Produžen rok za podnošnjenje zahteva na Prvi IPARD III javni poziv

22.06.2024

field-g3e6705a9c_1920 — Photo-Ilustration: Pixabay (fietzfotos)

Foto-ilustracija: Unsplash (Matthew Rumph)

Prvi javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u izgradnju i opremanje objekata, kao i podizanje višegodišnjih proizvodnih i matičnih zasada, u okviru IPARD III programa, objavljen 23. februara 2024. godine, sa Izmenom broj 1 Javnog poziva od 23. maja 2024., menja se u delu koji se odnosi na rok za podnošenje zahteva.

U skladu sa ovom Izmenom broj 2 Javnog poziva zahtev za odobravanje prava na podsticaje podnosi se do 26. jula 2024. godine.

Predmet ovog Javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u izgradnju objekta, izgradnju objekta sa opremanjem tog objekta, podizanje novog ili obnavljanje postojećeg višegodišnjeg proizvodnog zasada voća, podizanje novog matičnog zasada viših fitosanitarnih kategorija sadnog materijala voća, kao i novog matičnog zasada viših fitosanitarnih kategorija sadnog materijala grožđa. Investicije u nabavku opreme takođe mogu biti predmet ovog javnog poziva, ali samo u okviru investicije u izgradnju objekata, odnosno investicije u podizanje višegodišnjih proizvodnih i matičnih zasada.

Pročitajte još:

IPARD III PROGRAM – RASPISAN PRVI JAVNI POZIV ZA MERU 1

Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća, povrća, žitarica i industrijskog bilja, grožđa, jaja i ribarstva.

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva i ove Izmene javnog poziva dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Energetski portal

Dan Dunava u Novom Sadu – Održivi razvoj Podunavskog regiona

22.06.2024

reka - dunav — Foto-ilustracija: Unsplash (alex-meta)

Povodom obeležavanja Dana Dunava, održaće se javna diskusija na kojoj će stručnjaci iz Austrije i Srbije govoriti o održivom razvoju i saradnji podunavskih zemalja, uz fokus na EU Strategiju za Dunavski region kojom ove godine predsedava Austrija.

Događaj će biti održan 24. juna od 12 do 15 časova, na lokaciji Kulturna stanica Svilara, Novi Sad, Đorđa Rajkovića 6b.

Cilj je da se omogući platforma za diskusiju o ključnim pitanjima vezanim za životnu sredinu, poljoprivredu, upravljanje vodama, obrazovanje, mobilnost i turizam u Dunavskom regionu.

Događaju će prisustvovati i ambasador Austrije u Srbije Nj.E. Kristijan Ebner, koji će zajedno sa ostalim učesnicima davati izjave medijima pre početka diskusije, od 12 časova.

Govornici:

Laura Hohof, vođa međunarodnih projekata u Agenciji za zaštitu životne sredine Austrije i projekta EU4Green
Konrad Stania, šef odeljenja u Ministarstvu poljoprivrede Austrije i stručnjak za Austrijsko predsedavanje EU Strategijom za Dunavski region
Daniel Martinek, istraživač na Institutu za Dunavski region i Centralnu Evropu u Beču
Prof. dr Dragana Tomašević Pilipović, vanredna profesorka na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Moderator događaja je Majda Adlešić, eko preduzetnica i novinarka.

Dan Dunava u Novom Sadu organizuju Austrijski kulturni forum, EU info point Novi Sad i projekat EU4Green.

Izvor: EU4Green

Vreme je da „Pokažemo naše štrafte“

21.06.2024

EUROPE-Serbia-20of3E-1850-2023-BK — Foto: Show Your Stripes

Sa kalendarskim početkom leta obeležavamo i „Dan klimatskih štrafti“ – globalni događaj koji ima za cilj podizanje svesti o klimatskim promenama i razornom efektu gasova staklene bašte.

Ovog 21. juna „Dan klimatskih štrafti“ obeležavamo sedmi put zaredom, a kao i prthodnih godina, svi akteri društva pozvani su da se uključe u kampanju i pokažu svoje štrafte.

Prepozatljive pruge, čije boje variraju od svetloplave do crvene i bordo, čine slikovit prikaz promena temperature po godinama počevši od 1850. godine, odnosno od predindustrijskog perioda, sve do danas.

Klimatske štrafte osmislio je profesor Ed Hokins sa Univerziteta u Redingu, u saradnji sa naučnicima Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC). Svaka štrafta predstavlja jednu godinu, a plava i crvena boja odabrane su kako bi oslikale povećanje temperature koje svako može da razume.

Ideja ove globalne kampanje je da se vizuelni prikaz klimatskih promena učini što vidljivijim, pa su tako pojedinci pozvani da na svojim društvenim mrežama podele klimatske pruge, dok zgrade, mostovi i poslovni objekti mogu poprimiti ove prepoznatljive boje na jedan dan.

View this post on Instagram

A post shared by University of Reading (@uniofreading)

Na sajtu ShowYourStripes mogu se pogledati štrafte za bilo koju zemlju. Kada je reč o Srbiji, crvena i plava se smenjuju od 1860. godine, ali je od 2010. godine primetan značajan porast temperature jer se može videti samo crvena boja.

Prethodna godina bila je najtoplija, kako u svetu, tako i kod nas, a Svetska meteorološka organizacija (SMO) saopštila je da će 2024. godina verovatno biti još toplija.

Pročitajte još:

„2023. godina je bila najtoplija godina ikada. Ekstremni vremenski događaji i dalje su česti širom sveta. Potreba za rešavanjem klimatskih promena nikada nije bila hitnija“, poručila je generalna sekretarica SMO, Andrea Selest Saulo.

Klimatske štrafte imaju moć da globalno zagrevanje učine očiglednim i pozovu na hitne mere u cilju smanjenja emisija gasova staklene bašte i ublažavanja klimatskih promena. U suprotnom, SMO upozorava da nas očekuju još učestaliji i ekstremniji vremenski događaji, uključujući rekordne toplotne talase, jake oluje, velike suše i razorne požare širom sveta.

Energetski portal

Uspešno održana druga radionica ESG Lab-a

21.06.2024

IMG-20240619-WA0039 — Foto: Konfindustrija Srbija

U sredu, 19. juna, u prostorijama Envoy Conference, uspešno je održana druga radionica ESG Lab-a, u prisustvu velikog broja kompanija zainteresovanih za ESG teme.

Seminar je otvorila Silvija Herceg, zamenik direktora Konfindustrije Srbija i poželela dobrodošlicu specijalnom gostu ove sesije Lab-a, Udruženju banaka Srbije.

Slađana Sredojević, Sekretar Odbora za razvoj finansijskih tržišta i Odbora za edukaciju i ljudske resurse, i Slavica Drinić, Specijalista za upravljanje rizicima i kontrolu poslovanja banaka i poslovanje banaka sa pravnim licima u zemlji, ispred Udruženja banaka Srbije predstavile su upitnik koji će u narednom periodu sva pravna lica morati da popune zajedno sa svojom poslovnom bankom i koji će služiti za merenje doprinosa preduzeća u postizanju i implementaciji ESG standarda.

Nakon toga usledilo je obraćanje Sandre Živković, direktora odeljenja za ESG u Banca Intesa, ujedno i partner ESG Lab-a, koja je pojasnila gledište na temu rizika iz ugla banaka, kao i prikupljanja podataka koji se odnose na nefinansijsko izveštavanje.

Pročitajte još:

U drugom delu seminara, Marko Novaković, Senior Manager u kompaniji Deloitte i Edoardo Quieti, Project manager u SIAD grupa, partneri inicijative, predstavili su praktičan vodič za kompanije u kontekstu dekarbonizacije kao i dostupna tehnološka rešenja za postizanje ovih ciljeva.

Prezentacije i diskusije tokom seminara pokazale su važnost saradnje između kompanija, bankarskih institucija i ESG stručnjaka. Predstavljeni su konkretni alati i saveti za postizanje ESG ciljeva, što je doprinelo razmeni korisnih informacija. Zahvaljujemo svim učesnicima na angažovanju i konstruktivnoj diskusiji koja je doprinela unapređenju razumevanja i prakse u oblasti održivosti.

ESG Lab je inicijativa Konfindustrije Srbija koja se realizuje uz podršku Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) i u saradnji sa partnerima: Banca Intesa, Bureau Veritas, Deloitte, SIAD Group, advokatska kancelarija Sekulović i Business Intelligence Institute, koja ima za cilj pružanje praktične podrške malim i srednjim preduzećima u usvajanju i implementaciji ESG standarda i održive poslovne prakse.

Izvor: Konfindustrija Srbija

Danas se obeležava Evropski dan sunca

21.06.2024

sunce — Foto-ilustracija: Unsplash (Neora Aylon)

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Najduži i najsvetliji dan u godini pada 21. juna, zbog čega je simbolično i odabran za obeležavanje Evropskog dana sunca (eng European Solar Day). Ovu proslavu organizuje SolarPower Europe, zajedno sa preko 50 organizacija i udruženja, sa ciljem podizanja svesti o prednostima koje donosi solarna energija, ali i o stvaranju moćnog pokreta za Evropu na solarni pogon.

Evropski dan sunca, ove godine se fokusira na izgradnju solarne škole za sve.

,,Kretanje kroz svet u tranziciji zahteva od nas da budemo opremljeni znanjem i alatima da prihvatimo beskrajni potencijal solarne energije i preduzmemo kontrolu nad našom energetskom budućnošću’’, navodi se na sajtu SolarPower Europe.

Zvaničnom sajtu Evropskog dana sunca, možete pristupiti ovde.

Pročitajte još:

Solarna energija je najzastupljeniji obnovljiv izvor energije. Prema podacima SolarPower Europe, na nivou Evropske unije u 2023. godini instalirano je novih 59,9 GW solarnih fotonaponskih sistema. Govoreći o procentima, ova energija je ostvarila u prošloj godini porast od 40 odsto. Najuspešnija zemlja bila je Nemačka, a za njom idu Španija sa 8,2 GW i Italija sa 4,9 GW novih instalisanih kapaciteta.

Globalno posmatrajući, prema podacima OIE Srbija i SolarPower Europe, godišnje instalacije solarnih panela su porasle za 87 odsto u 2023. godini, u odnosu na godinu ranije i na taj način dostigle kapacitet od 1,6 TW.

Kada je reč o Srbiji, broj kupaca-proizvođača je u stalnom porastu, a ukupan broj registrovanih u ovom trenutku iznosi oko 3.200.

Energetski portal

Čisto iz ljubavi – Lidl uklonio iz prirode 90 tona otpada

21.06.2024

Čisto iz ljubavi_Goč 2 — Foto: Dejan Stojkov

Akcijom čišćenja prirode na planini Goč, kompanija Lidl Srbija obeležila je kraj ekološke akcije „Čisto iz ljubavi“. Tokom ovogodišnjeg ciklusa kompanija je uz podršku partnerskih organizacija uklonila 30 tona otpada iz prirode, dok je od samog nastanka projekta, uklonjeno više od 90 tona kroz više od 100 akcija u kojima je učestvovalo oko 3.900 volontera.

Na svečanom otvaranju izložbe posvećene projektu u Vrnjačkoj Banji, kroz fotografije lokaliteta u Srbiji predstavljeni su ovogodišnji postignuti rezultati prikazom stanja pre i posle sprovedenih akcija čišćenja.

Kompanija Lidl Srbija je kroz pomenuti projekat ove godine sprovela devet akcija čišćenja zajedno sa partnerom, ekološko humanitarnom organizacijom „Čepom do osmeha“, ali i finansijski podržala 11 lokalnih organizacija u njihovim akcijama čišćenja. Učinak ovog projekta meri se u tonama uklonjenog otpada, čistijoj prirodi i promeni svesti kojoj doprinosi. Tokom 2024. godine je preko 800 volontera uklonilo više od 30 tona otpada u akcijama širom Srbije, a 4,5 tone različitih matrijala će biti reciklirane.

Pročitajte još:

„Kao društveno odgovorna kompanija trudimo se da praktičnim primerima i direktnom ekološkom akcijom motivišemo javnost i pokrenemo pozitivne promene u društvu. Kao kompaniji nam je važno da mislimo o boljem sutra za buduće generacije, ali i njih da uključimo u održive i ekološke prakse. Zato smo i ove godine tokom projekta održali i eko-edukacije namenjene upravo najmlađima”, izjavila je Marija Kojčič, rukovodilac Korporativnih komunikacija Lidl Srbija.

Svi građani i posetioci Vrnjačke Banje imaće priliku da u narednih sedam dana pogledaju izložbu „Čisto iz ljubavi“ na otvorenom na Trgu Kulture, koja na slikovit način prikazuje kako zajedničkim snagama možemo okruženje učiniti boljim mestom za život.

„Zahvaljujemo se kompaniji Lidl koja nas je pozvala da prisustvujemo današnjoj izložbi koja će predstaviti rezultate ekološkog projekta ‘Čisto iz ljubavi’. Fascinirani smo da jedan projekat koji datira iz 2020. godine postigao takav rezultat a to je preko 90 tona otpada sa tendencijom daljeg sakupljanja. Veoma smo srećni što je predlog za čišćenje bila planina Goč, sa kojom imamo značajne investicione poduhvate. Kontinuirano ćemo podizati svest svakog pojedinca o očuvanju životne sredine“, izjavila je Tatjana Đurđević Stepanić, zamenica načelnika opštinske uprave Vrnjačka Banja.

Akciji čišćenja na Goču priključili su se i novinari iz Beograda, koji su zajedno sa volonterima uklonili otpad iz prirode planine Goč. Njihov doprinos nije bio samo u izveštavanju o događaju, već i učestvovanju u akciji, što naglašava zajedničku odgovornost prema očuvanju naše životne sredine.

Lidlov projekat „Čisto iz ljubavi“ deo je internacionalne strategije Švarc grupe „REset Plastic“, koja je usmerena na pet oblasti delovanja: od smanjenja upotrebe plastike, recikliranja plastike, povećane upotrebe reciklirane plastike, uklanjanja otpada iz prirode, do podsticanja ekoloških inovacija i edukacije u ovoj oblasti. Nastao je 2020. godine i fokusiran je na uklanjanje otpada iz prirode i recikliranje prikupljene plastike.

Izvor: Lidl

Proizvodnja i potrošnja plastike mogla bi da se utrostruči do 2060. godine?

20.06.2024

plastika , zagađenje , otpad — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

I dok se svakoga dana sprovode mere i akcije za smanjenje upotrebe plastike, Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), objavila je novi brifing pod nazivom Uloga plastike u evropskoj cirkularnoj ekonomiji (eng The role of plastics in Europe’s circular economy), koji ukazuje na predviđanja da će se potrošnja plastike povećati u Evropi, ali i na globalnom nivou.

Uz to, treba pomenuti i novi alat za monitoring, kao jedan od tematskih modula šire Laboratorije za merni okvir cirkularnosti EEA (eng Circularity Metrics Lab), koji posmatra napredak cirkularnosti plastike širom Evrope.

Podaci iz pomenutog brifinga, kao i oni dobijeni putem novog alata za monitoring, ukazuju na to da je potrošnja plastike u Evropi već velika, a da se očekuje da će rasti u skladu sa projektovanim povećanjem globalne proizvodnje plastke.

Tokom prethodne dve decenije došlo je do udvostručenja globalne proizvodnje i potrošnje plastike, a predviđa se da će se od danas do 2060. godine broj utrostručiti. Iako je u periodu od 2018. do 2020. godine zabeležen blagi pad potrošnje sa 58,8 miliona tona, na 56,6 miliona tona, to se pripisuje pandemiji COVID-19.

Sveukupno gledano, dva najveća potrošača plastike u 2020. godini u Evropi bili su sektor ambalaže i građevinarstva. Oni su činili više od polovine potrošnje, a za njima idu automobilska industrija, električni i elektronski uređaji, pribor za domaćinstvo i tekstilna industrija.

Pročitajte još:

Proizvodnja i potrošnja plastike dovodi do negativnih posledica po klimatske promene, životnu sredinu i biodiverzitet. Pod plastičnim otpadom se ne podrazumevaju samo plastične flaše ili kese. Veliki problem predstavlja i mikroplastika.

Ne zagađuje se samo onda kada svesno ne odložimo plastični predmet na namensko mesto, već do zagađenja dolazi i nesvesno, a uglavnom je tu reč o mikroplastici. Neki od primera mogu biti gume, tekstil ili boje. Naime, sitne čestice plastike ispuštaju se iz guma kao posledica njihovog trenja o površinu puta – habanje guma. Procene su da se na ovaj način godišnje ispusti između 360.000 i 540.000 tona mikroplastike. Tekstil takođe često sadrži plastiku, štaviše oko 60 odsto tekstila je napravljeno od nje. Tako usled proizvodnje, pranja ili upotrebe, ispusti se između 1.650 i 61.078 tona mikroplastike.

Upotreba bioplastike se povećava, kao i sama cirkularnost plastike, ali sve se ovo odvija nedovoljno brzo.

Kapacitet mehaničke reciklaže, kao procesa tokom kojeg se plastika pretvara u reciklate bez značajnih promena hemijske strukture, postoji u Evropskoj uniji. Međutim, i dalje se prikupljeni plastični otpad ne šalje u celini na reciklažu. Čak i onaj deo koji dospe do reciklaže, ne uspe ceo da bude recikliran. Od 100 odsto, oko 35 odsto se izgubi tokom procesa reciklaže.

Kako se navodi, reciklaža je dobar način da se smanji otpad od plastike, ali ono što je primarno jeste da do njega i ne dođe. Ovo se postiže samim smanjenjem proizvodnje plastike i pronalaženjem alternativnih materijala.

Katarina Vuinac

Kontramere Kine na podizanje carina za EV

20.06.2024

industrija automobila — Foto-ilustracija: Unsplash (laurel-and-michael-evans)

Foto-ilustracija: Unsplash (carlos-aranda)

Kineski proizvođači automobila pozvali su vlasti ove zemlje da podignu carine na uvoz automobila na benzinski pogon iz Evropske unije, a kao kontrameru nakon što je Evropska komisija saopštila da od jula uvodi dodatne carine u visini do 38,1 odsto na uvoz električnih vozila proizvedenih u Kini.

Na sastanku o kojem mediji bruje, kineski proizvođači EV su rekli svojoj Vladi da uvede tarife na sve uvezene luksuzne evropske automobile. Navodi se da Peking razmatra uvođenje carine od 25 odsto na uvezene evropske automobile sa benzinskim motorima zapremine 2,5 litara ili više kao odgovor na predlog EU.

Ovaj potez bi mogao uticati na popularne modele kao što su Mercedes S-Klase, Porše Kajen i BMW X7. Analitičari upozoravaju da su nemački proizvođači automobila najugroženiji potencijalnim kineskim carinama. Porše, koji uvozi automobile iz Kine, oslanjao se na tu zemlju za 25 odsto svojih prodaja u 2023. BMW i Mercedes su se oslanjali na uvoz za oko 15 odsto i 18 odsto svojih prodaja u Kini prošle godine.

Pročitajte još:

Asia Nikkei piše da privremene carine EU neće biti uvede pre 4. jula, a sada slede konsultacije Kine i EU kako bi pokušale da postignu zadovoljavajuće rešenje i izbegnu tarife u preostalom uskom vremenskom okviru. Navode da je najbolji način neka vrsta privremenog aranžmana upravljane trgovine, ali da takve vrste dogovora dugoročno donose loše aranžmane. Predviđa se da će proizvođači iz Evrope dobiti neku vrstu zaštite, a Kina smanjene najavljenih privremenih tarifa što bi u svakom slučaju oštetilo ovu industriju jer sebe smatraju hiper konkuretnim.

Evropa je prošle godine u Kinu izvezla 196.000 automobila s motorima zapremnine veće od 2,5 litara, za 11 odsto više nego u 2022. godine, podaci su Kineskog udruženja za lične automobile. U prva četiri ovogodišnja meseca, evropske kompanije izvezle su još 44.000 takvih vozila, za 12 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Vrednost evropskog izvoza automobila u Kinu prošle godine dostigla je 19,4 milijarde evra, prema podacima evropske statističke kancelarije, dok je EU iz Kine uvezla električna vozila u vrednosti 9,7 milijardi eura.

Mere koje Kina razmatra šire se van automobilske industrije, pa je ministarstvo trgovine Kine najavilo preispitivanje cena svinjetine i prerađevina od ovog mesa poreklom iz EU jer su neopravdano niske i najavili uvođenje dodatnih carina.

Jasna Dragojević

Uzlazna putanja koja treba da nas brine

20.06.2024

klimatski_proteti_globalno_zagrevanje_klimatske_promene — Foto-ilustracija: Unsplash (Harrison Moore)

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

„I dozvah sušu na zemlju, i na gore, i na žito i na vino i na ulje i na sve što zemlja rađa“, glasi jedanaesti biblijski stih Knjige proroka Ageja.

Suše, praćene ekstremnim vrućinama, koje odnose useve, stoku, pa i ljudske živote, nekada su pripisivane Božijem gnevu i drugim višim silama. Iako danas imamo bolje naučno razumevanje ovih vremenskih pojava, jedno je sigurno –opstanak ljudskog roda oduvek je zaivisio od vremenskih prilika, a naša planeta verovatno nikada nije iskusila ono ću nazvati „klimatski raj“.

Pa, ako je tako, čemu onda ovolika histerija oko klimatskih promena? Mediji su svakog leta preplavljeni vestima o toplotnim talasima i ektremnim vrućinama, što ne treba da nas čudi jer leto i treba da bude toplo, sa tom razlikom što se zadnjih godina ovim pojavama pripisuju klimatske promene.

Ovo može poslužiti kao slabo zasnovan argument kojim poričemo da klimatske promene uopšte postoje, a koji bi verovatno izgovorio neki zagovornik fosilnih goriva dok zadovoljno broji dolare.

Na žalost svih nas (a najviše naftnih profitera), klimatske promene su vrlo stvarne, a evo šta je neopkolebljiv dokaz.

Svake godine novi rekordi

Vesti o nemilosrdnom toplotnom talasu, koji je zahvatio gotovo celu Severnu Ameriku i Evropu, ažuriraju se iz sata u sat. U Americi je ovih dana temperatura išla do 43 stepena Celzijusa, u Meksiku – do 52!

Ni Evropa ne zaostaje kada su u pitanju ekstremne vrućine, a mediji javljaju da su trenutno najtoplije Rumunija i Srbija u kojima temperatura ide do 40. podeoka.

Na sreću, svima je dobro poznato kako treba da se nosimo sa velikim vrućinama – puno tečnosti, izbegavati boravak napolju i teške fizičke aktivnosti. Ništa što jedan dobar klima uređaj i rashlađeno piće ne mogu da reše, zar ne?

Iako je ovo donekle tačno, veći problem predstavlja pitanje – šta će biti iduće godine?

Ujedinjene nacije su saopštile da bi 2024. mogla oboriti prethodne rekorde iz 2023. godine, koja je bila najtoplija godina u istoriji merenja. Lani je prosečna globalna temperatura bila 1,48 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka, a naučnici očekuju da će ove godine po prvi put u istoriji globalna temperatura premašiti prag od 1,5 stepeni Celzijusa.

I još nešto: maj 2024. godine označio je i dvanaesti uzastopni mesec u kome je prosečna globalna temperatura bila najviša zabeležena otkako se vrše merenja. Slučajnost? Pre će biti – klimatske promene.

Jedno novo naučno istraživanje ukazuje na to da klimatske promene povećavaju šansu za pojavom toplotnih talasa i do 35 puta. Iako bismo velike vrućine svakako iskusili jer, kao što rekoh, leto je – klimatske promene izazvane gasovima staklene bašte čine ih dužim, intenzivnijim i još učestalijim.

Ako dozvolimo ovo kontinuirano zagrevanje planete do tačke nepovratnog, šta će biti sa svim živim bićima, a šta sa nama?

Zbog toga je jasno zašto objašnjenje za pojavu učestalih toplotnih talasa i drugih vremenskih neprilika ne treba da tražimo u prošlosti, već treba da gledamo u budućnost i sa pravom strahujemo od iste.

Milena Maglovski

Struja neće poskupeti ove godine, EPS kreće u reforme

20.06.2024

struja , račun , novac , pare — Foto-ilustracija: Unsplash (Recha Oktaviani)

U svim proizvodnim delovima i sistemu poslovanja EPS-a počinju strukturne promene. Dugo najavljivane reforme našeg najvećeg preduzeća omogućio je Plan transformacije koji je Skupština kompanije usvojila prošle sedmice.

Generalni direktor EPS-a Dušan Živković rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da su aktuelna geopolitička situacija i izazovi sa kojima smo se suočavali u prethodnom periodu, prvenstveno 2022. godine kao i energetska kriza, nametnuli novu realnost u energetici i kod nas i u svetu.

,,Energetske kompanije se suočavaju sa ključnim temama, koje se tiču i energetskog suvereniteta, energetske sigurnosti, promena kad su u pitanju zelena agenda i transformacija energetskog sektora u novo stanje. EPS tu vidi i potrebu da se menja, da krene u proces strukturnih reformi, da krene u transformaciju kompanije, kojima je prvenstveno cilj dugoročna finansijska stabilnost, dugoročna energetska sigurnost, ali i neophodne investicije koje to treba da prate“, istakao je Živković.

Svedoci smo i fluktuacije zaposlenih, takav je trend u svetu

,,To doživljavamo i u Srbiji i takođe taj segment je tema u okviru transformacije EPS-a. Bavićemo se fluktuacijom zaposlenih kroz proces jačanja ljudskih resursa, verujući da će transformacija kompanije u tom pravcu doneti boljitak i kompaniji, ali i građanima Srbije“, objašnjava Živković.

Prema njegovim rečima, to podrazumeva i određena operativna unapređenja poslovanja.

O višku zaposlenih u EPS-u

Odgovarajući na pitanje da li postoji bojazan da će biti višak zaposlenih u nekim segmentima proizvodnje, Živković napominje da to nije tema.

,,Ono što jeste tema to su novi procesi. Digitalizacija, obnovljivi izvori i verovatno fluktuacija zaposlenih, promene radnih mesta i dokvalifikacije. Tako da zaista to nije tema, već promene koje će strukturno pratiti, između ostalog, i ovaj segment s ciljem da svi zaposleni imaju sigurnost u narednom periodu“, podvukao je Živković.

Značaj trgovine strujom

U javnosti se već polemiše da transformacija donosi izdvajanje Direkcije za trgovinu strujom.

Direktor EPS-a još jednom ponavlja da to uopšte nije tema, a finansijska i energetska stabilnost jesu.

,,Značaj trgovine električnom energijom se zaista ne dovodi u pitanje i dolazak tog dela preduzeća, odnosno te funkcije pod moju nadležnost – generalnog direktora, samo svedoči koliki taj deo ima značaj u kompaniji“, ističe Živković.

Pročitajte još:

Zašto se struja uvozi

Živković napominje da bi na bazi usvojenih dokumenata u narednih godinu i po do dve godine trebalo obaviti implementaciju procesa transformacije EPS-a.

Počeli su remonti, hidrologija je dobra, a struja se uvozi.

,,Taj segment komercijalizacije kompanije podrazumeva i profit. Imamo dane, recimo kao što je bio i prošli vikend, kada cena na berzama bude na nivou od minus deset do pet pa do deset evra. Svakako da je to period kada treba sačuvati sopstveni resurs, treba sačuvati upravo i ovu hidrologiju i deponiju uglja i doći do relativno jeftine električne energije, koju kasnije možete plasirati u nekim drugim trenucima, kada je ona značajno skuplja, jer u večernjim satima megavat-sat zna da bude 200 evra“, objasnio je Živković.

O ceni struje

Jedan od važnih segmenata u transformaciji kompanije je i finansijska stabilnost, a ona će biti ostvarivana na ovaj način, da participiramo aktivno na tržištu električne energije, dodaje direktor EPS-a.

Ono što građane najviše zanima jeste cena struje. Živković kaže da struja neće poskupeti, izvesno ostaje ovakva, a to pokazuje finansijski izveštaj koji smo predstavili javnosti.

,,Nema osnova i razloga za povećanje cena električne energije ove godine“, izričit je Živković.

Obaveštenja za domaćinstva

Elektroprivreda Srbije je na 30.000 adresa domaćinstava poslala obaveštenja gde ih poziva da ažuriraju podatke.

Proces digitalizacije kompletnog snabdevanja naših potrošača je u toku kroz i portal Uvid u račun i razne aplikacije koje su dostupne. One takođe zahtevaju i jednoznačnost podataka o svakom kupcu, kaže on.

Ažuriranje baze je nešto što u tom smislu moramo da uradimo da bi svaki potrošač kroz korišćenje aplikacije imao jednoznačan podatak o sebi i mogao da se prijavi da bi znao sve o svojoj potrošnji struje, rekao je Živković.

Prema njegovim rečima, najpraktičnije je doći i dostaviti potpisan ugovor.

Majski računi i žalbe

Stigli su majski računi, ponovo se mogu čuti žalbe.

,,Ove žalbe su čak ispod prosečnih vrednosti koje imamo u poslednjem periodu na nivou od ovih 3,5 miliona potrošača koliko imamo, to je negde 0,19 procenata“, napomenuo je Živković.

Izvor: RTS

Nemačka zainteresovana za nove projekte u procesu energetske tranzicije Srbije

20.06.2024

vetar — Foto-ilustracija: Pixabay (Skitterphoto)

Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

O saradnji Nemačke i Srbije u oblasti energetike i energetske tranzicije, razgovarale su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i Anke Konrad, ambasadorka SR Nemačke u Beogradu.

Tom prilikom, ministarka je istakla da SR Nemačka duže od dve decenije pruža podršku Srbiji u procesu energetske tranzicije i da je zainteresovana za saradnju u novim projektima.

,,Srbija je zahvalna Nemačkoj, sa kojom je uspostavljeno klimatsko partnerstvo, na podršci u procesu energetske tranzicije, koji treba da omogući više kapaciteta iz obnovljivih izvora energije i zdraviju životnu sredinu za naše građane’’, navela je ona.

Prema njenim rečima, nemačko znanje i iskustvo u ovim procesima je veoma važno, posebno što će Srbija u ovoj godini usvojiti ključne strateške dokumente koji će trasirati put ka održivom energetskom sektoru u narednim decenijama.

,,Nemačka je opredeljena da poveća podršku Srbiji u konkretnim projektima kako bi se ubrzala energetska tranzicija i dostigli klimatski ciljevi definisani u Evropskoj uniji’’, prenela je ministarka.

Ministarka je istakla da je Nemačka razvojna banka (KfW) jedan od najvažnijih finansijskih partnera Srbije u energetskom sektoru i da je u saradnji sa ovom institucijom u toku izgradnja vetroparka „Kostolacˮ kapaciteta 66 MW, koji će biti na mreži u prvoj polovini sledeće godine.

Pročitajte još:

Ona je objasnila da će nas Transbalkanski koridor, koji je takođe u izgradnji, povezati sa susedima, omogućiti više kapaciteta iz OIE na mreži i smanjiti gubitke u prenosu.

Takođe, kako je ukazala, Ministarstvo podržava aktivnu ulogu građana u procesu energetske tranzicije kroz unapređenje uslova za kupce-proizvođače električne energije iz solarnih elektrana, u čemu je Nemačka ostvarila veoma dobre rezultate.

Ministarka je prenela i naša zemlja radi na nekoliko projekata u oblasti energetske efikasnosti u domaćinstvima, stambenim zgradama i javnim objektima, te da su u toku razgovori sa nemačkim partnerima koji su zainteresovani da ih podrže, kao i ulaganja u distributivnom sektoru.

Kada su u pitanju kritične mineralne sirovine, ona je naglasila da je interes države da se one koriste u najboljem interesu privrede i zaštite životne sredine, za šta je neophodna otvorena debata i ispunjavanje svih preduslova.

Prema njenim rečima, litijum je na nivou EU prepoznat kao veoma važna sirovina za energetsku tranziciju, ali je za Srbiju najvažnije da se projekti razvijaju u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine koji se primenjuju u EU i da u našoj zemlji ostane ceo lanac vrednosti koji će dati dodatni impuls za rast ekonomije i standarda građana.

Konrad je istakla da je za Srbiju veoma važno to što će ove godine usvojiti Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, i poručila da će Nemačka nastaviti da podržava Srbiju u tranziciji ka čistim izvorima energije.

Energetski portal

“Hum (Balkan) Investment Energy Summit”

20.06.2024

Foto: Udruženje „Drvni klaster „Namještaj i drvo“ – Sarajevo

Na lokalitetu “Bosanskih piramida” i “Kamenih kugli” – Bosna i Hercegovina, u periodu od 03. do 04. jula 2024. godine, održaće se dvodnevni događaj, regionalna konferencija “Hum (Balkan) Investment Energy Summit”- „Konferencija o obnovljivim izvorima energije (OIE), energetskoj efikasnostii zaštiti okoline” i Drvno – tehnološka konferencija.

Prvog dana konferencije, po četvrti put su domaćini piramide u Visokom, “park Ravne 2” gde će zajedno prisustvovati ovom jedinstvenom događaju mnogo kompanija, lokalnih zajednica, institucija, investitora i uveriti se zašto je ovo mesto koje zrači posebnom energijom najprivlačnije za najveće sportske i druge zvezde, a Bosna i Hercegovina kao poželjna destinacija za investicije u obnovljive izvore energije (OIE) sa svim svojim turističkim i privrednim potencijalima.

Pored najuspešnijih kompanija, učešće u događaju će uzeti i privredne Komore, institucije, investitori, ambasade i njihova privredna i razvojna odeljenja, predstavnici lokalnih zajednica, finansijskog sektora i drugi, tako da će ovo biti jedan od značajnijih događaja, posle otvaranja teniskog kompleksa i turnira na kojima je učestvovao i prvi reket sveta, Novak Đoković.

Ovo je prilika akterima događaja da se u direktnim razgovorima i panel diskusijama otvore svi aktuelni problemi u funkcionisanju OIE, direktivama Evropske unije i zakonskim regulativama regiona i investicijama u njih, a gde institucije sistema mogu adekvatno da deluju u cilju olakšanja poslovanja i stvaranja što boljeg poslovnog ambijenta, kao i uslova za nove investicije u OIE od kojih će neke od njih biti i predstavljene.

Glavne teme razgovora konferencije i diskusija biće prvenstveno usmerene prema aktuelnoj situaciji i direktivama EU i zakonskim regulativama, problemima u razvoju, kadrovima i investicijama u obnovljive izvore energije (OIE) i energetskom sektoru, strategijama i zaštiti životne sredine, novim investicijama i dobrim praksama u lokalnom ekonomskom razvoju i javnom privatnom partnertstvu, kao komparativnoj prednosti lokalnog ekonomskog razvoja. Poseban aspekt posvetiće se i mogućnostima novih domaćih i stranih investicija u BiH.

Diskusije će biti posebno fokusirane na teme:

Mehanizam prekograničnog usklađivanja ugljenika (Uredba EU o mehanizmu za prilagođavanje granice ugljenika (CBAM) usvojena je u maju 2023.godine. Od 1. januara 2026. sav uvoz aluminijuma, čelika, gvožđa, đubriva, električne energije, vodonika ili cementa u EU podleže CBAM-u, uz kazne-penale za nepoštovanje)
Zakonodavni okvir u BiH i direktive EU
Energetska efikasnost malih i srednjih preduzeća (MSP) i lokalnih zajednica
Energetska tranzicija u BiH i finansiranje
Energetske zajednice i razvoj tržišta električne energije
Nove delatnosti i investiranje u obnovljive izvore energije
Prezentacije vezane za obnovljive izvore energije
Budući događaji vezani za ovu oblast – učešće na sajmovima i organizacija sajmova i studijskih poseta

Nakon prezentacija i panel diskusija konferencije, predviđeni su i B2B poslovni razgovori i druženje i umrežavanje između učesnika događaja, obilazak parka i tunela, a da bi poslovni razgovori bili još uspešniji, naročito u pogledu novih investicija, planirani su dolasci i gostiju iz inostranstva.

Drugi dan događaja, predviđen je na lokalitetu fenomena “Kamene kugle” – Zavidovići gde je pronađena i najveća kamena kugla na svetu i koja je svojevrsna turistička atrakcija. Pored tema vezanih za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i zaštitu okoline, dodatne teme će biti vezane za pelete i biomasu i kogeneraciju (proizvodnju toplotne i električne energije iz biomase) ali i teme vezane za stanje na tržištu i perspektive šumarstva i zaštite okoline, drvne industrije, sertifikovanje, FSC, obrazovanje i drugo. Na ovom lokalitetu bajkovite šume sa kuglama i njenoj neposrednoj blizini, biće predstavljen i prvi energetski bazen. Takođe su predviđeni i susreti privrednika, a prateći događaj će biti i likovna kolonija vrhunskih slikara na temu kamenih kugli.

Svi zainteresovani mogu prisustvovati ovim događajima kao posetioci ili uzeti aktivno učešće kao govornici ili sa prezentacijama svojih projekata.

Informacije o prijavi i kontakti se mogu ostvariti putem mejla office@furniturewood.ba i info@e-ventexpo.com, kao i putem telefona na brojeve 00387 67 104 05 61 i 00387 62 324 495.

Ovaj događaj organizuje Udruženje privrednika Drvni klaster Bosne i Hercegovine ,,Namještaj i drvo” sa sedištem u Sarajevu i agencija i Business Club “EventExpo – KiK BiH sa partnerima: Spoljnotrgovinskom komorom BiH, Privrednom komorom FBiH, ,,Arheološkim parkom Bosanska piramida Sunca’’ sa dr. Osmanagićem, Dijapora Investom, Akademskom zajednicom, Ustanovom za stručno obrazovanje WMTA Banja Luka, Ministarstvom energetike FBiH, Ministarstvom finansija BiH, Većem stranih investitora, FIPA (Agencija za unapređenje stranih investija u BiH), Unijom lokalnih zajednica Zapadnog Balkana, Razvojnim agencijama, udruženjima privrednika i poslodavaca u BiH, Investicijskim fondovima, komercijalnim i razvojnim bankama, kompanijama, medijskim kućama i ostalima.

Izvor: Udruženje „Drvni klaster „Namještaj i drvo“ – Sarajevo

1...131415...1.514 Page 14 of 1.514

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM