Home Blog Page 1481

Nemačka zainteresovana za ulaganje u oblast EE i OIE u BiH

Foto: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

U ponedeljak 25. januara 2016. godine održan je sastanak između predstavnika Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije i Ambasade Nemačke u Bosni i Hercegovine.

Ambasador Nemačke u Bosni i Hercegovini njegova ekselencija gospodin Kristijan Helbah izjavio je da je Nemačka zainteresovana za ulaganje u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i kogeneraciju. On je dodao da postoji mogućnost saradnje sa Nemačkom bankom za obnovu i razvoj (KfW) čiji fond iznosi 300 miliona evra, a istakao je i da će zatražiti povećani angažman Energetske zajednice kada je reč o usklađivanju zakonodavstva Bosne i Hercegovine sa direktivama Evropske unije.

Federalni minister energije, rudarstva i industrije gospodin Nermin Džindić dodao je da je na sastanku bilo reči i o radu Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije, kao i o modalitetima saradnje Bosne i Hercegovine i Nemačke u oblasti nadležnosti resornog ministarstva. Istakao je i da je zakonska regulativa u oblasti energetike jedan od preduslova za ulaganje u ovu oblast, kao i da je neophodna implementacija Trećeg energetskog paketa.

Sandra Jovićević

Kineske kompanije zainteresovane za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u Beogradu

kina prijem beograd.rs

Gradonačelnik Beograda gospodin Siniša Mali sastao se u ponedeljak 25. januara 2016. godine u Starom dvoru sa ambasadorom NR Kine u Srbiji njegovom ekselencijom gospodinom Li Mančangom i predstavnicima kineskih kompanija „China Machinery Engineering Corporation“ (CMEC) i „China-Africa Investment and Development Co. Ltd.“ (CAIDC), navedeno je u saopštenju grada Beograda.

Kako je istaknuto u saopštenju, ovom prilikom je razgovarano o mogućnostima ulaganja kompanija CMEC i CAIDC u infrastrukturne projekte koji će se realizovati na nivou grada Beograda, a pre svega u projekat izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda.

Rečeno je da će u narednom periodu predstavnici grada Beograda razmotriti modele ulaganja sa predstavnicima kineskih kompanija, kao i mogućnosti povoljnijeg finansiranja projekata.

Sandra Jovićević

foto: beograd.rs

ABB započinje jubilarnu godinu promovisanjem ABB Allegra voza

ABB branded Allegra Train for Rhätische Bahn RhB heading from Landquart to Davos and Filisur
ABB branded Allegra Train for Rhätische Bahn RhB heading from Landquart to Davos and Filisur
ABB -ov brendirani Alegra voz na Ratiše liniji kreće se iz Landkuarta ka Davosu i Filisuru

Pre 125 godina, Čarls Braun (Charles Brown) i Valter Boveri (Walter Boveri) osnovali su kompaniju BBC u Badenu, u Švajcarskoj. Kompanija se razvila u ABB koji je danas prisutan na globalnoj sceni i posluje u preko sto zemalja. Ove godine, ABB slavi 125. godišnjicu u Švajcarskoj. Kako bi započeo obeležavanje jubilarne godine, Rhaetian Railways’ Allegra voz prikazaće kroz podatke i rafikone istorijske prekretnice koju je donelo prisustvo ABB kompanije u Švajcarskoj i širom sveta. Enterijer i eksterijer ove železničke kompozicije redizajnirani su u skladu sa godišnjicom ABB brenda. Tokom Svetskog ekonomskog foruma 2016 (WEF), voz je saobraćao između Landkvarta i Davosa, a potom će biti u upotrebi i na drugim rutama Rhaetian Railways-a. Zajedničkim brendiranjem, ABB i Rhaetian Railways ističu svoju blisku saradnju koja traje gotovo čitav vek. Rhaetian Railways proslavila je svoju 125. godišnjicu 2014. godine, a njene linije Albula i Bernina, UNESKO je dodao na listu Svetske baštine 2008. godine, kao inženjersko remek-delo železničkog saobraćaja. Dodatni događaji i proslave godišnjice ABB kompanije prikazaće čvstu vezu koju ABB godinama gradi sa Švajcarskom.

Između ostalog, ABB će početkom juna biti istaknuti gost na otvaranju novog tunela Gotard Bejs (Gotthard Base Tunnel), najdužeg železničkog tunela na svetu. Novi tunel je opremljen širokom lepezom ABB-ovih tehničkih rešenja koji omogućavaju napajanje infrastrukture i ventilacionog sistema tunela električnom energijom. Čarls Braun i Valter Boveri osnovali su kompaniju BBC u švajcarskom gradu Badenu 1891. godine. Začetnici elektroinženjerstva smatrali su da je električna energija na čelnoj poziciji tehnologije novog doba. Prethodnici ABB-a uspešno su sproveli ovu viziju u delo i to neverovatnom brzinom – takođe, i u početnoj fazi razvoja železničkog sektora. Kompanija BBC je 1913. godine obezbedila prve lokomotive za liniju Abula. Ova kompanija bila je i deo pokretačke sile pri elektrifikaciji švajcarske železničke mreže, i učestvovala je takođe i u procesu elektrifikacije Gotard linije u periodu 1921-1924. godine.

Kompanija BBC se spojila sa švedskom kompanijom ASEA 1988. godine, i time je formirana kompanija ABB. U portfoliju ove grupe za elektroenergetiku i automatizaciju, elektro-sistemi za vozove kao i za železničku infrastrukturu i dalje predstavljaju srž ove kompanije. Stoga, Allegra vozovi opremljeni su energetski efikasnim pogonskim sistemom ABB-a koji generiše električnu energiju dok se vozovi spuštaju na delovima pruge koji vode nizbrdo, a tako generisana električna energija koristi se za vozove koji se penju uz planinu. Ovi setovi sastoje se od kompaktnih pretvarača napona i transformatora koji su namenski dizajnirani da odole surovim uslovima planinskog kantona Graubinden. Kompoziciju Allegra izgradio je Stadler Rail. Od početka saradnje između kompanija ABB i Stadler Rail 2002. godine, Stadler Rail je naručila od ABB-a pogonsko-vučnu opremu za više od 1500 regionalnih vozova i više od 300 lakih šinskih vozila. ABB snabdeva železnički sektor inovativnim i energetsko efikasnim tehnologijama koje se prvenstveno proizvode u Švajcarskoj.

Energetski pretvarači za železnicu su razvijeni i proizvedeni u gradu Turgi u kantonu Argau, a pogonsko-vučni transformatori u Ženevi. Štaviše, ABB proizvodi i servisira sve komponente i podsisteme koji su u upotrebi kako na regionalnim tako i na dugolinijskim železničkim mrežama, kao i na rutama na kojima se razvijaju velike brzine. ABB ima ogromnu instalacionu bazu širom sveta i nudi usluge tokom radnog veka svojih proizvoda, uključujući održavanje, nadgradnju i remont.

ABB (www.abb.com) je vodeća svetska kompanija u oblasti energetike i industrijske automatizacije koja svojim tehnologijama pomaže korisnicima iz javnog sektora, industrije, oblasti infrastrukture i transporta u unapređenju njihove produktivnosti uz smanjenje štetnog uticaja na životnu sredinu. ABB Grupa posluje u oko 100 zemalja i zapošljava oko 140.000 ljudi.

Izvor: www.abb.rs

Ekološki časovi u osnovnim školama u Podgorici povodom obeležavanja Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine

zastita zivotne sredine

Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore saopštila je da će povodom Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine predstavnici ove agencije 26. i 27. januara 2016. godine održati ekološke časove u četiri osnovne škole u Podgorici.

U utorak 26. januara 2016. godine ekološki časovi biće održani u osnovnim školama „Vladimir Nazor“, „Gornja Zeta“ i „Mahmut Lekić“, dok će se ekološki čas u OŠ „Marko Miljanov“ održati u sredu 27. januara 2016. godine.

U saopštenju Agencije za zaštitu životne sredine Crne Gore istaknuto je da je cilj obrazovanja o zaštiti životne sredine da u ljudima probudi svest o ekološkim problemima, na lokalnom i globalnom nivou.

Sandra Jovićević

foto: portalanalitika.me

Ekološka akcija reciklaže limenki u crnogorskim osnovnim školama

limenke ozon.org.me

Ekološki pokret „Ozon“ iz Nikšića i RECAN Fondacija za reciklažu limenki za piće obezbedili su svim osnovnim školama u Podgorici, Nikšiću, Danilovgradu i Cetinju kutije za selektivno sakupljanje limenki. Akcija se održava kao deo međunarodne kampanje „Svaka limenka se računa“.

Direktor Ekološkog pokreta „Ozon“ gospodin Aleksandar Perović izjavio je da obrazovanje o zaštiti životne sredine mora biti deo svih nivoa obrazovanja. Kako je podsetio, ovaj pokret je organizovao seminare iz oblasti zaštite životne sredine za 45 nastavnika i članova menadžmenta, postavljanje 7 zelenih ostrva u osnovnim školama, a sada učestvuje i u projektu reciklaži limenki.

Kutije za selektivno sakupljanje limenki obezbeđene su povodom Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine koji se obeležava svakog 26. januara. Najavljeno je da će se organizovati i takmičenje za osnovne škole u sakupljanju limenki, a najbolji će dobiti pametne table i prenosive mini labaratorije za ekološka testiranja.

Sandra Jovićević

foto: ozon.org.me

Počinje realizacija IMPACT projekta upravljanja otpadom i otpadnim vodama u opštinama

otpad novosti.rs

U utorak 26. januara 2016. godine u 12 časova u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine biće potpisan sporazum o saradnji na realizaciji projekta „Upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštinama – IMPACT“.

Kako je navedeno u saopštenju Vlade Republike Srbije, sporazum će potpisati ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Snežana Bogosavljević Bošković, direktor Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) za Srbiju gospodin Sigmund Miler i vođa IMPACT projekta gospodin Klaus Šmit.

Cilj projekta je poboljšanje uslova za sprovođenje cirkularne ekonomije kroz pretvaranje otpada u resurse za ponovnu upotrebu na nacionalnom i opštinskom nivou, a čime se podstiču inovacije u reciklaži, ograničava odlaganje otpada, smanjuju gubici resursa i podstiču promene ponašanja potrošača.

Projekat „Upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštinama – IMPACT“ nastavak je projekta iz 2012. godine, a biće realizovan u naredne tri godine. Njegova vrednost iznosiće oko tri miliona evra.

Sandra Jovićević

foto: novosti.rs

Usvojene odluke o izmenama i dopunama metodologije u oblasti nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa

aers

Agencija za energetiku Republike Srbije saopštila je da je Savet Agencije za energetiku održao sednicu 14. januara 2016. godine.

Kako je navedeno u saopštenju, u okviru sednice usvojene su odluke o izmenama i dopunama metodologije za određivanje cene pristupa sistemu za transport nafte naftovodima i derivata nafte produktovodima, kao i metodologije za određivanje cene pristupa skladištu prirodnog gasa.

Istaknuto je da je usvajanjem ovih odluka izvršeno usklađivanje pomenutih metodologija sa novim Zakonom o energetici, a objavljene su u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 4/16.

Sandra Jovićević

foto: aers.rs

Javna rasprava o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu postrojenja za tretman otpadne livačke šljuke i mulja

ministarstvo-poljoprivrede rtv.rs

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije saopštilo je da je nosilac projekta „MG Serbian“ iz Baljevca podneo Zahtev za saglasnost na Studiju o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu postrojenja za tretman otpadne livačke šljuke i mulja nastalog taloženjem otpadne vode iz procesa pranja livačkih lonaca i sistema za prečišćavanje otpadnih gasova-skrubera na teritoriji opštine Raška.

Svi zainteresovani mogu izvršiti uvid u podnetu dokumentaciju u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, na internet sajtu resornog ministarstva, kao i u prostorijama opštinske uprave Raška u roku od 20 dana od objavljivanja obaveštenja.

Javna rasprava i prezentacija predmetne studije održaće se u prostorijama opštinske uprave Raška 25. februara 2016. godine sa početkom u 12 časova.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: rtv.rs

Početkom februara prva aukcija na hrvatskoj berzi električne energije

elektricna energija mondo.rs

Hrvatska berza električne energije CROPEX i evropska berza električne energije „Nord Pool” saopštili su da će 10. februara 2016. godine biti održana prva aukcija na dan unapred tržištu električne energije.

Kako je istaknuto, ugovori o saradnji i implementaciji tehničkih rešenja u svrhu uspostavljanja dan unapred tržišta električne energije potpisani su između CROPEX-a i „Nord Pool-a“ u drugom i trećem kvartalu 2015. godine, a što je omogućilo da CROPEX dan unapred tržište električne energije bude deo Evropskog multiregionalnog povezanog tržišta električne energije.

Nakon uspostavljanja dan unapred tržišta električne energije u planu je intenziviranje bilateralne saradnje sa slovenačkim partnerom u cilju realizacije procesa povezivanja hrvatskog dan unapred tržišta električne energije na Evropsko multiregionalno povezano tržište električne energije. Osim toga, u planu je da CROPEX u saradnji sa evropskom berzom električne energije „Nord Pool“ pokrene hrvatsko unutardnevno tržište električne energije.

Sandra Jovićević

foto: mondo.rs


	            

            


        


        
        

            

                
Nastavak radova na izgradnji Kolektora 2 u Subotici

                

	                                                                                            


                

	            

		            
fekalni kolektor novkol.co.rs


U ponedeljak 25. januara 2016. godine počeli su radovi na nastavku izgradnje Kolektora 2 Centralnog magistralnog vodovoda u Subotici.


Podsetimo, radovi na izgradnji Centralnog magistralnog vodovoda u Subotici započeli su u aprilu 2015. godine, a ugovor za realizaciju projekta potpisan je krajem septembra 2014. godine. Ugovorom je predviđeno da radovi na izgradnji Kolektora 2, Kolektora 7 i Centralnog magistralnog vodovoda u Subotici budu završeni za 23 meseca. Vrednost ovog projekta iznosi nešto više od 5,1 miliona evra, a realizovaće se u tri faze. Izgradnja ova dva kolektora i centralnog vodovoda deo je „Projekta unapređenja vodnih sistema grada Subotice“ koji se finansira uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).


Prva etapa radova obuhvata izgradnju Kolektora 2, Kolektora 7 i Centralnog magistralnog vodovoda; druga izgradnju vodovoda u Lošinjskoj ulici i povezanog kraka, a treća izgradnju fabrike vode „Vodozahvat 2“. Krajem 2017. godine trebalo da budu završeni svi projekti koji se tiču magistralnog vodovoda u Subotici, a ukupna vrednost radova iznosi 25 miliona evra.


Sandra Jovićević


foto: novkol.co.rs

	            

            


        


        
        

            

                
Pokrenut projekat Zaštićena područja za prirodu i ljude

                

	                                                                                            


                

	            

		            
taraSvetski fond za prirodu (WWF) saopštio je danas da je pokrenuo projekаt “Zaštićena područja za prirodu i ljude”, tokom kojeg će sledeće četiri godine u regionu Dinarskog luka raditi na unapredjenju zaštite prirode. Kako se navodi, projekat će doprineti uključivanju lokalnih zajednica u upravljanje zaštićenim područjima, kao i boljoj saradnji izmedju zaštićenih područja u regionu u okviru mreže zaštićenih područja Dinarida “Parkovi Dinarida” osnovane 2014, koja ima 54 člana.


Dodaje se da će posebna pažnja biti posvećena proceni dobrobiti od zaštićenih područja, uvodjenju principa održivog turizma u zaštićena područja, razmeni iskustava i obrazovanju. U saopštenju se naglašava da će u okviru projekta u Srbiji biti uključeno pet zaštićenih područja: nacionalni parkovi Fruška gora, Djerdap i Tara, Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje i predeo izuzetnih odlika Avala.


“U Srbiji će se poboljšati komunikacija sa lokalnom zajednicom kroz uspostavljanje saveta korisnika, a nacionalni parkovi Fruška gora, Djerdap i Tara, Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje i predeo izuzetnih odlika Avala postaće edukativni centri za škole i sve posetioce”, precizira se. Projekat “Zaštićena područja za prirodu i ljude” finansira Švedska medjunarodna razvojna agencija Sida.


Izvor: www.beta.rs

	            

            


        


        
        

            

                
Deset najvećih firmi EPS-u duguje 10,6 milijardi dinara

                

	                                                                                            


                
Foto: eps.rs

	            

		            
epsElektroprivredi Srbije (EPS) za neplaćenu struju deset najvećih preduzeća koja su u vlasništvu države i lokalnih samouprava duguju 10,6 milijardi dinara, objavio je Danas. Taj list piše da najveći dug ima Železara Smederevo koja EPS-u treba da plati oko 2,9 milijarde, zatim Železnice Srbije koje duguju 2,6 milijardi i Grupa Rudnici bakra Bor čiji je dug 1,2 milijarde dinara.


Na spisku najvećih dužnika je Grupa Topionica i rafinacija Bor sa dugom od 925,6 miliona dinara, kao i nekoliko preduzeća sa liste 17 strateških firmi u restrukturiranju, poput Petrohemije i Resavice, koja su od poverilaca zaštićena do kraja maja.Po pisanju Danasa, Gradska uprava Beograda duguje EPS-u 427,9 miliona dinara, Energetika iz Kragujevca 713 miliona, a Vodovod i kanalizacija iz Kragujevca 321,4 miliona dinara. Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić je ocenio da je očigledno da svi potrošači u EPS-u nemaju isti status.


“Vlada Srbije ne omogućava tom preduzeću da po tržišnim pravilima namiri dugova od neurednih platiša kada je reč o privredi, a sa druge strane se insistira na ‘nultnoj toleranciji’ koja se sprovodi samo prema domaćinstvimna. Na taj način vlast šalje lošu poruku gradjanima da može da radi šta hoće”, rekao je Savić za Danas.


Izvor: www.beta.rs

	            

            


        


        
        

            

                
Pušten u rad dalekovod Štip-Vranje

                

	                                                                                            


                

	            

		            
dalekovod


Krajem prošle nedelje Makedonija i Srbija povezale su se 400kV dalekovodom od Štipa do Vranja, preneli su mediji.


Direktor MEPSO gospodin Siniša Spasov izjavio je da će puštanjem u rad dalekovoda biti poboljšana mogućnost razmene električne energije između Srbije i Makedonije, kao i efikasnost operativnog planiranja za stručnjake. On je istakao i da se ovim dalekovodom prenosna mreža direktno povezuje na sistem Bugarske i Srbije, a indirektno i sa sistemom Grčke.


Izvršni direktor JP „Elektromreža Srbije“ gospodin Branko Šumonja dodao je da je Republika Srbija uložila oko 50 miliona evra u izgradnju dalekovoda između Štipa i Vranja, od čega je deo bio izdvojen iz sopstvenih sredstava, dok su ostatak činile donacije.


Dalekovod između Štipa i Vranja dug je oko 70 kilometara, a doprineće povećanju sigurnosti elektroenergetske mreže i mogućnostima prenosa električne energije u regionu.


Makedonija je u izgradnju dalekovoda uložila oko 11 miliona evra.


Sandra Jovićević


foto: vaseljenska.com

	            

            


        


        
        

            

                
Kragujevac finansira projekte EE i ZŽS sa 90 miliona dinara

                

	                                                                                            


                

	            

		            
zzs


Član Gradskog veća za zaštitu životne sredine, ravnomerni i održivi razvoj grada Kragujevca gospodin Vladimir Maksimović izjavio je za RTK da će u 2016. godini za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost biti izdvojeno oko 90 miliona dinara.


Kako je istakao, prioritet u 2016. godini je izgradnja Reciklažnog centra, čišćenje divljih deponija i opremanje JKP „Čistoća“. Dodao je da će se u naredna dva meseca započeti i sa realizacijom projekta zamene ulične rasvete LED sijalicama, a očekuje se da će se kroz ovaj projekat smanjiti potrošnja energije i ostvariti značajne uštede.


Gospodin Maksimović je dodao i da je iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) planirana kupovina 15 kamiona, 2000 kontejnera i 8000 kanti za odlaganje smeća.




Sandra Jovićević




foto: naslovi.net

	            

            


        


        
        

            

                
JP PEU „Resavica“ počinje sa isporukom uglja EPS-u od februara

                

	                                                                                            


                

	            

		            
ugalj


U petak 22. januara 2016. godine dogovorena je isporuka uglja između JP PEU „Resavica“ i JP „Elektroprivreda Srbije“.


Predsednik sindikata JP PEU „Resavica“ gospodin Nebojša Milenković izjavio je za Tanjug da će od 1. februara 2016. godine početi isporuka uglja EPS-u u kontinuitetu u količini od 250 hiljada tona. On je istakao da će narednih nedelja biti održani sastanci sa resornim ministrima u okviru kojih će se razgovarati o reorganizaciji preduzeća i ostalim sindikalnim zahtevima.


Glavni odbor Sindikata JP PEU „Resavica“ 11. januara 2016. godine doneo je odluku da se započne sa štrajkom 25. januara 2016. godine ukoliko JP „Elektroprivreda Srbije“ ne počne sa preuzimanjem uglja kao što je ranije dogovoreno.




Sandra Jovićević




foto: novosti.rs

	            

            


        


        
        

            

                
Ekološki projekti na farmama preskupi

                

	                                                                                            


                

	            

		            
farmaNovi izveštaj Evropskog revizorskog suda (ECA) ukazao je na “neopravdano visoke troškove” podrške ekološkim projektima u poljoprivredi koji se finansiraju iz fondova Evropske unije. Kao ekonomično se pokazalo samo pet od kontrolisanih 28 projekata u Velikoj Britaniji, Italiji, Danskoj i Portugaliji. Iz Suda upozoravaju da je problem verovatno i veći, s obzirom da proističe iz “slabosti članica u upravljanju i kontroli sistema”. Sud je istraživao da li su tzv. neproduktivne investicije dale ekonomičan doprinos održivom korišćenju poljoprivrednog zemljišta. Neproduktivnim investicijama smatraju se one koje ne donose znatan povraćaj poljoprivrednicima ali pozitivno deluju na prirodnu sredinu. Za takve investicije je u periodu 2007-13. utrošeno oko 860 miliona evra javnog novca.


Revizorski sud se koncentrisao na projekte u četiri članice EU na koje je potrošeno 80% ukupne sume. Utvrđeno je da su troškovi uglavnom bili “ili nerazumno visoki ili nedovoljno opravdani”. Izveštaj je pokazao da tri četvrtine nadziranih projekata nije ekonomično, iako je većina doprinela zaštiti zemljišta i biodiverziteta. Član Evropskog revizorskog suda odgovoran za izveštaj Jan Kinšt istakao je da je održivo upravljanje poljoprivrednim zemljištem svakako značajno “ali da finansijska podrška EU mora da ima smisla”. Sud je posebno ukazao na “slabosti” u procesu izbora projekata od strane nacionalnih vlasti. “Članice nisu na odgovarajući način procenile troškove ili su neopravdano prihvatale najskuplje ponude. U nekim slučajevima su projekti bili potpuno finansirani javnim novcem ili su dobili mnogo veću pomoć od one koja je uobičajena za produktivne investicije”, navodi se u izveštaju.


Takođe izveštavanje nacionalnih vlasti za nadzor projekata nije bilo kako treba i često je bilo ograničeno samo na to koliko je novca potrošeno ili broj poseda koji su dobili podršku bez dovoljno podataka o tome šta je zaista postignuto projektom. “Iako se taj vid podrške nastavlja u periodu 2014-20, Evropska komisija i članice još nisu ispravile većinu uočenih slabosti jer nisu uradile dovoljno da ih pravovremeno identifikuju”, upozoravaju revizori.


Članice nisu dobro uradile svoj posao


Komentarišući problem, evroposlanica Ketrin Beder (Catherine Bearder) istakla je da je su širom Evrope ekološke šeme od ključnog značaja za zaštitu prirodnih staništa i biodiverziteta ali da se mora osigurati da budu “vredne novca” koji se u njih ulaže. “Ponovo je stvar u tome da nacionalne vlade nisu dobro uradile svoj posao. Britanska vlada mora da osigura da se šeme za ‘zelene’ farme adekvatno nadziru i donose opipljive koristi našoj prirodnoj sredini”, rekla je ta evroposlanica. I portparol Komisije za poljoprivredu Danijel Rosario je na pitanje portala EurActiv.com odgovorio ukazujući da su slabosti koje su utvrdili evropski revizori uglavnom povezane sa upravljanjem projektima na nacionalnom nivou.


Zvaničnici EU inače nastoje da umanje značaj ove šeme za budžet i kažu da su projekti za “zelenije” farme “učestvovali sa 0,6% u budžetu za ruralni razvoj Zajedničke poljoprivredne politike” u periodu 2007-13, odnosno sa 614 miliona evra. Rosario je rekao i da je za ubuduće Komisija preduzela mere da članicama ponudi bolje smernice za sprovođenje programa ruralnog razvoja (RDP) za period 2014-20. “Komisija je ojačala odredbe i smernice koje se odnose na opravdanost troškova i dala obimne smernice o podobnosti i izboru (projekata)”, kazao je Rosario. Međutim, “treba naći balans”, dodao je on upozoravajući na mogućnost prebacivanja “prevelikog administrativnog opterećenja” i “finansijskih ograničenja” na članice od strane briselske birokratije.


V.V.


Izvor: EurActiv.com

	            

            


        


        
1...1,4801,4811,482...1,673Page 1,481 of 1,673
                        

                    

	                

		                

			                                
                		                

	                

                            
 
    
 

 

    

                

            











Newsletter
  
  
  

  


    

    

      
      
      
      
      

      




      

        
        
      

    


      


  



Kalendar događaja








    
    

                

                        
2025 November

            
            

                
MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU

    
1
2
3
4
5
6
7
Events for  30th November
No Events
Events for  1st December
No Events
Events for  2nd December
No Events
Events for  3rd December
No Events
Events for  4th December
No Events
Events for  5th December
No Events
Events for  6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for  7th December
No Events
Events for  8th December
No Events
Events for  9th December
No Events
Events for  10th December
No Events
Events for  11th December
No Events
Events for  12th December
No Events
Events for  13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for  14th December
No Events
Events for  15th December
No Events
Events for  16th December
No Events
Events for  17th December
No Events
Events for  18th December
No Events
Events for  19th December
No Events
Events for  20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for  21st December
No Events
Events for  22nd December
No Events
Events for  23rd December
No Events
Events for  24th December
No Events
Events for  25th December
No Events
Events for  26th December
No Events
Events for  27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4



    
Events for  28th December
No Events
Events for  29th December
No Events
Events for  30th December
No Events



            


                    

            


        
        





Pogledaj ceo kalendar




 



PIŠITE NAM





Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs


















©2024 www.energetskiportal.rs