Prvi dan proleća, pored te funkcije ima još jednu važnu ulogu - tog dana se obeležava i Svetski dan šume, koji je različitim akcijama obeležem širom Srbije. Zavod za zaštitu prirode obeležio je Svetski dan...

Jezero Urmia u Iranu polako ali sigurno nestaje. U poslednjih 50 godina jezero je manje čak za 90 odsto.  Jedan od najvećih razloga ovog problema je izgradnja brane i bušotina koje ometaju...

Odluku o „znatnom smanjenju" upotrebe plastike do 2030. godine donelo je 170 zemalja posle pet dana razgovora na skupu UN za životnu sredinu u Najrobiju.Na skupu je doneta neobavezujuća rezolucija o potrošnim...

Na Gradskoj deponiji u Vrbasu teškom mehanizacijom uređuje se pristupni put ovom smetlištu a dužina prilazne staze iznosi 800 metara.Na Gradsku deponiju u Vrbasu, koja se prostire na površini od 10 hektara,...

Održivi razvoj je cilj kome teži austrijska vlada, a  u  pojedinim  oblastima  on  je  gotovo  sasvim  dosegnut. Austrija je dobila sertifikat PEFC za održivo  šumarstvo  za  više  od  90  odsto  svojih  šuma,...

Jedinstveni međunarodni festival gastronomije "Kuhinje sveta" održaće se narednog vikend, 9 i 10 marta, u beogradskoj Kombank dvorani. Festival će okupiti 50 samostalnih izlagača iz celog sveta a među zemljama predstavnicama naći...

Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo "zarobljavaju" i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim. Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.

Nova hrana - čija semenke, godži bobice, noni đus, N-acetil-D-neuraminska kiselina ili ulje antarktičkog krila sve više se koriste u ishrani ljudi kako u Evropskoj uniji tako i u Srbiji.Sa ciljem potpune...

Suočeni sa brojnim kritikama usled prevelikog zagađenja, vlasti u glavnom gradu Tajlanda odlučile su se da posipanjem vode iz vazduha pokušaju da smanje zagađenje. Veliki broj bespilotnih letilica, dronova i malih aviona, bacali su...

Pomor riba počeo je noćas u reci Darling blizu mesta Menindi u zapadnom delu australijske države Novi Južni Vels.To je ista oblast gde je stotine hiljada mrtvih riba pronađeno početkom januara i...

Kompanija Airbnb, posredstvom koje možete pronaći smeštaj bilo gde na svetu, želi da pronađe četiri osobe koje će, na leto ove godine, da postanu privremeni žitelji Grotole. Izabranim kandidatima biće obezbeđen smeštaj i pokriveni svi troškovi tromesečnog boravka, a Italijani-na-određeno-vreme imaće priliku i da pohađaju časove kulinarstva i jezika. Međutim, "dolce vita" se ne osvaja tek tako. Pobednici takmičenja, zajedno sa lokalnom nevladinom organizacijom, pokušaće da ožive istorijski centar Grotole. Pomoći će u obnavljanju zgrada, baviće se baštovanstvom i biće domaćini, vodiči i učitelji Airbnb gostima.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa predstavnicima kompanije Rio Tinto, međunarodne rudarsko-metalske grupacije, o projektu „Jadar“ koji se odnosi na razvoj ležišta litijuma u okolini Loznice.Sagovornici su istakli...

Da li ste znali da su meduze naseljavale našu planetu i pre dinosaurusa? Iako nemaju kosti, te je nemoguće naći njihove fosile, naučnici su utvrdili da svetske okeane naseljavaju bar 500 miliona...

Tri hiljade volontera pomoglo je da se prikupi otprilike 260 tona namirnica i podeli ugroženom stanovništvu. Oko 350 prodavnica širom Danske doniralo je neprodatu hranu uključujući svinjsko pečenje, pačetinu i slatkiše. Viškovi iz trgovina su se delili u školama, sportskim centrima i drugim "oazama hrane", a jedno mesto distribucije bilo je smešteno i na Grenlandu.

Osnovno čulo za ribu losos je čulo mirisa. Ono joj je neophodno kako bi osetila dolazak grabljivica i izbegla ih, nanjušila plen i, pred kraj života, pronašla put ka potocima u kojima...

Indonežanske prašume predstavljaju jednu od najjačih brana na frontu sa klimatskim promenama i dom mnogih ugroženih vrsta poput sumatranskih tigrova, slonova i orangutana. Krčenjem njihovog staništa proizvođači palminog ulja guraju ih sve bliže ka ivici istrebljenja. Ali zašto se jednog stanovnika Srbije uopšte tiče šta se dešava na 10.305 kilometara udaljenosti od njegove države? Ako ikada i poseti Indoneziju, verovatno će da bude turista. Zašto bi onda trebalo da potpiše peticiju od koje ne dobija direktnu korist s obzirom na to da tigrovi, slonovi i orangutani na ovim prostorima žive isključivo u zoološkim vrtovima?