljudi dodje 8,5 električnih vozila. Time je Norveška zvanično zemlja sa najvećim brojem vozila na baterije u odnosu na broj stanovnika sa tendencijom rasta broja ekoloških vozila u budućnosti.

Ova skandinavska zemlja radi sve kako bi podstakla svoje građane da kupe električni automobil, a kako prenose svetski mediji, vozači EV u Norveškoj ne moraju da plaćaju putarine, carine i parking mesta, dok su im mnoge usluge kao što je vožnja krizerima ili autobusima, potpuno besplatne.

Ako popularnost električnih automobila nastavi da raste, Norveška bi mogla biti među prvim zemljama koje će u potpunosti ukinuti benzince i dizelaše do 2025. godine.

Ukoliko nastavimo sa našom matematikom, zemlje sa najvećim brojem EV na 100 stanovnika sz Francuska sa 0,8 vozila i Velika Britanija sa 0,3 vozila. Takođe, Francuska je zemlja u kojoj je najveći procenat stanovništva, preko 75 odsto, zainteresovan za kupovinu električnih vozila, prenose svetski mediji.

Iako se, prilikom kupovine, većina vozača ipak opredeli za benzince, analitičari ističu da masovna prodaja električnih vozila u ovoj evropskoj zemlji tek predstoji.

Srbija se trenutno, ali nadamo se ne zadugo, nalazi među zemljama sa najmanjim brojem električnih vozila jer na 100 ljudi dođe svega 0,04 električna automobila, uključujući i hibride.

Pročitajte još:

Kada smo već kod hibrida, po broju ovih vozila Japan je nesumnjivo na prvom mestu, a svako peto vozilo kombinuje električni motor i motor sa unutrašnjim sagorevanjem, prenose mediji. Ipak, nameće se pitanje zašto Japan još uvek okleva kada su u pitanju proizvodnja i masovna upotreba isključivo električnih vozila, budući da je reč o rastućem trendu svuda u svetu?

Odgovor je jednostavan – Japanci vole da igraju na sigurno, a za sada izgleda da “sede na dve stolice”. Iako žele da učestvuju u razvijanju tehnologije električnih automobila koji su nesumnjivo budućnost transporta, ipak smatraju da će u narednim godinama, ako ne i decenijama, dominirati nafta.

Jasno je da je Japan zbog ove odluke u velikom riziku jer, kada je u pitanju tehnologija i proizvodnja električnih vozila, zemlja izlazećeg sunca nalazi se daleko iza svojih konkurenata sa zapada – SAD-a, Evrope i Kine.

Ima i onih zemalja koje možda nisu šampioni po broju električnih vozila, ali to svakako jesu kada je u pitanju broj punjača za vozila na baterije. U ovoj kategoriji prvo mesto zauzela je Južna Koreja jer se na svakih 29 kilometara puta nalazi punjač, prenose mediji. Unapređivanje infrastrukture za punjenje je važno kako bi se podstakla masovnija upotreba električnih vozila, a u Južnoj Koreji ova infrastruktura dovedena je do savršenstva jer nema bojazni od prazne baterije i nedostatka mesta za punjenje.

Milena Maglovski

Srpska hrana na sajmu u Moskvi

12.04.2021

hrana predjelo meso food meet — Foto-ilustracija: Pixabay

Srpska prehrambena industrija i ove godine predstaviće se na sajmu Prodekspo u Moskvi, gde će od 12. do 16. aprila, u organizaciji Privredne komore Srbije i Razvojne agencije Srbije, svoju ponudu i izvozni potencijal promovisati 11 domaćih kompanija.

Na najvećoj izložbi prehrambene industrije u Rusiji i ZND, u okviru Nacionalnog paviljona Srbije proizvodne programe i izvozne kapacitete predstaviće kompanije Mlekara Šabac, Mlekara Ub, Imlek, Padinska Skela, Carnex Vrbas, Industrija mesa Topola, Bačka Topola, Masli, Leskovac, Zlatiborac, Beograd, Itn Group, Beograd, Master Fruits, Beograd, Mambikom Agrar, Beograd, i Mirax Agrar, Beograd.

„Na sajmu u Moskvi biće predstavljena ponuda srmznutog voća i povrća, mleka i mlečnih proizvoda, suhomesnatih -delikatesnih proizvoda, gotovih jela i pašteta, kao i sušenog voća. Srpski proizvod je cenjen, prepoznat kao kvalitetan, tradicionalno ima kupce i velika je potražnja. Tržište Rusije i ZND

je ogromno i treba u što većoj meri iskoristiti taj potencijal. Privredna komora Srbije i predstavništvo u Moskvi intenzivno rade na povezivanju srpskih proizvođača i ruskih kupaca“, rekao je Dejan Delić, direktor Predstavništva PKS u Moskvi.

Dodaje da, zahvaljujući jedinstvenom, preferencijalnom trgovinskom sporazumu sa Ruskom Federacijom i bescarinskom izvozu na tržište od preko 144 miliona stanovnika, srpski proizvodi su u startu konkurentniji u odnosu na druge, uvozne proizvode.

Pročitajte još:

U 2020. godini Srbija je najviše izvozila sveže jabuke, soju, sir, breskve i nektarine, hranu za pse i mačke, sadnice voća, sveže jagode, smrznuto voće, maline i kupine, a i pored svih otežavajućih okolnosti usled pandemije kovid-19, srpski izvoz beleži pozitivne rezultate i rast od 5,2 odsto.

Prodekspo svake godine poseti oko 70.000 posetilaca iz preko 110 zemalja. Ove godine na sajmu će izlagati 2660 izlagača iz 73 zemlje sveta. Osim Srbije, na nacionalnim štandovima predstaviće se i Italija, Španija, Turska, Uzbekistan, Jermenija, Brazil, Urugvaj.

Osim prezentacija najsavremenijih tehnologija u proizvodnji hrane, biće organizovani sastanci proizvođača, izvoznika i distributera, kao i predstavnika vodećih maloprodajnih trgovinskih lanaca.

Sajam se održava uz posebne mere zaštite koje podrazumevaju obavezno nošenje maski i rukavica, merenje temperature na ulazu u sajamski prostor, dezinfekciju ruku i držanje distance od 1,5 m.

Vazduh u halama će se menjati više puta u toku sat vremena, na snazi će biti propisano pravilo boravka jedne osobe na četiri m², svaki uzorak za degustaciju mora biti posebno upakovan, poslovni razgovori biće dozvoljeni jedan na jedan, a na svakom štandu će biti postavljene zaštitne pleksiglas pregrade kao dodatna sigurnost prilikom poslovnih razgovora između izlagača i poslovnih partnera.

Ovo je drugi sajam u 2021. i od početka pandemije Kovid 19 na kome kompanije iz Srbije svoju ponudu predstavljaju uživo, uz prisustvo predstavnika firmi, PKS i RAS.

Izvor: Privredna komora Srbije

Pomoć građanima da zamene individualna ložišta

12.04.2021

Vatra, peć grejanje — Foto ilustracija: Pixabay

Novim zakonima iz oblasti rudarstva i energetike uspostavljena je vizija zelene Srbije u kojoj će se do 2040. godne najmanje 40 odsto energije dobijati iz obnovljivih izvora, navodi se na sajtu Vlade.

Ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, istakla je da zakoni koje je Ministarstvo pripremilo i koji se nalaze u skupštinskoj proceduri omogućavaju da se napravi novi investicioni plan kako bismo energetiku u budućnosti zasnivali na velikim i srednjim hidroelektranama, solarnim i vetroelektranama i korišćenju biomase.

Ona je istakla da je za zaštitu životne sredine važan i zakon o energetskoj efikasnosti koji predviđa osnivanje Uprave za energetsku efikasnost.

“Država je tu da pomogne i privredi da smanji neracionalnu upotrebu energije, ali i da pomogne svakom domaćinstvu da može da zameni vrata, prozore, da izoluje zgradu, tako što će zajedno sa lokalnim samoupravama snositi 50 odsto ovih troškova. Očekujemo da Uprava počne sa radom od 1. juna”, rekla je Mihajlović.

Mihajlović je dodala da su među najvećim zagađivačima individualna ložišta, kojima će se država takođe baviti.

Pročitajte još:

“Moramo da vodimo računa o individualnim ložištima jer od 2,6 miliona domaćinstava u našoj zemlji, 1,2 miliona koristi individualna ložišta za grejanje. Na primer, umesto kotlova na ugalj ili mazut ili stavljanja gume i plastike u kotlove, treba da se pređe na grejanje kotlovima na pelet ili na struju”, ističe ministarka.

Takođe, pored energetski zaštićenog kupca električne energije i gasa, izmene Zakona o energetici uvode i ugroženog kupca toplotne energije, kako građani koji ne mogu da plate svoje obaveze ne bi prelazili na druge izvore energije koji su štetni.

Ona je dodala da će se ovakva odredba naći u izmenama zakona o energetici i novom zakonu o OIE i da se očekuje da primena ovih odredbi počne od početka iduće godine, kako bi građani imali vremena da zamene takve uređaje.

Energetski portal

IHS Markit za ovu godinu predviđa ugradnju 181 GW solarnih sistema

11.04.2021

IHS Markit očekuje da će globalno tržište solarnih sistema ove godine značajno porasti. Ova britanska analitička kuća povećala je svoju raniju procenu novoinstaliranog solarnog kapaciteta 2021. godine za oko 23 gigavata (GW).

Zbog velike potražnje, solarni paneli vodećih proizvođača potpuno su rasprodati u prvoj polovini godine. IHS Markit je značajno povećao svoju prognozu za novoinstalirane solarne sisteme za ovu godinu, sa 158 na 181 GW. Navodeći glavne trendove u obnovljivim izvorima za 2021. godinu, britanski analitičari ističu da bi ovaj rast značio porast od 27 odsto u odnosu na 2020. godinu.

Analitičari IHS Markit očekuju snažan rast potražnje uprkos povećanim cenama panela, dužim rokovima isporuke i rastućim cenama prevoza, i očekuju da će Kina ove godine ponovo biti najveće svetsko tržište sa oko 60 GW novopostavljenih solarnih kapaciteta.

„Solarni paneli vodećih proizvođača rasprodati su u prvoj polovini godine“, rekao je Džozefin Berg, šef istraživanja za tehnologije čiste energije u IHS Markit, „Još uvek nema znakova pada cena isporuka u julu, proizvodni kapacitet je i dalje dovoljan i nije bilo većih uskih grla da promene našu prognozu od 181 gigavata globalnih solarnih instalacija.“

Pročitajte još:

S druge strane, IHS Markit očekuje porast potražnje u Kini i na međunarodnim tržištima za solarne sisteme od maja nadalje. “Lanac snabdevanja u ovoj industriji ulazi u novu fazu sa većim fokusom na profitabilnost, tehnološko vođstvo i konsolidaciju”, tvrde u IHS Markitu, predviđajući da će oko 72 odsto panela proizvesti 10 najboljih kompanija u 2020. godini.

„Ovo će biti važan faktor u stabilnim cenama panela sa visokim proizvodnim troškovima i pritiskom investitora da povećaju profitabilnost preduzeća 2021. Profitabilnost u lancu snabdevanja solarnim uređajima ostaje presudna za sve veće proizvođače jer im je potrebna likvidnost i kapital za nova ulaganja u istraživanje i razvoj, a od 2023. planiraju masovnu proizvodnju inovativnih solarnih tehnologija. Dodatna ulaganja biće potrebna da bi se udovoljilo nižim CO2 i ekološkim standardima“, rekao je dr Edurne Zoko iz IHS Markit.

Izvor: Ekovjesnik

Obeležava se Dan zaštite prirode Srbije

11.04.2021

stol_serbia_srbija_nature_priroda — Foto-ilustracija: Pixabay

Da bi se javnosti predstavio značaj očuvanja prirode, u Srbiji je 2009. godine Zakonom o zaštiti prirode ustanovljen Dan zaštite prirode.

Ovaj dan u Srbiji se obeležava 11. aprila, jer je toga dana 1949. godine prvi put ustanovljen status jednog područja kao zaštićenog prirodnog dobra, a to su vodopadi u okviru Spomenika prirode „Velika i Mala Ripaljka“ na teritoriji opštine Sokobanja, navodi se u tekstu Zavoda za zaštitu prirode (ZZPS).

Povodom ovog dana održano je onlajn predavanje na temu Invazivne vrste koje je organizovao ZZPS u saradnji sa Centrom za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice.

Predavač Verica Stojanović, botaničar po struci, istakla je da su invazivne vrste strane vrste koje su se mahom raširile zahvaljujući čoveku. Ono što je karakteristično za sve invazivne vrste je to što one ugrožavaju biodiverzitet, a neke čak i zdravlje ljudi.

“Nove vrste uglavnom dolaze zahvaljujuči čoveku. Na primer, ukoliko čovek gaji neke ukrasne ili medonosne strane vrste, a zatim prilikom čišćenja dvorišta ili bašte baci te biljke na pogodno tlo, one se veoma brzo mogu razmnožiti i osvojiti čitav teren, te tako potisnuti domaće vrste”, ističe Stojanović.

Pročitajte još:

Ipak, ona dodaje da ne mora svaka strana vrsta da bude invazivna, ali one vrste koje se ponašaju kao invazivne jedne su od pet glavnih faktora koje ugrožavaju biodiverzitet, pa je oprez neophodan prilikom rukovanja sa bilo kojom stranom vrstom.

Stojanović ističe da je kod nas jedna od najrasprostranjenijih i najagresivnijih invazivnih vrsta američki javor, drvo koje je karakteristično za parkove. Iako je, kako kaže, ova vrsta doneta sa najboljom namerom na naše prostore, toliko je invazivna da je počela da osvaja šume i veoma ju je teško iskoreniti.

Kiselo drvo ili pajasen je još jedna invazivna vrsta koja se u Srbiji pretežno nalazi u okolini Loznice. Iako za sada nije potisnula domaće vrste, Stojanović savetuje da građani Loznice povedu računa kako kiselo drvo ne bi postalo invazivno jer, ukoliko se prenamnoži, jako ga je teško suzbiti.

“Do sada smo govorili isključivo o invazivnim vrstama koje predstavljaju pretnju po biodiverzitet, ali ima i onih koje predstavljaju pretnju po ljudsko zdravlje. Tu pre svega mislim na ambroziju kao jednu od najinvazivnijih biljaka koju je gotovo nemoguće uništiti. Kada dostigne zrelost, ambrozija oslobađa velike količine polena i tako ozbiljno ugrožava disajne organe”, navodi Stojanović.

Suzbijanje invazivnih vrsta daleko je teže nego što deluje jer upotreba hemijskih jedinjenja može da naškodi domaćim vrstama i zagadi zemljište, a naročito je opasno ukoliko koristimo hemikalije na invazivnim vrstama koje se nalaze blizu vode.

Ona dodaje da ni mehaničko uklanjanje nije uvek delotvorno, jer se pojedine invazivne vrste, kada ih posečemo ili iščupamo, još više razmnožavaju i tako osvajaju veće površine.

Bilo mi je zadovoljstvo da prisustvujem onlajn predavanju mr Verice Stojanović koja je na jasan i koncizan način predstavila problem invazivih vrsta u Srbiji, problem na koji svi moramo obratiti više pažnje kako bi sačuvali naša prirodna bogatstva i sprečili da invazivne vrste ugroze biodiverzitet u Srbiji.

Milena Maglovski

Sombor – dodela 3.500 hektara državnog zemljišta u zakup

11.04.2021

soil-poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay

U Somboru je raspisan oglas za treći krug javnog nadmetanja za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, navodi se na sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište.

Budući da se treći krug nadmetanja odvija po uslovima drugog kruga, jedini uslov koji je potrebno da ispune lica zainteresovana za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta je registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktvinom statusu tri godine.

Više o konkursu pogledajte ovde.

Projekat “Čista Srbija” počinje u Lazarevcu

11.04.2021

grb go lazarevac.3fdc90af7af8487f9d4fdc6811cc2311 — Foto: grad lazarevac

Dugogodišnji ekološki problemi u Lazarevcu biće rešeni kroz projekat “Čista Srbija“, a ovaj projekat počeće upravo u ovom gradu, navodi se na sajtu Vlade.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Tomislav Momirović, razgovarao je sa predsednikom opštine Lazarevac, Bojanom Stevićem, o rešavanju ekoloških problema u toj opštini.

“Planirana je izgradnja dva postrojenja za preradu otpadnih voda, a u junu počinju radovi na izgradnji kanalizacione mreže u dužini od 75 kilometara u selima Šopići i Veliki Crljeni, kao i na dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ukupne vrednosti 40,46 miliona eura”, rekao je Momirović.

On je najavio i gradnju dugo očekivanog kružnog toka u Lazarevcu kao i pešačko – biciklističke pasarele u blizini jezera Očaga.

U Srbiji se decenijama otpadne vode izbacuju u prirodu što, kako je ukazao, predstavlja potencijalnu ekološku bombu jer onda iz prirode uzimamo pijaću vodu, smatrajući da priroda ima snagu da je prečisti.

“To u uslovima velike potrošnje stvara problem za nas i buduće generacije. Vlada je rešena da u narednih pet godina potpuno promeni komunalnu infrastrukturu Srbije i da zemlja bude značajno čistija”, naglasio je ministar.

On je dodao da je Vlada Srbije donela zaključak o izgradnji kružnog toka i najavio da će radovi početi krajem leta ili početkom jeseni, a do tada treba završiti sve zakonske procedure oko projektovanja.

Pročitajte još:

Predsednik opštine je istakao da je sa ministrom razgovarao o učešću opštine u projektu “Čista Srbija” i dodao da je Lazarevac aplicirao sa nekoliko projekata među kojima su izgradnja dva postrojenja za preradu otpadnih voda, 75 kilometara kanalizacione mreže uz devet kilometara glavnog fekalnog kolektora koji prolazi kroz centralno gradsko jezgro.

“Zahvaljujući politici Vlade Srbije i resornog ministarstva, u ovim teškim vremenima država je uspela da obezbedi novac za ovako značajan projekat”, rekao je Stević.

On je dodao da će Opština u narednih 15 dana raspisati javnu nabavku za građevinsku dozvolu i izvođenje radova na projektu izgradnje kružnog toka i pešačko – biciklističke pasarele na jezeru Očaga.

Energetski portal

Više hiljada ljudi na “Ekološkom ustanku” u Beogradu

10.04.2021

protest/beograd — Foto: Printscreen/Youtube

Na protestu “Ekološki ustanak” koji je odžan danas u Beogradu okupilo se više hiljada ljudi sa zahtevom da se obustave svi projekti koji su štetni po životnu sredinu, da se uklone sve male hidroelektrane u Srbiji, poštovanje Ustava i Zakona o zaštiti prirode, kao i usklađivanje propisa sa najvišim ekološkim standardima.

Okupljenim građanima prvo se obratio dečji pesnik Ljubivoje Ršumović, koji je rekao da nam je potreban ekološki patriotizam.

Napred, nazad
nemamo gde :)#EkološkiUstanak pic.twitter.com/qfMlJqZCxf

— Ne davimo Beograd (@nedavimobgd) April 10, 2021

“U ime amaneta – ja sam voda i voda je ja… Izjednačavanje čoveka sa prirodom oko nas – ja sam drvo i ovo drvo je ja, ja sam zemlja i ova zemlja je ja, ja sam vazduh i vazduh je ja“, istakao je Ršumović.

Osim njega, okupljenima su se obratili i aktivista Pokreta “Odbranimo reke Stare planine” Aleksandar Jovanović Ćuta, Zoran Kostić Cane, Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta i drugi.

“Naš osnovni cilj je brisanje svih MHE sa čitave teritorije Republike Srbije, čak i rušenje postojećih. Kada Nemac izgradi MHE, reka nastavi da teče, ovi naši kada grade – reke nema, reka ide u cev, nestane sav živi svet”, istakao je Aleksandar Jovanović Ćuta.

Pročitajte još:

Kako je ranije rečeno problemi očuvanja životne sredine sa kojima se naše društvo suočava, imaju strašne posledice po naše i zdravlje naše dece. Zato je jako važno da se ovome suprotstavimo i da se izborimo i za zdravo okruženje u kome živimo, ali i za dostojanstvene uslove života i rada za sve naše ljude.

Predstavnici pokreta “Odbranimo reke Stare planine”, zajedno su sa više od 70 organizacija iz zemlje i regiona, uputili spisak zahteva u vezi ekološkim pitanjima u našoj zemlji.

Beograd danas sija suncem ekološke osvešćenosti!
Srbija se budi! pic.twitter.com/Qin2Hfyzll

— Odbranimo reke Stare planine (@O_R_S_P) April 10, 2021

Oni su napravili dokument u kom su iznele 13 zahteva državi u vezi sa ekološkim pitanjima.

1.Poštovanje Ustava i postojećih zakona

2.Usklađivanje propisa sa najvišim standardima životne sredine

3.Učešće građanki i građana u pitanjima zdrave životne sredine

4.Informisanje i obrazovanje o zaštiti životne sredine na svim nivoima

5.Zaštita prirode

6.Zaštita svih šuma, zaustavljanje seče u zaštićenim opodručjima i pošumljavanje

7.Obustava gradnji i revizija štetnih projekata MHE

8.Očuvanje vodnih dobara

9.Zdrave urbane sredine

10.Odgovorno upravljanje otpadom

11.Da dišemo čist vazduh

12.Dobru energiju za sve

13.Sveobuhvatni održivi razvoj

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović poručila je, povodom protesta ekoloških udruženja, da ekološki problemi u Srbiji nisu nastali preko noći i da zato ne postoji instant rešenje, ali da nadležni posvećeno, odgovorno i transparentno rade i da se prvi rezultati pokrenutih projekata očekuju već u ovoj godini.

Kako se navodi u saopštenju, pozitivno to što postoji sve veći stepen svesti o neophodnosti zaštite životne sredine, što ranijih godina nije bio slučaj, poručivši građanima da će ovu godinu obeležiti do sada najveća ulaganja u ovu oblast, što će u značajnoj meri promeniti ekološku sliku Srbije.

Milica Radičević

1...571572573...1,670 Page 572 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM