Černobilj četiri decenije kasnije: Šta nova analiza otkriva o radioaktivnim česticama u zemljištu

Četiri decenije nakon nuklearne katastrofe u Černobilju, u zemljištu oko nekadašnje elektrane i dalje se nalaze mikroskopske radioaktivne čestice. Novo istraživanje naučnika iz Nemačke pokazalo je da su neke od njih zadržale veliki deo prvobitne kristalne strukture, što ukazuje na to da se sporije hemijski raspadaju i rastvaraju, pa i sporije oslobađaju radionuklide u okolinu, nego što se očekivalo.

Stručnjaci Helmholcovog centra u Drezden-Rosendorfu (HZDR) i Univerziteta u Hanoveru analizirali su šest radioaktivnih čestica prikupljenih na dve lokacije u černobiljskoj oblasti. Rezultati su pokazali iznenađujuću postojanost pojedinih čestica, čak i nakon 40 godina izloženosti spoljašnjim uslovima.

Eksplozija reaktora 26. aprila 1986. oslobodila je velike količine radioaktivnog materijala, koji se raspršio u okolini. Među ostacima ima i čestica veličine od osam do 50 mikrometara, čije ponašanje zavisi od hemijskog sastava i načina nastanka, navedeno je u saopštenju HZDR-a.

Naučnici razlikuju tri osnovne grupe ovih čestica. Prva grupa obuhvata čestice slične nuklearnom gorivu, odnosno uranijum-dioksidu. Druga grupa obuhvata čestice u kojima je gorivo delimično ili potpuno izmešano ili hemijski povezano sa cirkonijumom iz zaštitne obloge gorivnih elemenata. Treća grupa obuhvata čestice nastale tokom požara grafitnog moderatora, materijala koji usporava neutrone u reaktoru.

Pročitajte još:

• Finska izdala prvu dozvolu na svetu za trajno odlaganje istrošenog nuklearnog goriva
• Poljska priprema izgradnju druge nuklearne elektrane – prvi reaktor planiran za 2040. godinu
• Švajcarska bi na referendumu mogla da odlučuje o izgradnji novih nuklearnih elektrana

Visoke temperature i kontakt sa vazduhom tokom požara doveli su do oksidacije goriva i nastanka različitih oksida uranijuma. Neki od njih mehanički su nestabilni i mogu se raspadati na sitnije fragmente koje vetar prenosi kroz životnu sredinu.

Zbog razlika u sastavu i strukturi, naučnicima je i dalje teško da pouzdano predvide kojom brzinom će se pojedine čestice rastvarati i oslobađati radionuklide.

Šta su otkrili rendgenski snimci?

Istraživači su šest čestica izdvojili iz uzoraka zemljišta, a zbog visoke radioaktivnosti, uzorci su pre transporta do istraživačkog postrojenja u Grenoblu morali da budu smešteni u više zaštitnih slojeva.

Svaka čestica snimljena je iz približno 2.000 različitih uglova pomoću fokusiranog rendgenskog snopa. Time su identifikovane različite kristalne faze oksida uranijuma i detaljnije sagledana unutrašnja struktura materijala.

Rezultati pokazuju da je nuklearno gorivo u analiziranim česticama sačuvalo veliki deo prvobitne kristalne strukture. To ukazuje na to da su te čestice hemijski stabilnije nego što se ranije pretpostavljalo. Takva stabilnost mogla bi da uspori oslobađanje radionuklida (radioaktivna jezgra) u okolno zemljište i vodu.

Ipak, to ne znači da je kontaminacija nestala niti da su čestice bezopasne. Rezultati se odnose samo na šest analiziranih čestica sa dve lokacije i ne mogu se preneti na celo područje pogođeno katastrofom.

Zbog toga nova saznanja doprinose boljem razumevanju dugoročnih posledica katastrofe, ali ne pružaju osnov za zaključak da je opasnost prošla. Radioaktivni materijal u okolini elektrane i dalje zahteva pažljivo praćenje, a njegova dugoročna sudbina ostaje predmet naučnih istraživanja.

Energetski portal