Home Blog Page 14

U izradi novi nacrti zakona o zdravlju i zaštiti bilja

Foto-ilustracija: Unsplash (Sushobhan Badhai)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pokrenulo je izradu dva nacrta zakona – o zdravlju bilja i o sredstvima za zaštitu bilja – sa ciljem da unapredi bezbednost hrane, zaštitu biljne proizvodnje i uskladi propise Srbije sa pravilima Evropske unije. Javne sugestije na radne verzije oba akta prikupljaju se do 25. novembra 2025. godine.

Šta menja nacrt Zakona o zdravlju bilja

Nacrt novog Zakona o zdravlju bilja ima za cilj da modernizuje i ojača sistem kontrole biljnog zdravlja u Srbiji. Propis uvodi preciznije definicije uloga i nadležnosti Direkcije za nacionalne referentne laboratorije i drugih službenih tela, čime se obezbeđuje brža i efikasnija primena mera u slučajevima pojave štetnih organizama. Novi pristup kontroli, zasnovan na proceni rizika, posebno će doprineti bezbednosti uvoza i boljoj zaštiti domaće poljoprivredne proizvodnje. Uvođenjem novih kategorija profesionalnih subjekata i jasnijih kriterijuma za utvrđivanje karantinskih i nekarantinskih organizama, Srbija se usklađuje sa evropskim standardima, bez dodatnih troškova za privredu.

Pročitajte još:

Šta donosi nacrt Zakona o sredstvima za zaštitu bilja

Predloženi zakon uspostavlja potpun i stroži okvir za proizvodnju, promet i upotrebu pesticida i drugih sredstava za zaštitu bilja. Ključna promena je zahtev da svako sredstvo mora biti registrovano i prethodno procenjeno u pogledu efikasnosti, uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Uvode se i obavezne obuke za profesionalne korisnike, koji će morati da steknu sertifikate za bezbedno rukovanje i primenu. Zakon predviđa i redovne tehničke provere uređaja za prskanje i prvu izradu Akcionog plana za održivu upotrebu pesticida. Time se postiže bolja zaštita zdravlja i konkurentnost domaćih proizvođača, bez dodatnog finansijskog opterećenja građana.

Sledeći koraci i kako učestvovati

Radne verzije nacrta dostupne su za uvid stručnim organizacijama, udruženjima, privredi i svim zainteresovanim stranama. Predlozi i sugestije dostavljaju se elektronski najkasnije do 25. novembra 2025. Nakon prikupljanja komentara, Ministarstvo najavljuje doradu tekstova i upućivanje u dalju proceduru usvajanja.

Energetski portal

Volvo električni kamioni prešli 250 miliona kilometara

Foto: Volvo Truck

Volvo električni kamioni su do sada prešli više od 250 miliona kilometara otkako je kompanija 2019. godine lansirala svoje prve električne modele. Volvo je lider u segmentu električnih kamiona, sa više od 5.700 vozila isporučenih kupcima u 50 zemalja.

Od 2019. godine, flota Volvo električnih kamiona do sada je prešla više od 250 miliona kilometara u komercijalnom saobraćaju širom sveta. To je jednako 6.200 krugova oko Zemlje.

Kamioni učestvuju sa oko pet odsto u ukupnim globalnim ekvivalentnim emisijama CO₂, a električni kamioni na baterije predstavljaju važno sredstvo za smanjenje uticaja transporta robe na klimu. Da su istu udaljenost prešli kamioni na dizel, potrošili bi više od 78 miliona litara dizela. Zahvaljujući upotrebi električnih kamiona, emisije ugljen-dioksida iz izduvnih gasova smanjene su za 213.000 tona kubnih.

– Sjajno je videti ovaj razvoj i način na koji transportne kompanije prihvataju prednosti korišćenja električnih kamiona u svakodnevnom poslovanju. Električni kamioni smanjuju emisije i obezbeđuju udobnije i tiše radno okruženje za vozače – rekao je Roger Alm, predsednik kompanije Volvo Trucks – Ipak, svi znamo da prelazak na električna vozila napreduje suviše sporo. Nedostaju nam tržišni uslovi koji bi omogućili svim transportnim kompanijama da profitabilno dekarbonizuju transport. To se mora promeniti ako želimo da vidimo više električnih kamiona na putevima.

Pročitajte još:

Najveća tržišta za Volvo električne kamione su Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i SAD. Portfolio električnih kamiona kompanije obuhvata osam modela koji zadovoljavaju potrebe različitih delatnosti – od gradske distribucije i upravljanja otpadom do regionalnog transporta i građevinskih radova. Tokom šest godina elektrifikacije, kompanija je izgradila veliko iskustvo u optimizaciji korišćenja energije, punjenja i održavanja električnih kamiona. U 2026. godini, Volvo planira lansiranje teškog električnog kamiona sa dometom do 600 km po jednom punjenju.

U ponudi Volvo električnih kamiona nalaze se modeli: Volvo FL Electric, FE Electric, FM Electric, FM Low Entry, FMX Electric, FH Electric, FH Aero Electric i VNR Electric.

Strategija dekarbonizacije kompanije Volvo Trucks uključuje električne kamione na baterije i gorivne ćelije, kao i motore sa sagorevanjem koji koriste obnovljiva goriva, uključujući biogas i vodonik.

Izvor: Volvo Trucks

COP30 u srcu Amazonije – hoće li konferencija doneti konkretne akcije?

COP30
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Amazonija, poznata kao pluća planete i jedno od područja sa najvećim biodiverzitetom na svetu, ovog novembra postaje i centar globalne klimatske diplomatije. U njenom središtu, u brazilskom gradu Belemu, juče je otvorena 30. Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP30).

Simbolika ovogodišnje konferencije ogleda se u tome da je upravo ova lokacija istovremeno područje koje nas podseća na hitnost rešavanja klimatskih promena, ali i nadu za očuvanje zdravlja čitave planete.

Ovo je na svečanom otvaranju potvrdio i predsednik Brazila, ističući da je odluka da se COP30 održi u Belemu bila politička i simbolična – usmerena na to da pokaže da Amazonija nije samo tema za raspravu, već i deo rešenja za klimu.

Na zvaničnom sajtu konferencije izneta su tri stuba delovanja prema kojima treba da budu usmereni pregovori. Pre svega, treba istaći da je COP30 zamišljen kao COP implementacije – što znači da pažnja neće biti usmerena na donošenje novih, već na konkretno sprovođenje postojećih obaveza.

To potvrđuje i Akciona agenda (Action Agenda) koju je COP30 definisao kao način da se rezultati prvog Globalnog preispitivanja (Global Stocktake) pretoče u konkretne akcije. Reč je o mehanizmu koji je uveden Pariskim sporazumom iz 2015. godine. Njegova svrha je da na svakih pet godina proveri koliko svet napreduje u ispunjavanju ciljeva Pariskog sporazuma. Prvo globalno preispitivanje, koje je završeno na COP28 u Dubaiju, pokazalo je da svet nije na dobrom putu da ograniči globalno zagrevanje na 1,5 °C. Zbog toga COP30 nastoji da rezultate tog ispitivanja prevede u konkretne mere.

Imajući u vidu prethodno navedeno, tri stuba delovanja uključuju:

  1. Ispunjavanje klimatskih obaveza koje su zemlje već preuzele,
  2. Jačanje globalnog upravljanja klimom,
  3. Stavljanje ljudi u centar klimatskih odluka.

Kada je reč o poslednjem stubu, COP30 uvodi značajnije uključivanje dece i tinejdžera u samu klimatsku debatu i proces odlučivanja kroz različite mehanizme.

Pročitajte još:

Akciona agenda COP30

Akciona agenda ima šest tematskih stubova, u okviru kojih je ukupno 30 najvažnijih ciljeva. Stubovi obuhvataju:

  • Energetsku, industrijsku i transportnu tranziciju
  • Upravljanje šumama, okeanima i biodiverzitetom
  • Transformaciju poljoprivrede i prehrambenih sistema
  • Otpornost gradova, infrastrukture i vodnih resursa
  • Razvoj ljudi i društva
  • Podsticaje i akceleratore (mehanizme za ubrzanje akcija): finansije, tehnologije i kapaciteti

Kako bi se ostvarilo zamišljeno, formirano je 30 aktivacionih grupa koje će koordinisati sprovođenje ciljeva u okviru svakog od šest stubova.

COP30
Foto-ilustracija: Freepik (wahyu_t)

Akciona agenda takođe pruža priliku da se na COP30 podrže ciljevi održivog razvoja (SDGs) kroz rešenja koja promovišu klimatsku pravdu, smanjenje gladi i siromaštva, kao i uklanjanje strukturnih nejednakosti, uključujući one zasnovane na polu, rasi i socioekonomskom statusu.

Predsednik Brazila naglasio je da su svetu potrebne institucije koje su dorasle razmerama krize sa kojom se suočavamo. Zbog toga je istakao potrebu za osnivanjem Globalnog klimatskog saveta. Kroz povezanost ovog saveta sa Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija obezbedilo bi se bolje upravljanje i politička odgovornost među državama.

Rečenica predsednika koja je obeležila otvaranje COP30 bila je – Krećemo se u pravom smeru, ali pogrešnom brzinom. Zbog toga je važno da ova konferencija bude istorijska prekretnica i početak decenije sprovođenja Pariskog sporazuma.

NDC 3.0 i COP30

Na 30. Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama posebna pažnja biće posvećena trećoj rundi nacionalno određenih doprinosa (NDC 3.0). Kako je istaknuto na zvaničnom sajtu konferencije, NDC 3.0 moraju da budu progresivniji i ambiciozniji od trenutnih.

Prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), zabrinjavajuće je što oni ujedno mogu predstavljati i poslednju šansu da se svet postavi na putanju globalnih emisija u skladu sa ciljem Pariskog sporazuma od 1,5 °C.

Energetski portal

Ecomondo 2025 završen uz rast posećenosti i snažan fokus na inovacije i održivost

Foto: Italian Exhibition Group

Četvorodnevni Ecomondo 2025, vodeći evropski sajam zelene, plave i cirkularne ekonomije koji organizuje Italijanska izložbena grupa (IEG), završen je u Riminiju 7. novembra, ostavivši iza sebe najuspešnije izdanje u svojoj istoriji.

Ovogodišnje, 28. izdanje zabeležilo je rast ukupne posećenosti od 7 odsto, dok je broj stranih posetilaca porastao za 10 odsto. Na površini od 166.000 kvadratnih metara predstavilo se više od 1.700 izlagača, od kojih 18 odsto iz inostranstva, a događaj je privukao i preko 600 akreditovanih novinara, uključujući značajan broj međunarodnih medija.

U okviru saradnje sa Italijanskom trgovinskom agencijom (ITA) i Ministarstvom spoljnih poslova i međunarodne saradnje (MAECI) okupio je više od 800 kupaca i delegacija iz 65 zemalja. Najzastupljenije su bile delegacije iz Španije, Turske, Poljske, Rumunije, Srbije, Hrvatske, Bugarske, Tunisa, Maroka i Egipta, a događaj je podržalo i oko 90 međunarodnih udruženja. Rezultat je bio 3.800 poslovnih uparivanja, što ovaj sajam čini jednim od najznačajnijih evropskih poslovnih čvorišta za sektor zelene ekonomije.

Foto: Italian Exhibition Group

Više od 200 događaja posvećenih globalnoj ekološkoj tranziciji

Tokom četiri dana organizovano je preko 200 stručnih događaja, od kojih 70 u organizaciji Tehničkog i naučnog komiteta na čelu sa profesorom Fabiom Favom. Program je obuhvatio teme od upravljanja otpadom i kritičnim sirovinama, preko cirkularne tekstilne industrije i održivog finansiranja, do plave ekonomije, veštačke inteligencije u upravljanju resursima, bioenergije i posmatranja Zemlje.

Posebno su istaknuti razgovori o zelenim politikama u Mediteranu, kao i energetskoj tranziciji u Africi, kroz inicijative Mateijevog plana i program Misija 300, uz peto izdanje Afričkog foruma za zeleni rast.

Održano je i 14. izdanje Generalnih država zelene ekonomije, sa predstavljanjem Izveštaja o stanju zelene ekonomije 2025. godine. Prvi put, plenarna sesija drugog dana bila je u potpunosti na engleskom jeziku, što je dodatno istaklo globalni značaj događaja.

Pročitajte još:

Inovacije u centru pažnje

Ecomondo 2025 ponudio je i Inovacioni distrikt, poseban prostor namenjen startapovima, gde se predstavilo 40 visokotehnoloških kompanija iz Italije i sveta. Među njima i 20 startapova iz Tunisa i Maroka, odabranih u okviru projekta Luca Attanasio – Lab Innovates for Africa.

U okviru sajma dodeljena je i prestižna nagrada Lorenzo Cagnoni za najbolje zelene inovacije, koja je ove godine pripala sedam kompanija – po jednoj iz svakog ključnog sektora.

Sledeće, 29. izdanje Ecomondo sajma biće održano od 3. do 6. novembra 2026. godine u sajamskom centru Rimini, gde će ponovo okupiti svetsku zajednicu lidera, inovatora i kompanija posvećenih održivoj budućnosti.

Energetski portal

Mobilnost bez emisija: Slovenija daje do 7.200 evra za kupovinu električnih automobila

Foto-ilustracija: Pixabay/stux

Slovenci će za kupovinu novih ili polovnih električnih automobila u naredne dve godine moći ostvariti do 7.200 evra bespovratnih sredstava.

Ministarstvo za životnu sredinu, klimu i energiju je objavilo javni poziv za dodelu bespovratnih finansijskih podsticaja fizičkim licima sa stalnim prebivalištem u Sloveniji.

Cilj javnog poziva je podrška u prelasku na mobilnost bez emisija, kroz dodelu finansijskih podsticaja za kupovinu električnih vozila bez emisija CO₂ na ispustu.

Bespovratni podsticaj može se dodeliti za kupovinu vozila čija je prva registracija u Sloveniji izvršena od 1. januara 2025. nadalje, pre podnošenja zahteva.

Pročitajte još:

Polovno vozilo ne smije biti starije od 36 meseci, računajući od datuma prve registracije i datuma registracije vozila kod podnosioca zahteva. Za jedan zahtev, podnosilac može konkurisati za podsticaj za jedno vozilo.

Ukupna okvirna sredstva za sufinansiranje projekata iznose 15.6 miliona evra. Sredstva će se koristiti u 2025., 2026. i 2027. godini, a osigurava ih Evropska unija preko instrumenta za oporavak „NextGenerationEU” u okviru Fonda za oporavak i otpornost i plana oporavka i otpornosti (NOO).

Energetski portal

WWF Adria organizuje Treći Forum ekoloških politika – „Lokalna rešenja za (inter)nacionalne politike“

Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

WWF Adria organizuje Treći Forum ekoloških politika pod nazivom „Lokalna rešenja za (inter)nacionalne politike“, koji će se održati 18. novembra s početkom u 9.30 časova u Sali 1 Privredne komore Srbije u Beogradu.

Ovim događajem biće obeležen završetak projekta „Akcije Srbije u oblasti životne sredine, prirode i klime“ (BEZBEDNA priroda i klima / SAFE nature & climate), koji je podržan od strane Evropske komisije kroz Program podrške civilnom društvu. Projekat predstavlja direktan doprinos zajedničkim naporima Srbije u okviru globalne borbe za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama.

Forum će okupiti predstavnike institucija, lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva i međunarodnih partnera kako bi razmenili iskustva i predloge za unapređenje javnih politika u oblasti zaštite prirode, klime i održivog razvoja.

Događaj ima za cilj da ukaže na značaj lokalnih inicijativa kao ključnog pokretača promena u sprovođenju nacionalnih i međunarodnih ekoloških ciljeva.

Energetski portal

Pod pritiskom američkih sankcija: Bugarska pokušava da zaštiti svoju rafineriju

Foto-ilustracija: Unsplash (michael pointner)

Rafinerija „Lukoil Neftohim Burgas“, smeštena na obali Crnog mora, jedina je aktivna naftna rafinerija u Bugarskoj i jedno od najvećih i najmodernijih postrojenja te vrste na Balkanu, sa preko  190.000 barela dnevno. U vlasništvu je ruske kompanije Lukoil od 1999. godine, a njen značaj za bugarsku ekonomiju je ogroman, naročito u kontekstu doprinosa bruto domaćem proizvodu i prihodima državnog budžeta među privatnim kompanijama u zemlji.

Sirova nafta stiže morskim putem do terminala Rosenec, a zatim cevovodom do same rafinerije. Sankcije koje su Evropska unija i zapadne zemlje uvele Rusiji od 2022. godine značajno su ograničili poslovanje Lukoila. Iako je Bugarska tada dobila izuzeće koje je omogućavalo nastavak uvoza ruske sirove nafte morskim putem do kraja 2024. godine, kompanija nije preduzela korake da diversifikuje izvore snabdevanja, već je nastavila da koristi gotovo isključivo rusku naftu. Zbog toga je bugarska vlada preduzela niz mera: 2023. godine oduzeta je Lukoilu koncesija za upravljanje terminalom Rosenec (dodeljena 2011. na 35 godina), uveden je porez od 60 odsto na profit, zabranjen izvoz goriva proizvedenih iz ruske nafte i skraćen period izuzeća za uvoz ruske sirove nafte do 29. februara 2024. godine, objašnjeno je u saopštenju Instituta za Centralnu Evropu iz Poljske („Instytut Europy Środkowej“).

Pročitajte još:

Ipak, tokom novembra 2025. situacija se zakomplikovala. Bugarski parlament je u novembru 2025. usvojio zakon kojim se omogućava da država preuzme kontrolu nad rafinerijom „Lukoil Neftohim Burgas“ u vlasništvu ruske kompanije Lukoil. Ova odluka doneta je nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije Lukoilu, koje stupaju na snagu 21. novembra i mogle bi dovesti do obustave rada postrojenja.

Rafinerija „Lukoil Neftohim Burgas“ i dalje ostaje ključni proizvođač i dobavljač, ali njen budući status zavisiće od ishoda državne intervencije i pronalaženja novog strateškog partnera.

Energetski portal

Od 2026. prijave za subvencije geotermalne energije u Mađarskoj

Foto-illustracija: Pixabay (longdan91)

Mađarska ima značajan kapacitet čiste energije, koji je premašio 9 gigavata, ali geotermalna energija trenutno čini svega 2,7 MW. Ipak, prepoznajući njen potencijal, mađarska vlada pokrenula je Jedlik Ányos Energetski program, koji nudi ukupno 41 milijardu forinti (oko 105 miliona evra) za projekte zasnovane na geotermalnoj energiji.

Prvi poziv u okviru programa predviđa 12 milijardi forinti za sisteme koji proizvode električnu energiju i toplotu koristeći postojeće bušotine. Po projektu se može odobriti najmanje 1 milijarda forinti, a fond može biti iskorišćen i za jednu veću investiciju. Prijave će biti otvorene od 26. januara do 27. februara 2026. godine.

Pročitajte još:

Pored toga, planirani su i drugi geotermalni pozivi: 10 milijardi forinti bespovratne pomoći namenjene troškovima prvih bušenja, kao i 19 milijardi forinti u obliku kamatno oslobođenog kredita, koje industrijske kompanije mogu iskoristiti za geotermalne projekte proizvodnje toplote.

Gabor Czepek, zamenik ministra energetike, istakao je da Mađarska već sada spada među pet vodećih evropskih zemalja po korišćenju geotermalne energije.

Jedlik Ányos Energetski program, oslanjajući se na izvanredne domaće resurse, sa ukupno 41 milijardom forinti u okviru svojih konkursa, ima za cilj da dodatno ubrza širenje geotermalne energije u zemlji.

Energetski portal

Zajedno za sive vetruške i ljude – dm podržava očuvanje jedne od najugroženijih vrsta ptica u Srbiji

Foto: Milivoj Vasiljević

U okviru konkursa {ZAJEDNO} za održive ideje, kompanija dm drogerie markt podržala je, sa ukupnim fondom od preko pet miliona dinara, sedam izuzetnih projekata koji doprinose očuvanju prirode, učenju o održivosti i jačanju lokalnih zajednica. Među njima se ističe projekat Zajedno za sive vetruške i ljude, koji sprovodi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, sa ciljem da se zaštite globalno ugrožene vrste ptica – sive vetruške (Falco vespertinus).

Zašto su sive vetruške važne

Siva vetruška spada u grupu manjih sokolova i predstavlja strogo zaštićenu vrstu čija se populacija u Srbiji procenjuje na svega 100 do 150 parova, koji se nalaze uglavnom u Vojvodini. Njihov broj iz godine u godinu opada – zbog nestanka mesta za gnežđenje, intenzivne upotrebe pesticida i promena u poljoprivrednim pejzažima. Klimatske promene dodatno otežavaju njihov opstanak: dugotrajne kiše i oluje u periodu gnežđenja često uništavaju gnezda i onemogućavaju pticama roditeljima da pronađu dovoljno hrane.

Foto: Milivoj Vasiljević

Konkretni koraci za očuvanje

Zahvaljujući sredstvima koje je dm obezbedio na konkursu {ZAJEDNO} za održive ideje, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije postavilo je 100 drvenih kutija za gnežđenje na teritoriji Severnog i Srednjeg Banata, na područjima od međunarodnog značaja za ptice (IBA zone). Kutije su izrađene od materijala otpornih na vlagu i druge vremenske uslove, čime je obezbeđena njihova dugotrajnost i stabilnost u prirodnom okruženju. Projekat je obuhvatio i edukativne radionice za decu, kao i akciju čišćenja Parka prirode Rusanda, čime se dodatno podigla svest o značaju očuvanja biodiverziteta i prirodnih staništa.

Zajedništvo kao osnova održivosti

Podrškom ovom projektu dm nastavlja da pokazuje kako briga o očuvanju životne sredine i biodiverziteta nije samo deo poslovne strategije već je i vrednost koja se živi svakog dana. Projekat „Zajedno za sive vetruške i ljude” spaja stručnost ornitologa, entuzijazam lokalnih zajednica i posvećenost kompanije dm, stvarajući konkretne rezultate na terenu – nova sigurna mesta za gnežđenje i bolju budućnost za jednu od najugroženijih vrsta ptica u Srbiji.

Energetski portal

U Somboru obnovljeni drvoredi i najavljeni novi ekološki projekti

Foto: Grad Sombor

Sombor je, u okviru nacionalne ekološke kampanje Deluj za prirodu, postao bogatiji za 123 nove sadnice. Na Apatinskom putu obnovljeni drvoredi uključili su 92 javora, sedam platana, četiri fotinije, pet liriodendrona, pet likvidambara, pet japanskih trešanja i pet ukrasnih jabuka.

Kako je istaknuto na sajtu Grada, cilj akcije bio je podizanje svesti o važnosti zaštite životne sredine i aktivnog delovanja građana, angažovanjem dece i mladih u ekološkim aktivnostima.

Zbog toga su u sadnju bili uključeni učenici Osnovnih škola Bratstvo-jedinstvo, Dositej Obradović, Avram Mrazović i Škole za osnovno i srednje obrazovanje Vuk Karadžić, kao i Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama grada Sombora.

Pročitajte još:

Prema rečima Sare Pavkov, ministarke zaštite životne sredine, u ovom gradu će u narednom period početi izgradnja regionalnog centra za upravljanje otpadom.

– Uključivanje Sombora u Nacionalni program čvrstog otpada kroz Regionalni centar Rančevo predstavlja veliki korak ka modernom i održivom upravljanju otpadom – rekla je ministarka.

Pored toga, u ovoj godini će biti završena zamena kotlarnice u svečanoj sali u Gradskoj kući u Somboru, koja je prešla na ekološki prihvatljiviji energent, kao i rekultivacija parka u Kolutu.

Energetski portal

Predstavljeni nacrti tri nova zakona o gasu, nafti i obaveznim rezervama

Foto-ilustracija: Unsplash (sebastian-morelli-peyton)

Kvalitet i sigurnost snabdevanja, kao i usaglašavanje sa propisima EU, ciljevi su donošenja tri nova zakona o gasu, nafti i obaveznim rezervama, poručio je pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Saša Koković na javnoj raspravi.

Cilj donošenja tri nova zakona – o nafti, o gasu i o obaveznim rezervama nafte, naftnih derivata i gasa – jeste veća sigurnost, kvalitet i pouzdanost snabdevanja domaćeg tržišta, kao i usaglašavanje sa propisima Evropske unije u ovim oblastima, rekao je pomoćnik ministarke rudarstva i energetike za naftu i gas Saša Koković na završnoj javnoj raspravi o tri nacrta zakona, održanoj u Domu inženjera „Nikola Tesla“ u Beogradu.

„Posebna pažnja posvećena je obezbeđivanju sigurnosti snabdevanja, uključujući i mere koje se preduzimaju u slučaju poremećaja u radu transportnog ili distributivnog sistema ili poremećaja na tržištu. Takođe, uređuje se i postupak sertifikacije operatora gasnog skladišta kod Agencije za energetiku. Usvajanje zakona treba da doprinese i usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa regulatornim okvirom EU, kao i saradnji zemalja u regionu u slučaju krize u snabdevanju“, naveo je Koković, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Pročitajte još:

Prema Nacrtu zakona o obaveznim rezervama nafte, derivata nafte i prirodnog gasa, nosilac aktivnosti u vezi sa formiranjem, održavanjem, investiranjem i izveštavanjem o obaveznim rezervama ovih energenata je Ministarstvo rudarstva i energetike, odnosno Uprava za rezerve energenata u njegovom sastavu.

Prema međunarodno preuzetim obavezama, obavezne rezerve naftnih derivata treba da dostignu nivo od 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje, po većoj količini, a koriste se na osnovu odluke Vlade i aktiviranja akcionog plana.

Nacrt zakona takođe utvrđuje, kao nacionalnu obavezu, držanje obaveznih rezervi prirodnog gasa.

„Obavezne rezerve gasa formiraju se za slučaj kada je ugrožena sigurnost snabdevanja prirodnim gasom. Visina obaveznih rezervi utvrđuje se za period od pet kalendarskih godina, a odluku o njihovom puštanju na tržište i sprovođenju mera donosi Vlada“, naveo je Koković.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o gasu, Nacrtu zakona o nafti i Nacrtu zakona o obaveznim rezervama nafte, derivata nafte i prirodnog gasa održava se u periodu od 20. oktobra 2025. godine do 10. novembra 2025. godine.

Izvor: RTS

Sutra počinje COP30 u Brazilu – najviši klimatski pregovori

COP30
Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Od 10. novembra 2025. godine grad Belem, u brazilskoj saveznoj državi Para, biće domaćin 30. Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP30), koja će trajati do 21. novembra.

Ovo je važna prilika za Brazil da pokaže koliko je njegova pozicija značajna u pregovorima o klimatskim promenama i da predstavi napredak koji ostvaruje u oblastima obnovljivih izvora energije i smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.

COP30
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

COP30 će okupiti lidere, ministre, diplomate, predstavnike Ujedinjenih nacija, naučnike, privrednike, nevladine organizacije, aktiviste i druge članove civilnog društva iz više od 190 zemalja.

Prema podacima dostupnim na zvaničnom sajtu Konferencije, Brazil je sa pripremama započeo u januaru 2025. godine, kada je brazilski diplomata Andre Korea do Lago preuzeo predsedavanje COP30.

Usredsređen na nauku, multilateralnu saradnju i konkretne korake, Brazil nastoji da COP30 pretvori u globalnu prekretnicu u sprovođenju Pariskog sporazuma. Tokom svog predsedavanja, zemlja ističe nekoliko ključnih prioriteta:

  • Amazon kao jedno od glavnih rešenja u borbi protiv klimatskih promena,
  • obezbeđivanje pravednog finansiranja za zemlje u razvoju,
  • podsticanje pravednih i inkluzivnih tranzicija,
  • integrisanje klimatskih, biodiverzitetskih i socijalnih politika u jedinstven okvir delovanja.

Pročitajte još:

Glavne teme COP30

  • 10–11. novembar: Adaptacija, gradovi, infrastruktura, voda, otpad, lokalne vlasti, bioekonomija, cirkularna ekonomija, nauka, tehnologija i veštačka inteligencija.
  • 12–13. novembar: Zdravlje, poslovi, obrazovanje, kultura, ljudska prava, informacijski integritet i Global Ethical Stocktake.
  • 14–15. novembar: Energetska, industrijska i transportna transformacija, trgovina, finansije i karbonska tržišta.
  • 17–18. novembar: Šume, okeani i biodiverzitet, uz fokus na domorodačke narode, lokalne zajednice, decu, mlade i mala preduzeća.
  • 19–20. novembar: Hrana, poljoprivreda, jednakost, žene, rodna ravnopravnost, afro-potomci i turizam.

Ceo događaj biće podeljen na tri glavne zone. Plava zona predstavlja zvaničan prostor Ujedinjenih nacija u kojem će se održavati glavni pregovori između država. Zelena zona biće otvorena za javnost, uz prateće događaje, izložbe i debate koje će organizovati nevladine organizacije, kompanije i drugi akteri. Treću celinu čine prateći događaji, koji će uključiti forume, tehničke sastanke i panele koje će organizovati različite institucije i interesne grupe.

COP30 će biti usmeren na prelazak sa obećanja na konkretne mere i sprovođenje preuzetih klimatskih obaveza, sa glavnim ciljem ograničavanja globalnog zagrevanja na 1,5°C. Važan deo konferencije biće i predstavljanje ažuriranih nacionalnih planova država (NDCs), koji donose nove i ambicioznije ciljeve klimatskih akcija.

Debate će biti dostupne javnosti putem prenosa uživo na digitalnim platformama, partnerskim TV kanalima i zvaničnim nalozima događaja i brazilske vlade na društvenim mrežama.

Energetski portal

Digitalizacija je ključ za sigurnu i održivu distribuciju energije

Foto: Siemens
Foto: ljubaznošću Bojana Jankovića

Energetski sektor prolazi kroz najdinamičniju transformaciju u poslednjih nekoliko decenija. Potreba za većom efikasnošću, stabilnim snabdevanjem i smanjenjem negativnog uticaja na životnu sredinu dovela je do toga da digitalizacija postane nezaobilazni deo svakog modernog elektroenergetskog sistema. O tome kako Siemens odgovara na ove izazove, razgovaramo sa Bojanom Jankovićem, rukovodiocem organizacione jedinice Electrical Products u Siemens d. o. o. Beograd.

Energetski sektor se suočava sa brojnim izazovima, od rasta potrošnje do potrebe za većom održivošću. Kako Siemens odgovara na te zahteve?

– Danas je važnije nego ikada da obezbedimo stabilno, efikasno i održivo snabdevanje energijom. U Siemensu smo razvili koncept inteligentne distribucije električne energije na niskom naponu, koji koristi digitalizaciju da poveća efikasnost, smanji troškove održavanja i unapredi bezbednost sistema. Na taj način, digitalizacija ne predstavlja samo tehnički dodatak već ključnu kariku u energetskoj tranziciji.

Osim toga, Siemens primenom svog tzv. DEGREE okvira kroz precizne smernice i ciljeve duž celog lanca poslovanja kreira siguran hod ka održivosti: ovaj pristup podrazumeva, recimo, cirkularni dizajn proizvoda, prediktivno održavanje, optimizaciju pre realizacije pomoću tehnologija poput „digitalnog blizanca”, itd.

Jedan od najčešće spominjanih pojmova je energetska efikasnost. Kako digitalizacija niskonaponskih postrojenja konkretno pomaže u tom segmentu?

– Da bismo smanjili potrošnju, moramo znati gde se tačno energija koristi. Naša rešenja za nadzor i merenje omogućavaju potpunu transparentnost. U praksi to znači da korisnici mogu da prepoznaju „energetske džepove”, mesta gde se energija troši neefikasno, i da optimizuju svoje procese. Na osnovu iskustava iz industrije, digitalni monitoring može doneti i do 30 odsto uštede energije, što je ogromna prednost kako za kompanije, tako i za društvo u celini.

U FOKUSU:

Osim ušteda, važan izazov je i održavanje sistema. Šta donose Siemensova rešenja?

– Tradicionalni pristup, čekati da se kvar dogodi pa reagovati, danas više nije prihvatljiv. Svaki prekid snabdevanja znači gubitke i za operatere i za korisnike. Zato naši sistemi omogućavaju preventivno i prediktivno održavanje, koje podrazumeva prikupljanje podataka u realnom vremenu, njihovu analizu i predviđanje potencijalnih kvarova. Na taj način se dostupnost sistema može povećati i do 15 odsto, uz istovremeno smanjenje troškova održavanja.

Digitalizacija donosi i nove rizike, pre svega sajber napade. Kako ih rešavate?

– Upravo tako, kada sistemi postanu digitalni, automatski postaju i meta. Zato primenjujemo princip defensein-depth, odnosno višeslojnu zaštitu. To znači da se sigurnost obezbeđuje na više nivoa, od fizičkog obezbeđenja postrojenja, preko zaštite komunikacionih mreža, pa sve do sajber funkcija integrisanih u same uređaje. Time obezbeđujemo da distribucija energije bude pouzdana, bezbedna i otporna na napade.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA

Bugarska i Severna Makedonija dogovorile izgradnju zajedničkog železničkog tunela

Foto-ilustracija: Pixabay

Bugarska i Severna Makedonija potpisale su danas sporazum o pripremi, izgradnji i radu prekograničnog železničkog tunela duž Koridora VIII, infrastrukturnog projekta od velikog regionalnog značaja. Sporazum su potpisali zamenik premijera i ministar saobraćaja i komunikacija Bugarske Karađov, i zamenik premijera i ministar saobraćaja Severne Makedonije Nikoloski.

Evropska komisija, koja projekat podržava značajnim finansijskim sredstvima, saopštila je da potpisivanje predstavlja važnu prekretnicu za obe zemlje, širi region Zapadnog Balkana i Evropsku uniju.

Tunel Koridora VIII biće izgrađen tačno na granici između Bugarske i Severne Makedonije, na pravcu:

Đueševo (Bugarska) – Deve Bair (Severna Makedonija).

Planirani tunel biće deo Trans-evropske transportne mreže (TEN-T) i spada u vodeće inicijative EU u okviru programa Globalna kapija. Kada bude završen, očekuje se da projekat donese značajne društvene i ekonomske koristi i doprinese boljoj povezanosti regiona. Evropska komisija naglasila je i da zajednički rad na ovakvim prekograničnim infrastrukturnim projektima jača dobrosusedske odnose Bugarske i Severne Makedonije, što je važan element u procesu pristupanja Severne Makedonije EU.

Energetski portal

Na Vlasinskom jezeru postavljen splav za gnežđenje strogo zaštićenih čigri

Foto-ilustracija: Unsplasj (Kiran Kumar)

Na Vlasinskom jezeru postavljen je prvi specijalizovani splav za gnežđenje običnih čigri, strogo zaštićene i ugrožene vrste ptica, zahvaljujući saradnji kompanije Henkel Srbija, Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) i Turističke organizacije opštine Surdulica, upravljača Predela izuzetnih odlika Vlasina.

Splav je postavljen u blizini lokaliteta Blato i od proleća će predstavljati sigurno mesto za gnežđenje obične čigre (Sterna hirundo), beličaste ptice prepoznatljive po crvenom kljunu i nogama. Reč je o vrsti koja se hrani sitnom ribom i zglavkarima, a gnezdi se kolonijalno na prirodnim ostrvima i sprudovima – staništima koja su u Srbiji sve ređa zbog izgradnje obaloutvrda, regulacije vodotokova, vađenja šljunka i velikih kolebanja vodostaja.

Procene pokazuju da se u našoj zemlji gnezdi svega 100 do 200 parova obične čigre, zbog čega ova vrsta ima status ranjive (VU) prema IUCN kriterijumima. Novi splav, veličine 6×4 metra i prekriven slojem šljunka koji imitira prirodne uslove, pruža stabilno, bezbedno i izolovano mesto za gnežđenje, uz ogradu koja štiti od predatora i rizika od poplava.

– Postavljanje splava bilo je izuzetno zahtevno, ali zahvaljujući podršci kompanije Henkel, upravljača i lokalne zajednice uspeli smo da obezbedimo potpuno funkcionalnu platformu. Nadamo se da ćemo već naredne sezone videti prve mladunce – rekao je Slobodan Marković, ornitolog DZPPS-a.

Pročitajte još:

Veštačke gnezdeće platforme širom Evrope već su se pokazale kao efikasan način očuvanja populacija čigri, a ovaj projekat predstavlja prvi takav poduhvat u Srbiji. Henkel Srbija ističe da je reč o delu šire strategije održivosti i podrške regenerativnim ekosistemima.

– Čigre su simbol čiste i zdrave prirode, jer tamo gde one žive voda je čista, a ekosistem je u ravnoteži. Ovim projektom želimo da doprinesemo očuvanju biodiverziteta i da podignemo svest o tome koliko su priroda i čista voda važni za sve nas – navela je Aleksandra Radovanović iz kompanije Henkel.

DZPPS apeluje na posetioce Vlasine da ne prilaze platformi, ne koriste dronove i ne stvaraju buku u njenoj blizini kako bi se izbeglo uznemiravanje ovih osetljivih ptica tokom gnežđenja.

Ovaj projekat predstavlja važan korak ka dugoročnoj zaštiti običnih čigri u Srbiji i može poslužiti kao inspiracija za postavljanje sličnih splavova na drugim vodenim površinama u zemlji.

Energetski portal

Subvencije za prenosnu mrežu i nova industrijska tarifa u Nemačkoj?

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-kucharski)

Nemačka vlada predstavila je nacrt zakona kojim se predviđa državna subvencija za troškove prenosne mreže u 2026. godini, sa ciljem da se ublaže pritisci rasta cena električne energije i smanji finansijsko opterećenje za potrošače i privredu. Dokument pod oznakom Drucksache 21/018/2101863 objavljen je krajem septembra 2025. godine kao deo priprema za budžetski i regulatorni okvir za narednu godinu.

U uvodnom delu nacrta navodi se da troškovi prenosa električne energije – koji nastaju transportom struje kroz visoko- i ekstra-visokonaponske vodove do krajnjih kupaca i distributivnih mreža – predstavljaju značajan deo ukupne cene koju plaćaju domaćinstva i preduzeća. Vlada zato smatra da je potrebno delimično rasterećenje mrežnih naknada, kako bi se doprinosilo snižavanju ukupnih troškova nabavke električne energije.

Prema predloženom rešenju, operatori prenosnog sistema trebalo bi da dobiju ukupno 6,5 milijardi evra subvencija zasnovanih na planiranim troškovima za 2026. godinu. Ova mera omogućila bi državi da pokriva deo troškova prenosne mreže (Übertragungsnetzkosten), čime bi se snizile mrežne naknade i tako indirektno umanjila cena struje za sve kupce – i domaćinstva i privredu. Za razliku od ciljanih industrijskih podsticaja, reč je o sistemskoj meri širokog obuhvata, koja se odnosi na celokupno tržište električne energije.

U nacrtu se navodi da ne postoje alternativne mere koje bi u kratkom roku mogle postići isti efekat u ublažavanju troškova energije.

U delu o budžetskim implikacijama precizira se da će subvencija biti finansirana sredstvima Fonda za klimu i transformaciju, uz napomenu da nema dodatnih finansijskih efekata na savezni budžet.

Reakcija BDEW-a: Podrška meri, ali i upozorenja o nužnim ulaganjima

Foto-ilustracija: Unsplash (BLAGOV)

Nemačko udruženje energetske i vodoprivredne industrije (BDEW) objavilo je nedavno saopštenje da podržava zakonsko uređenje subvencije za stabilizaciju naknada prenosne mreže u 2026. godini, ističući da će predloženo rešenje rasteretiti sve potrošače, uključujući korisnike distributivnih mreža.

Udruženje, međutim, naglašava da energetska tranzicija i postizanje klimatske neutralnosti zahtevaju opsežna ulaganja u proširenje i modernizaciju prenosnih i distributivnih mreža. BDEW upozorava da se razvoj mrežne infrastrukture mora uskladiti sa ubrzanim širenjem obnovljivih izvora energije, elektrifikacijom transporta i transformacijom sektora grejanja.

U saopštenju se ističe da ulaganja u mreže stvaraju dugoročne regionalne koristi, otvaraju nova radna mesta i obezbeđuju pouzdanu i bezbednu infrastrukturu prilagođenu promenljivim potrebama kupaca.

BDEW takođe poziva političke donosioce odluka da jasno komuniciraju da efekti subvencija neće biti jednaki za sve kupce, jer struktura mrežnih naknada varira u zavisnosti od nivoa i tipa priključka. Ipak, udruženje ocenjuje da su planirane olakšice „važan i opravdan instrument“.

U tri komentara na nacrt, BDEW posebno naglašava potrebu za:

  • hitnim usvajanjem zakona, kako bi se izbegla pravna nesigurnost i višestruka prilagođavanja cena početkom 2026,

  • obezbeđivanjem da isplata subvencija operatorima ne bude ugrožena proceduralnim komplikacijama,

  • proširivanjem pravila lakšeg prenosa troškova i na slučajeve povećanja mrežnih naknada, jer je reč o troškovima koje snabdevači ne kontrolišu.

Posebna tarifa za velike potrošače?

Nemačka paralelno priprema i drugu, potpuno odvojenu meru, namenjenu isključivo energetski intenzivnoj industriji. Ovaj instrument se razlikuje od sistemske subvencije mrežnih naknada, jer je reč o ciljanoj pomoći za kompanije sa visokom potrošnjom električne energije.

Planirana industrijska cena struje trebalo bi da stupi na snagu 1. januara 2026. godine i podrazumeva uvođenje posebne, znatno niže tarife namenjene velikim potrošačima u prerađivačkoj industriji i teškoj proizvodnji. Cilj ove mere je da se kompanijama obezbedi veća predvidljivost, ublaže posledice dugotrajnog rasta cena struje, ojača konkurentnost i spreči premeštanje proizvodnih kapaciteta van zemlje.

Ministarka ekonomije Katerina Rajhe navela je da je ovaj program u završnoj fazi usaglašavanja sa Evropskom komisijom, jer se radi o modelu državne pomoći koji mora biti potpuno usklađen sa pravilima EU.

Za razliku od opšte subvencije prenosnih troškova, kojom se rasterećuju svi korisnici, ova industrijska tarifa odnosi se samo na ograničeni krug velikih energetskih potrošača i predstavlja dodatni, specijalizovani instrument podrške.

Energetski portal

1...131415...1,670Page 14 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs