UrBAŠTAnizacija u Novom Sadu: Kako rešenja zasnovana na prirodi čuvaju spomenike kulture

Urbane sredine suočavaju se sa sve manjom površinom pod zelenim prostorima, koji su posebno važni za ublažavanje sve izraženijeg efekta toplotnih ostrva, ali i sa dramatičnim smanjenjem prisustva oprašivača poput pčela. Zbog toga je važno da se kod građana, a posebno kod dece i mladih, razvija ekološka svest i da im se kroz praktičan rad usadi osećaj odgovornosti prema okruženju u kom žive.

Radionica UrBAŠTAnizacija VI organizuje se u subotu 7. novembra u dvorištu Sokolskog doma, Ignjata Pavlasa 2–4, u Novom Sadu, upravo sa ciljem da učesnici kroz praktičan rad steknu nova znanja o biljkama, njihovom uzgoju i značaju zelene infrastrukture, ali i da aktivno doprinesu uređenju ovog prostora, koji je proglašen za spomenik kulture.

Organizatori su istakli da se na taj način povezuje ekološka edukacija sa upoznavanjem, očuvanjem i negovanjem kulturnog nasleđa.

Ovaj projekat od 2021. godine uspešno pokazuje kako urbano baštovanstvo, ekologija, kultura i društvena odgovornost mogu kroz povezivanje da stvaraju kvalitetniji život u urbanim sredinama.

Iz Sokolskog kulturnog centra „Sokolski dom” pozvali su sve zainteresovane da im se pridruže na besplatnoj radionici koja počinje u 11 časova.

Priroda kao deo urbanog razvoja

Rešenja zasnovana na prirodi (NbS) sve više pronalaze svoje mesto u savremenom urbanizmu, pokazujući da razvoj gradova ne mora da podrazumeva udaljavanje od prirode. Naprotiv, prirodni procesi mogu da postanu deo urbanog prostora i da doprinesu njegovom unapređenju – od smanjenja efekta toplotnih ostrva i očuvanja biodiverziteta do stvaranja prijatnijeg okruženja za život.

U tom smislu, ozelenjavanje gradova i uključivanje građana u uređenje zelenih površina predstavljaju važne korake ka urbanim sredinama u kojima se priroda i čovek razvijaju zajedno.

Energetski portal