Home Blog Page 1548

Odluka o dodeli bespovratnih podsticajnih sredstava za korišćenje otpadne biomase u Vojvodini

farma pilicaPokrаjinski sekretаrijаt zа energetiku i mineralne sirovine Vojvodine doneo je odluku o dodeli bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata korišćenja otpadne biomase za zagrevanje objekata na farmama pilića i fazana. Konkurs je trajao mesec dana, tačnije od 01. do 30. novembra.

Bespovratna podsticajna sredstva dodeljuju se farmama pilića, i to oko 19 miliona dinara za „Agroprodukt-Šinković d.o.o. “ iz Bečeja i oko 2,5 miliona dinara za „Vranić farm d.o.o.“ iz Kaća.

Razmatrajući predlog Komisije o dodeli sredstava krajnjim korisnicima, a polazeći od namena konkursom opredeljenih sredstava, Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine doneo je odluku o dodeli sredstava dvema farmama pilića, a kojom su utvrđeni pojedinačni iznosi sredstava po korisniku, stoji u obrazloženju iz 13. decembra 2013. godine.

Nakon ove odluke očekuje se zaključenje ugovora o dodeli bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata korišćenja otpadne biomase za zagrevanje objekata na farmama pilića i fazana, a kojim će se precizirati prava i obaveze ugovornih strana, pokrajinskog sekretara ispred sekretarijata i korisnika sredstava.

Dodeljena bespovratna sredstva se mogu koristiti za rekonstrukciju postojećih sistema za grejanje, hlađene i ventilaciju sa unutrašnjim instalacijama ili za izgradnju i montažu novih.

S.J.

Isporuka generatora za HE „Brežice” u Sloveniji

he-breziceKonzorcijum koji čine slovenački proizvođač energetske opreme „Litostroj Pauer“ (Litostroj Power) i „Končar–Inženjering za energetiku i transport“ (KET) ugovorio je isporuku hidroenergetske opreme za hidroelektranu „Brežice” u Sevnici u Sloveniji.

Ugovor o isporuci tri generatora, pojedinačne snage 21,5 MVA, potpisali su 16. decembra direktor hidroelektrarne na Savi (HESS) Bogdan Barbič i u ime konzorcijuma direktor „Litostroj”-a Drago Fabijan. Pored toga što će proizvesti i usporučiti generatore, oni će ih montirati i pustiti hidroelektranu u rad. Vrednost ugovora je 36,5 miliona evra, pri čemu je 24,2 miliona evra udeo (Litostroj Power), a 12,3 miliona udeo (KET).

Inače kanadsko predstavništvo (Litostroj Hydro) ovog slovenačkog proizvođača hidroenergetske opreme (Litostroj Power) nedavno je dovršilo radove na izgradnji kanadske hidroelektrane (Kwoiek Creek) u Britanskoj Kolumbiji.

Hidroelektrana „Brežice” biće peta hidroelektrana na donjem toku Save sa instaliranom snagom od 50,7MW, prosečnom godišnjom proizvodnjom od 168GWh, regulacijskom snagom oko 21MW, i instalisanim protokom 500m3/s. Pri planiranju izgradnje ove hidroelektrane u obzir je uzeto i očuvanje poplavne sigurnosti, očuvanje retenzijskih poplavnih površina, uvažavanje međunarodnih dogovora odvoda reke Save, kao i dodatna zaštita naselja na obalama.

Doprinos slovenačkom energetskom sistemu od HE „Brežice” biće oko 1 odsto godišnje proizvodnje električne energije.

S.J.
B.R.
Foto: he-ss.si

Lokacijske dozvole za vetropark snage 30MW u Velikom Gradištu

vetrenjaceItalijansko-srpska kompanija „MK Fintel Vind“ (MK Fintel Wind) dobila je 19. decembra lokacijske dozvole za izgradnju vetroelektrana ukupne snage 30MW u opštini Veliko Gradište. Lokacijske dozvole izdate su za vetroparkove „RAM“, „Dunav 1“, i „Dunav 2“, a u roku od 90 dana očekuje se izdavanje i građevinske dozvole. Planirana je izgradnja 9 vetroturbina pojedinačne snage 3,3MW, a poizvodnju energije garantovaće izvođač radova u prvih 8 godina.

Kompanija „Fintel Energija Grup“ (Fintel Energia Group), koja ima 54 odsto udela u „MK Fintel Vind“ zajedno sa „MK Grupom“ koja ima 46 odsto udela, sklopila je nekoliko preliminarnih ugovora sa vodećim međunarodnim bankama, u cilju finansiranja projekta. Poznato je da se projekti vetroparkova finansiraju iz kluba banaka, odnosno komercijalne banke, razvojne banke i kreditno eksportne agencije zemalja iz kojih se naručuje oprema.

Inače kompanija „MK Fintel Vind” ulaže u zelene energetske projekte u Srbiji i regionu čime povećava ukupni energetski kapacitet Srbije i okruženja. Podsetimo da je kompanija objavila početak izgradnje dve vetroelektrane 30. oktobra ove godine, ukupne snage 16,5MW, na lokacijama Kula (9,9MW) i Vršac (6,6MW). Očekuje se da ove vetroelektrane budu izgrađene u novembru 2014. godine i da godišnje generišu 46,2GWh električne energije, što će zadovoljiti potrebe za strujom oko 1850 domaćinstava.

Energetski Portal

Novi Zakon o energetici pojednostavljuje procedure za ulaganje u OIE

Novi Zakon o energetici pojednostavljuje procedure za ulaganje u OIEOtvorivši danas prvu javnu raspravu na temu nacrta Zakona o energetici u Regionalnoj privrednoj komori Kragujevca (RPKK), predsednik RPKK gospodin Dušan Puača je pozvao sve prisutne da daju svoje predloge koji će nakon evidentiranja biti prosleđeni Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine na usaglašavanje kako bi se došlo do optimalnog teksta koji treba poslati u skupštinsku proceduru. On je rekao da je adaptacija ovog zakona strateški važna koliko i energent u poslovanju i da on već prepoznaje sigurnost u realizaciji ovog zakona.

Tim koji je radio na tekstu nacrta novog zakona bio je prisutan na prvoj od tri planirane javne rasprave koje treba da se održe do 8. januara 2014. godine, a to su pomoćnik ministra energetike, gospodin mr Dejan Trifunović, gospođa Neda Mijatović iz sektora elektroenergetike, gospođa Olga Antić iz sektora nafte i gasa i gospodin Rade Mrdak.

Predstavljeni su ciljevi i novine u svim segmentima energetike, tj. reforme i sistemske promene kojima se otklanjaju barijere iz starog zakona, koje su postojale u oblasti obnovljivih izvora energije, ali i u tržišnim mehanizmima, naglasio je pomoćnik ministra energetike gospodin Dejan Trifunović.

U nacrt Zakona o energetici implementiran je Treći energetski paket direktiva, odnosno urađena je implementacija i primena evropskog sistema u cilju stvaranja bržeg i efikasnijeg tržišnog funkcionisanja održive energetike, istakao je Trifunović i najavio da će se do kraja godine usvojiti strategija sa strateškom procenom uticaja, od važnosti za investitore u energetici.

Cilj je da se novim Zakonom o energetici otklone uočeni problemi iz prakse starih zakona iz 2004. i 2011. godine i da se stvori povoljnija klima i pojednostavi procedura za ulaganje u energetiku.

Na javnoj raspravi u Kragujevcu predstavljeni su i ključni projekti energetike, a u okviru obnovljivih izvora energije HE „Đerdap 1“ planirane snage 90MW iz ugovora sa Rusijom od pre mesec dana, takođe i potpisan sporazum u novembru sa Kanadom na izgradnji HE „Bistrica“ na reci Limu planirane snage 680MW.

Novine u regulisanju sektora obnovljivih izvora energije, iz koga se očekuje najmanje 1092MW na sat proizvodnje energenata do 2020. godine, precizno su definisane ovim nacrtom zakona, od čega gospodin Trifunović izdvaja podešavanja u izdavanju energetskih dozvola, rokovima izgradnje objekata i statusu povlašćenog proizvođača energije.

Detaljnije o novitetima u sektoru OIE govorio je gospodin Rade Mrdak koji je rekao da je implementiran veći deo Direktive o promociji korišćenja energije iz obnovljivih izvora energije (2009/28), da su zadržani modeli „fid-in“ (feed-in) tarifa i izvršena analiza referentnih direktiva i Trećeg energetskog paketa.

U skladu sa nacionalnim ciljevima, podsticajnim merama i planu korišćenja obnovljivih izvora energije definisani su noviteti u funkcionisanju ovog sektora:

Mehanizmi saradnje,

Prvenstvo proizvođača električne energije iz OIE pri preuzimanju ukupno proizvedene električne energije u prenosni ili distributivni sistem, osim u slučaju kada je ugrožena sigurnost rada tih sistema;

Posebno su definisani uslovi za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije za elektrane koje proizvode električnu energiju i elektrane koja proizvode električnu i toplotnu energiju;

Odvojeno su definisani uslovi za svaku vrstu elektrana;

Definisan je privremeni status povlašćenog proizvođača električne energije za sve proizvođače električne energije iz OIE, za razliku od dosadašnjeg koji je bio namenjen samo za vetar i solar. Mrdak ističe da sada sve tehnologije mogu da rezervišu unapred podsticajne mere i time planiraju poslovanje i proizvodnju, a banke će onda lakše davati kredite tim investitorima u projekte OIE;

Rok važenja privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne energije sada iznosi tri godine, osim za solarne elektrane kod kojih taj rok iznosi jednu godinu i može se produžiti za još jednu godinu. Smatra se da je za izgradnju solarnih elektrana potrebno manje vremena nego za ostale elektrane;

Bankarska garancija u visini od 2% od ukupne predračunske vrednosti investicije potrebna je samo za postrojenja instalisane snage 100kW i više, u postupku sticanja privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne energije;

Privremeni status, odnosno status povlašćenog proizvođača električne energije postaju prenosivi;

Ukinut je predugovor između javnog snabdevača i privremenog povlašćenog proizvođača, a najavljeno da će postojati Ugovor o otkupu energenata;

Definisano je pravo proizvođača električne i proizvođača kombinovane električne i toplotne energije da bira podsticajne mere, ako u propisanom roku stekne status povlašćenog proizvođača električne energije, tj. ima pravo na izbor između skupa podsticajnih mera koje su važile na dan pravnosnažnosti rešenja o sticanju privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne energije i skupa podsticajnih mera koje važe na dan podnošenja zahteva za zaključenje ugovora o otkupu električne energije.

Pored ovih članova zakona kojim se dodatno reguliše produktivnije funkcionisanje sektora OIE, najavljeni su i noviteti u regulisanju podzakonskih akata kao i modela ugovora.

Naredna javna rasprava o nacrtu novog Zakona o energetici održaće se u ponedeljak 23.12. u Beogradu.

B.R.

Počela sa radom solarna elektrana u Modriči

SunceRafinerija ulja „Modriča“, u prisustvu predstavnika Elektroprivrede Srpske, učenika SŠC „Jovan Cvijić“ i radnika, nedavno je pustila u rad solarnu elektranu na krovu zgrade „Održavanja“ u Modriči.

Svečano puštanje u rad ove solarne elektrane predvodila je učenica škole Smilja Jović, ali i generalni direktor rafinerije dr Pero Dugić i rukovodilac realizacije projekta Željko Džudželija.

Solarna elektrana zahvata površinu od 700 metara kvadratnih, sadrži 441 panel snage 250W i 7 invertera snage 15kW, izlazne snage 110 kW.

Investicija je vredna oko 174 hiljada evra i predstavlja najveću solarnu elektranu na krovu u Republici Srpskoj. Izvođač radova bilo je banjalučko preduzeće „ET-max“.

Prema rečima dr Pera Dugića, generalnog direktora rafinerije, u narednom periodu će se više orijentisati na obnovljive izvore energije i izgranju novih solarnih elektrana većeg kapaciteta.

Rukovodilac sektora energetike u rafineriji, Željko Džudželija, istakao je da je minimalan vek trajanja fotonaponske elektrane 25 godina i da će ona doprineti snažnijoj zaštiti životne sredine.

Proces realizacije projekta trajao je više od godinu. Ova elektrana je u probnom radu od jula ove godine i od tada je proizvela oko 51.000 kwh električne energije.

S.J.

Problemi velikih projekata obnovljivih izvora energije

maja turkovicEkspert za elektro-energetske sisteme i ekonomiju obnovljivih izvora energije i bivši pomoćnik ministra energetike, u periodu 2001-2002, Maja Turković je, na konferenciji „Bankarski sektor i investicije u OIE”, pohvalila zakonsku regulativu i dobru komunikaciju resornog ministarstva sa investitorima, ali i skrenula pažnju na goruće probleme u „zelenoj“ energetici, i primetila podsticaj razvoja malih i srednjih projekata, a velike probleme u realizaciji velikih projekata obnovljivih izvora energije.

Turković je naznačila da se tokom realizacije projekata investitori ne pozivaju samo na Zakon o energetici, već čak oko 80% na Zakon o planiranju i izgradnji, i da problem leži u tome što ovi zakoni imaju različite rokove koji investitorima prave probleme što znaju samo investitori koji imaju iskustva u realizaciji projekta OIE u Srbiji.

U svom izlaganju, Turković se osvrnula na probleme finansiranja projekata vetroparkova, da postoji 7 izdatih građevinskih dozvola u Srbiji, ali još uvek nijedan vetropark nema zatvoreno finansiranje niti će uskoro početi gradnja.

Finansiranje tih projekata je složeno, tj. projekti vetroparkova finansiraju se iz kluba banaka, odnosno komercijalne banke, razvojne banke i kreditno eksportne agencije zemalja iz kojih se naručuje oprema, istakla je ona.

Na tom putu problema sa kojima se susreću investitori, nezadovoljavajući je i Ugovor o otkupu električne energije, istakla je Maja Turković, a savetnik ministra energetike Ljubomir Aksentijević je već najavio iniciranje promena u tom smislu već do kraja godine.

Pored toga, raspoloživost mreže je ključan faktor koji je Turković navela u svom izlaganju na konferenciji, napominjući da raspoloživost mreže mora neko da garantuje, kao i da od toga koliko se energije može isporučiti i prodati zavisi likvidnost projekta, a ugroženom likvidnošću projekta ne može se servisirati dug banci. Ona je napomenula da produženje podsticaja ne rešava ovaj problem jer rok za otplatu kredita banci ne može da se produžava, već da bi rešenje moglo biti definisanje ugovora o priključenju kojim bi se regulisala garantovana raspoloživost mreže od strane EPS-a.

Još jedan nerešen problem, smatra Turković, je da se ne zna precizno čija je obaveza izgradnja priključka i ko je dužan da sprovede postupak ugovaranja posle izgradnje i tehničkog prijema projekta; stoga predlaže izmenu pravila o radu prenosnog sistema.
Ugovor o otkupu struje mora da zaštiti investitora od retroaktivnih izmena zakona i podzakonskih akata, napominje Turković i dodaje da je zakonski rok izgradnje elektrana za 2 godine kratko za velike projekte.

Tokom javne rasprave na konferenciji, Turković je naglasila značaj proizvodnje energije iz vetroelektrana koja bi mogla da bude spas i spreči interventni uvoz u zimskom periodu kada je uvoz najskuplji, a vetar najjači i mada varijabilan ipak predvidiv.

B.R.
foto: Danas

Alarmantno zagađenje vazduha u Makedoniji

zagadjenje vazduhaUsled prisustva prekomerne količine zagađujućih materija u vazduhu, Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja Republike Makedonije, je primorano da proglasi kratkoročne vanredne mere u čak četiri grada, Skoplju, Bitolju, Tetovu i Kičevu.

Koncentracija čestica manjih od 10 mikrometara (PM10) je prešla maksimalne dozvoljene vrednosti. Shodno tome, Vlada Republike Makedonije je na konferenciji za novinare istakla preporuke i mere zaštite za građane koje su na snazi 5 dana. Velike fabrike moraju da se pridržavaju propisa o smanjenju emisije štetnih čestica, dok je preporuka da osobe starije od 60 godina i trudnice ne izlaze iz svojih domova, što građani poštuju.

Naloženo je strogo izbegavanje aktivnosti na otvorenom predškolskih i obrazovnih ustanova, kao i da građevinski radnici obavezno prave pauzu između 11h i 17h, što 19 građevinskih firmi ipak ne poštuje. Apeluje se da građani koji izlaze na ulice koriste javni prevoz umesto automobila i da vode računa o tome šta od materijala koriste za ogrev.
Na snazi je preusmerenje saobraćaja iz centralnih ulica Skoplja, Kičeva, Tetova i Bitolja na obilaznice, dok je potpuno zabranjena vožnja teretnim vozilima kroz grad od 7 do 19h.

Do prekomernog zagađenja vazduha dovela je teška industrija, upotreba čvrstih goriva, veliki broj automobila i teretnih vozila u saobraćaju. Radi poboljšanja kvaliteta vazduha i smanjenja zagađujućih čestica, redovno će se vršiti merenja prisustva čestica u vazduhu i unapređenje mera zaštite; kontrolisaće se firme i proizvodni pogoni koji, po preporuci, treba da smanje proizvodne kapacitete, upotrebu čvrstih goriva i samim tim emisiju štetnih gasova.

Lokalne samouprave će organizovati čišćenje ulica pojačanim intezitetom.

Trenutna dešavanja u Makedoniji očigledno su odraz ljudske nebrige o žaštiti životne sredine, povećanja koncentracije CO2 u vazduhu usled sagorevanja foslinih goriva iz termoelektrana Bitolj i Oslome. Eksploatacija obnovljivih izvora energije značajna je u očuvanju životne sredine jer smanjuje koncentraciju CO2 i time štetne posledice po okolinu.

Obnovljivi izvori energije kojima Makedonija raspolaže su veliki i njihovim korišćenjem podstiče se održivi razvoj zemlje, kao i energetska bezbednost jer se time smanjuju količine uvozne električne energije koja na godišnjem nivou iznosi 30%.

Makedonija se danas najviše oslanja na proizvodnju alternativne energije iz biomase, kao i iskorišćenje hidroenergije, a njen cilj je 28% proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije do 2020. godine. Teorijski potencijal energije u biomasi je 8800GWh godišnje, što je jednako godišnjoj potrošnji energenata Makedonije, a koja se pokriva iz domaće proizvodnje i iz uvoza energenata. Energija vetra je još u razvojnoj fazi u saradnji sa Vladom Norveške i do sada nema većih primera projekata. Neki poznati projekti hidroelektrana su na lokacijama Mavrovo, Kozjak, Špilje, Globočica, Tikveš, ukupnog kapaciteta 504MW. Planirana je izgradnja većeg broja solarnih elektrana u Makedoniji jer ima dosta sunčanih dana, a dobar primer je solarna elektrana u opštini Ilindan nedaleko od Skoplja.

N.R.

Izvesne izmene Zakona o energetici

Ljubomir AksentijevićSpecijalni savetnik ministra energetike, Ljubomir Aksentijević, najavio je na skupu „Bankarski sektor i investicije u obnovljive izvore energije”, u organizaciji „Danas“ konferencijskog centra, da će se do 8. januara 2014. godine u 3 grada u Srbiji održavati javne rasprave na temu izmena Zakona o energetici koji će se nakon toga po hitnom postupku naći u parlamentu.

Prema rečima Aksenijevića, predlog izmena Zakona o energetici ispraviće 85% nedostataka u postojećoj regulativi i otkloniti neusaglašenosti u sistemskom zakonodavstvu. On je naglasio da je Evropska unija ograničila investiranje u termo sektor, odnosno u projekte elektrana na uglj, pri čemu je plan da se od 2017. do 2027. godine ugase elektrane sa tzv. velikim ložištima.

Aksentijević je zaključio da će biti dozvoljeno samo korišćenje takozvanog „čistog“ uglja, što je sa aspekta ulaganja vrlo nerentabilno, pa će termoelektrane graditi samo oni koji to moraju i mogu sebi da priušte. Prema njegovim rečima, Srbija do 2027. godine treba da ugasi 1.095MW postojećih kapaciteta iz termoelektrana za proizvodnju električne energije, s tim što neke od njih može tehnološki da osposobi za korišćenje ekološkog goriva u proizvodnji, da iskoristi otpad koji plovi Savom ili medicinski otpad i tome slično, kao što to radi „Mazdar“ (Masdar) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Aksentijević је podsetio da Srbija ima za cilj 27% OIE u bruto finalnoj potrošnji energije do 2020. godine, i naglasio da je „zelena” energija dobra, plemenita, ali i skupa, i da Srbija treba da uloži u oblast obnovljivih izvora energije između 4 i 6 milijardi evra da bi taj cilj postigla.

Ministarstvo energetike učinilo dosta da stvori sistem za investitore, koji ranije nije ni postojao, donošenjem čitavog niza zakona, popisa i administrativnih odredbi, koje nastavljaju da se prilagođavaju, prečišćavaju i koriguju s ciljem efikasnije primene zakona u praksi, poput usvajanja revidiranog Ugovora o otkupu električne energije što se, prema rečima Aksentijevića, može očekivati u narednom periodu.

S.J.
foto: Danas

Međunarodna konferencija o pametnim mrežama u Sloveniji

dalekovodEnergetski časopis portala Energetika.net i slovenačka tehnološka platforma za pametne mreže (Slovenian Technology Platform for Smart Grids) održaće Međunarodnu konferenciju o pametnim mrežama 4. februara 2014. godine u Kristalnoj palati u Ljubljani.

Na konferenciji će biti predstavljeni radovi na tri teme: regulacija napona, „demand response“ tehnologija i ICT sistemska integracija.

Poznavni su stručnjaci da pošalju abstrakte svojih radova na zadate teme (300-500 reči) najkasnije do 20. decembra 2013. godine na projekti@energetika.net.

Od svih dospelih radova stručnjaci iz slovenačke tehnološke platforme za pametne mreže i energetskog časopisa će napraviti selekciju radova koji će biti predstavljeni na konferenciji, najkasnije do 6. januara 2014. godine, a koji će biti objavljeni na portalu energetika.net i u konferencijskoj publikaciji.

Inače, Evropska unija podstiče izgradnju pametnih električnih mreža koje bi trebalo da olakšaju dovod energije vetra, solarne energije i bioenergije.

N.R.

Slovački investitori planiraju ulaganje u reciklažu otpada i proizvodnju biogasa u opštini Ada

imaoSlovačka kompanija „Imao” namerava da uloži oko 5 miliona evra u održivi razvoj opštine Ada ulaganjem u industrijsku zonu. Predstavnici opštine Ada 13. decembra ove godine su se treći put sastali sa predstavnicima firme „Imao“ iz Slovačke, koji su po prvi put još u maju posetili ovu opštinu sa namerom da investiraju u Industrijsku zonu, tj. u reciklažu otpada i biogas.

Predsednik opštine Ada, gospodin Zoltan Bilicki, preneo je medijima da je planirana investicija od 4,5 do 5 miliona evra i zapošljavanje 10 radnika.

Referent kabineta predsednika opštine Ada, Valentina Peter, izjavila je za Energetski Portal, da su investitori pregledali industrijsku zonu opštine Ada, da su zadovoljeni kriterijumi investitora, nakon čega im je poslata katastarska mapa, i sada se čeka odgovor, tj. detaljnije pismo o namerama od strane investitora.

Slovačka kompanija „Imao” se bavi projektovanjem i postavljanjem solarnih elektrana, vetroelektrana i hidroelektrana, realizacijom bioplinskih postrojenja, pribavljanjem potrebne projektne dokumentacije, pribavljanjem potrebnih dozvola nadležnih institucija, montažom elektrana i monitoringom rada elektrana.

S.J.

EPS razvija projekte obnovljivih izvora energije

DusanZivkovicPomoćnik direktora Direkcije za obnovljive izvore enerije EPS-a gospodin Dušan Živković izjavio je na konferenciji „Balkanski sektor i investicije u OIE” da je EPS otvorio prostor projektima OIE i da su, u tom smislu, preduzete značajne aktivnosti kroz obnavljanje postojećih proizvodnih kapaciteta, podizanja njihove efikasnosti i proizvodnje, i kroz realizaciju projekata proizvodnje energije iz OIE, finansiranih od strane međunarodnih institucija, poput EBRD, EIB, KfW, Svetske banke i ruskih investitora.

Kroz revitalizaciju postojećih proizvodnih kapaciteta hidroelektrana „Đerdap“, „Bajna Bašta“, uskoro i „Zvornika“, stvorili su se uslovi i za revitalizaciju malih hidroelektrana tačnije obnavljanje 15 malih hidroelektrana ukupne snage oko 20MW, naglasio je Živković i dodao da EPS redovno konkuriše sa svojim projektima na konkursima Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

U prethodnom periodu stvorena je kontinuirana proizvodnja električne energije zahvaljujući ulaganju EPS-a u proizvodnju energije iz uglja, a sa druge strane EPS je prepoznao značaj ulaganja u projekte OIE.

Planirani su projekti iskorišćenja energije vetra u Kostolcu i izgradnje jedne solarne elektrane, što je u fazi izrade tehničke dokumentacije, merenja i analiziranja isplativosti projekata; a planirano je i ulaganje u projekte biomase odnosno kogeneracije između TE-TO Novi Sad i TE-TO Sremska Mitrovica.

Živković je istakao da je važno razmišljati o dugoročnoj isplativosti investicija, time i održivosti projekata, jer su postojeće „fid-in“ tarifе podsticajne samo u određenom vremenskom periodu. Održivost „fid-in“ tarife, smatra on, dugoročno nije rešenje, već je potrebno da se nađe balans između „inputa” troška investicije i cene električne energije kako bismo imali dugoročno optimalno rešenje.

EPS partnere na tržištu može naći za svaki dobar projekat i posvećen je razvoju OIE segmenta pa je, s tim u vezi, otvorio i preduzeće za obnovljive izvore energije koje treba da proizvodi energiju iz obnovljivih izvora, prodaje je i tako se samostalno finansira.

Značajna stavka za investitore, navodi Živković, je da je EPS stvorio uslove da se 400kW mrežom i investicijom sa 11 trafostanica omogućio veći priliv proizvodnje i lakši tranzit energije kroz Srbiju i van nje.

Energetski Portal
foto: Danas

Vetroelektrane u Hrvatskoj

vetroparkU Hrvatskoj je planirana izgradnja 37 vetroelektrana sa procenjenom snagom 1400MW.

Planirane vetroelektrane su Bili Brig-Vaganj, Boraja, Bradarića kosa, Brdo umovi, Čemernica, Debelo Brdo-Vrdovo, Dugobabe, Glunča, Kamenjak, Katuni, Kočinje brdo, Kostanje (Kom-Orak-Greda), Lećevica, Lukovac, Marasovo brdo, Moseć, Movran, Njivice (Jelinjak), Ogorje, Opor, Orlovac, Osoje, Plane, Pometeno brdo-Projini doci, Proložac, Ričipolje, Ruda-Otok, Runjevac, Sitno Gorenje, Svilaja, Trnošćak, Visoka-Zelovo, Vilinjak, Voštane, Vrgorac, Vučipolje-Hrvace i Zelovo.

Među najvećim vetroelektranama u Hrvatskoj izdvajaju se Brda Umovi u blizini Novih Sela i Blata na Cetini snage 90MW, Dugobabe u zaledju Kozaka snage 70MW, Visoka-Zelovo snage 80MW, Osoje snage 85MW na tromeđi opština Zagzvod, Zmijavci i Runovići, kao i većim delom izgrađene vetroelektrane Voštane i Pometeno brdo. Deo vetroelektrane Brda-Umovi je izostavljen iz prostornog plana na zahtev opštine Ciste Provo, koja je predala peticiju protiv izgradnje vetroelektrane.

Prilikom planiranja izgradnje elektrana koje koriste snagu vetra moraju se strogo poštovati unapred propisani pravilnici i standardi o minimalnoj udaljenosti od naseljenog mesta, turističkog centra, autoputa i drugih objekata, udaljenosti naseljenog mesta na minimum od 500m. Pored toga značajno je predvideti negativne uticaje vetroelektrana na međunarodno zaštićene pripadnike leteće faune, ornitofaunu i hiropterofaunu.

Inače, cilj Hrvatske je da 20% ukupne potrošnje energije do 2020. godine bude iz obnovljivih izvora, a nedavna statistika kaže da koristi 710GWh električne energije iz vetroelektrana.

N.R.

Leskovac dobija reciklažno postrojenje

reciklazno postojanjeOdbornici gradskog veća Leskovca nedavno su doneli odluku o saglasnosti sa elaboratom o opravdanosti korišćenja građevinskog zemljišta preduzeća „Green Lesko Recycling“ čija je delatnost reciklaža. Elaborat o opravdanosti davanja u zakup zemljišta za ovu namenu izadila je Agencija za lokalni ekonomski razvoj iz Leskovca.

Reciklažni centar će biti izgrađen na parceli od 4 hektara i 10 ari u industrijskoj zoni „Sever“. Ukupna vrednost ulaganja u reciklažno postrojenje u Leskovcu, sa upravnom zgradom, proizvodnom halom i pristupnim prilazima, je 4,6 miliona evra, što će biti finansirano iz sopstvenih sredstava investitora „Green Lesko Recycling, kompanije koja u Srbiji postoji od avgusta ove godine i ogranak je kompanije „Life s.r.l.” iz Italije.

Osnovni proizvod reciklažnog centra „Green Lesko Recycling“ biće sirovina dobijena tretmanom otpada, a izvoziće se u Italiju, Holandiju, Austriju i druge zemlje EU. Preostala neupotrebljena sirovina služiće za ispunjanje rudarskih okna i tome slično.

U novom reciklažnom centru će se reciklirati i selektovati papir, karton, plastika, stako, guma, akomulatori, istrošeni medicinski uredjaji po evropskim standardima.

Upravo podsticajna mera lokalne samouprave koja je privukla italijanskog investitora je davanje građevinskog zemljišta u zakup na 99 godina bez nadoknade, dok je obaveza investitora zapošljavanje najmanje 71-og radnika u prvoj godini rada, sa bruto zaradom od 300 do 350 evra. Period realizacije ulaganja je od 6 do 18 meseci.

N.R.

Problemi investitora. Rizici finansijera. Nedostaci zakona.

Foto: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Konferencija „Bankarski sektor i investicije u OIE”, održana juče u hotelu „Hajat” u Beogradu u organizaciji „Danas Conference Center“, protekla je u znaku problema sa kojima se suočavaju investitori u obnovljive izvore energije, rizika finansijera i potreba da se izdejstvuju promene u Zakonu o energetici i Ugovoru o otkupu električne energije.

Otvarajući konferenciju, direktor konferencijskog centra dnevnog lista „Danas“ Željko Pantić naglasio je da se već osećaju opipljive promene u oblasti obnovljivih izvora energije i skrenuo pažnju na to koliko energetika može da bude faktor budžetskog deficita jedne zemlje zbog čega je važno predstaviti oblast OIE iz ugla isplativosti projekata i uslova kreditiranja jer svaka investicija, ma kako društveno opravdana i ekološki ispravna, mora pre svega da bude isplativa investitoru.

Pomoćnik direktora Direkcije za obnovljive izvore energije EPS-a Dušan Živković istakao je da je EPS otvorio prostor projektima OIE i da su, u tom smislu, preduzete značajne aktivnosti kroz obnavljanje postojećih proizvodnih kapaciteta, podizanja njihove efikasnosti i proizvodnje, i kroz realizaciju projekata proizvodnje energije iz OIE, finansiranih od strane međunarodnih institucija, poput EBRD, EIB, KfW, Svetske banke i ruskih investitora.

Aleksandar Savić, direktor Direkcije za poslove sa javnim sektorom Erste banke, predstavio je portfolio banke koja se priključila finansiranju projekata OIE već u aprilu 2010. godine, samo pet meseci nakon uvođenja prvh „fid-in“ (feed in) tarifa, a što je bio njihov preduslov da se uključe u ovakve projekte. Erste banka finansirala je 18 projekata OIE od čega je polovina već na mreži, i to 13 projekata malih hidroelektrana snage oko 15MW, 2 biogasna postrojenja snage 1,5MW i 1 projekat solarne elektrane snage 1WW. Savić je istakao da je finansiranje projekata iskorišćenja energije vetra komplikovanije i zahteva učešće kluba banaka i međunarodnih finansijskih institucija; da je svako finansiranje vrsta rizika i da se Erste banka oslanja na iskustva svojih članica iz okruženja Češke, Austrije i Rumunije. Predstavnik ove banke naglasio je da su glavni problemi finansiranja projekata nemogućnost investitora da participira u projektu sopstvenim sredstvima ili nedostatak kvalitenih projekata.

Ekspert za elektro-energetske sisteme i ekonomiju obnovljivih izvora energije i pomoćnik ministra energetike u periodu 2001-2002, Maja Turković, je pored pohvala zakonskoj regulativi i dobroj komunikaciji resornog ministarstva sa investitorima, skrenula pažnju na goruće probleme u „zelenoj“ energetici, i primetila podsticaj razvoja malih i srednjih projekata, a velike probleme u realizaciji velikih projekata OIE. Turković je naznačila u kojoj meri se tokom realizacije projekata investitori pozivaju na Zakon o energetici i na Zakon o planiranju i izgradnji, kao i da ti zakoni imaju različite rokove koji investitorima prave probleme. U svom izlaganju, Turković se osvrnula na probleme finansiranja projekata vetroparkova, Ugovora o otkupu električne energije, neraspoloživosti mreže, likvidnosti projekata, problematici izgradnje priključaka, zaštiti investitora od retroaktivnih izmena zakona i podzakonskih akata, vremenskom trajanju tehničkog prijema itd.

Savetnik ministra energetike, Ljubomir Aksentijević, tokom prezentacije naglasio je da će 90% postojećih problema biti rešeno, da je za to potreban proces i da je Ministarstvo energetike učinilo dosta da stvori sistem za investitore, koji ranije nije ni postojao.

Tokom javne rasprave, Aksentijević je najavio da će se do 8. januara 2014. godine u 3 grada u Srbiji održavati javne rasprave na temu izmena Zakona o energetici koji će se nakon toga po hitnom postupku naći u parlamentu. Prva javna rasprava zakaza je za sutra u Kragujevcu. Što se tiče usvajanja revidiranog Ugovora o otkupu električne energije, on očekuje da će do iniciranja tih promena doći do kraja ove godine.

B.R.

PREDSTAVLJAMO Solarni park u Opštini Kladovo

solaris1Domaće preduzeće „Solaris Energy d.o.o.“ iz Kladova završilo je izgradnju svoje prve solarne elektrane. Prethodne nedelje je ishodovana upotrebna dozvola koju je izdala opštinska uprava Kladovo. Prema planu očekuje se da do kraja godine solarna elektrana bude priključena na ED mrežu preduzeća Jugoistok iz Niša, a u prvim mesecima nove godine i dobijanje statusa povlašćenog proizvođača energije, kao i potpisivanje ugovora sa javnim snabdevačem – preduzećem EPS Snabdevanje.

Izgradnja prve faze solarne elektrane snage 999kW u Velesnici kod Kladova počela je u julu ove godine. Prvo se pristupilo izgradnji lokalnog puta dužine 3 kilometara, a odmah zatim u avgustu počela je izgradnja solarnog parka i trafostanice. Gradnja je trajala sve do decembra kada je uspešno završen tehnički prijem objekata solarne elektrane. Ukupno je bilo potrebno dve godine i tri meseca da bi se realizovao plan i završila prva faza iz investicionog plana preduzeća „Solaris Energy d.o.o.“.solaris put

Generator solarne elektrane sastoji se od 4.232 fotonaponskih polikristalnih panela pojedinačne snage 245W, koji se prostire na 2 hektara. Na posebnoj parceli izgrađena je i trafo-stanica kapaciteta 2×1000 kVA, koja zadovoljava i potrebe za drugu fazu. Izgradnja druge faze, solarne elektrane iste snage, planirana je u nastavku postojeće, a očekuje se da radovi počnu već na proleće.

Proizvodnja električne energije u izgrađenoj solarnoj elektrani moći će ekvivalentno da nadomesti potrebe za strujom 1500 domaćinstva.

s5

Podrška opštine Kladovo i Ministarstva energetike

Prema rečima direktora kompanije „Solaris Energy d.o.o.“, gospodina Miloša Kostića, izgradnji prvog bloka ove solarne elektrane značajan doprinos dale su opštinske i republičke institucije, privredna društva i finansijske institucije. Na samom početku realizacije projekta najveći doprinos dala je opštinska uprava Kladovo i njeni zaposleni koji su u zakonskim rokovima završili sve što je bilo neophodno da bi se izdala građevinska dozvola, a nakon toga je „Solaris Energy d.o.o.“ uz izuzetnu saradnju sa Ministarstvom energetike uspeo da ishoduje prvi status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije u Srbiji, rekao je Kostić.

solaris1

Doprinos razvoju lokalne zajednice

Kostić je istakao i da su u periodu gradnje elektrane angažovana lokalna preduzeća i lokalna radna snaga kako bi se ovim investicionim projektom dao doprinos i razvoju lokalne zajednice. Pored toga, tokom gradnje vodilo se računa da se maksimalno uposle domaća inženjerska znanja i nabavlja domaća oprema, a da se iz inostranstva uveze samo ono što je neophodno, tj. ono što se ne proizvodi u Srbiji.

Celokupan inženjering i projektovanje radio je Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj (CEEFOR) iz Beograda, dok je menadžer projekta bilo slovenačko preduzeće „Enertec d.o.o.“ iz Maribora.

Finansiranje projekta

U periodu od jula 2012-2013. godine preduzeće „Solaris Energy d.o.o.“ pregovaralo je sa različitim finansijskim institucijama i sklopilo ugovor o finansiranju izgradnje prve faze solarne elektrane sredstvima ProCredit banke i namenske kreditne linije KfW banke koja u sebi sadrži i komponentu podrške Evropske komisije za razvoj projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Kako navodi gospodin Kostić, vrednost investicije prve faze projekta solarne elektrane u Velesnici iznosi 1,6 miliona evra.

Završna faza projekta

Naš sagovornik gdin. Kostić navodi i da je u završnim fazama gradnje objekata solarne elektrane u Velesnici učestvovalo PD Jugoistok iz Niša kao i stručan kadar ogranka ED Elektrotimok iz Zaječara.

U decembru ove godine izvršena su sva testiranja opreme i kratak probni rad u trajanju od 3 sata, čime je uz potrebna merenja i proračune dobijen rezultat koji je za 13% bolji od projektovanih parametara.

S obzirom da je ishodovana upotrebna dozvola, direktor Kostić naglasio je da je pred njima finalna faza dobijanja punog statusa povlašćenog proizvođača energije od strane Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine koje svesrdno podržava izgradnju ovakvih objekata, kao i potpisivanje ugovora na period od 12 godina sa preduzećem EPS Snabdevanje.

B.R.

Počela izgradnja solarne elektrane u Hodovu u BiH

solar starPozitivan primer korišćenja solarne energije nam stiže iz regiona, tačnije iz Hodova kod Stolca u Bosni i Hercegovini gde je počela izgradnja solarne elektrane snage 1MW.

Vrednost projekta je 2 milona evra, a investitor i izvođač radova je „Solar Star”, sa sedištem u Bugojnu, kompanija specijalizovana za savetovanje, planiranje, izgradnju i servis malih i velikih fotonaponskih elektrana. Glavni partner ove kompanije je austrijska firma „MY-PV“, koja postoji 25 godina i jedan je od lidera u ovoj oblasti u Evropi.

Radovi na izgradnji ove solarne elektrane počeli su 12. decembra, a završetak radova planiran je za kraj marta 2014. godine.

Donošenjem zakona o obnovljivim izvorima energije u BiH, koji je stupio na snagu u septembru ove godine, značajno je pojednostavljena procedura za dobijanje dozvola za gradnju i usled ovakvih povoljnih uslova očekuje se da će u narednom periodu biti još ovakvih realizovanih projekata.

N.R.

1...1.5471.5481.549...1.558Page 1.548 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs