U cilju poboljšanja kvaliteta života i uštede u troškovima, grad Kragujevac i ZTE korporacija iz Kine uskoro će kao ekskluzivni partneri započeti razvoj samostalne tehnološke platforme u Kragujevcu koja integriše rešenja iz Pametnih gradova. Projekat će u prvoj fazi biti usmeren na rešenje za Pametnu rasvetu, a nakon toga integrisaće i rešenja za Pametnu elektro – energetsku mrežu, Pametan park, obrazovanje, javnu bezbednost i e – Upravu.
Opširnije: www.kragujevac.rs
Generalni sekretar Ujedinjenjih nacija Ban Ki Mun apelovao je danas na investitore širom sveta da dupliraju ulaganja u “zelenu energiju” do 2020. godine.”Pojačano ulaganje u zelenu energiju ključno je za održavanje dogovora o klimatskim promenama koji je postignut prošlog decembra u Parizu”, izjavio je Ban Ki Mun. On je rekao da je više od 330 milijardi dolara investicija uloženo u čistu energiju prošle godine i upozorio da je potrebno mnogo više finansijskih sredstava u narednim godinama i decenijama. Generalni sekretar UN pozvao je lidere vlada i država širom sveta da prisustvuju 22. aprila potpisivanju sporazuma o klimatskim promenama. Da bi sporazum stupio na snagu potrebno je da ga ratifikuju predstavnici 55 država.
www.beta.rs
Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske gospodin Petar Đokić izjavio je da preduzeće „Hidroelektrane na Drini“ daje izuzetan doprinos „Elektroprivredi Republike Srpske“ i njenom razvoju.
Kako je istakao, Vlada Republike Srpske uskoro će „Elektroprivredi Republike Srpske“ i HE „Višegrad“ dodeliti koncesiju za izgradnju HE „Buk Bijela“. Dodao je da će ovo biti jedan od najznačajnijih projekata u sektoru energetike u ovom delu Evrope, a da HE „Višegrad“ i „Elektroprivreda Republike Srpske“ imaju potrebne kapacitete za nejgovu realizaciju.
Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske gospođa Srebrenka Golić izjavila je da je HE „Višegrad“ važan segment razvoja regiona Podrinja, dok je „Elektroprivreda Republike Srpske“ veoma značajna za razvoj Republike Srpske. Dodala je da je HE „Višegrad“ za nove investicije predvidela 36 miliona KM, odnosno oko 18,4 miliona evra, od čega se čak 18 odsto odnosi na zaštitu životne sredine.
Direktor preduzeća „Hidroelektrane na Drini“ gospodin Mile Lakić istakao je da je ovo preduzeće za 26 godina rada proizvelo 23.816GWh električne energije.
Sandra Jovićević
foto: henadrini.com
U ponedeljak 25. januara 2016. godine u opštini Novi Bečej potpisan je sporazum o međusobnom finansiranju izgradnje trafostanice između predstavnika opštine Novi Bečej i JP „Elektroprivreda Srbije“.
Predsednik opštine Novi Bečej gospodin Saša Šućurović izjavio je da je izgradnja trafostanoce veoma bitna za opštinu zbog toga što će stvoriti mogućnost novih tehnoloških rešenja za dalji razvoj elektroenergetskog sistema. Kako je istakao, nalaziće se u blizini brane gde postoji mogućnost za izgradnju hidroelektrane, a omogućiće i bolje napajanje električnom energijom dela opštine Novi Bečej.
Kako je saopšteno iz opštine Novi Bečej, trafostanica će se nalaziti na ulazu u Novi Bečej, a očekuje se da će radovi trajati oko 3 meseca. Izgradnju trafostanice finansiranje opština Novi Bečej i JP „Elektroprivreda Srbije“ sa po 50 odsto udela, odnosno 3.235.734,07 dinara.
Sandra Jovićević
foto: novibečej.rs
U prostorijama Privredne komore Beograda 26. januara 2016. godine održan je trening na temu Obrada dnevnih izveštaja i evidencija za eko taksu, kao i sastanak o popunjavanju dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu – obrazac DEO 6.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine gospodin Filip Radović izjavio je da je uvođenje nove legislative jedan od načina reformisanja oblasti upravljanja otpadom sa ciljem da se otkloni nelojalna konkurencija, poveća broj zelenih radnih mesta i pomogne reciklažnoj industriji. Kako je istakao, na teritoriji Republike Srbije u 2015. godini generisano je preko 7 miliona tona otpada, od čega je 5 miliona tona došlo iz energetskih postrojenja. Naveo je da sav otpad koji se generiše na teritoriji Republike Srbije mora biti propraćen adekvatnom organizacijom i papirologijom kako bi se pokazalo kretanje otpada, njegova količina, vrste, cena i da li je recikliran ili ne, za šta je potrebno popunjavanje izveštaja o otpadu, a što dalje omogućava i bolju naplatu eko takse.
Na sastanku je rečeno i da se preko formulara DEO 6 vrši dnevna evidencija o otpadu sakupljača i drugih vlasnika otpada, a da se prijave dostavljaju elektronskim putem Agenciji za zaštitu životne sredine. Istaknuto je da obavezu dostavljanja dnevnih evidencija o otpadu nemaju proizvođači otpada, operateri na deponijama, uvoznici i izvoznici otpada, ali i operateri za uređaje za reciklažu.
Trening na temu Obrada dnevnih izveštaja i evidencija za eko taksu organizovala je Privredna komora Beograda, dok je sastanak o popunjavanju dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu – obrazac DEO 6 održan u organizaciji Udruženja industrije i Centra za ekologiju.
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvom za njegovo popunjavanje stupio je na snagu u septembru 2016. godine, a praćenje dnevnih tokova otpada zakonom je obavezno od 1. januara 2016. godine.
Kako je navedeno u saopštenju Privredne komore Beograda, formular Obrazac DEO 6 dodatno je unapređivanje kada je reč o informacijama o tokovima generisanog otpada na teritoriji Srbije Monitoring tokova otpada, a koji realizuje Agencija za zaštitu životne sredine i Kraljevina Norveške.
Obrazac DEO 6 možete pogledati na sledećem linku.
Sandra Jovićević
foto: sepa.gov.rs
JP “Srbijagas” je izdalo saopštenje u skladu sa Zakonom o energetici („Službeni glasnik RS“, br. 145/14), član 2, stav 1, tačka 38 i član 261, stav 1, tačka 15) posredstvom kojeg obaveštava sva domaćinstva priključena na distributivni sistem JP ”Srbijagas” da pripadaju kategoriji mali kupci. Ostalim kupcima prirodnog gasa koji imaju status malog kupca JP ”Srbijagas” je poslao obaveštenje. Podsećamo da od 1. januara 2015. pravo na javno snabdevanje po cenama koje reguliše Agencija za energetiku, imaju samo domaćinstva i mali kupci prirodnog gasa – krajnji kupci čija je godišnja potrošnja prirodnog gasa do 100.000 m3 i čiji su svi objekti priključeni na distributivni system. Javni snabdevač JP ”Srbijagas” je obavešten o tome koji kupci ispunjavaju uslove za status malog kupca.
Izvor: www.srbijagas.co.rs
U sredu 27. januara 2016. godine održan je sastanak između ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije gospođe Snežane Bogosavljević Bošković i ambasadora Bugarske njegovom ekselencijom gospodinom Angelom Dimitrovim. U okviru sastanka razgovaralo se o pripremi za potpisivanje Sporazuma o pravovremenoj razmeni informacija u slučaju radiološke opasnosti između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske.
Istaknuto je da je Vlada Republike Srbije usvojila sporazum, kao i da je Bugarska sprovela kompletnu proceduru neophodnu za njegovo potpisivanje, tako da će u narednom periodu doći do potpisivanja pomenutog dokumenta. Sporazumom o pravovremenoj razmeni informacija u slučaju radiološke opasnosti između Srbije i Bugarske definisan je način obaveštavanja i razmene informacije, njihovog sadržaja i slučajeva u kojima se obaveštavanje vrši. Određeni su i organi ugovornih strana nadležni za njegovo sprovođenje, organi koji su nadležni za primanje i davanje obaveštenja i informacija, koordinatori za sprovođenje sporazuma, ali i dinamika i način dogovaranja sadržaja i drugih bitnih elemenata konsultativnih sastanaka.
U okviru sastanka bilo je reči i o unapređenju saradnje između Srbije i Bugarske u oblasti vodoprivrede, poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Sandra Jovićević
foto: eko.minpolj.gov.rs
„Pad cene nafte prouzrokovan je prevelikom proizvodnjom tog energenta, ali i usporavanjem kineske ekonomije”, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin. „Kina je naš partner, saveznik, mi imamo veoma dobre odnose sa njima, ali trenutno imaju probleme, a veliku štetu trpi njihova ekonomija. Zbog toga, kao i zbog smanjivanja obima svetske ekonomije pada i cena nafte, budući da je proizvodnja tog energenta daleko veća nego trenutna potražnja“, rekao je on nastupajući na Severnokavkaskom univerzitetu. “Istovremeno- rekao je Putin – ruska ekonomija se oseća sigurno, iako je pojedinim sektorima potrebna podrška. “
„Kada je reč o inflaciji – moramo da budemo obazrivi kako bi se životni standard građana održao na dostojnom nivou. Upravo to u savremenim uslovima treba da bude centar pažnje svih nivoa vlasti“, rekao je on.
Ruski predsednik se osvrnuo i na pojedine teškoće sa kojima se susrela ruska ekonomija istakavši da one ujedno otvaraju i nove mogućnosti. „Poteškoće sa kojima se susrećemo otvaraju nove mogućnosti naše ekonomije. Mislim da oni iz polјoprivrednog sektora to najbolјe znaju“, rekao je Putin.
Opširnije: http://rs.sputniknews.com
U utorak 26. januara 2016. godine u Sarajevu u Bosni i Hercegovini održana je prezentacija novog modela za planiranje dekarbonizacije energetike u Bosni i Hercegovini.
Projekt-menadžer Fondacije Centra za zastupanje građanskih interesa (CPI) gospođa Irma Filipović Karadžić izjavila je da će model dekarbonizacije biti dat na besplatno korišćenje svim građanima Bosne i Hercegovine, a s obzirom na njegovu jednostavnost mogu ga koristiti i deca u osnovnim školama. Kako je istakla, cilj modela je da emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine budu smanjenje za 80 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine, a što je moguće samo ulaganjem u obnovljive izvore energije.
Savetnik ministar energije, rudarstva i industrije u Vladi FBiH gospodin Zlatan Bilanović dodao je da Bosna i Hercegovina godinama nije ulagala u sektor za održivu energije. On je naveo i da vlast učestvuje u izradi zakonskih okvira koji će pomoći smanjenju zagađenja životne sredine.
Model za planiranje dekarbonizacije koristi Opera model koji je razvijen od strane DECC-a koji analizira tehničke i ekonomske aspekte smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Model nudi scenarije mogućih nivoa proizvodnje i potrošnje energije i emisije ugljen-dioksida do 2050. godine, ali i načine uticaja na njih ulaganjem u adekvatne tehnologije.
Energetski model za Bosnu i Hercegovinu izradila je Fondacija Centar za zastupanje građanskih interesa (CPI), koja uz Centar za životnu sredinu deo Strategija za održivu energiju Jugoistočne Evrope (SEE SEP) i još 18 partnerskih organizacija učestvuje u projektu „Strategija za održivu energiju Jugoistočne Evrope (SEE SEP)“.
Sandra Jovićević
foto: aa.com.tr
U četvrtak 1. januara 2016. godine u prostorijama opštine Pančevo održan je okrugli sto na temu „Dugotrajne zagađujuće supstance u životnoj sredini – stanje u Pančevu“.
Gradonačelnik Pančeva gospodin Saša Pavlov izjavio je da je projekat „Podizanje kapaciteta za analizu i mere smanjenja dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci u Srbiji“ veoma značajan za Pančevo. Dodao je da je veoma bitno istražiti trenutno stanje zagađenja životne sredine, odnosno zemljišta oko industrijske zone i poljoprivrednog zemljišta, a istakao je i da su prve analize ohrabrujuće.
Zamenik direktora kancelarije Japanske agencije za međunarodnu saradnju za Balkan gospodin Riohej Anzai rekao je da japanska kancelarija očekuje da će projekat doprineti poboljšanju situacije u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji kroz podizanje kapaciteta analiziranja i monitoringa POPs materija i drugih hemijskih supstanci.
Predstavnik Japanske agencije za međunarodnu saradnju za region Kansai u Japanu gospođa Akiko Nišihara navela je da se očekuje da projekat „Podizanje kapaciteta za analizu i mere smanjenja dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci u Srbiji“ bude tehničko-tehnološka saradnja u kojoj će se maksimalno iskoristiti iskustva, znanja i mreža prefekture Hjogo kako bi se doprinelo poboljšanju života stanovništva u Republici Srbiji.
U okviru okruglog stola „Dugotrajne zagađujuće supstance u životnoj sredini – stanje u Pančevu“ predstavljeni su dosadašnji rezultati projekta „Podizanje kapaciteta za analizu i mere smanjenja dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci u Srbiji“. Predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije prezentovali su regulativu iz oblasti dugotrajnih zagađujućih materija.
Kako je navedeno u saopštenju grada Pančeva, u januaru 2014. godine sklopljen je Sporazum o tehničkoj saradnji između Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, grada Pančeva, Udruženja za unapređenje životne sredine iz Hjoga i Japanske agencije za međunarodnu saradnju u okviru partnerstva Vlade Japana i Saveta ministara Srbije i Crne Gore, a u cilju realizacije projekta „Podizanje kapaciteta za analizu i mere smanjenja dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci u Srbiji“.
Sandra Jovićević
foto: pancevo.rs
Od 20. januara u opštini Vrbas sprovodiće se anketa s cilјem da se evidentiraju karakteristike stambenog fonda u privatnom sektoru. Anketa se vrši u okviru projekta “Energetska efikasnost u zgradarstvu”, kako bi se došlo do informacija o strukturi stambenog fonda i precizno procenile energetske performanse postojećih objekata i sredstva potrebna za njihovu obnovu i povećanje energetske efikasnosti.
Projekat “Energetska efikasnost u zgradarstvu” Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ, u opštini Vrbas sprovodi Odelјenje za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost. Kroz projekat se pruža stručna i tehnička pomoć odabranim lokalnim samoupravama, među kojima je i opština Vrbas, u izradi Lokalnog akcionog plana za unapređenje energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva.
“Za posao anketiranja angažovano je petnaestak osoba ispred renomirane statističke kuće ‘Ipsos Strategic Marketing’ iz Beograda. Anketari će biti propisno obeleženi tako da će svaki ispitanik moći da se uveri u legitimnost anketara. Prikuplјeni podaci neće biti vezani za vlasnika već će biti korišćeni isklјučivo u statističke svrhe za izradu Lokalnog akcionog plana za unapređenje energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva na teritoriji opštine Vrbas”, saopštila je Sanja Korać, vođa projekta u opštini Vrbasa. Iz Odelјenja za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost apeluju na sve građane “da izdvoje pet minuta svog vremena i odgovore na pitanja anketara”.
“Jedna od prvih opština u Srbiji koja je izrazila čvrstu opredelјenost za unapređenje energetske efikanosti u sektoru zgradarstva jeste opština Vrbas. Upravo zato su predsednik opštine dr Bratislav Kažić, i vođa tima GIZ projekta “Energetska efikasnost u zgradarstvu” Renate Šindlbek, pre tri meseca potpisali memorandum o saradnji, čime je i zvanično obeležen početak saradnje na polјu izrade Lokalnog akcionog plana za unapređenje energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva. Sprovođenje ankete je novi korak u realizaciji projekta i nadam se da ćemo po okončanju poslova dobiti vredan dokument koji će nam u budućnosti služiti za još efikasniju i racionalniju upotrebu energije”, rekla je Korać.
www.vrbas.net
Kompanija „Tetra Pak Production“ u saradnji sa partnerima organizuje treći Eko-paket konkurs, a tema konkursa su Letnje olimpijske igre u Brazilu.
Konkurs je otvoren za sve škole koje učestvuju u međunarodnom programu Eko škole, a podeljen je u tri kategorije. U okviru prve kategorije mogu se prijaviti deca predškolskog uzrasta i učenici od 1. do 3 razreda osnovne škole, u drugoj učenici od 4. do 8. razreda osnovne škole, dok treća kategorija obuhvata učenike srednjih škola i studente.
Učenici i studenti mogu da pošalju svoje radove od tetra pak ambalaže, kao i postere, slike, video zapise na temu Olimpijskih igara u Brazilu, a nagrade će biti dodeljene grupno i pojedinačno. Škole sa najboljim grupnim radovima dobiće nagradu od 100 hiljada dinara, a biće nagrađena i tri pojedinačna najbolja rada, kao i troje mentora sa najvećim brojem prijavljenih radova.
Radovi koji budu ušli u uži izbor biće objavljeni na Facebook stranici Eko paket Srbija, gde će svi zainteresovani imati priliku da glasaju za najbolji rad, a 10 škola koje budu imale najveći broj glasova dobiće utešne nagrade.
Konkurs je otvoren do kraja aprila 2016. godine.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
foto: ambassadors-env.com
Evropska komisija je juče, 26. januara 2016. godine, u Briselu najavila investiciju od 63,8 miliona evra za prvi „Integrisani projekat” koji će biti finansiran u okviru programa LIFE.
Odabrano je šest projekata sa ukupnim budžetom od 108,7 miliona evra od kojih 63,8 miliona sufinansira Evropska unija (dalje u tekstu EU). Novčanim fondom će biti podržani projekti u Belgiji, Italiji, Nemačkoj, Poljskoj, Finskoj i Velikoj Britaniji.
Kriterijum za odabir projekata je njihov sveobuhvatni pristup kojim se promoviše učešće više zainteresovanih strana kao i mogućnost finansiranja iz drugih izvora, bilo da su to EU, nacionalni ili privatni fondovi.
Integrisani projekti u Belgiji, Finskoj i Italiji će doprineti očuvanju prirode Evrope na širem obimu nego što je to bio do sada slučaj. Za ove projekte ukupan fond iznosi 56,3 miliona evra od kojih je 33,3 miliona iz fonda EU. Pored ovih sredstava moguće je korišćenje dopunskih sredstavau iznosu od 393 miliona evra, na primer za infrastrukturu iz drugih dostupnih fondova EU u cilju održavanja zaštićenih područja u okviru Natura 2000.
Integrisani projekti u Velikoj Britaniji i Nemačkoj će doprineti realizaciji planova u upravljanju rečnim slivovima, dok odabrani projekat u Poljskoj obuhvata realizaciju regionalnog plana kvaliteta vazduha. Ukupan fond za ova tri projekta iznosi 52,4 miliona evra, od kojih je iz fonda EU obezbeđeno 30,4 miliona evra. Kao i prethodni projekti i ovde je moguće korišćenje dopunskog finansiranja za koje je namenjeno preko jedne milijarde evra.
Šta je„Integrisani projekat”?
LIFE „Integrisani projekat” je program koji omogućava džavama članicama da sprovode zakone i ciljeve zaštite životne sredine u širem obimu u skladu sa ključnim zakonodavstvom EU.
Kroz ovaj programa obezbeđuju se sredstva za planove, programe i strategije razvijene na regionalnom, multi-regionalnom ili nacionalnom nivou. Tematske oblasti koje obuhvata program su voda, vazduh i otpad uključujući prirodu i ublažavanje i adaptaciju na klimatske promene.
Program LIFE pokrenut je 1992. godine i do sada je prošao kroz četiri faze
(LIFE I 1992 – 1995; LIFE II 1996 – 1999; LIFE III 2000 – 2006 i LIFE + 2007 – 2013).
Tokom ovog perioda sufinansirano je oko 3.954 projekata širom Evropske unije čime je zaštiti životne sredine doprineto sa oko 3,1 milijarda evra.
Pravilnikom za period 2014 – 2020, od 20. decembra 2013. godine ustanovljeni su podprogrami za zaštitu životne sredine i klimatske akcije u okviru LIFE programa. Fond namenjen finansiranju projekata za ovaj period postavlljen je na 3,4 milijarde evra po tekućim cenama.
Pokretanju programa LIFE prethodilo je usvajanje Jedinstvenog evropskog akta (The Single European Act) 1996. godine, koji je po prvi put Evropskoj uniji dao čvrstu osnovu za politiku zaštite životne sredine, i usvajanje Petog akcionog programa za žaštitu životne sredine 1993. godine. Ova dva događaja otvorila su vrata finansiranju projekata žaštite životne sredine, a program LIFE predstavlja osnovni finansijski mehanizam EU u sektoru zaštite životne sredine i klimatske akcije.
Pregled odabranih šest projekata možete pogledati na sledećem linku.
Pravilnik za period 2014 – 2020. godine možete preuzeti na sledećem linku.
S. Jovanović
foto: ec.europa.eu
U prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije 26. januara 2016. godine potpisan je sporazum o realizaciji druge faze IMPACT projekta upravljanja otpadom i otpadnim vodama.
Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je da resorno ministarstvo ulaže ogromne napore kako bi stvorilo neophodne preduslove za sistemsko rešavanje problema i privlačenja investicija u oblasti upravljanja otpadom i prečišćavanja otpadnih voda. Kako je istakla, cilj projekta je poboljšanje uslova za sprovođenje cirkularne ekonomije na nacionalnom i lokalnom nivou, a kroz projekat se promoviše otpad kao resurs.
Direktor Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) gospodin Sigmund Miler naveo je da je cilj druge faze projekta stvaranje uslova da se na način koji je više ekološki rešavaju problem u opštinama. On je dodao da je u planu da opštine u kojima se realizuje projekat budu primer drugim opštinama za primenu sistema integrisane zaštite životne sredine i upravljanja otpadom i otpadnim vodama.
Vođa IMPACT projekta gospodin Klaus Šmit istakao je da je jedan od aspekata projekta i integracija manjina ili ranjivih grupa stanovništva koji se bave prikupljanjem otpada.
Vrednost druge faze projekta iznosi 3 miliona evra, a opštine u kojima će se realizovati pomenuti projekat su Aleksandrovac, Kuršumlija, Bela Crkva, Krupanj i Svilajnac.
Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, druga faza IMPACT projekta odnosi se na jačanje međuopštinske saradnje i efikasnih modela pružanja komunalnih usluga, ali i na pripremu investicija u infrastrukturu i sprovođenje mera koje su u skladu sa potrebama ranjivih manjina. U okviru prve faze projekta u lokalnim samoupravama izvršena su merenja količina i sastava otpada i otpadnih voda.
Sandra Jovićević
foto: eko.minpolj.gov.rs
Krajem decembra 2015. godine „IN Hotel“ koji se nalazi na Novom Beogradu dobio je ekološki sertifikat „Zeleni ključ“ (Green Key).
Sertifikat je dodelila organizacija Ambasadori održivog razvoja i životne sredine koja sprovodi program „Zeleni ključ“. Ovom prilikom je istaknuto da je „IN Hotel“ proces sertifikacije započeo sredinom 2015. godine, pri čemu su kriterijumi uspešno ispunjeni.
„IN Hotel“ stekao je pravo na dobijanje ekološkog sertifikata odgovornim ponašanjem prema životnoj sredini, odnosno uvođenjem LED rasvete koja štedi energiju, zatim uvođenjem sistema koji štedi vodu, korišćenjem organske hrane. Hotel takođe vodi računa i o reciklaži, separaciji otpada, ali i o podizanju ekološke svesti kada je reč o upotrebi hemije za čišćenje.
Program „Zeleni ključ“ edukuje i povećava svest vlasnika, osoblja i klijenata objekta o zaštiti životne sredine i održivom razvoju. Osim toga, ima za cilj smanjenje uticaja smeštajnog kapaciteta na okolinu, kao i ostvarivanje ekonomske dobiti kroz smanjenje potrošnje. Takođe promoviše objekat i popularizuje ekološke markice.
Program je nastao u Danskoj 1994. godine, a predstavlja dobrovoljnu eko oznaku za turističke objekte. Fondacija za obrazovanje iz oblasti životne sredine (Foundation for Environmental Education ) usvojila je program „Zeleni ključ“ 2002. godine, a od tada je ovaj program sproveden u preko 40 zemalja sveta. U Republici Srbiji se program „Zeleni ključ“ sprovodi od 2014. godine.
Sandra Jovićević
foto: denstoredanske.dk
Od 1. do 3. februara 2016. godine u Kulturnom centru „Čukarica“ biće održane ekološke umetničke radionice za mlade „Art eko“.
Cilj radionica je edukacija mladih o ekološkim problemima, kao i njihovo upoznavanje sa načinima očuvanja životne sredine. Radionice su namenjene mladima uzrasta od 10 do 18 godina, a vodiće ih akademska slikarka Irina Černjavski Šantić, akademski vajar Miodrag Ivanović i student kostimografije Sandra Šivert.
Radionice slikarstva, vajarstva i reciklaže u modi organizuju se pod pokroviteljstvom Sekretarijata za sport i omladinu grada Beograda, a broj polaznika je ograničen.
Sandra Jovićević
foto: beograd.rs
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
