Novo istraživanje pokazalo je da je, od početka Industrijske revolucije, kao posledica krčenja šuma (deforestacije), prosečni najtopliji dan u Evropi, Severnoj Americi i Aziji postao znatno intenzivniji.Naučnici su razmatrali dvojako delovanje šumarstva...

Opština Centar Sarajevo će 20. aprila 2018. godine obeležiti Dan planete Zemlje ekološkom akcijom čišćenja i ozelenjavanja javnih površina. Planom akcije predviđena je sadnja stabala jasena, bagrema, breze, smrče u gradskom parku Jezero,...

Bjelovečka šuma prostire se na granici između Belorusije i Poljske. U prošlosti, poljski kraljevi i ruski carevi ostavljali su je netaknutom kako bi mogli da je koriste za svoje velike lovačke pohode. U sadašnjosti joj preti opasnost. Desničarska vlada u Poljskoj, 2016. godine, je i više nego utrostučila dozvoljenu seču drveta sa ovog jedinstvenog mesta. Kao posledica nemara Poljaka, palo je više od 10 hiljada stabala. U budućnosti, motornim testerama onih koji nisu spremni da za krčenje plate milionski ceh (dakle, ogromnom broju) staće se na put.

Zavod za zaštitu prirode Srbije krajem marta 2018. godine, posetili su predškolci iz PU „Čarli Braun“ iz Novog Beograda. Ovom prilikom, učili su o zaštiti prirode, retkim i ugroženim vrstama i raznovrsnosti...

Ljudi besomučno izrabljuju šumske kapacitete širom sveta. Svake godine, ljudskom krivicom, planeta je siromašnija za između 80 i 150 hiljada kvadratnih metara površine pod drvećem. Mnoge životinje i biljke gube svoja prirodna...

Danas, 21. marta 2018. godine, obeležava se Svetski dan šuma. Predlažemo vam da ovaj dan proslavite sadnjom drveta u svom dvorištu ili ispred zgrade i da na taj način doprinesete stabilizaciji klime...

Kako prosečna temperatura na našoj planeti raste, tako se glečeri širom nje "skupljaju". U periodu od 1991. do 2010. godine, prema nalazima Live Science, krivica za 69 odsto topljenja lednika pala je na ljudski faktor. Zagrevanje se u poslednjih osam godina povećalo. I ove godine, kao i mnogih pre, grupa Švajcaraca probiće se do glečera u predelu Roun, noseći sa sobom ogromne bele prekrivače. Pohod je motivisan naporima da se masivni blokovi leda zaštite od nastupajuće letnje vreline.

Na poziv Opštine Surčin, u organizaciji opštinskog Javnog komunalnog preduzeća, stručni saradnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije, održali su krajem februara u OŠ „22. oktobar“, prezentaciju o prirodnim odlikama i vrednostima na...

Lego, proizvođač plastičnih kockica i igrački za sklapanje na svetskom glasu, najavio je da će počev od 2018. godine zelenilo u svojim "građevinskim" setovima praviti od šećerne trske. Ekološki orijentisana proizvodnja botaničkih elemenata...

U jednoj od Sumatranskih plantaža palmi pojavio se dramatičan natpis- SOS. Poruka proteže se na pola kilometara i iz ptičje perspektive predstavlja zastrašujuće upozorenje. Ova postavka, delo je litvanskog modernog umtenika Ernesta Zakareviča . Nedelju...

Japanski proizvođač drvenih građevinskih konstrukcija i predmeta, Sumitomo Forestry, planira da, u znak obeležavanja 350. godine svog poslovanja, do 2041.  u Tokiju izgradi najveći drveni soliter na svetu. U drvnoj industriji, kompanija je...

Tokom 1998. godine, Leonardo Dikaprio osnovao je fondaciju sa misijom zaštite divljine širom sveta kojoj preti nestanak. Ona sprovodi mere koje pomažu vraćanju ravnoteže u ugrožene ekosisteme, obezbeđujući dugoročno zdravlje i blagostanje...

Smog je Kini hronična boljka, a deo prepisane terapije za njeno izlečenje su zelenilo i prečišćivači vazduha. Dva naizgled jednostavna rešenja, arhitekte i naučnici uzdigli su na nove nivoe. Izumeli su šumske gradove...

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić i predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević prisustvovali su sađenju stabala na zelenoj površini kod "Štark Arene", čime je nastavljena strategija pošumljavanja...

Čovečanstvo godišnje u atmosferu emituje oko 30 do 40 milijardi tona gasova staklene bašte i ugljen dioksida. Ako se ovim tempom nastavi, atmosfera će se toliko zagrejati da će život koji sada...

Tokom jedne godine ljudi poseku 15 milijardi stabala i zasade oko 9 milijardi novih. Matematika je jednostavna, na godišnjem nivou gubimo 6 milijardi drveća. Sadnja je za čoveka spor, mukotrpan i skup proces....