Neočekivana posledica skoka štetnih emisija: Losos gubi sposobnost da namiriše opasnost

Osnovno čulo za ribu losos je čulo mirisa. Ono joj je neophodno kako bi osetila dolazak grabljivica i izbegla ih, nanjušila plen i, pred kraj života, pronašla put ka potocima u kojima se izglegla. Tamo se mresti i ugine.

Proizvodnja štetnih gasova raste. Okeani upijaju ugljen-dioksid (CO2) iz atmosfere i postaju sve kiseliji. Viša koncentracija CO2 snižava pH vrednost vode i može da utiče na način na koji losos „prima“ i odgovara na mirise.

Naučnici sa Vašingtonskog univerziteta i Nacionalne agencije za istraživanje okeana i atmosfere (NOAA) iz Sjedinjenih Američkih Država otkrili su da porast kiselosti okeana ugrožava čulo mirisa lososa kižuč.

Istraživački tim je u laboratoriji postavio tri rezervoara slane vode različitih nivoa pH – trenutni prosek, predviđen prosek za 50 godina i predviđen prosek za 100 godina. Riba je u tim uslovima živela dve nedelje.

Nakon tog vremenskog perioda, naučnici su podvrgli losose seriji testova ponašanja i nervnog sistema kako bi utvrdili da li je čulo mirisa pretrpelo bilo kakve promene. U akvarijum sa ribom ubacili su miris lososove kože koji ukazuje na napad predatora. Životinje iz rezervoara sa trenutnim nivoima ugljen-dioksida su na mirisni nadražaj odreagovale uobičajeno. Ostalim nije zasmetao, niti ih je uznemirio.

Analizom nervne aktivnosti u mozgu i nosu istraživači su shvatili da riba koja je živela u vodi više kiselosti može da oseti „miris opasnosti“, ali ne i da pripremi adekvatan odgovor. Na kraju su potvrdili da je kod životinja iz kiselije sredine izmenjena i tzv. ekspresija gena.

„Mislimo da losos u kiselijoj vodi i dalje oseća miris, ali signali se u mozgu obrađuju na različit način i tada dolazi do potencijalnog ‘menjanja’ sadržaja primljene poruke“, rekao je jedan od autora izveštaja Čejs Vilijams. „Losos se oslanja na svoj nos u mnogim bitnim životnim situacijama, od navođenja i pronalaska hrane do otkrivanja grabljica i razmnožavanja. Iz tog razloga nam je bilo važno da otkrijemo kako će budući nivoi CO2 da se odraze na morske ekosisteme“, dodao je on.

Naučnici žele da slično istraživanje sprovedu i na drugim ribljim vrstama, kao i da ustanove da li su, pored mirisa, i druga čula ugrožena.

„Nadamo se da će naša saznanja ‘uzbuniti’ ljude zbog potencijalnih posledica povišenih emisija ugljen-dioksida“, rekao je Endi Ditman, biolog NOAA.

„Kiselost okeana i klimatske promene predstavljaju apstraktne pojave sve dok ne otkrijete njihov uticaj na životinje koje su značajne ljudima“, zaključio je.

Jelena Kozbašić