Koliko građani Srbije i BiH plaćaju struju u poređenju sa EU?

Prosečna cena električne energije za domaćinstva u Evropskoj uniji u prvoj polovini 2026. godine iznosila je 0,2832 evra po kilovat-satu, dok su potrošači u Srbiji i Bosni i Hercegovini plaćali znatno manje. Prema podacima Eurostata, cena struje za domaćinstva u Srbiji iznosila je 0,1197 evra po kWh, dok je u BiH bila još niža – 0,0995 evra po kWh. To znači da su cene u Srbiji i BiH bile oko 58, odnosno 65 odsto niže od proseka EU.

U poređenju sa pojedinim zemljama regiona, električna energija u Srbiji bila je skuplja. U Crnoj Gori prosečna cena iznosila je 0,1039 evra po kWh, a u Severnoj Makedoniji 0,1168 evra po kWh. Srbija je tako imala najvišu cenu struje za domaćinstva među ove četiri zemlje, dok je BiH imala najnižu.

Najviše cene električne energije za domaćinstva u EU zabeležene su u Irskoj, gde je kilovat-sat koštao 0,3871 evro, zatim u Nemačkoj sa 0,3618 evra i Belgiji sa 0,3575 evra. Sa druge strane, najniže cene u EU imale su Mađarska, Malta i Bugarska.

Kada je reč o promenama cena u odnosu na prvu polovinu 2025. godine, u EU su se kretanja razlikovala od države do države. Najveći rast zabeležen je u Rumuniji, gde su cene porasle za 51,9 odsto, dok je u Irskoj rast iznosio 19,8 odsto, a u Finskoj 18,4 odsto. Nasuprot tome, u Danskoj su cene pale za 31,7 odsto.

Iako građani Srbije i BiH plaćaju električnu energiju po cenama znatno nižim od proseka EU, to ne znači nužno da im je struja i pristupačnija. Za potpuniju sliku potrebno je uzeti u obzir i razlike u prihodima i kupovnoj moći stanovništva, kao i ostale troškove koji čine konačan račun za električnu energiju.

Energetski portal