Home Blog Page 1566

PD „TE-KO Kostolac“ predstavilo svoje ekološke projekte na sajmu ECO EXPO

Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Felske)

 

Na sajmu ekologije ECO EXPO koji je održan od 19. do 20. marta 2015. godine u Beogradu PD „TE-KO Kostolac“ predstavilo je svoje ekološke projekte.

Vršilac dužnosti direktora ovog privrednog društva gospodin Goran Horvat istakao je da su rukovodioci PD „TE-KO Kostolac“ svesni da proizvodni kapaciteti ovog privrednog društva zagađuju životnu sredinu, ali da kao odgovorno preduzeće čine sve što je potrebno kako bi se zagađenje smanjilo. Prema njegovim rečima, prošle godine je revitalizovan blok B1 čime je emisija azotnih oksida smanjena ispod 200 miligrama po kubnom metru, a u toku je i realizacija novog postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TE „Kostolac B“. Kako je gospodin Horvat istakao, ovo postrojenje bi moglo da počne sa radom već 2016. godine.

Načelnik Braničevskog okruga gospodin Aleksandar Đokić prilikom posete štandu kostolačkog preduzeća izjavio je da je PD „TE-KO Kostolac“ izuzetno odgovorna kompanija koja radi na tome da stanovništvu koje živi u području ugroženom od uticaja termokapaciteta život učini što lakšim i kvalitetnijim.

Sandra Jovićević

Predstavljeni potencijali opštine Bogatić iz oblasti OIE

bogatic geotermalni izvor eko.minpolj.gov.rs

Proteklog vikenda u Bogatiću održan je sastanak između državnog sekretara ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođe Stane Božović i predstavnika opštine Bogatić u vezi potencijala iz obnovljivih izvora energije ove opštine.

Gospođa Stana Božović je ovom prilikom istakla da opština Bogatić raspolaže velikim potencijalima iz oblasti obnovljivih izvora energije, kao i da će resorno ministarstvo pomoći razvoju pomenute oblasti u ovoj opštini.

Na sastanku je bilo reči o projektima iskorišćenja geotermalnih izvora čija je realizacija u toku, ali i o razvoju novih projekata koji će tek biti predstavljeni Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Takođe, razgovaralo se i o projektima iz oblasti životne sredine koji mogu predstavljati novu razvojnu šansu ove opštine.

Podsetimo, u januaru prošle godine počeli su radovi na geotermalnoj bušotini Bair koja je otkrivena još osamdesetih godina prošlog veka. Sredstva za ovaj projekat u iznosu od 2,6 miliona evra obezbeđena su iz IPA fonda, pretpristupnog fonda Evropske unije.

Inače, istraživanja geotermalne vode u Mačvi započeta su 1981. godine, kada je slučajno otkriven geotermalni izvor u Dublju. Nakon toga, Rudarsko-geološki fakultet-Institut za hidrogeologiju Beograd, Geotermalni institut Grocka i Kantonalna opservatorija u Nojšatelu u Švajcarskoj utvrdili su da Mačva ima potencijal u geotermalnim vodama koji dostiže tri biliona kilovata električne energije. Kasnijim istraživanjima utvrđeno je da se ova geotermalna voda može flaširati, a bilo je i planova da se grade spa centri i banje na ovim lokalitetima u Mačvi.

Sandra Jovićević

foto: eko.minpolj.gov.rs

Softver „Katastar napuštenih kopova na teritoriji AP Vojvodina“ izrađen pre roka

Foto-ilustracija; Unsplash (Miningwatch Portugal)

 

U Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine održana je prezentacija softvera „Katastar napuštenih kopova na teritoriji AP Vojvodine“ 19. marta 2015. godine.

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine gospodin Nenad Stanković istakao je da su za izradu ovog projekta korišćene najsavremenije metode i zahvalio se Rudarsko-geološkom fakultetu iz Beograda na kvalitetno izrađenom softveru.

Prodekan za finansije Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu gospodin Radule Tošović izjavio je da je softver izrađen tako da se može nadograditi, odnosno mogu biti prikazani i podaci iz oblasti zaštite životne sredine, hidrologije, urbanizma itd.

Predstavnik Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda gospođa Ranka Stanković u okviru prezentacije softvera „Katastar napuštenih kopova na teritoriji AP Vojvodina“ istakla je da je sa realizacijom ovog softvera započeto u oktobru prošle godine. Ona je ukazala na to da je izrada katastra neophodna zbog izrade novog Zakona o rudarskim i geološkim istraživanjima, ali i zbog toga što je predviđeno da se do 2020. godine izvrši rekultivacija svih rudnika u zaštićenim područjima. Prema njenim rečima, utvrđeno je 997 degradiranih površina, a izrađena je i interaktivna mapa koja će biti dostupna na internetu.

Podsetimo, ugovor za izradu „Katastra napuštenih kopova na teritoriji AP Vojvodina“ potpisan je početkom oktobra 2014. godine između tadašnjeg pokrajinskog sekretara za energetiku i mineralne sirovine gospođe Nataše Pavićević Bajić i dekana Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Rok za njegovu izradu bio je 1. april 2015. godine, a vrednost projekta je 8 miliona dinara.

Sandra Jovićević

Oblast zaštite životne sredine najvažnija oblast u pristupanju Evropskoj uniji

Foto-ilustracija: Freepik (AI)

 

U četvrtak 19. marta 2015. godine u okviru sajma ECO EXPO 2015 otvorena je Međunarodna konferencija „Cirkularna ekonomija i upravljanje otpadom“.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Snežana Bogosavljević Bošković istakla je da sistem cirkularne ekonomije predstavlja efikasno upravljanje resursima. Ona je ukazala i na značaj reciklaže i pravilnog upravljanja otpadom, kao i neophodnost promene nacionalnog sistema finansiranja oblasti zaštite životne sredine. Prema njenim rečima, potrebno je podsticati sistem javno-privatnih partnerstava jer država nije u mogućnosti da izdvoji velike sume novca za oblast zaštite životne sredine.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović istakla je da je Evropska komisija produžila rok Republici Srbiji za dostavljanje planova iz oblasti zaštite životne sredine za dva meseca, tako da je rok umesto 12. april 2015. godine sada 12. jun 2015. godine.

Gospođa Božović je izjavila da je u pomenutim planovima oblast zaštite životne sredine podeljena na 10 oblasti, kao i da je u svim segmentima navedeno gde se nalazi Srbija u odnosu na zemlje Evropske unije. Takođe je istaknuto šta bi trebalo da bude urađeno kako bi se zakoni iz ove oblasti prilagodili evropskom zakonodavstvu. Prema njenim rečima, u oblasti zaštite životne sredine postoje segmenti u kojima je Republika Srbija skoro dostigla evropske standarde.

Ambasador Nemačke u Beogradu njegova ekselencija gospodin Hajnc Vilhelm istakao je da oblast zaštite životne sredine zahteva najveća ulaganja, kao i da bi neispunjavanje obaveza iz ove oblasti moglo doprineti sprečavanju pristupanja Evropskoj uniji.

Inače, Međunarodna konferencija „Cirkularna ekonomija i upravljanje otpadom“ završava se 20. marta, a njeni organizatori su Privredna komora Zelena Srbija i GIZ projekat „Upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštinama – IMPACT“.

Sandra Jovićević

ABB realizuje projekat „NordLink“

NECP
Foto-ilustracija: Unsplash (ehmitrich)

 

  Kompanija ABB pobedila je na tenderu za izgradnju HVDC konvertorskih stanica i kablovskog sistema koji bi trebalo da omogući prvu interkonekciju između nemačkih i norveških mreža. Projekat „NordLink“ vredan je oko 900 miliona dolara, a sprovode ga kompanije „Stattnet“ i „TenneT“ i Nemačka razvojna banka (KfW). U planu je da bude realizovan do 2020. godine.

Predviđeno je da ova interkonekcija bude duga 623 kilometra, što će je učiniti najdužom HVDC mrežom u Evropi. Prenosiće višak električne energije proizvedene iz hidroelektrana u Norveškoj nemačkim domaćinstvima i višak električne energije proizvedene iz sistema koji koriste solarnu energiju i energiju vetra iz Nemačke u Norvešku. Mreža će raditi rekordnim kapacitetom od 1400MW.

Kompanija ABB će dizajnirati, raditi inženjering i snabdevati dve podstanice snage 525kV koristeći VSC tehnologiju HVDC Light. Osim toga, ova kompanija će dizajnirati, izraditi i instalirati MI kablovski sistem snage 525kV u nemačkom sektoru koji će biti dug 210 kilometara.

Kako je istaknutio, jedna stanica koju će dizajnirati kompanija ABB biće instalirana u Tonstadu u Južnoj Norveškoj, a druga u Vilsteru u Severnoj Nemačkoj.

Inače, kompanija ABB prva je uvela HVDC tehnologiju pre oko 60 godina, a do sada je izvela oko 100 ovakvih projekata.

Sandra Jovićević

I drugi brod sa opasnim otpadom isplovio iz Srbije

Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

 

Nakon što su pre nešto manje od godinu dana kompanija Miteco i Agent Plus prvi put brodskim putem izvezli opasni otpad iz Srbije, i drugi brod sa otpadom isplovio je iz Srbije za Holandiju.

MITECO Kneževac je izvršio pakovanje, transport i privremeno skladištenje 1.500 tona opasnog otpada u svojoj transfer stanici, od nadležnih institucija pribavljene su sve potrebne dozvole i saglasnosti za izvoz na konačno odlaganje i termičku obradu, a otpad je zatim otpremio Agent Plus, u postrojenje za tretman u Moerdijku, u Holandiji. Za potrebe ovakvih projekata angažovani su obučeni ljudi sa kompletnom zaštitnom opremom za rad sa PCB otpadom.

Na ovaj način kompanija Miteco nastavlja da ispunjava visoke standarde u očuvanju životne sredine. Prevoz rečnim putem je ne samo ekološki prihvatljiviji, zbog manje emisije izduvnih gasova i prevoza veće količine odjednom, nego i jeftiniji, sa veoma malom razlikom u vremenu transporta, izjavio je Milorad Božić, VD direktora kompanije Miteco Kneževac.

Otpad koji je izvezen iz Srbije je PCB otpad, trajni organski zagađivač, po svojoj klasifikaciji spada u stabilne, toksične i kancerogene organske materije trajnog dejstva, koji mogu značajno uticati na zdravlje ljudi.

Kompanija Miteco se bavi zbrinjavanjem opasnog i industrijskog otpada i remedijacijom kontaminiranih lokacija, dok je Agent Plus, jedna od vodećih regionalnih kompanija u oblasti organizacije prevoza i logistike.

EPS ima u planu rekonstrukciju i modernizaciju MHE „Vučje“

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

JP „Elektroprivreda Srbije“ podnelo je Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije Zahtev za odlučivanje o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta rekonstrukcije i modernizacije MHE „Vučje“.

Kako je navedeno na sajtu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, zainteresovana javnost može izvršiti uvid u zahtev i podneti svoje primedbe i sugestije do 29. marta 2015. godine.

Inače, MHE „Vučje“ puštena je u rad 1903. godine, a nalazi se na reci Vučjanki u opštini Leskovac. Ova MHE je derivacionog tipa, a njena instalisana snaga iznosi 950kW. Poseduje tri turbine tipa Pelton, a godišnja proizvodnja električne energije iznosi oko 4,5 miliona kWh.

Sandra Jovićević

Ispunjene obaveze prema reciklerima za prošlu godinu

Foto-ilustracija: Unsplash (sigmund)

 

U četvrtak 19. marta 2015. godine potpisani su ugovori o isplati sredstava za prerađeni otpad za kraj 2014. godine. Ugovore su potpisali predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i predstavnici reciklažne industrije.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović ovom prilikom je izjavila da je država obezbedila sredstva za isplatu reciklera u iznosu od 1,9 milijardi dinara. Ona je istakla da su potpisivanjem ovih ugovora sve obaveze prema reciklažnoj industriji za proteklu godinu ispunjene. Takođe je najavila da će resorno ministarstvo u narednih par nedelja raspisati javni konkurs za reciklere za 2015. godinu.

Podsetimo, 11. februara 2015. godine održan je sastanak između ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođe Snežane Bogosavljević Bošković i predstavnika reciklažne industrije. Tada je navedeno da su obezbeđena sredstva za reciklažnu industriju, a najavljeno je i predstavljanje tri modela ekološkog fonda za zaštitu životne sredine.

Sandra Jovićević

Sajam energetike i zaštite životne sredine sredinom oktobra u Beogradu

Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

 

Od 14. do 16. oktobra 2015. godine na Beogradskom sajmu biće održan jedanaesti Međunarodni sajam energetike „Energetika 2015“. Takođe, biće održan i sajam zaštite životne sredine ECOFAIR, kao i sajam visokih tehnologija u funkciji javne bezbednosti i kritičnih infrastruktura ­ iSEC.

Na sajmu energetike očekuje se veliki broj firmi iz ove oblasti, s obzirom na to da je u Republici Srbiji od 2015. godine liberalizovano tržište električne energije i gasa. Očekuje se da se kroz interakciju svih subjekata energetskog sistema, institucija, proizvođača, distributera, investitora i stručne javnosti, zajednički sagledaju potencijali i smernice daljeg razvoja ove dinamične privredne oblasti od koje se, po procenama stručne javnosti, očekuje jedna od važnijih uloga u izlasku Srbije iz ekonomske krize.

Kada je reč o sajmu koji je posvećen zaštiti životne sredine, očekuje se predstavljanje najboljih primera iz oblasti energetske efikasnosti, zaštite životne sredine i ekologije.

Sajmovi bi trebalo da okupe preko 200 izlagača i oko 5 hiljada posetilaca iz regiona.

Sandra Jovićević

Hidroelektrana na kinetičku energiju

Foto-ilustracija: Unsplash (patrik maki)

Inženjer Petar Rodić iz Beograda nedavno je patentirao svoj izum, plutajuće hidroelektrane, u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Gospodin Rodić je u intervjuu za „Večernje Novosti“ istakao da je poslednjih godina radio na ovom izumu, a da je patent prijavio 2010. godine. Kako je izjavio, njegova hidroelektrana koristi kinetičku energiju vode, a ne potencijalnu kao standardne hidroelektrane. Zbog toga su i ulaganja u ovakav objekat mnogo manja od ulaganja u standardne hidroelektrane.

Prema njegovim rečima, plutajuća hidroelektrana pričvršćena je za obalu, a u obliku je levka kako bi brzina vode pred turbinama bila što veća. Snaga ovakve hidroelektrane može se kretati od 5kV do 50MW, u zavisnosti od vodotoka, dok je cena ulaganja po kilovatu manja između 50 i 80 odsto u odnosu na standardne hidroelektrane.

Gospodin Rodić je izjavio da su u toku pregovori sa investitorima kako bi se napravio prototip ovakve hidroelektrane.

Sandra Jovićević

Zrenjanin dobija hladnjaču za animalni otpad u aprilu 2015. godine

2

JKP „Čistoća i zelenilo“ iz Zrenjanina sredinom marta 2015. godine raspisalo je tender za javnu nabavku rashladne komore za smeštaj sporednih proizvoda životinjskog porekla.

Načelnik odeljenja komunalne policije inspekcijsko-nadzornih poslova i vanrednih situacija Gradske uprave Zrenjanina gospodin Igor Virijević u intervjuu za Radio Televiziju Vojvodine izjavio je da bi se nabavkom hladnjače rešio problem građana sa životinjskim otpadom građana. Prema njegovim rečima, najviše će pomoći stočarima.

Gospodin Virijević je istakao da će kapacitet hladnjače biti 10 tona, dok će u vanrednim uslovima moći da primi 20 tona otpadnog materijala. On je naveo i da su predstavnici JKP „Čistoća i zelenilo“ izjavili da će hladnjača biti postavljena u aprilu 2015. godine, kao i da je resorno ministarstvo dalo preporuke i savete u vezi ovog projekta.

Sandra Jovićević

foto: kikinda.org.rs

EPS produžio tender za nabavku pametnih brojila – krajnji rok 1. april 2015. godine

Foto-ilustracija: Unsplash (jon-moore)

 

Predstavnici JP „Elektroprivreda Srbije“ u izjavi za „Tanjug“ istakli su da je rok za tender za nabavku pametnih brojila produžen do 1. aprila 2015. godine.

Podsetimo, EPS je izdao saopštenje 12. marta 2015. godine u kome je istaknuto da uslovi na tenderu za nabavku IT i merne infrastrukture, uređaja i integracija koji delom uključuju i nabavku pametnih brojila nisu promenjeni. U saopštenju je navedeno da je tendersku dokumentaciju otkupilo 38 kompanija, među kojima je i 20 iz Republike Srbije.

Inače, tender za nabavku pametnih brojila vredan oko 80 miliona evra raspisan je sredinom decembra 2014. godine. Zainteresovani za učešće na ovom tenderu moraju da imaju prosečan godišnji promet u poslednjih pet godina od najmanje 75 miliona evra i da raspolažu sredstvima od bar 25 miliona evra. Osim toga, moraju da imaju realizovan bar jedan sličan projekat koji je u funkciji na evropskom tržištu sa minimum 100 hiljada brojila i sistem za upravljanje i skladištenje očitanih podataka sa najmanje 200 hiljada mesta isporuke i pružanja sličnih usluga u proteklih pet godina, navedeno je u tenderu. Ponuđači moraju da imaju i fabrike za proizvodnju pametnih brojila za očitavanje električne energije, kao i da godišnje proizvode bar 250 hiljada komada. Takođe je potrebno da daju garanciju u iznosu od 1,8 miliona evra.

Osim isporuke pametnih brojila, ovaj tender obuhvata i nabavku informatičke i merne infrastrukture, isporuku hardvera i softvera, uređaja za komunikacije, aplikacije, kao i pružanje usluga za integraciju sistema i obuku.

Sandra Jovićević

Uskoro završetak realizacije sortirno-reciklažnog centra u Vršcu

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

 

U opštini Vršac uskoro će biti završena izgradnja sortirno-reciklažnog centra.

Centar se nalazi uz gradsku deponiju, a njegova površina iznosi dve hiljade kvadratnih metara. Jedan deo centra zauziumaće pogon za razdvajanje otpada na organski i neorganski otpad, dok će se u drugom delu nalaziti oprema za reciklažu. Kako je istaknuto, iz organskog otpada će se proizvoditi električna energija, neaktivni ugalj i destilovana voda, uz pomoć opreme koju je donirala kompanija „Hyundai Energy“ iz Koreje, dok će se neorganski otpad odlagati na deponiju.

Inače, sa izgradnjom Sortirno-reciklažnog centra na Gradskoj deponiji u Vršcu započelo se sredinom marta 2014. godine. Ovaj centar će moći da preradi oko 100 tona otpada dnevno, a zapošljavaće preko 200 radnika.

Sandra Jovićević

Uskoro nastavak izgradnje kolektora „Interceptor“

Foto-ilustracija: Unsplash (patrick-federi)

 

Menadžer grada Beograda gospodin Goran Vesić u intervjuu za „Večernje Novosti“ istakao je da će uskoro biti nastavljena izgradnja projekta „Interceptor“. Kako je istakao, formiran je stručni tim za ovaj projekat koji vodi zamenik direktora Direkcije za građevinsko zemljište grada Beograda gospodin Petar Cekić.

Gospodin Vesić je istakao da je nedopustivo da grad Beograd u 21. veku ne prerađuje otpadne vode već ih ispušta u Savu i Dunav. Prema njegovim rečima, postoji 116 direktnih mesta izlivanja otpadnih voda u Savu i 136 u Dunav.

On je naveo da je master planom Beograda do 2020. godine definisano da kolektor „Interceptor“ bude podeljen na pet nezavisnih kanalizacionih sistema koji će se nalaziti u Velikom Selu, Ostružnici, Batajnici, Boleču i Vinči. Prema njegovim rečima, ovaj kolektor će prikupljati sve otpadne vode iz centralnog sistema Beograda i odvoditi ih na prečišćavanje, a prečišćene vode dobrog kvaliteta će biti ispuštane u Dunav.

Vrednost projekta „Interceptor“ iznosi oko 500 miliona evra, a najverovatnije će se raditi u saradnji sa nekim od strateških partnera.

Sandra Jovićević

Poslednji skup o naplati grejanja po utrošku u Beogradu

Foto-ilustracija: Unsplash (Julian Hochgesang)

 

U opštini Zvezdara u Beogradu 19. marta 2015. godine sa početkom u 17h biće održan poslednji skup „Naplata grejanja po utrošku u Beogradu – prednosti i izazovi“.

Neka od glavnih pitanja koja će biti zastupljena u okviru ovog skupa su kako sprovesti naplatu grejanja po utrošku, koje korake je potrebno slediti kako bi prelazak sa naplate po metru kvadratnom na naplatu po potrošnji imao pun efekat, da li će naplata grejanja po utrošku doneti i veći račun za toplotnu energiju. Osim toga, biće reči i o tome koliko je izolacija bitna i kolike se uštede mogu ostvariti uz njenu pomoć, ali i o ulozi skupštine stanara u procesu prelaska na naplatu grejanja po utrošku.

Skupu će, između ostalog, prisustvovati i predsednik opštine Zvezdara gospodin Edip Šerifov, predsednik Centralno evropskog foruma za razvoj (CEDEF) gospođa Ana Bovan, predstavnici JKP „Beogradske elektrane“, Smart Building Technologies, „Brunata“, „Viessman“.

Sandra Jovićević

Uskoro počinje izgradnja Transbalkanskog koridora

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

 

Izvršni direktor za investicije i strategiju kompanije „Elektromreža Srbije“ gospođa Jelena Matejić u intervjuu za Tanjug izjavila je da će ove godine početi izgradnja Transbalkanskog koridora za prenos električne energije u regionu. Prema njenim rečima, prva faza ovog projekta obuhvataće deonicu Pančevo-Rešica, a EMS će je finansirati iz sopstvenih sredstava. Dodala je i da je Evropska unija za izgradnju vizibiliti studije za trasu Pančevo-Rešica donirala oko 900 hiljada evra.

Ona je istakla da će druga faza početi sledeće godine, a obuhvatiće izgradnju deonice između Kragujevca i Kraljeva. Procenjeno je da će izgradnja druge deonice koštati oko 25 miliona evra, a od Evropske unije se očekuju sredstva u iznosu između 10 i 12 miliona evra, navela je gospođa Matejić. Kako je dodala, izgradnja ove deonice uslov je za izgradnju deonice između Obrenovca i Bajine Bašte.

Transbalkanski koridor bi trebalo da omogući prenos električne energije na velikim rastojanjima, i to uz minimalne gubitke energije. Njegova dužina je preko 150 kilometara, a procenjuje se da će izgradnja iznositi oko 150 miliona evra.
Izgradnju ovog koridora podržala je Vlada Republike Srbije, a uvršten je i u programe donacije IPA 2015.

Sandra Jovićević

1...1,5651,5661,567...1,672Page 1,566 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs