Home Blog Page 25

Kina se uključuje u praćenje ispuštanja vode iz Fukušime

Foto-ilustracija: Unsplash (Anastasia Taioglou)

Japan je 2011. godine pretrpeo razarajuću prirodnu katastrofu kada je snažan zemljotres, praćen cunamijem, izazvao preko 20.000 smrtnih slučajeva i devastirao ogromne površine zemlje. Cunami je preplavio oblast od 560 km², a ova katastrofa je ozbiljno oštetila nuklearnu elektranu Fukušima Daiči, koja se pokazala otpornom na zemljotrese, ali ne i na visoki talas koji je poplavio reaktore.

Foto-ilustracija: Unsplash (nicolas-hippert)

U godinama nakon nesreće, kompanija TEPCO je radila na sakupljanju i prečišćavanju kontaminirane vode kako bi se sprečilo dalje zagađenje životne sredine. Korišćenjem naprednog sistema za obradu tečnosti (ALPS), značajno je smanjena radioaktivnost u vodi. Međutim, zbog ograničenih kapaciteta skladištenja, Japan je 2021. usvojio plan da postupno ispusti prečišćenu vodu u Tihi okean.

Iako je voda tretirana kako bi se uklonila većina radioaktivnih materijala, tritijum, izotop vodonika, ostaje prisutan jer se teže uklanja. Iako su rizici od njega mali, postoje zabrinutosti u regionu o njegovom dugoročnom uticaju na životnu sredinu i ribarstvo, a kako na Tihom okeanu ne leži isključivo Japan, tako je došlo da uključivanja još jedne zemlje u praćenje ovog procesa.

Pročitajte još:

IAEA je izvršila opsežnu reviziju, izdavši sveobuhvatan izveštaj u julu 2023. koji je potvrdio bezbednost predloženog procesa ispuštanja vode. 

Međutim, noviji razvoj događaja sad predstavlja učešće Kine u ovom procesu. Uključivanje Kine pomaže da se obezbedi dodatna transparentnost i poveća uverenje da će proces biti bezbedan i u skladu s najvišim međunarodnim standardima. Nakon konsultacija između Japana i Kine, dve zemlje su se dogovorile o dodatnim merama u okviru IAEA za povećanje učešća zainteresovanih strana. IAEA će se sada koordinisati i sa Japanom i sa Kinom i drugim zemljama koje su uključene, u sprovođenju ovih dodatnih mera, dodatno ojačavajući napore za praćenje i nadzor, kako se navodi i na njihovom sajtu.

Ako se tritijum akumulira u morskim ekosistemima, postoji zabrinutost da bi mogao uticati na morske organizme, posebno ako se radi o dugotrajnoj izloženosti. Iako tritijum emituje niskoenergetsko beta zračenje koje ne može proći kroz ljudsku kožu, može se uneti u telo kroz vodu ili hranu, a kako i Kina izlazi na iste obale, želi transparentniji pristup. Ipak, naučna zajednica smatra da su koncentracije tritijuma u prečišćenoj vodi, koje će biti puštene iz Fukušime, ispod nivoa koji bi predstavljao opasnost za zdravlje ljudi ili životnu sredinu, pod uslovom da se poštuju međunarodni standardi.

Što se tiče količine vode, da podsetimo, Japan planira da ispusti oko 1,3 miliona tona prečišćene vode, što je ekvivalent nekoliko stotina olimpijskih bazena.

Energetski portal

Šta otkriva izveštaj „Ujedinjeni u nauci 2024“?

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima dovele su do široko rasprostranjenih i brzih promena u atmosferi, okeanima, kriosferi i biosferi. Njihove posledice i opasni vremenski uslovi poništavaju postignuća u razvoju i ugrožavaju dobrobit ljudi i planete, prema novom izveštaju više agencija koji je koordinisala Svetska meteorološka organizacija (WMO).

Koncentracije gasova sa efektom staklene bašte su na rekordnim nivoima, što podstiče porast temperature u budućnosti. Jaz između ciljeva i stvarnosti emisija ostaje veliki. Globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte porasle su za 1,2 odsto od 2021. do 2022. godine, dostižući 57,4 milijarde tona ekvivalenta ugljen-dioksida (CO2). Globalno prosečne koncentracije CO2, metana i azot-suboksida takođe su dostigle nove rekorde.

Prema sadašnjim politikama, postoji dve trećine verovatnoće da će globalno zagrevanje dostići 3 °C u ovom veku, navodi se u izveštaju „Ujedinjeni u nauci“. Da bi se globalno zagrevanje ograničilo na ispod 2 °C i 1,5 °C (iznad predindustrijskog perioda), globalne emisije do 2030. moraju se smanjiti za 28 odsto odnosno 42 odsto u odnosu na nivoe projektovane trenutnim politikama.

Ovaj izveštaj istražuje kako napredak u prirodnim i društvenim naukama, nove tehnologije i inovacije unapređuju naše razumevanje Zemljinog sistema i mogu biti ključni za prilagođavanje klimatskim promenama, smanjenje rizika od katastrofa i održivi razvoj.

Pročitajte još:

Zbog svega je potrebna hitna akcija za smanjenje emisija, kao i prilagođavanje klimatskim promenama. Međutim, jedna od šest zemalja još uvijek nema nacionalni plan za adaptaciju, a značajan finansijski jaz ostaje, s opadanjem međunarodnog javnog finansiranja za adaptaciju od 2020. godine.

„Potrebna nam je hitna i ambiciozna akcija sada kako bismo podržali održivi razvoj, klimatsku akciju i smanjenje rizika od katastrofa. Odluke koje donesemo danas mogu biti razlika između budućeg sloma ili proboja ka boljem svetu“ rekla je Selest Saulo, generalna sekretarka WMO.

Samit Ujedinjenih nacija o budućnosti pruža jedinstvenu priliku da revitalizujemo i ponovo pokrenemo našu zajedničku posvećenost globalnim ciljevima, navodi se u izveštaju, koji je sastavio konzorcijum agencija Ujedinjenih nacija, meteoroloških organizacija i naučnih i istraživačkih tela. Izveštaj takođe uključuje doprinos mladih i naučnika na početku karijere, koji su nosioci promjena za budućnost.

Foto-ilustracija: Pixabay

Napredak u meteorologiji, klimi, vodi i srodnim ekološkim i društvenim naukama pruža ogromne mogućnosti za podršku potpunom ostvarivanju globalnih ciljeva, uključujući Pariski sporazum, Agendu 2030, Sendai okvir za smanjenje rizika od katastrofa i inicijativu EW4All.

Revolucija u prognozi vremena

Zahvaljujući brzom napretku, veštačka inteligencija (AI) i mašinsko učenje (ML) omogućavaju preciznije modeliranje vremena koje je brže, jeftinije i dostupnije zemljama sa nižim prihodima i ograničenim računsko-kompjuterskim kapacitetima. Neke procene su pokazale da AI/ML ima potencijal u predviđanju opasnih događaja kao što su tropski cikloni i dugoročnijih pojava poput El Njinja i La Njinje.

Iako postoje velike mogućnosti, suočavamo se sa mnogim izazovima, posebno s ograničenom kvalitetom i dostupnošću podataka. Trenutni AI/ML modeli ne uključuju teže predvidljive varijable povezane sa okeanom, kopnom, kriosferom i ciklusom ugljenika.

Energetski portal

Brza pruga Novi Sad – Subotica na testu

Foto-ilustracija: Unsplash (marcin-jozwiak)

Testiranja na brzoj pruzi između Novog Sada i Subotice, koja omogućava vozovima da postignu brzine do 200 kilometara na sat, zvanično su počela i trajaće do 10. oktobra. U tom periodu sav železnički saobraćaj na ovoj deonici biće privremeno obustavljen kako bi se omogućilo nesmetano izvođenje ispitivanja. Objavljivanje rezultata očekuje se 8. novembra, kako navodi RTS.

Pre nego što testni vozovi krenu sa ispitivanjem, što će obavljati Nemačke železnice, cela deonica se detaljno proverava motornim drezinama kako bi se osigurala tehnička ispravnost pruge i kontaktne mreže.  Tokom ispitivanja, na deonici će biti prisutno osoblje konzorcijuma Kineskih železnica i Infrastrukture železnice Srbije, uz pojačanu podršku MUP-a, kako bi se osigurala maksimalna bezbednost.

Pročitajte još:

Osim toga, Državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Vladimir Džamić učestvovao je na neformalnom sastanku Saveta ministara saobraćaja Evropske unije, održanom u Mađarskoj. gde je istakao da je Srbija posvećena usklađivanju zakonodavstva sa EU i najavio pripremu devet novih zakona do kraja godine. On je naglasio da su reforme u saobraćajnom sektoru ključne za dalji razvoj zemlje, uz ogromnu podršku EU u vidu ekspertske pomoći i finansijskih sredstava.

Poseban fokus stavljen je na razvoj železničke infrastrukture, uključujući izgradnju upravo brze pruge Beograd–Budimpešta, kao i planove za modernizaciju pruge Beograd–Niš, uz podršku EU. Džamić je takođe pomenuo ambiciju da se pruga nastavi ka Skoplju i Barskoj obali, o čemu su uputili zajedničko pismo Evropskoj komisiji.

Energetski portal

Još četiri opštine dobile su na korišćenje kamione za odvoženje otpada

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Četiri opštine u Srbiji, Žitište, Mali Iđoš, Paraćin i Bela Crkva, dobile su na korišćenje kamione za odvoženje otpada, sa ciljem unapređenja sistema upravljanja otpadom.

Opštini Žitište, pored ovog kamiona, tokom prethodnih godina dodeljeno je 54 kontejnera i 152 kante za odlaganje otpada.

U protekle četiri godine, Opštini Mali Iđoš dodeljena su i sredstva od Ministarstva zaštite životne sredine za podršku projektima zamene kotlarnica i prelazak na ekološki prihvatljive energente.

U Opštini Paraćin, tokom prethodnih godina kroz dodeljena sredstva realizovana je zamena kotlarnica u osnovnim školama ,,Branko Krsmanović’’ i ,,Stevan Jakovljević’’, sa ciljem prelaska sa tečnog goriva na prirodni gas. Takođe, ovog Opštini dodeljeno je devet kontejnera i 14 kanti za odlaganje otpada.

Pročitajte još:

Govoreći o boljem upravljanju otpadom, u Opštini Bela Crkva je pored dodeljenog kamiona, tokom prethodnih godina očišćeno 14 divljih deponija i dodeljeno je 54 kontejnera i 138 kanti za odlaganje otpada.

Ministarstvo je ove godine raspisalo Javni poziv u okviru kojeg je 18 gradova i opština ostvarilo pravo da dobije na upotrebu kamion smećar. Ranije ovog meseca, kamione na korišćenje dobile su i opštine Titel, Temerin, Nova Crnja i Gornji Milanovac.

Energetski portal

PFAS u tekstilu ugrožava zdravlje i otežava reciklažu – postoji li održivija alternativa?

Foto-ilustracija: Unsplash (Lauren Fleischmann)

Tekstilna industrija proizvodi materijale koji se koriste u svakodnevnom životu, a savremeni svet zahteva masovnu proizvodnju ovih materijala. Iako tekstil nudi mnoge prednosti, malo je poznato da mnogi proizvodi sadrže štetne hemikalije koje mogu imati ozbiljne negativne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ova industrija je jedan od najvećih izvora zagađenja per- i polifluoroalkilnim supstancama (PFAS) u Evropi. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), tekstil čini oko 35 odsto ukupne globalne potražnje za PFAS.

Ove supstance predstavljaju široku grupu sintetičkih hemikalija, poznatih po svojoj izdržljivosti – otporne su na vodu, masti i toplotu. Procene su da postoji više od 10.000 različitih PFAS jedinjenja. Međutim, upravo zbog svoje otpornosti postaju izuzetno štetne za životnu sredinu. PFAS su poznate kao „večni zagađivači“, jer se ne razgrađuju prirodnim putem i mogu opstati decenijama u prirodi, kao i u ljudskom organizmu.

Iako je poznato da su štetne, većina tekstila u Evropi uvozi se iz zemalja Azije u kojima se primenjuju manje stroge zakonske regulative za hemikalije, što znači da postoji veoma malo informacija o sadržaju PFAS u tekstilu koji bude uvezen.

PFAS se u prirodi šire kroz vodu, vazduh i zemlju, a njihova prekomerna koncentracija može uzrokovati razne zdravstvene probleme, od problema sa plodnošću do povećanog rizika od raka. Kako mogu da dospeju u ljudski organizam, tako lakše ulaze u organizme životinja i mogu se akumulirati u biljkama, šireći se dalje kroz lanac ishrane. Dugotrajna izloženost može uzrokovati poremećaje čitavih ekosistema.

Pročitajte još:

Ranije se smatralo da ne postoje dovoljno dobre alternative za PFAS, međutim, istraživanja su pokazala da zapravo postoje i to bezbednije za životnu sredinu, poput biorazgradivih ili manje štetnih sintetičkih materijala. Na primer, vodootporni materijali napravljeni od prirodnih vlakana obogaćenih voskom ili smolom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Keagan Henman)

Problem u vezi sa tekstilom koji sadrži PFAS ogleda se i u otežanoj mogućnosti reciklaže. Na kraju životnog veka tekstila, uglavnom ne postoje informacije o tome da li sadrži PFAS i, ako sadrži, u kojoj količini. Testiranje tekstila na ove hemijske supstance predstavlja skup i zahtevan proces. Tekstil koji sadrži ove supstance teško je reciklirati zbog njihove otpornosti na raspadanje, a ako se podvrgne reciklaži, dolazi do širenja supstance kroz reciklažne tokove. Takođe, proces uklanjanja PFAS od ostatka tekstila koji može da se reciklira jeste finansijski neisplativ. Još jedna od alternativa može biti upotreba biopolimera, koji je sve popularniji u svetu i značajno se lakše reciklira i razgrađuje.

Tehnički izvodljive alternative postoje za različite kategorije tekstila kao što su kućni tekstil, sportska odeća i obuća. Međutim, za neke kategorije, kao što je zaštitna oprema za vatrogasce ili oprema u medicini koja štiti od izlaganja različitim tečnostima, još uvek ne postoji dovoljna zamena za PFAS.

Evropska unija treba da nastavi sa uvođenjem novih tehnologija i strožih regulativa, kao što su digitalni pasoši za proizvode, kao i sa unapređenjem metoda za sortiranje. Sve ovo pomoći će da se PFAS prati kroz celokupan životni ciklus proizvoda.

Katarina Vuinac

Intenzivno smanjujemo emisije CO2 u poslovanju

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto: ljubaznošću Vesne Brkić Bošković

Ove godine navršava se 20 godina otkako je formirano prvo odeljenje za korporativnu društvenu odgovornost u Generali grupi. Posle dve decenije, Generali svoju društvenu odgovornost vidi kroz četiri uloge: odgovornog poslodavca, odgovornog građanina, odgovornog osiguravača i odgovornog investitora.

– Kao odgovoran investitor ulažemo u onaj deo ekonomije koji ima pozitivan uticaj na životnu sredinu i društvo. Kao odgovoran osiguravač pružamo proizvode osiguranja sa ESG komponentama. Kao odgovoran građanin činimo pozitivne stvari za zajednicu u kojoj živimo kroz globalnu inicijativu Generali grupe The Human Safety Net. Kao odgovoran poslodavac promovišemo različitost, jednakost i inkluziju u radnom okruženju i radimo na profesionalnom i ličnom razvoju zaposlenih. Mogu sa zadovoljstvom da kažem da nas to čini i poželjnim poslodavcem – ističe Vesna Brkić Bošković, direktorka Direkcije za logistiku i nabavku Generali Osiguranja Srbija.

Sa njom smo razgovarali i o planovima kompanije u oblasti ciljeva i smanjenja emisije CO2, na koji način su zaposleni uključeni u taj proces i šta smatraju važnom porukom kada je održivost u pitanju.

Jedan od ciljeva je i smanjenje emisije CO2 . Kakvi su konkretni planovi vaše kompanije na tom planu?

– Cilj Generali grupe je da u poslovanju smanji emisiju CO2 za 35 odsto u 2025. i za 40 odsto u 2026.  godini, u odnosu na baznu 2019. godinu. Rezultati za 2023. godinu govore da smo na dobrom putu, ostvareno je umanjenje od 33,4 odsto u odnosu na 2019. godinu. Sve je to moguće kada imate podršku menadžmenta i zaposlenih, ali i kada imate posvećen tim za upravljanje energijom i tim za upravljanje životnom sredinom. Napomenuću i da naša kompanija već dugi niz godina poseduje sertifikate međunarodnih standarda ISO 14001 – sistem upravljanja zaštitom životne sredine i standard ISO 50001 – sistem upravljanja energijom i da radimo u skladu sa zahtevima ova dva standarda.

Aktivnosti koje Generali grupa sprovodi u velikom broju zemalja su kupovina električne energije koja je proizvedena iz obnovljivih izvora, energetski efikasniji objekti i efikasnije korišćenje poslovnih prostora uz dalju optimizaciju. Akcenat je i na smanjenju broja službenih putovanja, načinu korišćenja službenih automobila i elektrifikaciji voznog parka. Treći pravac je smanjenje potrošnje papira kroz digitalizaciju i optimizaciju procesa.

U FOKUSU:

Kada je postizanje navedenih ciljeva u pitanju, veliku ulogu imaju i sami zaposleni. Na koji način su oni uključeni u ovaj proces?

Foto: ljubaznošću Vesne Brkić Bošković

– Naši zaposleni će se u narednom periodu preseliti u novo sedište kompanije. I taj prostor će posedovati sertifikat o energetskoj efikasnosti i imaće mogućnost korišćenja električne energije iz obnovljivih izvora. Krajem prošle godine, naš lokalni ESG tim definisao je lokalni ESG akcioni plan, gde je veliki deo aktivnosti usmeren na ekologiju i energetsku efikasnost. Tim su, pored menadžera relevantnih funkcija, činili i zaposleni – ambasadori održivosti. Na pitanje kako smanjiti emisiju CO2 dobili smo brojne predloge i pokrenuli inicijative za smanjenje potrošnje papira (snimanje nedigitalnih procesa i dalja digitalizacija, smanjenje slanja papirne pošte, smanjenje broja dokumenata za štampanje, praćenje količine odštampanog materijala). Naravno, veoma je važno da radimo na edukaciji zaposlenih i širimo svest o značaju smanjenja karbonskog otiska. Pored obuka na nivou Grupe, pokrenute su i lokalne radionice i brojne aktivnosti koje imaju za cilj da edukuju naše kolege kako mogu doprineti zaštiti životne sredine. Učestvovali smo u akciji sadnje drveća u Novom Sadu i Nišu, kao i u nekoliko akcija čišćenja otpada. Ostvarivanje ciljeva je jedino moguće uz zaposlene koji su zainteresovani i angažovani i spremni da prenesu naše aktivnosti u svoje lokalne zajednice.

Šta smatrate važnom porukom kada je održivost u pitanju?

– Kada se sprovedu sve aktivnosti, na kraju ostaje da se izmeri efekat urađenog i napravi poređenje. Jako je bitno za svaku kompaniju da ima uspostavljen sistem i jasnu metodologiju. Počev od 2019. godine, podaci o potrošnji goriva, električne energije, papira, količini otpada koji se reciklira i koji se ne reciklira, pređenim kilometrima na službenim putovanjima unose se u aplikaciju Sphera. Svi podaci moraju biti dokumentovani i svi podaci su podložni proveri i verifikaciji eksterne revizije. To je pouzdan pokazatelj koji nam kaže ne samo da smo doneli dobre odluke, već i da one daju vidljive i značajne rezultate u očuvanju okruženja u kojem živimo.

Generali osiguranje Srbija

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Uz podršku EU otpad od automobila i građevinskog tekstila postaje novi proizvod

Foto: UNDP

Uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji„, dve kompanije u okolini Beograda recikliraju automobilski, odnosno otpad od građevinskog tekstila i prave nove proizvode. Tako doprinose prelasku sa linearnog na cirkularni model poslovanja, odnosno efikasnijoj upotrebi resursa i energije, smanjenju otpada i emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), kao i očuvanju životne sredine. 

„Ovo su samo dva od brojnih primera kako EU podržava srpske preduzetnike. Mi im dajemo priliku da svoju kreativnost i domišljatost iskoriste da pomognu u zelenoj tranziciji, istovremeno doprinoseći privrednom rastu. Ekologija i ekonomija moraju ići ruku pod ruku. Održivi biznisi su ključ za zeleniju budućnost. Svi smo na dobitku kad su kompanije ekološki osvešćene“, poručio je NJ.E. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Zahvaljujući sufinasiranju EU, kompanija „Steel Impex“ je za svoj pogon u Krnješevcima, uz opremu koja joj omogućava da reciklira 80-90 odsto jednog vozila, nabavila i prateći sistem za filtraciju vazduha. Odvajanjem različitih frakcija metala iz automobilskog otpada kompanija će proizvoditi metalni granulat visoke čistoće, koji mogu da koriste domaće livnice. Ovo će dovesti do smanjenja količine automobilskog otpada u zemlji za preko 165.000 tona u narednih 20 godina.

Pročitajte još:

„Ponovno korišćenje i smanjenje otpada je dobro za životnu sredinu, ljude i njihovo zdravlje, ali i za privredu, jer smanjuje troškove poslovanja i povećava konkurentnost kompanija na stranim tržištima. Zajedno sa Evropskom unijom i drugim partnerima, UNDP će nastaviti da podržava inovatore čije inicijative doprinose zelenoj tranziciji srpske privrede i društva“, poručio je Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji.

Ambasador EU i stalni predstavnik UNDP-a obišli su i kompaniju „ArTech Inženjering“ iz Dobanovaca, koja od restlova tekstila iz proizvodnje šatora, tendi i cirada razvija novi materijal – „reteks“. Ovaj materijal je pogodan za korišćenje u građevinarstvu kao izolacija i u uređivanju enterijera.

U okviru projekta „EU za Zelenu agendu“ do sada je 66 „zelenih“ inovacija ukupne vrednosti 25 miliona USD, dobilo finansijsku podršku EU, Švajcarske i vlade Srbije za sprovođenje u praksi.

Predstavljanje inovacija kompanija „Steel Impex“ i „ArTech Inženjering“ organizovano je u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

Bliži se akcija čišćenja „Zavrni Rukave“

Foto ilustracija: Pixabay

Ekološki pokret “Eko Straža” po 12. put organizuje najmasovniju kampanju čišćenja Srbije pod nazivom “Zavrni Rukave” koja se održava u nedelju, 29. septembra. Prijave za lokacije i vođe akcije trajaće do četvrtka 26. septembra, navode iz pokreta.

Na svojim društvenim mrežama dodaju da je u prethodnoj akciji učestvovalo 4.900 ljudi na 304 lokacije, te da je iz prirode uklonjeno oko 100 tona otpada.

“Zavrni Rukave je nacionalna kampanja čišćenja Srbije koja se održava nekoliko puta godišnje. Cilj je da se što više organizacija, grupa građana i individualaca okupi za jedan dan na što više mesta po celoj Srbiji i da čiste u isto vreme. Po uzoru na Lets do it Estonia 2008, kada su Estonci za jedan dan očistili celu zemlju, kao Let’s Clean Slovenia 2012 kada je 250.000 Slovenaca (odnosno 13 odsto populacije) izašlo i očistilo Sloveniju od divljih deponija”, kažu iz Eko Straže.

Pročitajte još:

Iako akcija ‘Zavrni Rukave’ još uvek nije uspela da mobiliše onoliko ljudi koliko su to uspele ove dve evropske zemlje, interesovanje za učešće u akciji svake godine raste.

“Dok ne dođemo do nivoa da celu Srbiju očistimo za jedan dan, možemo zajedno da uklanjamo veliku količinu otpada iz prirode, učimo decu pravom patriotizmu i vrednostima, širimo svest o katastrofalnom stanju u Srbiji po pitanju upravljanja otpadom, mobilišemo veliki broj ljudi da pokaže da je nekome ipak stalo”, dodaje se u saopštenju pokreta.

Prijave za učestvovanje nisu potrebne, a na sajtu zavrnirukave.rs može se naći lista prijavljenih lokacija. Potrebno je da se učesnici pojave u nedelju, 29. septembra, na izabranoj lokaciji u 10 sati jer sve akcije počinju u isto vreme.

Energetski portal

Kanadski istraživači razvili proces pretvaranja metana i CO2 u korisne resurse

Foto-ilustracija: Unsplash (jas-min)

Naučnici sa Univerziteta Makgil, jednog od najstarijih u Kanadi, otkrili su kako da iskoriste sunčevu svetlost da pretvore dva štetna gasa, metan i ugljen-dioksid, u korisne hemikalije. Na jedan način, proces bi se mogao uvrstiti u neki oblik reciklaže štetnih emisija.

Tim naučnika uspeo je da postigne ovaj podvig koristeći specijalan katalizator napravljen od zlata, paladijuma i galijum nitrida, koji u kombinaciji sa sunčevom svetlošću pokreće hemijsku reakciju koja dalje pretvara metan i ugljen-dioksid u zeleni metanol i ugljen-monoksid, koji su veoma korisni u industriji energije i hemikalija.

Neizostavna prednost ovog procesa je to što radi na sobnoj temperaturi i ne zahteva visoke temperature ili jake hemikalije, što je zapanjujuće.

Pročitajte još:

Istraživači veruju da bi ovo otkriće moglo pomoći Kanadi da postigne svoj cilj smanjenja emisija gasova staklene bašte na nulu do 2050. godine, pretvarajući ove štetne gasove u korisne resurse koji mogu doprineti održivoj budućnosti.

S obzirom da se crpi sunčeva svetlost, i jedna materija pretvara u drugu, poređenje sa fotosintezom postaje neizostavno. Fotosinteza, inače proces svojstven prirodi, koristi sunčevu svetlost da pretvori ugljen-dioksid i vodu u hranu i kiseonik. U oba slučaja, sunčeva energija igra ključnu ulogu u pretvaranju štetnih gasova u korisne proizvode.

Pretvoriti najštetnije hemikalije na održiv način u vredne hemikalije ostaje pitanje za budućnost, čija bi ozbiljna primena mogla preoblikovati industrijske procese.

Energetski portal

Stara štampa u novom ruhu

Foto: Ljubaznošću Nade Ubiparip

Za proizvodnju papira potrebno je mnogo električne energije, vode i celuloze, a kao što svi znamo on se „lako i brzo“ troši, zato je racionalna potrošnja, reciklaža ili ponovna upotreba višestruko značajna. Kako se starom papiru može udahnuti nov život i dati nova upotrebna vrednost otkriva nam Nada Ubiparip iz Mrkonjić Grada. Pored brige o porodici, a Nada je i majka troje dece, uspeva da pronađe vreme da se posveti svom hobiju. Po zanimanju je tehničar modelar odeće, ali nažalost nije imala priliku i mogućnost da kroji i šije, već je pronašla način da svoju kreativnost iskaže izrađujući korpe od starih novina.

Foto: Ljubaznošću Nade Ubiparip

– Nikad nisam radila u struci, a glavni razlog je što je za taj posao potreban adekvatan radni prostor koji nemam. Iako znam i da nešto iskrojim i sašijem, odlučila sam da to ostavim po strani i izaberem nešto što mogu da radim bilo gde u kući. Kada sam bila mala, majka me je učila da pletem i tako sam došla na ideju da to znanje upotrebim za stvaranje nečeg novog i lepog – objašnjava Nada.

U početku je iz razonode plela kape, šalove i džempere za svoju decu, a onda je sasvim slučajno, gledajući razne klipove naišla na jedan u kojem žena izrađuje korpe od papira. Priseća se da je to oduševilo, pa je sate i dane provodila učeći i usavršavajući pletenje papira.

U FOKUSU:

Danas iz Nadinih kreativnih ruku izlaze korpe raznih motiva, veličina i oblika. Tako na njenoj Instagram stranici Nadinokorparstvo možete videti korpe izrađene za Vaskrs, Novu godinu, Božić, u obliku pčele, vozića, ogromne korpe za igračke, pa čak i modne torbe.

Otkrila nam je kako joj je omiljeni rad korpa – vozić koji zapravo služi kao držač za olovke i školski pribor.

– Za izradu korpi dobijam staru štampu iz jedne zemlje u regionu zato što je papir dosta kvalitetniji od onog koji se kod nas može naći. Prvo osmislim kako će korpa izgledati i onda sledi izrada. Sam proces izrade počinje tako što prvo pripremim papir, onda izrađujem štapiće, farbam ih i potom pletem. Uglavnom imam neki model, kalupe svakakvih oblika za različitite korpe. Uvek prvo ispletem dno, pa kada ga završim podižem štapiće i pletem koliko mi je potrebno u visinu – objašnjava naša sagovornica.

Ističe da su boje koje koristi ekološke, i da su bezbedne i ukoliko dođu u kontakt sa hranom. Tako se korpe mogu koristiti za razna posluženja kod kuće.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Čačak – Do sredine oktobra novi javni poziv za unapređenje energetske efikasnosti

Foto-ilustracija: Unsplash (Harry Cao)

Na tribini pod nazivom „Kako se prijaviti za subvencije za zamenu stolarije, izolacije, fasade, solarne panele?’’, građani Čačka imali su priliku da se informišu o benefitima ulaganja u energetsku efikasnost i novom javnom pozivu koji će biti raspisan do sredine oktobra.

Ovaj događaj organizovali su Ministarstvo rudarstva i energetike i Grad Čačak, a za subvencije koje građani mogu da iskoriste za unapređenje energetske efikasnosti u porodičnim kućama i stanovima, ove godine obezbedili su ukupno 52,5 miliona dinara.

U zavisnosti od paketa mera, moguće je ostvariti subvencije do 65 odsto ukupne vrednosti energetske sanacije.

Grad Čačak je u poslednje tri godine, u saradnji sa Ministarstvom, izdvojio oko 200 miliona dinara za podršku građanima za sprovođenje mera energetske efikasnosti.

Pročitajte još:

Kako je na tribini istaknuto, prošle godine 267 domaćinstava dobilo je podsticajna sredstva među kojima je najveće interesovanje za zamenu fasadne stolarije i kotlove na gas ili pelet.

Projekat „Čista energija i energetska efikasnost za građane“ sprovodi se u saradnji sa Svetskom bankom u okviru koga će više od 50.000 domaćinstava u Srbiji dobiti subvencije do kraja 2027. godine. Subvencije su u ovoj godini dostupne za građane u 137 lokalnih samouprava a javni pozivi su već raspisani u više od 60 gradova i opština.

Energetski portal

Zasavica ima zelene oaze, jedinstvenu farmu životinja, bunar i zelenu energiju

Foto-ilustracija: Pixabay (herbert2512)

Zelene energije za zelene oaze, tako bi se ukratko mogao nazvati projekat koji će se u narednom periodu realizovati u SRP „Zasavica“. Vrednost posla je 80.000 evra, a realizuje se u saradnji sa UNDP-om.

Danas je Zasavica turistička atrakcija. Ima jedinstvenu farmu magaraca i podolskog govečeta, konja, svinja mangulica godišnje poseti više od 150.000 turista. Voda ovde znači život.

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

,,Sedamdesetih godina prošlog veka meštani su izbušili ovaj atrterski bunar, dubok 260 metara, koji ima isti kapacitet do danas. Višak vode preliva ide u spa centar u kojem se kupaju konji krave svinje, jedino magarci ne vole vodu, oni beže od vode. Njihov spa centar je valjanje po prašini“, rekao je Paja Papić, zamenik upravnikaSRP „Zasavica“.

Zato je stručni tim rezervata u najvećoj depresiji pašnjaka eksperimentalno, izbušio bunar koji pokreću solarni paneli i tako oživeo još jedan spa centar za sve stanovnike rezrvata, okolnu divljač i ptice – posebna atrakcija je crni ibis!

,,Čovek se danas čudi ovome zato što je navikao na stoku u toru, u štali, a ovo što je nekad bilo sasvim normalno. Pre 50, 60 godina ovde su jurcali konji krave svinje, svinja je bilo hiljade“, ističe Papić.

Pročitajte još:

U Zasavici je i energija zelena

,,Mislim da smo mi jedini rezevat prirode u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji, a možda i dalje koji je potpuno energetski nezavisan. Kao što vidite imamo solarnu elektranu. Mi smo i proizvođač i potrošač“, rekao je Slobodan Simić, upravnik SRP „Zasavica“.

Kamping je ovde pretvoren u glamping. Krstarenje rezervatom, najskiplji sir na svetu od magarećeg mleka, proizvodi od mangulice, samo su neke od turističkih atrakcija.

,,Gnajs iz Brazila, kamen koji je star milijardu godina, najveći je i najteži kamen uvezen u Srbiju. U saradnji sa profesorom Karavelićem, čuvenim vajarom hteli smo da napravimo nešto što je i najstarije u ovoj zemlji, skulptura bika kao sibola snage“, rekao je Slobodan Simić.

A najsnažnija poruka sa eko safarija je da u ekonomiji opšte dobrobiti, tradicija ima budućnost.

Izvor: RTS

Emisije metana rekodno porasle za tri godine

Photo-illustration: Unsplash (Martin Sepion)

Globalne emisije metana rastu ubrzano zbog ljudskih aktivnosti, pa su prema Globalnom budžetu za metan za 2024 (eng Global Methane Budget 2024.) njegove emisije porasla za 20 odsto u protekle dve decenije, dok su rekorne količine zabeležene od 2020. godine.

Metan je jedan od tri glavna gasa sa efektom staklene bašte, snažniji je od ugljen-dioksida, a opstaje kraće u poređenju sa ugljen-dioksidom i azotnim oksidom (nekoliko decenija).

Budžet su pripremili međunarodni istraživački partneri, uključujući CSIRO, nacionalna naučna agencija Australije, kao deo Globalnog projekta za ugljenik. On pokriva 17 prirodnih i antropogenih (ljudski izazvanih) izvora i pokazuje da je metan porastao za 61 milion metričkih tona godišnje.

Pep Canadell, izvršni direktor CSIRO-a za Globalni projekat za ugljenik, izjavio je da su koncentracije metana nedavno porasle brže nego ikada od kada su započeta pouzdana merenja 1986. godine.

Pročitajte još:

„Videli smo veće stope rasta metana tokom poslednje tri godine, od 2020-2022, sa rekordom u 2021. godini. Ovaj porast znači da su koncentracije metana u atmosferi 2,6 puta veće nego u predindustrijskom periodu (1750. godine)“ rekao je Canadell.

Izveštaj je pokazao da poljoprivreda doprinosi 40 odsto globalnih emisija metana iz ljudskih aktivnosti, na drugom mestu su fosilna goriva (34 odsto), čvrsti otpad i otpadne vode (19 odsto), i sagorevanje biomase i biogoriva (7 odsto).

Pet najvećih emitera antropogenog metana u 2020. godini bile su Kina (16 odsto), Indija (9 odsto), SAD (7 odsto), Brazil (6 odsto) i Rusija (5 odsto).

Smanjene antropogenih emisija metana ostvarile su EU i Autralija, međutim na globalnom nivou emisije metana se moraju smanjiti za 30 odsto do 2030. godine.

Za put ka neto nultim emisijama, u skladu sa Pariškim sporazumom, koji stabilizuje temperature ispod 2°C u odnosu na predindustrijski nivo, antropogene emisije metana moraju opasti za 45 odsto do 2050. godine u odnosu na nivo iz 2019. godine.

Globalni budžet za metan za 2024. godinu je četvrti takav budžet objavljen u časopisu Earth System Science Data.

Energetski portal

Kina više nije najveći zagađivač plastičnim otpadom, Indija preuzela vodeću poziciju

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Najveći svetski zagađivač plastikom sada je Indija, koja je odgovorna za gotovo petinu globalnih emisija plastike sa 9,3 miliona tona plastičnog otpada godišnje, pokazala je naučna studija, objavljena u časopisu Nature. Procenjeno je da se 52,1 milion tona plastičnog otpada godišnje emituje u životnu sredinu.

Istraživači sa Univerziteta u Lidsu, koristili su napredne tehnike modeliranja za mapiranje emisije plastičnog otpada u 50.702 opštine širom sveta. Ovi podaci visoke rezolucije pružaju neviđene uvide u izvore i raspodelu zagađenja plastikom, što potencijalno može promeniti međunarodne politike, nadaju se naučnici.

Nesakupljeni otpad najveći problem

Studija identifikuje nesakupljeni otpad kao najvećeg uzročnika zagađenja plastikom, koji čini 68 odsto svih emisija plastičnog otpada na globalnom nivou. Ovo otkriće osporava prethodne pretpostavke o glavnim izvorima plastičnog zagađenja i ističe ključnu potrebu za poboljšanjem usluga sakupljanja otpada, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Studija naglašava da bi rešavanje problema nesakupljenog otpada moglo imati najveći uticaj na smanjenje kopnenih izvora makroplastičnog zagađenja.

Otkriven je oštar kontrast između Globalnog Severa i Juga. Dok zemlje sa visokim prihodima doprinose sa samo 0,3 odsto globalnim emisijama plastičnog otpada, zemlje Južne Azije, Podsaharske Afrike i Jugoistočne Azije su najveći emiteri. Indija prednjači, odgovorna je za gotovo petinu globalnih emisija plastike sa 9,3 miliona tona godišnje.

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Iznenađujuće, Kina, koja se često smatra najvećim zagađivačem plastikom prema ranijim modelima, zauzima četvrto mesto u ovoj studiji. Istraživači to pripisuju napretku Kine u usvajanju praksi spaljivanja otpada i kontrolisanih deponija.

Studija takođe ukazuje na značajan problem otvorenog spaljivanja plastičnog otpada, što je često zanemareno u diskusijama o zagađenju plastikom. Prema istraživanju, više plastičnog otpada se spaljuje u otvorenim, nekontrolisanim požarima nego što se emituje kao otpad širom sveta. Ova praksa oslobađa štetne supstance i doprinosi emisijama koje utiču na klimu.

Pročitajte još:

Podaci mogu biti osnova za globalni sporazum o zagađenju plastikom

Ovaj novi inventar dolazi u trenutku kada su pregovori o globalnom sporazumu o zagađenju plastikom u toku. Podaci koje pruža ova studija mogli bi poslužiti kao ključna osnova za zemlje potpisnice sporazuma, omogućavajući im da izračunaju i uporede svoje emisije plastičnog otpada, nadaju se naučnici.

Studija sugeriše da će, kao kod međunarodnih sporazuma o klimatskim promenama, i potpisnici Sporazuma o plastici morati da razviju metode za izračunavanje i poređenje svojih emisija. Ovaj inventar emisija omogućava im da to urade na visokom nivou preciznosti.

Istraživači naglašavaju potrebu za multisektorskim pristupom u smanjenju emisija plastičnog otpada, uključujući rešavanje nedostataka u celokupnom životnom ciklusu proizvoda, redizajn sistema proizvoda, smanjenje izvora i poboljšanje reciklažnih sistema širom sveta.

Izvor: Cirkularna ekonomija

Svetski dan čišćenja

Foto-ilustracija: Pixabay

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 8. decembra 2023. godine donela rezoluciju 78/122 kojom se 20. septembar proglašava Svetskim danom čišćenja.

Ovom rezolucijom pozivaju se sve države, organizacije Ujedinjenih nacija, međunarodne i regionalne organizacije, kao i civilno društvo, privatni sektor i akademska zajednica da obeležavaju ovaj dan kroz aktivnosti koje podižu svest o važnosti čistoće za održivi razvoj.

Iako mnoge zajednice i vlade širom sveta već sprovode akcije čišćenja i po nekoliko puta godišnje, obeležavanje Svetskog dana čišćenja služi kao podsećanje na zajedničku odgovornost za očuvanje čiste i zdrave okoline, kao i za održivo upravljanje otpadom i resursima.

Prošlogodišnji Svetski dan čišćenja okupio 71 milion volontera u celom svetu, održan je u 197 mesta i sakupljeno je oko 325 hiljada tona otpada, piše EU u Srbiji.

Predviđa se da će globalna proizvodnja čvrstog komunalnog otpada porasti sa 2,1 milijarde tona u 2023. godini na 3,8 milijardi tona do 2050. godine. Ukoliko ne budu preduzete hitne mere za poboljšanje upravljanja otpadom, globalni troškovi za ove procese mogli bi se skoro udvostručiti do 2050. godine, dostigavši 640,3 milijarde dolara. Više od dve milijarde ljudi nema pristup sakupljanju otpada, dok preko tri milijarde nema adekvatne objekte za njegovu kontrolisanu obradu ili odlaganje, poručuju iz Ujedinjenih nacija.

Pročitajte još:

Posebna pažnja posvećena je čišćenju Arktika

Inauguracioni događaj povodom Svetskog dana čišćenja biće održan danas u gradu Tormse u Norveškoj. Događaj na temu „Arktički gradovi i morski otpad” organizovan je u saradnji sa lokalnim vlastima i drugim partnerima kako bi inspirisao globalne zajednice da primene održive prakse za zaštitu Arktika.

Zbog osetljivog arktičkog ekosistema, posebna pažnja posvećena je čišćenju plastike i morskog otpada. Gradovi poput Tromsea suočavaju se s jedinstvenim izazovima zbog ekstremnih vremenskih uslova, izolacije i skupih infrastruktura. Na događaju su predstavljene norveške strategije upravljanja otpadom, koje su prilagođene surovim arktičkim uslovima, uz naglasak na inovacije, angažovanje zajednice i saradnju u cilju stvaranja održivih sistema za upravljanje otpadom.

Energetski portal

Srbija – Aukcije za solar i vetar u novembru

Foto-ilustracija: Unsplash (Bill Griepenstroh)

Drugi krug aukcija za raspodelu kvota za gradnju solarnih elektrana i vetroparkova Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije planira da raspiše u novembru ove godine. Iz Ministarstva poručuju da rade na pripemi regulativnog ovkira za drugi kruga aukcija, kao i da bi kvote trebalo da budu u skladu sa pripremljenim trogodišnjem planom.

Rade Mrdak, savetnik za obnovljive izvore energije u Ministarstvu rudarstva i energetike kaže da je raspisivanje aukcija u novembru „naša želja, ali videćemo kako će se razvijati stvari, taj mesec je zacrtan kao cilj“. O ovoj i drugim temama on je govorio na panel diskusiji konferencije “Privreda na putu zelene tranzivije” koju je organizovala Američka privredna komora u Srbiji (AmCham Srbija).

Tokom nastavka diskusije o prvim aukcijama, moderator Petar Mitrović, iz advokatske kancelarije Karanović & Partners, rekao je da će na aukcijama sada biti primenjen i novi kriterijum koji je uveden prošlogodišnjim izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije.

Foto: AmCham Srbija

Ostali učesnici panel diskusije bili su Davor Pupovac, direktor Sektora za analizu tržišta i upravljanje rizicima u „Elektroprivredi Srbije“, Nenad Šijaković, savetnik generalne direktorke za međunarodna i regulatorna pitanja u „Elektromreži Srbije“, Dalibor Nikolić, direktor Direkcije za upravljanje DEES u „Elektrodistribuciji Srbije“ i Jovan Šljivić, viši menadžer u konsultantskoj kući KPMG, dok je uz Mitrovića, moderatora bila i Maja Turković, CWP Europe.

Panelisti su učesnicima bliže predstavili izmene Zakona o energetici i novinama, posebno u smislu novouvedenog koncepta „aktivnog kupca“, pretpostavke za uspešnu implementaciju ovog instituta i različite uloge koje će garantovani snebdevač, operatori prenosnog i distributivnog sistema imati u ovom procesu. Na panelu je bilo reči i o izmenama u procedurama priklјučenja na distributivnu i prenosnu mrežu, kao i planovima za dalјa unapređenja kapaciteta sistema. Jedan deo diskusije bio je posvećen i mogućnostima za usklađivanje sa Mehanizmom za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) i mogućim načinima na koje privreda može umanjiti svoje direktne i indirektne emisije CO2.

Pročitajte još:

Stefan Lazarević, predsednik Upravnog odbora AmCham Srbija, tokom uvodnog obraćanja, rekao je da je dosledno sprovođenje Zelene Agende je jedna od sve važnijih reformi koje zahtevaju članice Američke privredne komore u Srbiji (AmCham Srbija). Te da je energetika kao deo Zelene Agende je ključni faktor dalje dekarbonizacije privrede.

“Dekarbonizacija privrede je neophodna kako bi kompanije bile konkurentne na tržištu Evropske unije, koje je između ostalog naše najveće izvozno tržište, ali i da bismo svi mi, građani, disali čist vazduh. Američka privredna komora je zadovoljna dobrom i konstruktivnom saradnjom sa Ministarstvom rudarstva i energetike po mnogim pitanjima, kao i sa napretkom koji je do sada ostvaren u oblasti energetike. U narednom periodu će nam biti važno da ispratimo doslednu primenu novih zakonskih rešenja koja će omogućiti dalja ulaganja kompanija u sopstvene kapacitete za proizvodnju zelene energije, dalji razvoj velikih projekata u oblasti obnovljivih izvora energije, kao i njihovu međusobnu simbiozu, kroz Korporativne ugovore o otkupu električne energije”, kaže Lazarević.

Stefan Srbljanović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike ističe da izmene i dopune Zakona o energetici treba da unaprede funkcionisanje energetskog sistema i omoguće veću energetsku sigurnost kako u neposrednoj, tako i u daljoj budućnosti, u periodu prelaska na čiste izvore energije.

Konferenciju „Privreda na putu zelene tranzicije“ organizovala je Američka privredna komora u Srbiji. 

Energetski portal

1...242526...1.559Page 25 of 1.559

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs