Home Blog Page 15

Ministarstvo poljoprivrede i FAO počinju projekat protiv antimikrobne rezistencije

Foto: Unsplash (Adrian Infernus)

U toku su pregovori o zvaničnom otpočinjanju saradnje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO na projektu koji ima za cilj borbu protiv antimikrobne rezistencije, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Anja Javor, šef Kabineta i pomoćnik ministra poljoprivrede za međunarodnu saradnju i evropske integracije i Živko Matijević, direktor Uprave za veterinu, sastali su se sa predstavnicima FAO, sa kojima su razgovarali o realizaciji pomenutog projekta čija je ukupna vrednost oko 120 hiljada dolara.

Na sastanku je zaključeno da će poboljšanje kontrole antimikrobne rezistencije u hrani, kao i nadzora nad izvozom, doprineti povećanju bezbednosti hrane.

Pročitajte još:

Učesnici su istakli da je prevencija antimikrobne rezistencije u poljoprivredi od suštinskog značaja za zdravlje ljudi i životinja, sigurnost hrane i održivi razvoj poljoprivrednog sektora.

Projekat će biti u potpunosti finansiran sredstvima FAO, a njegovim sprovođenjem Srbija usklađuje svoju politiku u ovoj oblasti sa Evropskom unijom.

Prilikom prethodnih susreta predstavnika Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), pomenuti projekat istaknut je kao apsolutni prioritet u daljoj saradnji.

Energetski portal

Ecomondo 2024: Italija na čelu ekološke tranzicije i globalne zelene ekonomije

Foto:New life photo created by jcomp - www.freepik.com

Na konferenciji za štampu održanoj u Zastupničkom domu u Rimu, zvanično je predstavljeno 27. izdanje Ecomondo sajma, koji organizuje Italijanska grupa za izložbe (IEG). Događaj će se održati u Expo centru u Riminiju od 5. do 8. novembra 2024. godine i nastavlja da bude strateško središte i međunarodna referentna tačka za promociju održivih razvojnih modela. Usaglašen je sa ključnim elementima razvojnih strategija Evropske unije usmerenih na rešavanje klimatskih promena i krize resursa.

Sa ukupnom stopom reciklaže od 72 odsto, znatno iznad evropskog proseka od 58 odsto, i stopom upotrebe cirkularnih materijala od 18,7 odsto, u poređenju sa evropskim prosekom od 11,5 odsto, Italija potvrđuje svoju poziciju lidera u cirkularnoj ekonomiji. Ovi podaci odražavaju posvećenost italijanskih kompanija, koje kroz inovacije i prilagodljivost nastavljaju da igraju ključnu ulogu u globalnoj zelenoj ekonomiji, jačajući konkurentnost zemlje na međunarodnim tržištima.

„Ecomondo je nezaobilazan međunarodni događaj za evropske kompanije koje žele da se pozicioniraju na globalnim tržištima zelene ekonomije. Proširenje sajma sa dodatkom dva nova paviljona naglašava rastući značaj ove platforme, koja nastavlja da privlači izuzetne kompanije iz celog sveta i promoviše italijansku industriju i izvoz na međunarodnom nivou“, rekao je Korado Peraboni, izvršni direktor IEG-a.

Pročitajte još:

Preko 1.600 izlagača predstaviće rešenja za ublažavanje klimatskih promena, oporavak otpada, regeneraciju zemljišta i ekosistema, upotrebu otpada kao sekundarnih sirovina, bioenergiju, plavu ekonomiju i održivo upravljanje vodnim resursima. Izložba će uključivati i sisteme za monitoring životne sredine zasnovane na veštačkoj inteligenciji, velikim podacima i satelitskom posmatranju, omogućavajući praćenje stanja planete u realnom vremenu i predikciju ekstremnih vremenskih događaja.

„Inovacijski distrikt“ biće pokretačka snaga inovacija, sa više od 150 startapova koji su se prijavili za izlaganje u oblasti Start-Up & Scale-Up (porast od 21 odsto u odnosu na 2023. godinu), uključujući 20 međunarodnih. Tri najinovativnija startapa biće nagrađena priznanjem „Lorenzo Cagnoni Award for Green Innovation“.

Tokom događaja biće organizovan bogat program konferencija, koordinisan od strane 80 članova Naučno-tehničkog komiteta (STC), koji će okupiti ključne ličnosti iz politike, istraživanja i industrije.

„Prava dodata vrednost Ecomonda je u bliskoj interakciji između izložbenog i konferencijskog programa. Ova sinergija podstiče dijalog između evropskih politika i privrede, jačajući konkurentnost i razvoj inovativnih rešenja za ekološku tranziciju. Uz podršku međunarodnih stručnjaka i institucija poput Evropske komisije, naš komitet nastavlja da promoviše inovacije u sektorima industrijske zelene ekonomije, potvrđujući Ecomondo kao referentnu tačku za inovacije, informisanje i edukaciju za nacionalne i međunarodne učesnike“, rekao je Fabio Fava, predsednik STC-a.

Energetski portal

Nova studija: Ekološki stres utiče na migracije

Foto: YouTube (screenshot)

Uticaj klimatskih promena na trenutne ali i migracije širom sveta u budućnosti, privlačile su značajnu pažnju javnosti i donosioca odluka tokom protekle decenije. Nova studija koju vodi Međunarodni institut za primenjenu analizu sistema (IIASA) pružila je prvu sveobuhvatnu analizu kako klimatski faktori – posebno suša i aridnost – utiču na unutrašnju migraciju.

Nova studija, objavljena u časopisu Nature Climate Change, koristila je mikro podatke iz popisa iz 72 zemlje u periodu od 1960. do 2016. godine kako bi pružila prvu svetsku procenu kako ekološki stres utiče na migraciju unutar nacionalnih granica.

Previđa se da, kako bude jačao utičaj klimatskih promena,sve više populacije će se suočiti sa pritiskom da traži bolje uslove za život.

Foto-ilustracija: Freepik (vecstock)

Analizima IIASA pokazala je da suše i aridizacija utiču na migranije između subnacionalnih regiona unutar zemlje. Najviše je izraženo u područjima koji zavise od poljoprivrede i ruralnim delovima, gde su sredstava za život veoma ranjiva na promene klimatskih uslova.

Uticaji suše i aridizacije su, na primer, najjači u delovima Afrike, Bliskog Istoka, Južne Amerike, Južne Azije i Južne Evrope, gde su poljoprivredni načini života prisutni i gde je klima već suva. U ovim regionima, kombinacija ekonomske krize i ekoloških izazova stvara jake podsticaje za migraciju.

Pored regionalnih razlika, studija takođe dokumentuje velike heterogenosti u obrascima migracije među populacionim grupama. U manje razvijenim zemljama, mlađi radno sposobni odrasli (15-45 godina) sa srednjim nivoom obrazovanja, najverovatnije da će se preseliti kao odgovor na sušu i povećanu aridnost. U bogatijim zemljama, starije populacije, bez obzira na nivo obrazovanja, pokazuju jače obrasce migracije.

Pročitajte još:

„Naš rad naglašava potrebu za politikama koje se bave i uzrocima migracije i posledicama za regije destinacije. Adekvata infrastruktura, zdravstvene usluge i sistemi socijalne podrške su od ključnog značaja u urbanim oblastima koje sve više apsorbuju migrante izazvane klimatskim promenama,” ističe koautor Gaj Abel, istraživač u Grupi za istraživanje migracija i održivog razvoja pri IIASA.

Iako studija predstavlja veliki napredak u razumevanju veze između klimatskih promena i unutrašnje migracije, autori priznaju da postoje izazovi zbog ograničenih i neuporedivih podataka o migraciji.

Raja Mutarak, koautorka u Grupi za istraživanje migracija i održivog razvoja pri IIASA, naglašava da će za oblikovanje trendova migracije biti potrebni sveobuhvatniji podaci i kontinuirana istraživanja kako bi se razvile ciljne intervencije i politička rešenja koja se bave složenim odnosom između ekoloških faktora i ljudske mobilnosti.

Jasna Dragojević

Podnet zahtev za procenu uticaja na životnu sredinu za HE Buk Bijela

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Firma HES Gornja Drina sa sedištem u Foči podnela je Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju zahtev za prethodnu procenu uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje HE Buk Bijela, predviđene instalisane snage 118,10 MW i prosečne godišnje proizvodnje 354,31 GWh.

Prostor na kome je planirana izgradnja HE Buk Bijela nalazi se na teritoriji opštine Foča, na području Gornje Drine. Planirana hidroelektrana je udaljena od Foče 11,5 km, odnosno, na stacionaži rečnog toka km 334+550 od ušća u reku Savu, navodi se u priloženoj dokumentaciji.

Sa obe strane brane, odnosno i na levoj i na desnoj obali prolaze magistralni putevi Foča – Gacko i Foča – Nikšić.

Rečno korito Drine na delu planirane akumulacije uglavnom ima prav tok, bez većih krivina. Korito je na celoj dužini akumulacije kanjonskog tipa.

Pročitajte još:

Za izgradnju ove hidroelektrane nije potrebno vršiti eksproprijaciju, s obzirom na to da je eksproprijacija već izvršena u prethodnom periodu i to za kotu normalnog uspora (knu) 500 mnm, kako je prvobitno bilo planirano i od čega se kasnije odustalo. Realizacijom gradnje kompleksa biće obuhvaćena ukupna površina od 171,34 ha zemljišta.

Kako se dalje istuče u dokumentu, pregradni profil brane i akumulacija se nalaze u području koje slabo naseljeno, i na kojem dominira šumski pokrivač. Najbliži stambeni objekat pregradnom profilu, nalazi se na levoj obali reke Drine, severozapadno od pregradnog profila, na udaljenosti od oko 400 m vazdušne linije.

U užem okruženju kompleksa hidroelektrane Buk Bijela, stambeni objekti su raspoređeni duž magistralnog puta Foča-Gacko. Najbliži stambeni objekat se nalazi neposredno pored lokacije stambenog naselja HES Gornja Drina.

Uzvodno od pregradnog profila brane, na udaljenosti od oko 40 m je most koji je devastiran za vrijeme ratnih devašanja 90-ih i zapušten. Na oko osam kilometara nizvodno od pregradnog mesta, na lokaciji naselja Brod, nalazi se betonski most koji omogućava bezbednu i neophodnu komunikaciju sa jedne obale na drugu.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Izvor: eKapija

Ponovna upotreba jednokratne ambalaže iz kafića – kako je to moguće?

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Jednokratna ambalaža, koja je sve zastupljenija u svakodnevnoj upotrebi, doprinosi povećanju otpada i zagađuje životnu sredinu. Kako bi smanjili ovu vrstu zagađenja, Danska je razvila sistem ponovne upotrebe čaša i ovim efikasnim sistemom postala uzor za ostatak Evrope.

Lokalna samouprava u Arhusu, drugom po velični gradu u ovoj zemlji, sprovodi jedinstveni sistem povrata višekratne ambalaže za piće za poneti, u saradnji sa nevladinom organizacijom Plastic Change.

Sistem koji su uveli nazvan je Rotake Reusable, a zamišljen je kao trogodišnji pilot projekat. Omogućava korisnicima da dobiju kafu, pivo ili druge napitke u ponovo upotrebljivim čašama u kafićima u centru grada.

Korisnici plaćaju pet kruna (67 eurocenti) za ambalažu, koju dobijaju nazad kada je vrate u jednoj od 27 automata za povrat ambalaže raspoređenih po gradu. Odatle se čaše preuzimaju i peru u centralnoj perionici, nakon čega se ponovo distribuiraju u kafiće.

Ovaj sistem je prvi takve vrste u svetu i u proteklih osam meseci je uštedio gradu više od 500.000 jednokratnih čaša, smanjujući emisiju CO2.

Pročitajte još:

Plastic Change se nedavno priključio evropskom projektu ReuSe Vanguard (RSVP), koji doprinosi uvođenju sistema ponovne upotrebe kao glavnog rešenja za pitanje nagomilavanja ambalažnog otpada u Evropi. Cilj je stvoriti zajednički model kako bi ponovo upotrebljiva ambalaža postala stvarnost u još više gradova.

„To je neophodno, jer svaki Evropljanin godišnje generiše 190 kg otpada samo od ambalaže. U poslednjim godinama količina otpada je kontinuirano rasla, a potrebna su efikasna rešenja kako bi zemlje članice EU ispunile svoje obaveze u vezi sa uredbom o ambalaži (PPWR) da smanje količine za najmanje 15 odsto do 2040. godine“, saopštili su iz Plastic Change.

Iz ove organizacije poručuju da takav način ima više prednosti u odnosu na trenutnu kulturu „upotrijebi i baci“.

„Malo gradova se usudilo da napravi taj korak jer je to nepoznato područje. Kako bi sistem na nivou grada izgledao? Kako će ga korisnici prihvatiti? Koliko to košta? Zahvaljujući Arhusu, sada imamo odgovore. Grad služi kao dobar primer, a kao partner u projektu možemo pomeriti Evropu i svet ka klimatski prihvatljivijoj upotrebi ambalaže“, rekla je Louise Lerche-Gredal, izvršna direktorka Plastic Change.

Energetski portal

Rimski višenamenski eko-kompleks: Energija iz otpada, reciklaža, biljke

Foto-ilustracija: Unsplash (dario-veronesi)
Foto-ilustracija: Unsplash (andrei-mike)

U gradu Rimu, jednoj od najprivlačnijih destinacija za turiste celog sveta, odlučeno je da će se graditi projekat koji će redefinisati gradski pristup u odlaganju smeća i proizvodnji energije. Dok se Rim bori sa izazovima upravljanja otpadom kao i mnogi drugi gradovi sa neprestanim prilivom turista, novo postrojenje za pretvaranje otpada u energiju, koje treba početi sa radom leta 2027., obećava spoj modernosti i brige o životnoj sredini.

Smešten na lokaciji od 10.000 hektara u Santa Palombi, naselju na obodu Rima, ovaj objekat dizajniran da upravlja otpadom, biće neprimetno integrisan u pejzaž i okolinu, kako se videlo prilikom prezentovanja istog. Kompanije su dobile zadatak da izgrade fabriku koja ima strukturu od prefabrikovanog čelika i aluminijumsku oblogu dobijenu iz lanaca reciklaže. 

Mesto je pažljivo izabrano, prostrano i dobro za transportne rute, a takođe je planirano da ceo objekat bude dostupan javnosti. 

Pročitajte još:

Postrojenje će godišnje preraditi 600 hiljada tona nesortiranog otpada i proizvesti 65 megavata električne energije. Pored toga, biće u stanju da reciklira oko 15 hiljada tona metala godišnje, uključujući čelik, aluminijum i bakar. Ova inicijativa ne samo da pomaže u smanjenju korišćenja deponija, već i smanjuje ukupni karbonski otisak grada, kako se navodi u italijanskim medijima.

Ukupna investicija za ovaj projekat iznosi oko milijardu evra, a opština Rim će imati finansijsku korist od prodaje izvađenih materijala.

Pošto se Rim suočava sa stalnim izazovima upravljanja otpadom i uticajem teškog turizma, ovo postrojenje za pretvaranje otpada u energiju predstavlja značajan korak napred u posvećenosti grada održivosti i inovacijama. 

Energetski portal

Vlada usvojila predlog zakona o sporazumu sa SAD u oblasti energetike

Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Republike Srbije usvojila je na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o strateškoj saradnji u oblasti energetike. Predlog je usvojen u cilju jačanja dalje saradnje i unapređenja postojećih veza dveju zemalja.

Na ovaj način, ulaganjem u komercijalne energetske projekte u Srbiji, biće omogućeno ispunjavanje najviših standarda u oblastima zaštite životne sredine, postizanju ciljeva čiste energije i energetske bezbednosti naše države.

Na sednici je usvojena i Uredba o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene sistema reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ i hidroelektrane „Potpeć“, kojom će biti omogućena njihova dogradnja i povećanje tehnički raspoloživih potencijala ovih izvora i proizvodnje, navodi se u saopštenju.

Vlada je održanoj sednici usvojila još nekoliko ključnih uredbi i strategija, Strategiju bezbednosti i zdravlja na radu za period od 2024. do 2027. godine. Usvojena je dopunjena Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova, kojom je predviđeno osnivanje Instituta za rani razvoj i inkluziju radi sprovođenja različitih istraživanja kroz saradnju sa akademskom zajednicom.

Kao i predlog zakona o dopuni Zakona o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi i  Akcioni plan za period od 2024. do 2025. godine za sprovođenje programa za reformu sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2025. godine.

Energetski portal

U planu proširenje i modernizacija deponije u Pirotu

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Ministarstvo zaštite životne sredine najavilo je proširenje deponije u regionalnom centru za upravljanje otpadom u Pirotu, čime će se nastaviti modernizacija i unapređenje standarda zaštite životne sredine.

Ministarka Irena Vujović potpisala je ugovor za realizaciju ovog projekta, istakavši da će time biti uspostavljen red u sistemu upravljanja otpadom. Projekat će omogućiti primenu evropskih standarda ne samo u Pirotu, već i u lokalnim samoupravama koje se oslanjaju na ovaj centar.

„Na osnovu ugovora koji sam danas potpisala, uskoro će krenuti radovi na nadogradnji deponije i izgradnji nove sanitarne kasete u regionalnom centru u Pirotu, a za to vreme će se postepeno zatvarati postojeća ćelija. Ovim projektom nastavljamo sa modernizacijom ovog regionalnog centra u Pirotu, što je od ogromnog značaja za sve građane. Kada sve završimo, u Pirotu će se raditi i tretman i skupljanje biogasa, imaće i sistem za procedne vode, a biće urađena i nadogradnja skladišnog prostora. Građani Pirota, ali i drugih lokalnih samouprava koje gravitiraju ka ovom centru – Dimitrovgrada, Babušnice i Bele Palanke – do 2027. godine imaće na raspolaganju kompletno završen savremeni centar gde će se otpad u narednih 30 godina tretirati na isti način kao i u zemljama EU“, rekla je Vujović, koja je ugovor sa izvođačima radova potpisala u prisustvu gradonačelnika Pirota Vladana Vasića.

Pročitajte još:

Ministarka je podsetila da je u aprilu ove godine potpisala ugovor i za izgradnju kompostane za tretman zelenog i biorazgradivog otpada u ovom kompleksu, gde su radovi u toku.

„Kompostana je joj jedan korak napred ka modernizaciji ovog centra, kako bi se u Pirotu i zeleni otpad tretirato po savremenim standardima. Otpad tretiran u kompostani ponovo će biti upotrebljen u skladu s principima cirkularne ekonomije, kako bismo što manje otpada odlagali na deponiju“, rekla je Vujović.

Ona je naglasila da se u sklopu vizije Srbija 2027, pored projekta u Pirotu, izvode i radovi na izgradnji najvećeg regionalnog centra Kalenić-Ub ka kojem će gravitirati 15 lokalnih samouprava, a u je planu da se do kraja godine krene u modernizaciju i drugih regionalnih centara u kojima će se otpad tretirati uz poštovanje savremenih standarda zaštite životne sredine.

Energetski portal

Uručeni prvi ugovori građanima Zemuna za energetsku sanaciju domaćinstava

Foto-ilustracija: Pixabay

U gradskoj opštini Zemun dodeljeno je više od 60 ugovora u okviru programa energetske sanacije domaćinstava, na osnovu prošlogodišnjeg javnog poziva.

Tim povodom je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, rekla da je za opštinu Zemun prošle godine opredeljeno 40,7 miliona dinara za subvencije građanima za zamenu stolarije, fasade, kotlova, postavljanje toplotnih pumpi i solarnih panela.

Ministarka se zahvalila građanima što su prepoznali priliku da unaprede energetsku efikasnost u domaćinstvima i istakla da se nada još većem odzivu na novom javnom pozivu koji se će uskoro raspisati. Kako je dodala, za novi javni poziv izdvojeno je više sredstava nego prošle godine, odnosno 51 milion dinara.

Projekat „Čista energija” realizuje se nekoliko godina, a u okviru njega je više od 30.000 domaćinstava već dobilo subvencije, dok je plan da se sanira oko 40.000 domaćinstava do kraja 2027. godine.

Pročitajte još:

Ministarka je podsetila da se od ove godine raspisuju posebni javni pozivi namenjeni energetski ugroženim kupcima, koji će omogućiti subvencije do 90 odsto vrednosti ulaganja.

Na osnovu prošlogodišnjeg javnog poziva, u Zemunu je potpisano 345 ugovora za 359 mera energetske efikasnosti, od kojih 309 za ugradnju prozora, 11 za gradnju solarnih panela, 10 za ugradnju toplotnih pumpi, devet za ugradnju kotlova na gas i pelet.

Energetski portal

Kako šire korišćenje električnih vozila poboljšava ljudsko zdravlje

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-fousert)

Nova studija, koju su objavili stručnjaci sa Univerziteta u Torontu, ukazuje na to da brže usvajanje električnih vozila može dovesti do značajnog poboljšanja zdravlja šire populacije.

Istraživački tim je koristio kompjuterske simulacije da pokaže da bi intenzivna elektrifikacija američkog voznog parka, zajedno sa ambicioznim uvođenjem proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, mogla da dovede do zdravstvenih koristi u vrednosti između 84 i 188 milijardi dolara do 2050.

Čak i scenariji sa manje aktivnom dekarbonizacijom saobraćaja uglavnom su predviđali zdravstvene beneficije koje se kreću u desetinama milijardi dolara.

Profesorka Marijan Hacopulu, jedna od autora studije, kaže da, kada naučnici ispituju uticaj električnih vozila, obično se fokusiraju na smanjenje ugljen-dioksida kao jednog od glavnih uzročnika klimatskih promena.

„Ali CO2 nije jedina stvar koja izlazi iz izduvnih cevi vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. Oni proizvode mnoge zagađivače vazduha koji imaju značajan, merljiv uticaj na javno zdravlje. Dalje, dokazi pokazuju da te posledice nesrazmerno pogađaju stanovništvo sa niskim primanjima, rasno marginalizovane ili društveno isključene grupe”, kaže prof. Hacopolu.

Tim istraživača je ovoga puta želeo da uzme u obzir neklimatske prednosti usvajanja električnih vozila, te su prilagodili svoje modele da simuliraju proizvodnju zagađivača vazduha kao što su oksidi azota, oksidi sumpora i male čestice poznate kao PM 2.5.

Pročitajte još:

Naučnici su modelovali dva scenarija za električna vozila do 2050. godine. U prvom, starija vozila sa unutrašnjim sagorevanjem nastavljaju da se koriste, dok drugi predviđa da će do 2035. sve nove prodaje biti električne, što je u skladu s ciljevima Norveške i Kanade.

Razmatrali su različite stope prelaska na niskoemisione izvore energije i simulirali nivoe zagađenja vazduha u SAD-u, povezujući ih sa procenama o dužini životnog veka, kao i sa procenama o ekonomskim gubicima nastalim usled zdravstvenih komplikacija i prevremene smrti. Rezultati sugerišu da bi masovno usvajanje EV-a moglo doneti koristi za javno zdravlje vredno stotine milijardi dolara, ali samo ako ga prati dekarbonizacija energetskog sektora.

Članovi ovog tima su i ranije pokazali da, iako usvajanje EV ima pozitivan uticaj na klimatske promene, samo po sebi to nije dovoljno da ispuni ciljeve Pariskog sporazuma. Tačno je da električna vozila ne proizvode emisije iz izduvnih gasova, ali oni i dalje mogu biti odgovorni za zagađenje vazduha ako elektrane koje ih snabdevaju rade na fosilna goriva kao što su prirodni gas ili ugalj. Ovo takođe ima efekat premeštanja zagađenja vazduha sa prometnih autoputeva u zajednice koje žive u blizini tih elektrana.

Milena Maglovski

Vodena salata stigla u Palićko jezero – Neobičan posetilac izaziva pažnju i zabrinutost

Foto-ilustracija: Pixabay (Fotoblend)

Složićete se sa mnom da je fino uređen akvarijum – čist, diskretno osvetljen i ispunjen egzotičnim ribicama, jedan od najlepših prizora u svakom enterijeru. Sećam se da sam, kao mala, satima hopnotisano posmatrala taj mali, zastakljeni ekosistem i pitala se zbog čega ovakvu divotu nema ama baš svaka kuća?

Spoznaja je došla nekoliko godina kasnije kada sam i sama postala vlasnica dve zlatne ribice i dala se uveriti koliko su ta, naizgled čista stvorenja, zapravo prljava. Ako me sećanje dobro služi, akvarijum sam čistila na svaka dva dana, no moj trud nije bio duga veka pa sam ih najzad pokonila prijatelju koji je bio nešto vičniji akvaristici.

Nažalost, oni koji su prokleli dan kada su nabavili akvarijum, uglavnom nemaju tu mogućnost da ih nekome poklone (čitaj, utrape), pa jadne ribice često dožive tragičnu sudbinu, a sadržaj akvarijuma – op, u kanalizaciju!

No, nije mi namera da vam kvarim raspoloženje – ovo vam pričam kao uvertiru za jednu zanimljivu priču o Palićkom jezeru koju je pre nekoliko dana objavio RTS.

Znate, kada ste vlasnik bilo kog ljubimca, to onda zahteva veliku odgovornost i tu ne mislim samo na odgovornost prema životinji, već i prema životnoj sredini. Recimo, napuštanje pasa lutalica jedan je glavnih pokazatelja neodgovornosti vlasnika koji time kompromituju higijenu u gradu, bezbednost ljudi i dobrobit same životinje.

Foto-ilustracija: Pixabay (marcelokato)

Naspram ovoga, prosipanje akvarijumske vode u kanalizaciju deluje bezazleno, zar ne? Istina je daleko od ovoga jer tropske vrste iz akvarijuma na taj način mogu dospeti u životnu sredinu, a onda…

Zbog čega je Palićko jezero zeleno?

Tropska biljka vodena salata je raskošan ukras brojnih akvarijuma i pravo osveženje za umorne oči ukućana. Ipak, mesto joj nije u slatkim, stajaćim vodama Srbije jer, kao što rekoh, u pitanju je tropska biljka koja je takođe invazivna vrsta. Pa kako je onda došlo do toga da ceo jedan segment Palićkog jezera, koji je namenjen za prečišćavaje voda, bude prekriven ovom biljkom i sada više liči na zeleni tepih nego na vodnu površinu.

Pogodili ste, biljka je iz akvarijuma putem kanalizacije dospela do Palićkog jezera i tu se munjevito proširila na celokupnu površinu, ne ostavljajući prostora ni za jednu drugu biljku – kako to inače rade invazivne vrste.

Žika Reh iz Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Gradske uprave Subotice rekao je za RTS da ova biljka čak može pomoći u eliminisanju nekih štetnih jedinjenja iz vode poput azota i fosfora. Ipak, ova ukrasna akvarijumska biljka pod budnim je okom nadležnih službi koji su primorani da je mehanički suzbijaju gde god je to potrebno.

Slični incidenti dešavaju se širom sveta gde, pored vodene salate, i druge invazivne tropske vrste na isti način dospevaju u životnu sredinu i tamo potpuno menjaju pejzaž i dinamiku ekosistema.

Ono što je posebno interesantno je i pitanje kako tropske vrste, koje ne podnose niske temperature baš najbolje, opstaju u kontinentalnoj klimi? Odgovor, naravno, leži u klimatskim promenama koje zime i jesen čine sve toplijim, a leta nepodnošljivo vrelim i vlažnim, pa se tropske vrste osećaju kao kod kuće.

I dok prosečne temperature iz godine u godinu rastu, a snega zimi nema „ni za lek“, tropske biljke, poput vodene salate, bujaju i potiskuju domaće vrste. Možda ćemo kroz nekoliko godina imati drastično izmenjenu floru i faunu, sa klimom koja više ne pogoduje domaćim vrstama i na čije će mesto doći egzotične biljke i životinje. To je samo još jedna od posledica klimatskih promena na koju moramo biti spremni, a slučaj sa Palićkim jezerom ukazuje nam na to da ovaj scenario i nije tako daleko.

Milena Maglovski

Srbija uručila prvu dozvolu za emisije gasova sa efektom staklene bašte

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U okviru težnji da se smanji uticaj zagađenja,uručena je dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) beogradskom Aerodromu Nikola Tesla,  od strane potpredsednice Vlade i ministarke zaštite životne sredine. Ovo je prva takva dozvola koju je Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo nekoj kompaniji, čime se postavlja temelj za dalje korake u regulaciji emisija GHG u industrijskom sektoru Srbije.

Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarka je istakla da je izdavanje GHG dozvola ključni korak ka uspostavljanju efikasnog sistema za praćenje, izveštavanje i verifikaciju ovih emisija. Inicijativa je usmerena na dugoročno smanjenje emisija iz industrijskih postrojenja i ubrzanje dekarbonizacije privrede, što je u skladu sa Zelenom agendom, navodi se na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Naglašeno je da je beogradski Aerodrom Nikola Tesla bio prvi koji je prošao kroz celokupnu proceduru i uspešno dobio dozvolu, a cilj je da se do kraja godine izda više od ovakvih 100 dozvola. Srbija time postaje jedna od prvih zemalja na Zapadnom Balkanu koja je implementirala sistem GHG praćenja u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama i pratećim regulativama.

Pročitajte još:

Nova e-GHG platforma omogućava podnošenje zahteva i prateće dokumentacije onlajn, što operaterima i Ministarstvu olakšava komunikaciju i ubrzava proces izdavanja dozvola.

Osim toga, nedavno je usvojen i Program prilagođavanja na klimatske uslove, a razvijen je i digitalni atlas klime, koji će biti koristan alat u planiranju adekvatnih mera prilagođavanja.

Ovakvi projekti i inicijative jesu konkretni koraci koje Srbija preduzima kako bi se suočila sa problemom zagađenja, u ovom slučaju industrijskih postrojenja i sličnih kompanija, težeci ka ciljevima smanjenja emisija GHG za 33 odsto do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine. 

Energetski portal

Kakav je napredak EU u Strategiji za hemikalije u cilju održivosti

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropska komisija je u oktobru 2020. godine predstavila Strategiju EU za hemikalije u cilju održivosti (CSS), koja je deo šire inicijative za postizanje nultog zagađenja i ključni segment Evropskog zelenog dogovora. Povodom četvrte godišnjice ove Strategije, ministri životne sredine EU sastali su se kako bi razmotrili dosadašnji napredak Komisije. Kao zaključak, pozvali su na ubrzanje aktivnosti kako bi se ispunile obaveze i sprovedele ključne mere.

Ministri su posebno istrakli važnost revizije regulative REACH kao jednog od prioritetih zadataka i potrebnih koraka za ostvarenje ciljeva CSS-a. Pojašnjenja radi, REACH predstavlja skraćenicu za registraciju, evaluaciju, autorizaciju i organičavanje hemikalija. Ovu regulativu Evropska unije uvela je 2007. godine, a ona ima za cilj bezbedniju upotrebu hemikalija kako bi se smanjili rizici po zdravlje ljudi i životne sredine.

Takođe, ministri su pozvali na ograničavanje PFAS, takozvanih večnih hemikalija. Zabrana izvoza opasnih hemikalije koje su već zabranjene u Evropi, takođe se našla kao tema, a pored nje i potreba da se jača Evropska agencija za hemikalije (ECHA).

Pročitajte još:

Prema rečima Tatjane Santos, šefice politike za hemikalije pri Evropskom ekološkom birou (EEB), prošlo je četiri godine od obećanja Komisije da će regulisati opasno zagađenje, što prudužava izloženost ljudi toksičnim hemikalijama i uzrokuje ozbiljne zdravstvene posledice.

U izveštaju EEB-a iz aprila 2024. godine pod nazivom Od rizika do otpornosti: Navigacija ka budućnosti bez toksina (eng From Risk to Resilience: Navigating Towards a Toxic-Free Future), istaknuto je da Evropska unija nije ispunila svoje obaveze u vezi sa ovom temom. Štaviše, od 13 ciljeva iz pomenute Strategije, samo je jedan postignut u potpunosti, a takođe nisu sprovedene ni druge mere kao što je zabrana izvoza hemikalija koje nisu dozvoljene u Evropi, dok su ključne akcije u okviru Akcionog plana za PFAS na čekanju.

Energetski portal

Ušće Shopping Center: Kako smanjujemo aero-zagađenje primenom inovativnog sistema?

MPC Properties

Krajem februara 2024. godine, kompanija MPC Properties je u saradnji s Institutom „Mihajlo Pupin“ doo. Beograd u uz podršku UNDP i Ministrava zaštite životne sredine Republike Srbije, omogućila da se instalira inovativni energetski-neutralan sistem za smanjenje aero-zagađenja na platou ispred objekta iz svog portfolija, Ušće Shopping Centra.  Ovaj projekat, pored ekoloških efekata ima i širi društveni značaj budući da na taj način utičemo na širenje svesti o značaju očuvanja naše životne sredine, kao i da gradimo održivo okruženje, promovišemo Zelenu Agendu i korišćenje energije iz okolnih alternativnih izvora u što većoj meri. 

Kako funkcioniše izgrađeni energetsko-neutral sistem?

Foto: MPC Properties

Postavljen tako da može da koristi proizvedenu energiju iz alternativnih izvora – kinetičku energiju saobraćaja i energiju vetra, ovaj sistem omogućava funkcionisanje dva postrojenja za prečišćavanje vazduha u spoljašnjoj sredini, u okviru Ušće biznis kompleksa.. 

Od kraja februara do danas postignuti su preliminarni rezultati koji ukazuju na to da instalirani sistem ima dobre perspektive za generisanje dobrih rezultata u narednim godinama.

Ako razmatramo pokazatelje rada sistema za smanjenje aero-zagađenja, koji čine dva postrojenja postavljena na platou ispred ulaza u UŠĆE Shoppong Center, merenjima je u martu utvrđeno da sistem daje očekivane efekte s napomenom da prava merenja s analizom pozitivnog uticaja očekujemo tek u narednom periodu – od novembra 2024. do  marta 2025. godine. Naime, u vreme kada je sistem postavljen klimatske prilike su bile takve da su prosečne dnevne temperature bile iznad višegodišnjeg proseka za taj period godine. To je uzrokovalo minimalan intenzitet grejanja u našem gradu i  samim tim neznatan rad kotlarnica koje su najveći zagađičači gradskog vazduha. Uz to, u navedenom periodu su udari košave bili prilično izraženi tako da je realno aero-zagađenje bilo na granici tolerancije uticaja na zdravlje stanovništva. U takvim okolnostima, postrojenje za prečišćavanje vazduha nije moralo da radi u punom kapacitetu pa se očekuje da će u predstojećoj grejnoj sezoni biti moguće uraditi mnogo dublju analizu i projekciju efekata na duži vremenski period.

Pročitajte još:

S druge strane, energetski uređaji postavljeni u podzemnoj garaži UŠĆA i izvan, kod Ušće poslovne zgrade, dali su konkretnije pokazatelje. Radijalna vazdušna turbina je, na lokaciji na kojoj je postavljena, proizvela devetostruko više energije nego što je izmereno prvog meseca kada je turbina postavljena. Rezultati bi verovatno bili još ubedljiviji da je turbina povezana s realnim potrošačima kako je planirano (stanica za punjenje elektro-bicikala, personalnih uređaja, itd.), očekuje se da to bude realizovano u narednom periodu u saradnji s Institutom „Mihajlo Pupin“ iz Beograda koji su i projektovali i izradili ovu turbinu.

Podne prelaznice, postavljene na prvom nivou (-1) podzemne garaže su pokazale zavidnu otpornost prilikom korišćenja u toku proteklih 7 meseci koliko su u upotrebi. Posetioci UŠĆA su, dakle, prelaskom preko ovih prelaznica proizvodili električnu energiju. Uočeni su manji nedostaci uzrokovani montažom mehanike prelaznica što će u narednim  mesecima biti unapređeno. Razmišlja se o postavljanju još nekoliko ovakvih prelaznica kako bi svi ulazni pravci bili „pokriveni“ ovim uređajima za korišćenje alternativnog izvora – kinetičke energije vozila u pokretu. Takođe, trebalo bi u perspektivi osmisliti i realizovati povezivanje upravljačkog elektro-ormana podne prelaznice s realnim potrošačima u garaži (signalizacije, osvetljenja, ventilacije i sl.) što bi unapredilo sam sistem i približio ovu temu široj javnosti. 

Imajući u vidu prethodni pregled rezultata projekta, ističemo da kompanija MPC Properties posvećeno radi i s puno entuzijazma podržava i podstiče korišćenje alternativne, zelene energije i aplikacija u cilju višeg stepena održivosti naše životne sredine.  Radujemo se svim narednim koracima, kako na ovom projektu, tako i u svim budućim na kojima posvećeno radimo.

Izvor: MPC Properties

Promene u građevinskom sektoru – Stupanje na snagu pravilnika o otpadu

Foto-Ilustracija: Pixabay (hhach)
Foto-Ilustracija: Pixabay (anaterate)

Kako bi se unapredilo upravljanje građevinskim otpadom i smanjio broj nelegalnih deponija, u Srbiji će biti implementiran novi pravilnik koji će značajno promeniti način na koji se otpad iz građevinskih radova obrađuje i deponuje.

Pravilnik o uređenju, upravljanju, odlaganju i deponovanju građevinskog otpada u toku izvođenja radova, koji je doneo ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u skladu je sa nedavnim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, što zahteva strožu kontrolu i postupanje sa građevinskim otpadom tokom i nakon izvođenja radova, navodi se na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ključna odredba novog pravilnika je obaveza investitora da, pre dobijanja upotrebne dozvole, dokažu da je sav otpad predat ovlašćenim operaterima za tretman i skladištenje. Ova obaveza odnosi se na sve investitore čija su rešenja o građevinskim dozvolama izdata nakon 4. avgusta prethodne godine. Pored toga, pravilnik propisuje i da investitor mora priložiti dokument o kretanju otpada, što je preduvjet za izdavanje upotrebne dozvole.

Pročitajte još:

Zbog nedostatka licenciranih postrojenja za obradu i skladištenje otpada u nekim delovima zemlje, pravilnik pruža privremeno izuzeće od predaje ovog dokumenta, za investitore koji se nalaze u okruženju gde takva postrojenja nisu dostupna unutar prvih 50 kilometara. U ovakvim slučajevima, investitori su dužni dostaviti izjavu koju će proveriti nadležni organi, kao dokaz da u njihovom okruženju ne postoje potrebne infrastrukturne kapacitete.

Pravilnik takođe uvodi obavezno sačinjavanje Plana upravljanja građevinskim otpadom za sve radove na objektima određenih kategorija. Plan treba da obuhvati sve relevantne informacije o objektu koji se ruši, vrste materijala iz kojih je objekat sagrađen, kao i drugim podacima bitnim za postupanje sa otpadom koji nastane. Izvođači radova će, na osnovu Plana upravljanja, biti odgovorni za pravilno postupanje sa otpadom na gradilištu.

Ministar je takođe najavio planove za uvođenje novih propisa koji će regulisati obavezu korišćenja recikliranog građevinskog materijala pri rehabilitaciji i izgradnji puteva, što će dodatno doprineti zaštiti životne sredine i promociji principa cirkularne ekonomije.

Energetski portal

Potpisan ugovor za Program jačanja infrastrukture za navodnjavanje

Foto-ilustracija: Pixabay

U Vladi Srbije potpisani su ugovori o finansiranju tri značajna projekta. Jedan od ugovora odnosi se na Program jačanja infrastrukture za navodnjavanje, vredan 75 miliona dolara, a potpisani su i ugovori za finansiranje projekta BIO4 kampusa, za šta je namenjeno 65 miliona dolara, i za Projekat operatera prenosnog sistema EMS (faza 1), u šta će biti uloženo 65 miliona dolara.

Ugovore su potpisali Siniša Mali, ministar finansija i Sultan Abdulrahman Almaršad, izvršni direktor Fonda za razvoj Saudijske Arabije.

Kako je navedeno na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, realizacijom Programa jačanja infrastrukture za navodnjavanje stvaraju se tehničke mogućnosti za navodnjavanje blizu 9.000 hektara poljoprivrednih površina, što je značajno zbog uzimajući u obzir sve intenzivnije sušne periode.

Programom je predviđena II faza izgradnje podsistema Novi Slankamen, zatim podsistema Stari Slankamen, hidromeliracionog sistema „Surčinsko Donje polje” i II faza izgradnje distributivne mreže sistema za navodnjavanje „Jaseničke kapi“ na teritoriji opštine Topola.

Pročitajte još:

Prema rečima Aleksandra Martinovića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uspešnom realizacijom ovog programa biće ostvareni značajni pozitivni efekti na osnaživanje poljoprivredne proizvodnje. Ministar je top prilikom izrazio i uverenje da ovakva saradnja doprinosi jačanju partnerstva Republike Srbije i Kraljevine Saudijske Arabije.

Tri projekta, za koje su potpisani ugovori, finansiraće se iz kredita čiji je rok otplate 20 godina, po izuzetno niskoj fiksnoj kamatnoj stopi.

Energetski portal

1...141516...1.558Page 15 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs