Proglašeno prvo zaštićeno morsko područje u Crnoj Gori

22.04.2021

Crna_Gora_planine — Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Crne Gore je danas, na Dan planete Zemlje, područje Parka prirode „Platamuni“ proglasila za prvo zaštićeno morsko područje u Crnoj Gori, pre svega kako bi se očivao dragoceni biodiverzitet ovog područja, navodi se na sajtu Vlade Crne Gore. Posebno je važno očuvati vrste zaštićene nacionalnim zakonodavstvom, kao i vrste u kategorijama ugroženosti definisanim na međunarodnom nivou, rekao je ministar ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, Ratko Mitrović.

“Proglašavanje prvih morskih zaštićenih područja u Crnoj Gori je od značaja za dalju saradnju na nivou Sredozemlja, imajući u vidu dostupne fondove i podršku za dalje istraživanje morskog biodiverziteta, uspostavljanja najboljih praksi za efikasno upravljanje i kontrolu aktivnosti, obuke i jačanje kapaciteta“, dodao je ministar.

Brojna ekološka istraživanja ovog područja u proteklim godinama pokazala su da podaci o rasprostranjenju i stanju staništa i vrsta značajnih za zaštitu zahtevaju obezbeđivanje njihove adekvatne zaštite.

„U Parku prirode “Platamuni” određene su dve zone zaštite, druga zona za tri lokacije u morskom delu područja: uvala Žukovac sa okolinom hridi Kalafat (Seka Albaneze), uvala Velika Krekavica i ispred rta Platamuni; treća zona zaštite: na kopnu i u moru. Takođe, određen je i zaštitni pojas zaštićenog područja Park prirode „Platamuni“, rekla je Ivana Stojanović, savetnica iz Direktorata za zaštitu prirode.

Ona je dodala da ukupna površina Parka prirode “Platamuni” iznosi 1.087,13 hektara te da su u ovom području i njegovoj okolini identifikovani brojni problemi poput otpadnih voda, čvrstog otpada, ribolova, uključujući i nelegalni ribolov, sidrenja, pomorskog saobraćaja, invazivnih vrsta, nelegalne gradnje, širenja – izgradnje infrastrukture, turizma, požara, napuštanja poljoprivredne delatnosti i depopulacije područja, kao i pošumljavanja neautohtonim biljnim vrstama.

Pročitajte još:

Ovo područje je stanište zaštićene morske trave murave (Posidonia oceanica), a takođe su značajne i morske pećine kod rta Platamuni i u uvali Velika Krekavica, od kojih pećina Velika Krekavica predstavlja izuzetno važno stanište raznovrsnih koraligenih organizama.

U uskom priobalnom kopnenom delu izdvajaju se za zaštitu značajne vrste i staništa visoke reprezentativnosti, kao što su drvenasta mlečika (Euphorbia dendroides), staništa termomediteranskih prepustinjskih žbunjaka, mediteranske stenovite obale obrasle endemičnim vrstama roda Limonium i jednogodišnja vegetacija pokretnih morskih obala.

Postupak stavljanja pod zaštitu područja “Platamuni” sproveden je shodno Zakonu u saradnji Ministarstva i Agencije za zaštitu životne sredine.

Energetski portal

Zakonska regulativa i perspektive razvoja OIE u Srbiji

22.04.2021

Screenshot_1 — Foto: Printscreen/Youtube

Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije usvojili su Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) koji omogućuje nove investicije i povećava učešće obnovljivih izvora u ukupno proizvedenoj energiji. O ovom zakonu, obnovljivim izvorima energije u Srbiji, poslovnom ambijentu i perspektivi razvoja razgovarali su Kristof Bols, menadžer kompanije Elicio Country, Aleksandar Popović, projektni menadžer, GIZ Srbija, Marijan Rančić, direktor poslovnog razvoja, New Energy Solutions i Miloš Kostić suvlasnik kompanija MT- KOMEX, Solaris Energy i CEEFOR. Moderator panela bila je Danijela Isailović, menadžer udruženja “Obnovljivi izvori energije Srbije”.

Učesnici panela složili su se u tome da usvajanje novog zakona daje značajan osnov za dalji razvoj tržišta u samog sektora OIE i da će pomoći u ostvarivanju zacrtanih kako nacionalnih ciljeva, tako i onih koji su dogovoreni Pariskim sporazumom. Dok će podzakonski akti, koji su u procesu izrade, pojednostaviti i ubrzati procedure.

“Uvođenje i korišćenje obnovljivih izvora energije su jedna od najznačajnih mera za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Biomasa i biogas su prepoznati kao OIE i mi smo dosta radili na tome. Novi zakon donosi kriterijume koji se odnose na održivost biomase u procesu u proizvodnje električne energije. Definisanje ovih kriterijuma otkloniće sve nedoumice da li se ona koristi na održivi način”, rekao je Aleksandar Popović.

Kako je rekao Miloš Kostić, dugoočekivane promene u Zakonu su stigle, sugestijama, aktivnim učešćem u raspravi, stručnjaci su pomogli u definisanju svega onog što je bilo neophodno.

Pročitajte još:

Solarni paneli na krovovima kuća i uvođenje koncepta kupac-proizvođač (prosumer) novine su koje su privukle najviše pažnje.

“Sada svaki građanin može da postavi malu solarnu elektranu na krov i da proizvodi energiju koju može da koristi za svoje potrebe, a višak može da plasira u elektrodistributivni sistem. Za postavljanje male solarne elektrane, 10,6 kilovata, potrebno je oko 80 kvadrata krovne površine, investicija za to iznosi od 7.500 do 8.000 evra za aktivnu snagu priključenja. Ova investicija će se isplatiti za 6-7 godina”, objašnjava Kostić koji dodaje da će solarne elektrane moći da postave svi koji imaju objekte koji su upisani u katastar i imaju upotrebnu dozvolu.

Kako kaže procedura za ovo je ista kao i pre deset godina, ali novi Zakon predviđa uprošćavanje i to bi trebalo da bude regulisano podzakonskim aktima.

Kada je reč o razvoju vetroelektrana, Marijan Rančić kaže da će napredak ići u talasima i da će dinamika razvoja biti definisana sistemom aukcija.

Dok je Kristof Bols, rekao da im je drago što je uspeli da prenesu znanje i investiraju u Srbiju, da je u početku bilo teško, ali da usvajanje novog Zakona značajno popravlja investiciono okruženje.

Panelisti su se složili oko toga da posebnu pažnju treba posvetiti zagađenju vazduha. Kroz razne projekte i studije bave se ovim problemom. Prema procenama stručnjaka, saobraćaj u velikoj meri ima uticaja na kvalitet vazduha koji udišemo. Zato na ulicama sve češće viđamo vozila na električni i hibridni pogon, a to mora da prati mreža elektropunjača.

“Ideja nam je da za punjače koristimo kilovate zelene boje, solarnih ili vetroelektrana. Intenzivno radimo na razvoju mreže, instalirali smo više od 200 punjača, od toga je 30 javnih koji su u sistemu, razvijamo i mrežu punjača na autoputu. Svi koji voze automobile na električni pogon uz pomoć sistema charge&GO na veoma jednostavan i brz način mogu da pronađu mesto za naredno punjenje svog vozila” objašnjava Kostić.

Milica Radičević

Povodom Dana planete Zemlje ekološke akcije širom Srbije

22.04.2021

nature-cleaning-čišćenje-akcija-đubre-smeće-šuma — Foto ilustracija: Pixabay

Iako bi o životnoj sredini trebalo voditi račina svih 365 dana u godini, 22. april nas na ovo naročito podseća jer se tada obeležava Dan planete Zemlje. Ovaj datum ustanovljen je u SAD-u 1970. godine i od tada je svake godine povod za ekološke akcije širom sveta kako bi planeta, naša jedina kuća, makar na ovaj dan zablistala i postala čistija i zdravija.

Neka nam ovaj dan bude povod da uštedimo struju, posadimo drvo ili recikliramo, a možemo i da, kao naši najvredniji sugrađani, očistimo divlju deponiju u svom mestu.

Kancelarija za mlade je na inicijativu mladih iz naše opštine pokrenula ideju da se organizuje aktivnost vezana za Dan…

Posted by Kancelarija Za Mlade Trstenik on Tuesday, April 20, 2021

Opština Trstenik je jedna od brojnih opština u Srbiji koja je prepoznala značaj ovog datuma i povodom Dana planete Zemlje organizovala ekološku akciju na inicijativu mladih. Kancelarija za mlade Trstenik (KZM Trstenik) je, u saradnji sa nacionalnim operaterom na trižištu Srbije za upravljanje ambalažnim otpadom Ekostarpak, organizovala akciju čišćenja obale Zapadne Morave. Ova akcija planirana je za nedelju, 25. april od 12 časova, na gradskoj plaži u Trsteniku, navodi se na fejsbuk stranici KZM Trstenik.

Budući da kroz ovaj grad protiče Zapadna Morava, aktivnosti će se, kako navode, sastojati iz dva dela:

Prvi deo podrazumeva čišćenje obale Zapadne Morave od strane dve ekipe volontera koje će se nadmetati u broju sakupljenih džakova. Ovo takmičanje ima za cilj da podstakne mlade da se što više angažuju na polju čišćenja, a onaj tim koji napuni najviše džakova biće pobednik ove akcije.

Drugi deo aktivnosti odnosi se na postavljanje eko-znakova sa originalnim natpisima dobijenih preko konkursa za najoriginalniji slogan koji je sprovela KZM Trstenik. Mladi su se na originalan način obratuli svima onima koji zagađuju reku i poslali im jasnu poruku..

Pročitajte još:

I u Bujanovcu je organizovano čišćenje divlje deponije u blizini Prihvatnog centra za izbeglice. Tačnije, akciju čišćenja organizuju Opština Bujanovac, JKP Komunalac, Grupa za decu i mlade Indigo, Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNCHR), Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, Ekološko društvo Bujanovac i preduzeće “Bici Commerce”, prenose Južne Vesti.

Članovi Grupe za decu i mlade Indigo iz Niša pozvali su sve građane i organizacije da se priključe ovoj akciji koja je počela danas u 10 sati, i na najlepši način obeleže Dan planete Zemlje. Akciji će se, kako se navodi, priključiti i izbeglice i migranti iz prihvatnog centra koji na ovaj način žele da pokažu zahvalnost Bujanovčana na velikodušnosi i gostoprimstvu.

Organizatori ističu da prelepo priobalje ove reke koja krasi Bujanovac treba ponovo da zablista punim sjajem, prenose Južne Vesti.

Очистимо обале наше реке заједно, придружите нам се и обележимо Дан планете Земље ??

Поводом Дана планете Земље који се…

Posted by Kancelarija za mlade Čačak on Wednesday, April 21, 2021

Čačak je još jedan grad koji će zahvaljujući današnjoj ekološkoj akciji biti čistiji jer Kancelarija za mlade Čačak u saradnji sa Udruženjem Roma “Gypsy team” organizuje čišćenje obale Zapadne Morave.

Čišćenje počinje danas u 11 časova, a organizatori su pozvali što više ljudi da im se priključe jer, kako kažu, rezervnu planetu nemamo i moramo čuvati prirodu i preuzeti odgovornost.

“Svakodnevno smo svedoci deponija i zagađenosti prirode, a uzrok tome je upravo ljudski nemar. Zato hajde da zajedno damo dobar primer”, navodi se na fejsbuk stranici KZM Čačak.

Povodom Dana planete Zemlje, direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije Aleksandar Dragišić istakao je da stanje životne sredine, privređivanje, način života ljudi, pa i smanjenje siromaštva zavisi od toga kako se ljudi odnose prema prirodi i prirodnim resursima, piše ZZPS.

“Rad Zavoda za zaštitu prirode na očuvanju prirode kroz uspostavljanje sistema zaštićenih područja i mera očuvanja bio i geo diverziteta, od izuzetnog je značaja, kako za očuvanje zdrave životne sredine, tako i za borbu protiv posledica klimatskih promena“, naglašava Dragišić.

Milena Maglovski

Crna Gora neće davati nove koncesije za MHE

22.04.2021

Zaštita reka, očuvanje prirode i zdrava životna sredina nalaze se u fokusu Vlada Crne Gore. Odlučno se bore protiv izgradnje malih hidoelektrana (MHE), raskinutno je nekoliko ugovora o koncesiji kojima je bila predviđena izgradnja MHE na rekama ove zemlje.

Iz Ministarstva kapitalnih investicija Crne Gore poručuju da će sprovoditi sve donete odluke i da novih koncesija za MHE neće biti.

“Dosadašnjim pristupom je pokazana velika neozbiljnost prema našim najvrednim resursima zbog čega Vlada kao donosilac odluka neće nastaviti takvu praksu. Situacija u kojoj smo se kao društvo našli nakon kontroverznih dodela koncesija za gradnju MHE, društvenih i ekoloških posledica kao rezultat će imati veliki negativni uticaj na celo naše društvo”, navodi se u saopštenju ministarstva.

Kako se dalje navodi, sagledavajući rezultate razvoja energetskog sektora kroz izgradnju MHE, jasno je da ovaj koncept nije imao za cilj unapređenje kvaliteta života i razvoj lokalnih zajednica, već stvaranje ekstra profita za povlašćene pojedince, potpuno zanemarujući potrebu očuvanja prirode i zdrave životne sredine.

“Činjenica je da smo nasledili zaključene ugovore kojima je omogućena izgradnja MHE. Konkretne odluke, oko projekata koji se već realizuju, ne želimo da ishitreno donosimo, bez sagledavanja svih uticaja, kako bi negativne posledice smanjili na najmanju moguću meru. Ne želimo da zanemarimo rizik da bi nas raskidi ugovora bez jasne pravne argumentacije uveli u velike finansijske izdatke koji bi došli na naplatu svima nama, zbog čega se zalažemo da prvo dobro sagledamo i izmerimo sve eventualne posledice pre nego što donesemo odluke po ovom pitanju”, ističu iz Ministarstva kapitalnih investicija.

Pročitajte još:

Kako poručuju, ukoliko se stvore uslovi za raskid bilo kog ugovora, na osnovu jasnih dokaza, nadležni neće oklevati da iskoriste i raskinu ugovore.

Svetska organizacija za zaštitu prirode pokrenula je kampanju protiv izgradnje MHE na Balkanu. Kako se navodi na sajtu ove organizacije naš region je dom poslednjim rekama slobodnog toka u Evropi.

Podsticaji proizvođačima električne energije iz malih hidroelektrana predstavljaju glavni razlog zašto je širom Zapadnog Balkana planirano oko 2.700 MHE. Ukoliko do toga dođe, stotine rečnih tokova biće uništeno, a trajno izgubljeno 5.000 kilometara netaknutih reka.

Energetski portal

Borba protiv zagađenja vazduha zahteva regionalnu akciju

22.04.2021

gasovi-zagađenje — Foto-ilustracija: Unsplash (Patrick Hendry)

Zagađenost vazduha je problem čije rešavanje zahteva zajedničku akciju celog regiona, državnih institucija i civilnog društva i koji utiče ne samo na zdravlje građana nego i na ekonomski razvoj zemalja, ocenili su 21. aprila učesnici diskusije “Od žarišta zagađenja vazduha do zdravije budućnosti za Zapadni Balkan: Uloga i potencijal Zelene Agende“.

Aleksandra Tomanić, direktorka Evropskog fonda za Balkan (EFB) koji je organizovao onlajn konfenrenciju, izjavila je da regionalne vlasti moraju brzo da deluju na rešavanju problema zagađenja, a da će im u tome biti potrebna pomoć civilnog društva.

“Radeći zajedno u regionu imamo veće šanse za uspeh, bar da dobijemo vazduh koji nas ne ubija, pošto nikad nećemo imati svuda čist vazduh”, rekla je Tomanić.

Današnja konfenrecija je nastavak kampanje Ujedinjeni Balkan za čist vazduh, koja je pokrenuta na inicijativu EFB u saradnji sa drugim organizacijama u regionu.

Tomanić je rekla da je kampanja bila uspešna i da je u nju bilo uključeno više od 520 ljudi, organizacija civilnog društva i aktivista iz regiona.

Programska direktorka za Evropu na nemačkom Institutu Aspen Valeska Eš izjavila je da je Zelena agenda, usvojena na samitu Zapadnog Balkana u Sofiji u novembru 2020. godine, izuzetno važno pitanje za ceo region, za svakog građanina, jer se tiče kvaliteta života i ličnog zdravlja.

Ipak, dodala je, to nije izolovan problem i utiče na brojna druga pitanja, uključujući ekonomiju i turizam, a energetska tranzicija će uticati ne samo na poboljšanje kvaliteta vazduha nego i na smanjenje energetske zavisnosti.

Pročitajte još:

“Zelena agenda ima holistički pristup i kao takav mora da bude i primenjen, jer pitanja održivosti i zaštite životne sredine nisu nacionalna pitanja”, rekla je Eš, ističući da je Zapadni Balkan kao deo Evrope uključen u evropske napore u rešavanju tih izazova.

Eš je ocenila da nije samo u interesu EU da blisko sarađuje sa Zapadnim Balkanom po tom pitanju, nego da je to u interesu i Zapadnog Balkana.

“Sve zemlje Zapadnog Balkana žele da se pridruže EU i ako ne počnu da rade na rešavanju pitanja iz Zelene agende još više će se udaljiti od EU”, kazala je Eš.

Naglasila je i važnost uloge civilnog društva u podizanju svesti građana jer je problem zagađenja direktno povezan i sa ponašanjem pojedinaca.

Zamenica generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Tanja Miščević istakla je da je Zelena agenda dokument koji su usvojile same zemlje Zapadnog Balkana, koji nije došao od EU, i da je sada u toku proces razgovora sa vladama, parlamentima i organizacijama civilnog društva u cilju pravljenja mape puta za njegovu primenu.

“Zelena agenda je blisko povezana sa idejom stvaranja zajedničkog regionalnog tržišta, što znači ekonomsku integraciju regiona na putu evropskih integracija”, rekla je Miščević.

Ona je istakla važnost uticanja dekarbonizacije, smanjenja zagađenja, cirkularne ekonomije, razvoja ruralnih oblasti na ekonomsko-socijalni održivi razvoj regiona.

Foto-Ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

Miščević je rekla da će za sprovođenje Zelene agende biti neophodna podrška na najvišem političkom novou i organizacija civilnog društva.

Srđan Kukolj, savetnik za zdravlje i energetiku za balkanski region u Alijansi za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) ocenio je da jedan od najvećih problema pristup tačnim podacima o zagađenju vazduha i da je potrebna veća pokrivenost mernim stanicama u regionu.

Kuklolj je kazao da je potrebno veće angažovanje ministara zdravlja i veće učešće zdravstvenih stručnjaka u donošenju odluka i kreiranju strateških dokumenata, kao i da odluke treba da se donose na osnovu naučnih dokaza.

Zagađenje se mora videti pre svega kao zdravstveni problem, rekao je Kukolj i dodao da ono takođe utiče na ekonomiju i ekonomski razvoj.

Davor Pehčevski iz organizacije Benkvoč istakao je da se protiv zagađenja vazduha mora boriti na njegovom izvoru i da treba krenuti od najvećih zagađivača, a to je energetski sektor, odakle dolazi 30 odsto zagađenja.

“Hitno i strogo praćenje i kontrola proizvodnje energije je neophodno u svim zemljama Zapadnog Balkana”, rekao je Pehčevski.

Istakao je da nije problem samo “šta izlazi iz dimnjaka” elektrana na ugalj, već da postoje dokazi štetnog uticaja na vodu i vazduh. Zbog toga zamena filtera ili izgradnja novih postrojenja neće rešiti problem zagađenja, nego će ga samo produžiti za još 30, 40 godina.

“Najbrži način da se reše problemi je partnerstvo vlada, lokalnih vlasti, civilnog društva i građana. Zajednički problem možemo da rešimo samo ako radimo zajedno”, rekao je Pehčevski.

Osnivač aplikacije Air Care Gorjan Jovanovski saglasio se da je monitoring ključan i da je ostvaren napredak postavljanjem više mernih stanica koje građanima pružaju pouzdane infomacije o kvalitetu vazduha.

“Kada ljudi imaju pristup informacijama i kada shvate koliko je zagađenje vazduha, postaju sve više zainteresovani za taj problem”, rekao je Jovanovski, ukazujući na važnost podizanja svesti građana o duogoročnim posledicama zagađenja.

Jovanovski je istakao i važnost zajedničkog delovanja različitih organizacija iz celog regiona.

“Imamo iste probleme, istu strukturu, isti mentalitet i zajednički rad nam daje više mogućnosti da nađemo rešenje i prevaziđemo problem na dugi rok”, rekao je Jovanovski.

Izvor: EURACTIV.com/Beta

Cilj Srbije 40 odsto zelene energije do 2040. godine

22.04.2021

potpisivanje oie — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Sporazum o saradnji između Ministarstva rudarstva i energetike i Udruženja “Obnovljivi izvori energije”, koji su potpisale ministarka Zorana Mihajlović i menadžerka udruženja Danijela Isailović, šalje jasnu poruku da će se više raditi na proizvodnji energije iz OIE, jer je vizija Srbije najmanje 40 odsto proizvedene energije iz obnovljivih izvora do 2040. godine.

“Reč je o setu važnih, bazičnih i modernih zakona koji će nam omogućiti da se brže razvijamo na putu zelene tranzicije. Kada smo pre par meseci započeli razgovore na tu temu, znali smo da neće biti lako jer je energetika spavala godinama. Ovaj sporazum znači i poziv investitorima da dođu i ulažu u Srbiju, jer je potencijala mnogo, a učinili smo da sve procedure budu efikasne i brze i da kroz konkurenciju i takmičenje dobijemo dobre cene i nove elektrane na gas, biomasu, vetar i solar. Do sada se najviše investiralo u vetroparkove i najviše instalisanih megavata je iz njih, ali nema razloga da ne dobijemo više enegije iz solarnih elektrana, na primer“, rekla je ministarka Zorana Mihajlović.

Potpredsednica Vlade je zahvalila zemljama koje su nam pomogle da naučimo više o ovoj oblasti, ali i EBRD-u, koji je sve vreme tu kao podrška.

“Moja najvažnija poruka je ka građanima, jer su ovi zakoni napravljeni zbog njih. Više investicija u obnovljive izvore znači da ćemo živeti zdravije, a više solarnih panela na krovovima i bolja energetska efikasnost znače više čistije energije, na putu ka energetskoj tranziciji“, rekla je ona.

Danijela Isailović zahvalila je potpredsednici Vlade na inicijativi da se potpiše ovaj sporazum, istakavši da je usvajanje Zakona o obnovljivim izvorima energije, prvog srpskog zakona koji definiše zelenu energiju, sjajna vest za sve investitore.

Pročitajte još:

“Hvala i EBRD-u na podršci pri osnivanju udruženja. Naš cilj je da se unaprede investicioni ambijent i poslovna klima u Srbiji. Drago nam je da delimo vrednosti i ciljeve sa Vladom Srbije i Ministarstvom, jer želimo više proizvedene energije iz OIE. Zajedno ćemo raditi na promociji zelene energije i edukaciji građana o značaju obnovljivih izvora“, rekla je Isailovićeva.

Potpisivanju sporazuma prisustvovali su i Žužana Hargitai, direktorka EBRD-a za zapadni Balkan, Kimo Lahdevirta, ambasador Finske, Jahel Vilan, ambasador Izraela, Kun Adam, ambasador Belgije, Ibrahim Aldarmaki, zamenik ambasadora UAE, i Kristijan Šiling, šef razvojne saradnje Ambasade Nemačke.

Žužana Hargitai izjavila je da je ovog proleća Srbija promenila brzinu usvajanjem paketa zakona u oblasti rudarstva i energetike, čime je napravljen ogroman korak napred, i to za samo dva meseca.

“To ne bi bilo moguće bez posvećenog tima Ministarstva i saradnje sa privatnim sektorom. Dobra vest je da zaduženja Srbije u ovoj oblasti neće rasti jer ima dosta investitora spremnih da dođu i investiraju u OIE. Mi ih primoravamo da se takmiče i da ponude najbolje cene i uslove u proizvodnji energije. Prve aukcije odnosiće se na proizvodnju iz snage vetra. Tu smo da pružimo podršku, kako u proizvodnji energije, tako i da podržimo investicije u mreže, da bi bile u stanju da prime energiju iz OIE“, rekla je ona.

Ambasador Finske Kimo Lahdevirta rekao je da mu je drago što su oni jedni od osnivača ovog udruženja i da Finska pokazuje veliku posvećenost daljem razvoju OIE u Srbiji, kao i da će u budućnosti biti i više finskih kompanija ovde, s obzirom na pažnju koju Srbija daje projektima iz OIE.

Izraelski ambasador Jahel Vilan rekao je da je ponosan što je Izrael partner Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije. On je dodao da Izrael dosta ulaže u OIE i da su pronašli i prirodni gas u Mediteranu, te da je to još jedna od inicijativa koja može pomoći da gas dođe i u Srbiju.

Ambasador Belgije Kun Adam čestitao je potpisnicama sporazuma i dodao da je važno da imamo Vladu i privatni sektor koji rade zajedno i da to vodi unapređenju zelene budućnosti i implementaciji evropskih standarda i normi ka razvoju zelene ekonomije.

Ibrahim Aldarmaki izjavio je da UAE vide priliku da investiraju u budućnost kroz obnovljive izvore energije, koji su dobar put borbe sa klimatskim promenama, te da će nastaviti da pomažu Srbiji kao partneru na putu ka održivom razvoju i budućnosti.

Kristijan Šiling rekao je da današnje potpisivanje sporazuma ukazuje na to šta sve možemo zajedno da ostvarimo i da je to važan korak u cilju implementacije Zelene agende, kojoj je Vlada Srbije posvećena. Dodao je da Nemačka podržava Srbiju na putu ka EU, te da će povećati svoje investicije u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije u Srbiji.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Uoči Dana planete Zemlje puštena u rad peta pametna presa za reciklažu u Beogradu

21.04.2021

Akcije čišćenja okoline, razgovori o recikliranju, bioplastici i očuvanju životne sredine teme su koje obeležavaju Dan planete Zemlje. Obrazovne ustanove, predstavnici vlasti, aktivisti i svi oni koji brinu o okuženju u kom živimo, 22. aprila, na 52. Dan planete Zemlje, posebnu pažnju posvetiće planeti na kojoj živimo, jer svako od nas ima ulogu u zaštiti životne sredine.

Sve češće i sve više se priča o recikliranju, to je proces u kom se izdvajaju materijali iz otpada i onda se ponovo koriste. Reciklažom se smanjuje potrošnja prirodnih resursa, smanjuje se količina otpada i štiti životna sredina.

Kada neko kaže reciklaža, većina nas prvo pomisli na limenke. One se mogu reciklirati bezbroj puta. Prilikom reciklaže 10 grama limenke, gubi se svega 0,4 grama aluminijuma, a zahvaljujući jednostavnom procesu za samo 60 dana novi proizvod se vraća u upotrebu.

Uoči Svetskog dana planete Zemlje u Beogradu je puštena u rad peta pametna presa za reciklažu aluminijumskih limenki.

Kako je istakao gradonačelnik Beograda, prof. dr Zoran Radojičić, reciklaža je veoma značajna, kao i da su preterano trošenje resursa i gomilanje otpada dva globalna problema.

“Putem ove akcije i koncepta postavljanja deset presa u gradu ćemo podstaći razvoj reciklaže u Beogradu, ali i dati doprinos podizanju ekološke svesti kako bismo više učestvovali u ovakvim akcijama. Mladi ljudi su kroz inovativni koncept osmislili celu akciju, tako da posle izvesnog broja skupljenih presovanih limenki putem mobilne aplikacije dobijate bodove kojima možete da ostvarite čitav niz olakšica pri kupovini u prodavnicama”, pojasnio je gradonačelnik prilikom puštanja u rad prese ispred prodavnice IDEA London u ulici Kralja Milana 28.

Pročitajte još:

Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, koja pomaže Beogradu u mnogim projektima u oblasti ekologije, partner je i u ovoj akciji.

„Kako bismo napredovali prema Ciljevima održivog razvoja, ključno je da se iskoristi pun potencijal digitalizacije, ali i da udružimo snage u svim sektorima. Iz ovog razloga, Nemačka razvojna saradnja podržava ovu iniicijativu koja se sprovodi u saradnji sa privatnim sektorom i Gradom Beogradom, a tiče se izazova očuvanja okoline uz podršku novih tehnologija. Svaka limenka se računa, i nadam se da će se mnogo građana priključiti ovoj kampanji i pronaći motivaciju da doprinesu boljoj budućnosti svojim delima“, rekla je Danijela Funke, direktorka Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.

Gradonačelnik je istakao da Grad Beograd u ovom trenutku ima oko 600 reciklažnih kontejnera, a uskoro će biti postavljeno još 300. Sugrađanima je podeljeno 27.000 reciklažnih kanti, a narednih meseci biće podeljeno još 25.000, a sve to u cilju da svi oni koji to žele mogu da recikliraju.

Građani koji budu reciklirali limenke na pametnim presama imaće mogućnost da ostvaruju popuste u IDEA prodavnicama putem Solagro aplikacije, a najuspešnije reciklere očekuju brojne vredne nagrade. Ostale pametne prese postavljene su u IDEA objektima u ulici Kralja Petra 74, Svetogorskoj 22, ulici Patrijarha Varnave 24, kao i na Bežanijskoj Kosi.

Pametne prese na teritoriji Beograda postavljaju se uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ u okviru projekta „Pametni sistem za sakupljanje limenki u gradovima“, koju zajednički finansiraju nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) i kompanije Ball Packaging Europe, Mercator-S i Solagro.

Milica Radičević

Zvezdarska šuma polako postaje građevinsko zemljište

21.04.2021

posečena-šuma — Foto-ilustracija: Pixabay

U toku je svesno zanemarivanje i degradiranje Zvezdarske šume, kako bi se ona u dogledno vreme pretvorila u građevinsko zemljište i podredila investitorskom urbanizmu, upozorava Centar za lokalnu samoupravu u obaveštenju za javnost.

Rešenjem Skupštine grada Beograda iz 2013. godine, upravljanje Zvezdarskom šumom povereno JKP Zelenilu Beograd, ali ovo javno-komunalno preduzeće ne izvršava osnovne obaveze nad ovim gradskim dobrom.

“Nijedan obavezni godišnji izveštaj o izvršavanju Plana upravljanja nikad nije poslat gradskoj upravi, čuvarska služba još uvek nije formirana, smeće je redovan „rekvizit“, nisu urađeni prateći sadržaji koje Plan predviđa, niti se bilo šta radi da ova pluća Beograda budu očuvana i unapređena”, navodi se u obaveštnju.

Pročitajte još:

Gradski sekretar za stambeno-komunalne poslove, Nikola Kovačević je, kako navodi Centar za lokalnu samoupravu, direktno odgovoran za loše stanje Zvezdarske šume jer je odobrio seču 155 stabala zbog nepostojeće gondole na Kalemegdanu.

Stoga je apel upućen gradskoj vlasti da hitno otpočne savesno upravljanje Zvezdarskom šumom i realizuje sve što predviđa Plan upravljanja, a CLS poziva sve Zvezdarce da se priključe u borbi za očuvanje ovog dragocenog gradskog spomenika prirode.

Izvor: Centar za lokalnu samoupravu

Vetropark “Kovačica” dodelio donacije za 14 udruženja i mesnih zajednica

21.04.2021

Predstavnici Vetroparka “Kovačica” kroz “Program podrške lokalnoj zajednici 2020/2021” dodelili su donacije udruženjima i mesnim zajednicama na području ove opštine. Kako su najavili vlasnici izraelske kompanije Enlight Renewable Energy, koja upravlja ovim vetroparkom, do kraja godine ponovo će raspisati konkurs za dodelu ovakvih donacija.

“Javni konkurs je bio otvoren tokom novembra i decembra 2019. godine, a pravo učešća imale su neprofitne organizacije sa teritorije opštine Kovačica. Uz veliki odziv, od 60 pristiglih prijava komisija je izabrala najboljih 14 projekata, i to za dobrovoljna vatrogasna društva, mesne zajednice, vaspitno-obrazovne institucije i organizacije civilnog društva”, navodi se u saopštenju Vetroparka “Kovačica”.

Donacije su dobili: Dobrovoljno vatrogasno društvo “Debeljača”, Dobrovoljno vatrogasno društvo “Idvor”, Dobrovoljno vatrogasno društvo “Kovačica”, Dobrovoljno vatrogasno drustvo “Padina”, Dobrovoljno vatrogasno drustvo “Uzdin”, Mesna zajednica “Debeljača”, Mesna zajednica Padina, Osnovna škola “Maršal Tito” iz Padine, Osnovna škola “Mlada pokolenja” iz Kovačice, Predškolska ustanova “Kolibri” iz Kovačice, Udruženje građana za ekološko očuvanje prirode i jezera “Crepajački ekološki vrt” iz Crepaje, Udruženje “U službi prirode Debeljača”, Udruženje za zaštitu životinja “Caca”, i Ekološki pokret Opštine Kovačica.

Pročitajte još:

Predstavnici Opštine Kovačica su se zahvalili investitoru na pruženoj pomoći lokalnoj zajednici, a korisnici donacija su preuzeli donatorske table.

Kako se navodi, predstavnici izraelske kompanije su naglasili važnost njihovog društveno odgovornog poslovanja i najavili da će krajem ove godine biti otvoren novi javni konkurs. Podsetili su i na to da Vetropark “Kovačica” od svog profita godišnje izdvaja 2 odsto za podršku lokalnoj zajednici.

Energetski portal

Skupština usvojila četiri zakona iz oblasti energetike i rudarstva

21.04.2021

Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije usvojili su četiri zakona iz oblasti rudarstva i energetike, uključujući dva nova zakona – Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, kao i izmene i dopune dva zakona – Zakona o energetici i Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, navodi se na sajtu Vlade.

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE)

Cilj novog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), jeste da omogući nove investicije u OIE i poveća učešće obnovljivih izvora u ukupno proizvedenoj energiji. Primenom ovog zakona obezbediće se zaštita životne sredine, borba protiv klimatskih promena, smanjenje troškova za građane, energetska tranzicija, kao i pojednostavljenje i ubrzanje procedura.

Novi zakon uvodi tržišne premije umesto dosadašnjih fid-in tarifa, koje se zadržavaju samo za mala postrojenja i demonstracione projekte, u skladu sa pravilima državne pomoći EU. Novi sistem podsticaja proizvođače će izložiti uticaju tržišta i konkurencije, smanjujući troškove za građane i privredu. Istovremeno, obezbeđuje se stabilan i predvidljiv zakonski okvir za investitore, koji podrazumeva i jednostavnije i brže administrativne procedure uvođenjem e-energetike.

Važno je i to što novi zakon donosi veće uključivanje građana u energetsku tranziciju uvođenjem instituta kupca-proizvođača, koji podrazumeva da kupci električne energije, postavljanjem solarnih panela na krovovima objekata, proizvode električnu energiju za svoje potrebe, a da time umanje i svoj račun za utrošenu električnu energiju. Takođe, ovim zakonom uvodi se i zabrana izgradnje hidroelektrana bilo kog tipa i snage u zaštićenim područjima.

Pročitajte još:

Zakon o energetskoj efikasnosti

Ciljevi zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije jesu ostvarivanje uštede energije, smanjenje uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i doprinos održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa. Ovim zakonom Srbija se usklađuje sa novim direktivama EU u ovoj oblasti, što između ostalog podrazumeva i uvođenje regulative za eko-dizajn, koja se tiču označavanja uređaja za domaćinstvo koji mogu da se nađu na tržištu, kao i regulative za visokoefikasnu kogeneraciju.

U cilju podsticanja efikasnog korišćenja energije i primene mera energetske efikasnosti, predviđeno je osnivanje uprave za finansiranje i podsticanje enegetske efikasnosti u sastavu Ministarstva rudarstva i energetike, koja će građanima olakšati dobijanje subvencija za zamenu prozora, vrata, izolacije fasada i grejnih sistema.

Subvencije uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti iznosiće 25 odsto, koliko će finansirati i jedinice lokalne samouprave, a predviđeno je učešće građana u iznosu od 50 odsto. Sredstva podsticaja biće opredeljivana kroz javne pozive građanima, a biće finansirane, između ostalog, i mere ugradnje efikasnih kotlova na biomasu i kotlova na gas, koji su važni zbog smanjenja zagađenja iz individualnih ložišta.

Zakon o energetici

Predlog izmena i dopuna Zakona o energetici omogućiće usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, obezbediće sigurnost isporuke i snabdevanja energijom i energentima i omogućiće uvođenje novih učesnika na tržištu energije. Izmenama zakona stvara se pravni osnov za donošenje Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i dodatno uređuju i proširuju ovlašćenja Agencije za energetiku Republike Srbije.

Takođe, unapređuju se transparentnost i zaštita konkurencije i potrošača i nediskriminatorno ponašanje na tržištu. Usvajanjem ovog zakona, i kupci toplotne energije imaće pravo na status energetski ugroženog kupca i umanjenje računa ukoliko ispune propisane kriterijume, kao što već imaju kupci električne energije i gasa. U postupanju Ministarstva uvodi se elektronsko poslovanje (e-energetika), što će omogućiti jednostavnije procedure i brže izdavanje dozvola i saglasnosti.

Zakon o rudarstvu

Glavni cilj donošenja zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima jeste da stvori uslove za efikasnije i održivo upravljanje mineralnim i drugim geološkim resursima Srbije, kao i povećanje investicija u geološka istraživanja i rudarstvo. Vrednost potvrđenih mineralnih rezervi u Srbiji iznosi oko 200 milijardi dolara i jedan od ciljeva je da se efikasnijim korišćenjem rudnog bogarstva poveća učešće rudarskog sektora u BDP-u sa sadašnjih 1,9 odsto na četiri do pet odsto u narednih pet godina.

Izmenama zakona proširuju se nadležnosti Geološkog zavoda Srbije, kao najvažnije institucije u ovoj oblasti, i omogućava, prvi put, osnivanje komore rudarskih i geoloških inženjera Srbije koja bi okupila stručnjake različitih profila koji se bave različitim poslovima u oblasti geoloških istraživanja.

Novi propis stvara i zakonsku osnovu za uvođenje elektronskog poslovanja u oblasti rudarstva i geologije (e-rudarstvo), što će doprineti transparentnijem i efikasnijem postupanju, a procedura izdavanja odobrenja pojednostavljuje se i skraćuje sa sadašnjih 150, na u proseku 15 do 20 dana.

Energetski portal

Pronađi zeleni balon i potpiši za čistiji vazduh

20.04.2021

Loš kvalitet vazduha u Srbiji dobro je poznat, ali je manje poznato da je jedan od glavnih uzroka zagađenja sirovi lignit. Naime, sirovi lignit je vrsta uglja sa visokim procentom vlage i pepela, što ga čini nekvalitetnim energentom opasnim po životnu sredinu.

Ali uprkos njegovoj maloj toplotnoj moći, u Srbiji preko 15 odsto domaćinstava koristi sirovi lignit za ogrev. Upravo to je navelo udruženje “Srbija u pokretu” da pokrene narodnu inicijativu POTPIŠI-PRODIŠI čiji je krajnji cilj zabrana prodaje sirovog lignita individualnim domaćinstvima.

Da bi se ovo postiglo, neophodno je da inicijativu potpiše što više građana, a svako ko želi da dâ svoj doprinos ovoj akciji može ostaviti svoj potpis od 19. do 26. aprila.

Na sajtu potpisiprodisi.rs dostupna je mapa svih 13 gradova u kojima se prikupljaju potpisi, a kada na mapi kliknete na zeleni balon, prikazaće vam se u koje vreme se na datoj lokaciji nalaze volonteri.

“Svaki potpis je korak bliže ka čistijem vazduhu, a sve što je potrebno jeste da građani pronađu osobu sa zelenim balonom i ostave svoj potpis”, objašnjava Teodora Adamović iz udruženja “Srbija u pokretu”.

Sve je počelo kada je profesor Vigor Majić, direktor istraživačkog centra Petnica, upozorio da je lignit koji se prodaje u Srbiji izuzetno lošeg kvaliteta, kaže Teodora za Energetski portal. Ona dodaje da su se ubrzo oglasili profesor Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu i profesorka Sandra Popović sa Mašinskog fakulteta u Sidneju, te da su zajedno počeli da pišu predlog izmene zakona, a kada je predlog podržan narodnom inicijativom, on se, kako kaže, kad-tad mora naći u skupštinskoj proceduri.

Pročitajte još:

Građani se opredeljuju za sirovi lignit jer im pogoduje njegova niska cena, objašnjava Teodora. Iako se kupovina ovog uglja isprva čini ekonomičnim, na godišnjem nivou nas korišćenje sirovog lignita košta više nego korišćenje nekog efikasnijeg energenta sa većom kalorijskom vrednošću.

“Sve što treba jeste da se sirovi lignit isuši kako bi mu se povećala toplotna moć, a smanjio procenat vlage i pepela. Ipak, zbog dodatne obrade uglja raste i njegova cena, ali se na godišnjem nivou korišćenje obrađenog lignita ipak isplati”, ističe Teodora.

Ona dodaje da postoji još jedan razlog da ubrzamo ukidanje sirovog lignita, i to ekonomski. Po WHO listi, Srbija je na drugom mestu sa 33,5 odsto od bruto dohotka koji otpadne na zdravstvenu negu i smrtnost usled zagađenja vazduha, dok su ulaganja u zaštitu životne sredine svega 0,5 odsto.

Zabrana korišćenja sirovog lignita odnosi se samo na domaćinstva, ali ne i na termoelektrane i industriju, ističe Teodora. Zapravo, sirovi lignit je do pre 30 godina bio isključivo industrijski ugalj i nije bilo moguće nabaviti ga u slobodnoj prodaji. Ipak, kako su 90ih godina usledile sankcije, regulativa protiv sirovog lignita je ukinuta, a tako je ostalo do danas.

Sada je, kako kaže, vreme za promenu.

“Važno je da napravimo taj prvi korak u pronalaženju rešenja za zagađenje životne sredine, pa hajde da krenemo od vazduha koji smo u zadnje vreme počeli i da vidimo. Ukoliko bismo prešli na grejanje biomasom ili briketiranim drvima, za 22 meseca bismo produžili život svima nama.”, zaključuje Teodora.

Milena Maglovski

U Škotskoj pušten u rad prvi punjač koji koristi plimu za dobijanje struje

20.04.2021

Charge-point-punjenje-automobil — Foto: Nova Innovation

Punjač za električne automobile koji se napaja strujom koja dolazi iz dubine Severnog mora pušten je u rad na Šetlandskim ostrvima u Škotskoj. Za ovaj punjač koristi se najčistiji izvor energije – snaga plime. Naime, pod vodom su postavljenje posebne turbine koje nedovoljno iskorišćenu snagu mora pretvaraju u struju.

Ovaj jedinstveni punjač u rad je pustila kompanija “Nova Innovation”i to na ostrvu Jel. Ova ostrva posebna su i po tome sto sva domaćinstva na njima već nekoliko godina koriste električnu energiju koja se dobija zahvaljujući morskoj plimi.

“Naša tehnologija generiše električnu energiju iz ogromne snage mora i menja način na koji napajamo svoj život – od načina na koji pravimo šolju čaja do putovanja. Sada imamo i tu mogućnost da automobile napajamo sa plimom i osekom, što pokazuje da mnogo radimo na tome da umanjimo i suzbijemo klimatske promene”, rekao je Simon Forest, direktor ove kompanije.

Pročitajte još:

Kako se navodi saopštenju, njihov cilj je da isporučuju čistu energiju koja će zadovoljiti sve potrebe ljudi, a sve u cilju zaštite životne sredine i smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Prema prvim informacijama stanovnici su oduševljeni novim punjačem koji rado koriste.

Škotska vlada donela je odluku da zabrani prodaju novih automobila sa motorima na unutrašnje sagorevanje do 2032. godine što je ubrzalo potrebu za razvojem novih izvora čiste energije koja će se koristiti za punjenje električnih automobila.

Milica Radičević

ABB FIA Formula E – više od trke

20.04.2021

Prava je prilika da u fokus stavimo jedno veliko automobilsko takmičenje, koje je sve, osim tradicionalne jurnjave po trkačkim stazama. Naravno, reč je o ABB FIA Formuli E koja se održava od 2014. godine. Od tada, iz godine u godinu pridobija sve više publike i pratilaca, ali ne samo zbog vozačkih umeća, nego i svih rešenja koja su primenjena u ovom takmičenju.

Na ovu priču nas u pravo vreme poziva kompanija ABB, koja je 09. aprila održala online konferenciju za novinare iz čitavog sveta, a ujedno se i nadovezuje na odličnu emisiju SAT plus, koja je emitovana početkom aprila.

Reč je o 24-časovnom testu najpopularnijih električnih automobila na stazi NAVAK, nedaleko od Beograda, gde su vozila naravno napajana električnom energijom brzih ABB punjača.

ABB FIA Formula E takmičenje je samo po sebi drugačije od uobičajenog auto-moto sporta, koje smo mi tradicionalisti navikli da gledamo i pratimo. Ono što je glavna razlika u odnosu na ostale kategorije je upravo pogonska jedinica, koja se u potpunosti snabdeva električnom energijom, a za koju je zadužena ABB podrška, u vidu punjača, logistike, inovativnih rešenja, koja se već primenjuju i na komercijalnim vozilima, odnosno na putnoj mreži.

Pored toga, trke se odvijaju u najstrožim centrima velikih metropola. Što nije slučajno. Na taj način, skreće se pažnja da ovakav vid prevoza, a u ovom slučaju i zabave kroz takmičenje, smanjuje zagađenost vazduha, kao i zvučnu zagađenost jednim ovakvim događajem, jer se bolidi praktično i ne čuju.

Pročitajte još:

Mnogi su se pobunili i kada je Formula 1 pre nekoliko godina prešla iz turbo u hibridnu eru i izgubila onaj dobro prepoznatljiv zvuk, ali i pored toga, takmičenje nije postalo nezanimljivo, naprotiv, krugovi se voze za još kraće vreme, a uzbuđenje svakako da ne nedostaje. U svakom slučaju, jasan je put kojim ide auto industrija, pa i auto-moto sport.

Održivost, ekonomičnost i najvažnije ekološki aspekt su među vodećim faktorima koji su pokazatelji u kom smeru će se nastaviti dalje.

Samu konferenciju je otvorio Sebastian Buemi, švajcarski sportski vozač, a danas aktivni učesnik ABB FIA Formule E šampionata i ujedno ambasador ovog takmičenja.

“Kao vozač koji dolazi iz Švajcarske, prvenstveno mi je velika čast da sam deo projekta iza kog stoji kompanija ABB. Švajcarska je odlična zemlja za razvijanje projekata kao što je elektrifikacija drumskog saobraćaja. Sećam se i kada su punjači, kao i elektro automobili u mojoj zemlji bili novost. Danas je to već uveliko prihvaćen stil života, te se uveliko prelazi na električni pogon.“

Nakon uvodnih reči jednog od trenutno najboljih vozača ovog takmičenja, prešlo se na druge teme i sagovornike, među kojima je reč uzeo Frank Muehlon, direktor E-mobiliti divizije u kompaniji ABB, te ukratko istakao gde je sada industrija elektro automobila, a podsetio nas je kada i kako je sve počelo:

“Zaista smo na prekretnici u sektoru e-mobilnosti. Automobilski svet postaje deo električnog sveta – dva sveta su se stopila, dok su u prošlosti to bile različite industrije. U narednih 10 godina očekujemo da ćemo ih videti još bliže. Zaista je zanimljivo osvrnuti se u proteklih 10 godina na tempo i napredak industrije. ABB je 2010. godine instalirao prve komercijalne brze punjače u Evropi, tačnije u Holandiji. Tada smo potencijalno mogli da napunimo automobil sa najviše 50 kilovat sati, ali automobili još nisu bili spremni. To bi moglo dati domet od oko 150 kilometara za oko 30 minuta. Mi smo tržišni lider u zapadnom svetu sa oko 17000 DC brzih punjača instaliranih u više od 80 zemalja, od kojih mnoge zapravo imaju raspon snage do 350 kilovata. Ovi brzi punjači Terra High Power mogu napuniti automobil za manje od 15 minuta, što je oko 80 odsto kapaciteta baterije.“

Od sagovornika, pažnju nam je skrenula i Julia Palle, direktor održivosti takmičenja ABB FIA Formule E, koja je iznela mnogo detalja vezanih za samu organizaciju, ali je nas iz časopisa Industrija zanimalo naročito to kako ona vidi ovo takmičenje u narednih 10 godina.

“Svakako mislim da će ABB FIA Formula E šampionat biti mnogo popularniji. Mi smo za to spremini, već smo takmičenje svetskih razmera. Naši vozači dolaze iz svih krajeva planete, a i već sada održavamo trke na raznim lokacijama širom sveta. Ono što nam je među prioritetima jeste takmičenje na novim mestima, kako bismo promovisali ideju i tehnologiju koju primenjujemo u takmičenju. Očekujemo da će Vlade, naročito naprednijih država, u narednim godinama donositi zakone koji će dozvoljavati samo električni vid prevoza u velikim gradovima, naročito u centralnim delovima metropola. To će naše takmičenje dodatno promovisati, kao i razvoj tehnologije koje primenjujemo. Naše tamičenje će jednostavno postati sastavni deo “Smart cities“ načina življenja,“ ukratko nam je odgovorila Julia.

Ukoliko već niste, predlažemo da pogledate i upoznate se sa ovim vidom zabave, koju donose vrhunski vozači i vrhunski inženjeri kompanije ABB.

Na našim prostorima, takmičenje se može pratiti na kanalima Eurosport-a, a ko želi opširnije, uživo prenosi treninga i kvalifikacija se mogu pratiti i preko platforme www.youtube.com.

Sve je detaljno objašnjeno ovde.

Mi koji volimo i trkanje i nove tehnologije bićemo online, dok nam ovo takmičenje ne dođe u komšiluk, ili možda čak i u naš grad.

Lepo je imati nadu.

Izvor: Industrija

Beograd u trci za “Zelenu prestonicu Evrope 2023.”

20.04.2021

river-beograd — Foto-ilustracija: Pixabay

Glavni grad Srbije, uz Zagreb, Sofiju i Skoplje je u konkurenciji za nagradu “Zelena prestonica Evrope 2023.” koju od 2010. godine organizuje Evropska komisija. Ekološka dostignuća, težnja ka urbanoj održivosti i eko-inovacije su neki od segmenata koje podržava ova nagrada.

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić kaže da je Beograd dobio status kandidata u okviru ovog takmičenja, čime je ušao u uži izbor sa još 15 evropskih gradova.

“Veliki je novac potreban za realizovanje ekoloških projekata, ali uprkos tome, važno je da smo deo ovog procesa takmičenja. Na ovaj način podižemo svest o značaju rešavanja ekoloških problema”, rekao je gradonačelnik, navodi se u saopštenju.

Kako je pojasnio u procesu kandidature prati se 12 parametara, zahvaljujući tome možemo da procenjujemo kakav je naš napredak.

“Nijedan od ovih parametara nije moguće unaprediti preko noći. Moramo da imamo jasnu strategiju koju ćemo iz godine u godinu realizovati u kontinuitetu. Pobednik takmičenja za “Zelenu prestonicu Evrope” dobija nagradu od 600.000 evra za projekte održivosti životne sredine, kao i mogućnost za bolji pristup „zelenim fondovima””, istakao je gradonačelnik.

Pročitajte još:

Kako je najavio pred odbornicima će se naći Predlog plana kvaliteta vazduha u gradu Beogradu za period 2021–2030, zatim Predlog akcionog plana za „Zeleni grad” i Predlog akcionog plana za održivu klimu i energiju.

“Ova tri dokumenta trasiraće ekološku sliku grada za period od deset godina i definitivno će „zelena politika” biti na samom vrhu agende, kada govorimo o razvoju grada. Siguran sam da ćemo realizacijom ovih planova i vredno radeći uspeti vremenom da uđemo i u finale takmičenja za laskavu titulu „Zelene prestonice Evrope””, objašnjava Radojičić.

Pobednici nagrade “Zelena prestonica Evrope 2023.” će biti proglašeni 2021. godine i biće u mogućnosti da uživaju u brojnim prednostima, kao što su veći fokus na ekološke projekte i povećana strana ulaganja, jačanje regionalnog uticaja i drugo.

Energetski portal

Pametne tehnologije u službi vašeg komfora

20.04.2021

Nema sumnje da ćemo godinu koja odlazi pamtiti dugo, a među brojnim posledicama izazvanih pandemijom koronavirusa nalazi se i globalni pad ekonomije. Iako su mnoge grane industrije pretrpele ogromne gubitke, u građevinskoj industriji radilo se punom parom. Stambeni i poslovni objekti su se gradili po čitavoj Srbiji. I to nije sve! Objekti koji su nikli odlikuju se savremenim karakteristikama, a mnogi su i dobili oznaku „pametnih” zgrada.

Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada utvrđeno je da je unapređenje energetske efikasnosti javni interes, pa je poražavajući podatak jednog istraživanja koje pokazuje da čak 85 odsto stambenih zgrada u Srbiji ne zadovoljava minimalne uslove energetske efikasnosti.

Ako govorimo o uticaju na životnu sredinu, emisija ugljen-dioksida ostaje najveći problem, a gradovi važe za glavne krivce. Iako urbane sredine na globalnom nivou zauzimaju samo dva odsto površine planete, čak 70 odsto emisije ugljen-dioksida i dve trećine svetske potražnje za energijom, potiče upravo iz gradova, piše C40.org. Zgrade uzrokuju gotovo petinu globalnih emisija ugljen-dioksida sa efektom staklene bašte koji su povezani sa energijom, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC). Postavlja se pitanje o tome šta može da se učini da bismo zadržali komfor ujedno smanjivši potrošnju energije.

U fokusu:

Kompanija ABB svojim rešenjima, a naročito tehnologijom kućne automatizacije, pomaže nam u naporima da dosegnemo udobnost i uštedu kao da i razvijamo naše gradove na održiv način.

Kada je reč o kućama, ABB-ova free@home® rešenja se koriste za transformisanje kuća ili stanova u pametne domove, što doprinosi tome da svakodnevni život bude lakši i sigurniji kao i da se smanji potrošnja energije u objektu i do 30 odsto. ABB-free@home® kombinuje sve korisne funkcije udobne kućne automatizacije i interfonskog sistema komunikacije u jedinstveni sistem koji je lak za razumevanje i upravljanje.

Sa ABB-free@home® možete upravljati čitavim domom, kao i obično, pomoću prekidača. Još je praktičnije da to učinite pomoću pametnog telefona, tableta ili računara, putem dodira ili glasovne kontrole. Zahvaljujući saradnji sa ABB partnerima, vlasnici kuća mogu da kontrolišu i aplikacije poput Amazonove Alekse, Filipsovog Hua ili Sonos zvučnika putem ABB-free@home® rešenja.

Roletnama, svetlima, grejanjem, klima uređajima i interfonskim sistemom komunikacije može se upravljati odvojeno ili zajedno. Roletne u celom domu mogu se programirati da se automatski aktiviraju u skladu sa položajima Sunca. Svetla u kupatilu i radio u kuhinji mogu se uključiti pritiskom na dugme, kao i sva svetla i uređaji koji se deaktiviraju preko prekidača pri izlasku iz kuće.

Za efikasnije upravljanje energijom, pojedinačne sobne temperature mogu se potpuno automatizovati u zavisnosti od dnevne rutine vlasnika. Grejanje se može isključiti ili prilagoditi ako se otvori prozor ili ako nikoga nema kod kuće. Svaka soba se može programirati prema određenim željama, pružajući tako optimalan komfor.

Bez obzira na to da li se oprema nova zgrada ili renovira stara nekretnina, instaliranje sistema je fleksibilno i lako. Sa žičanim ili bežičnim senzorima, aktuatorima i jedinicama pokretača senzora, kao i konfiguracijom i radom putem aplikacije, sistem je futureproof zaštićen, pa na taj način električarima osigurava lakše instaliranje sistema, a krajnjim korisnicima lakše korišćenje. Intuitivni korisnički vodič za aplikaciju omogućava da se konfiguracija ABB-free@home® izvrši vrlo brzo putem tableta ili računara. Pomoću aplikacije, konfiguracija i rad sa ABB-free@ home® sistemom je lak poput surfovanja Internetom. Za početak se kreira nacrt po spratovima i sobama. Tada se svi raspoloživi uređaji u sobama aktiviraju i raspoređuju po odgovarajućim spratovima i prostorijama.

Tekst u celini možete pročitati u novom broju Magazina Energetski portal PAMETNI GRADOVI, decembar 2020 -februar 2021.

1...568569570...1,670 Page 569 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM