Home Blog Page 1479

PREDSTAVLJAMO Geotermalne izvore i potencijal geotermalne energije u Vranjskoj Banji

Vranjska BanjaVranjska Banja poseduje značaj potencijal i raznovrsne prirodne resurse i to zemljišne, poljoprivredne, šumske, vodprivredne, geo-mineralne i turističke, a bolja iskorišćenost postojećih resursa je prioritet u razvoju Vranjske Banje. Jedan od ekonomski najopravdanijih resursa je efikasnija eksploatacija geotermalnih voda.
Vranjska banja je jedna od najstarijih banja Srbije, a njeni topli izvori spadaju među najtoplije banjske izvore toplote odnosno geotermalne vode koje čine ovo banjsko područje jedinstvenim u Srbiji.

S obzirom na ogromne prirodne resurse koje treba iskoristiti, u Vranjskoj Banji je osnovano i funkcioniše JP „Uprava Banje“ čiji je prevashodni zadatak priprema i realizacija programa razvoja Vranjske Banje, stvaranje uslova za realizaciju, izradu i reviziju postojećih planova. Iskorišćavanje geotermalnih voda je jedan od prioriteta u programu JP „Uprava Banje“ kako bi se izvršila potpuna toplifikacija Banje, izgradnja bazena, sportskih terena i ostalih sadržaja koji bi Banju stavili na visoko mesto najelitnijih banja u Srbiji što je svakako i pripada.

I pored velikih mogućnosti, još uvek se malo koristi toplotna energija geotermalnih voda. Zbog neiskorišćenja tople vode u Vranskoj Banji godišnje odlazi u nepovrat količina toplote snage 20M.

 

Nalazišta geotermalne energije Vranjske Banje

Do sada objavljena istraživanja nalazišta geotermalne energije u Vranjskoj Banji dala su veoma dobre rezultate i stvorena je osnova za dalja istraživanja u pogledu definisanja optimalnog geotermalnog potencijala u ovom području i inicirana su korišćenja ovog lokalnog energetskog izvora.
Postojeći termalni izvori u Vranjskoj Banji se javljaju u vidu izvorišta, raspoređenog na relativno malom prostoru od 500 x 200m. Ukupna izdašnost izvorišta iznosi 46-50 l/s, sa prosečnom temperaturom vode od 85 ºC.
Izradom istražne bušotine VG-2 do dubine 770m, dokazan je protočan kapacitet od 60 l/s, sa temperaturom 70-96 ºC. Bušotina je samoizlivna te se prednji kapacitet odnosi na potencijal bez pumpanja. Na dubini od 864-890m bušotine VG-2 se nalazi najproduktivniji interval i iz njega se izliva hipertermalna voda i vodena para, količine 26 l/s i temperature 111 ºC.
Započetim bušenjem na bušotini VG-3 potrebno je odrediti geotermalne uslove i kolektorska svojstva stenskih masa na dubini između 1000 i 1600m. U prvoj fazi se očekuje dobijanje novih 30 l/s hipertermalne vode i vodene pare, sa temperaturom između 120-150 ºC. Konačni kapacitet geotermlanog polja bi mogao da se zaokruži na protok od c-ca 250 l/s sa temperaturama između 70 i 150  ºC, ili u proseku 125 ºC.
Za prosečnu godišnju spoljnu temperaturu od c-ca 12 ºC, prednji kapaciteti imaju sledeće energetske vrednosti:
Prirodna izvorišta:   15,29MW
Bušotina VG-2, prvi horizont:   16,59MW
Bušotina VG-2, drugi horizont:   10,78MW
Bušotina VG-3, prvi horizont:   15,57MW
Ocena konačnog potencijala:   118,26MW

Detaljnijom izradom dubokih bušotina VG-2 i VG-3 dokazan je kapacitet, temperatura i pritisak i to:
Bušotina VG-2 – 1.063m dubine sa 27 l/s, temperatura 111 o/c i pritisak 9 bara;
Bušotina VG-3 – 1.600m dubine sa 21,5 l/s, temperatura 120 o/c i pritisak 11 bara;
Pored dubokih bušotina urađeno je sedam bušotina koje imaju karakter bunara.

 

Mogućnost korišćenja geotermalne energije u Vranjskoj Banji

Prirodni izvori čiji toplotni ekvivalent iznosi oko 60MW omogućavaju realizaciju obimnijih i raznorodnih planova na bazi prirodne toplotne energije. Dosadašnja iskustva pokazuju da se direktim korišćenjem vode iz prirodnih izvora postižu izuzetno pozitivni efekti u staklenicima za proizvodnju povrća kao i rezanog i saksijskog cveća.

Dokazani kapaciteti daju mogućnosti upotrebe geotermalne energije za proizvodnju električne energije u modernim turbinskim postrojenjima. Opravdanost izgradnje energetskih postrojenja za proizvodnju električne energije na račun energije geotermalnih voda leži u ceni dobijene energije.

Toplotna energija iz geotermalnih izvora se uglavnom koristi za zagrevanje objekata zimi, a manjim delom i za tehnološke potrebe privrednih organizacija. Svi potrošači koriste energiju geotermalne vode indirektno preko izmenjivača. Toplotne izmenjivačke stanice su locirane u šahtama neposredno uz trasu ili na trasi toplovodnog kanala ili u blizini izvora. Geotermalna voda se vodi kroz toplovodni kanal gravitaciono do poslednjeg potrošača. S obirom na to da svaka izmenjivačka stanica podhlađuje geotermalnu vodu nizvodno se smanjuje temperatura.

Direktna upotreba geotermalne energije podrazumeva:
-korišćenje u balneološke ciljeve,
-zagrevanje stambenih i ostalih objekata;
-zagrevanje sportskih i rekreativnih bazena;
-korišćenje za zagrevanje u poljoprivredi i industrijskim procesima.

Kod korišćenja geotermalne energije u industrijskim procesima najpovoljniji tehnički i ekonomski efekti mogu se ostvariti u onim slučajevima kada se temperaturski zahtevi procesa podudaraju sa temperaturskim nivoom geotermlane vode.

Zagrevanje stanova i službenih prostorija je jedan od najprivlačnijih načina korišćenja toplotne geotermalne energije što se potvrdilo širokom upotrebom u mnogim zemljama sveta. U najčešćem broju slučajeva zagrevanje prostorija ostvaruje se preko izmenjivača toplote.

U cilju zaštite i očuvanja, kao i očuvanja niova podzemnog rezervoara, sprečavanja spuštanja nivoa zemlje kod veće eksploatacije geotermalnih voda potrebno je predvideti reinjektiranje.

 

Toplificirani objekti geotermalnom vodom u Vranjskoj Banji

U Vranjskoj Banji su toplificirani termalnom vodom sledeći objekti: hotel „Železničar“, „Specijalna bolnica Vranjska Banja“, OŠ „Predrag Devedžić“, „Simpo cveće d.o.o.“, (nekada) akcionarsko društvo „Rasadnici Vranjska Banja“, ambulanta Vranjska Banja, vrtić „Bambi“.

Preostalo su planirani projekti za koje su izrađeni idejni projekti, idejna rešenja, studije:

-Idejni projekat o eksploataciji tople vode u proizvodnoj tehnologiji fabrike „Jumco“;
-Ideno rešenje magistralnog toplovoda Vranjska Banja koje je izradio CIP – Saobraćajni institut, a poseduje ga JP „Uprava Banje“;
-Studija toplifikacije Vranjske Banje koju je uradio SZP „Zavarivač d.o.o.“ Vranje (Dejan Petrović, Gradimir Ilić), glavni projektant Vedran Stojanović i projektant Zorica Milovanović i drugi, a poseduje ga JP „Uprava Banje“.

 

Tekst je nastao u saradnji sa JP „Uprava Banje“ iz Vranjske Banje. Zahvaljujemo se gospođi Marici Jovanović i Mesnoj kancelariji Vranjska Banja na pomoći i podršci.

B.R.

Raspisan tender za izgradnju HE „Vranduk“ na reci Bosni

rekaU Bosni i Hercegovini kod Zenice nedavno su počeli pripremni radovi za izgradnju hidroelektrane „Vranduk“ na reci Bosni. Ova hidroelektrana će imati snagu od oko 20MW, a godišnje će proizvoditi oko 96GWh električne energije. Investitor je „Elektroprivreda Bosne i Hercegovine“ koja će, osim iz sopstvenih sredstava, novac za izgradnju ove hidroelektrane obezbediti i uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) iEvropske investicione banke (EIB). Vrednost ove investicije iznosi oko 65 miliona evra.

„Elektroprivreda Bosne i Hercegovine“ nedavno je raspisala i tender za izgradnju ove hidroelektrane po principu ključ u ruke, a potrebnu dokumentaciju firme mogu dostaviti do 17. aprila 2014. godine nakon čega će „Elektroprivreda BiH“ izabrati najpovoljniju ponudu.

Inače, prema koncesiji za izgradnju ove hidroelektrane „Elektroprivreda BiH“ će opštini Zenica godišnje isplaćivati koncesionu naknadu od 2,43 odsto ukupnog godišnjeg prihoda.

S.J.

Solarni roboti za čišćenje solarne elektrane

Solarni roboti za čišćenje solarne elektraneProšle nedelje u solarnom parku Kibbutz Ketura u Izraelu postavljeni su pametni roboti kompanije „Eccopia“ koji služe za čišćenje solarnih panela.

Ovi roboti koriste mikrofiber krpe i kontrolisani protok vazduha za čišćenje solarnih panela, a svaki robot može da očisti oko 100 kvadratnih metara panela u jednom minutu. Roboti su daljinski kontrolisani, a programirani su tako da počinju i završavaju rad u isto vreme. Ne samo da čiste, već i poseduju solarne panele koji ih napajaju električnom energijom, tj. preko dana skladište energiju, a uveče počinju sa radom.

Solarni park Kibbutz Ketura u Izraelu pre postavljanja ovih robota bio je čišćen samo 9 puta godišnje. Redovnim čišćenjem njegova efikasnost će se povećati za čak 35 odsto.

Ovaj park je izgrađen 2011. godine u izraelskoj pustinji, poseduje 18500 solarnih panela, a njegova snaga je 4,95MW.

S.J.

Ulaganje u energetsku efikasnost u zgradarstvu štedi megavat časove

Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

energetska efikasnostU Privrednoj komori Beograda 28. marta održan je okrugli sto na temu „Strategija razvoja energetske efikasnosti u zgradarstvu“ u organizaciji Udruženja građevinarstva i komunalnih delatnosti i Privredne komore Beograda.

Gost ovog okruglog stola bio je pomoćnik direktora JKP „Beogradske elektrane“ gospodin Petar Vasiljević dipl.maš.inž. koji je istakao da bi se ulaganjem od oko 1,1 milijardi evra u energetsku efikasnost stambenih i poslovnih objekata uštedelo oko 1000MWh JKP „Beogradske elektrane“ koji bi zatim mogli da se iskoriste za priključenje 150 hiljada stanova na daljinsko grejanje. On je dodao da bi se ova sredstva mogla obezbediti iz evropskih fondova kao i da bi realizacijom ovog projekta JKP „Beogradske elektrane“ uštedele oko 75 miliona evra godišnje.

Direktor Uprave za energetiku grada Beograda gospodin Marko Stojanović izjavio je da su neophodni stručnjaci za energetiku i energetsku efikasnost, kao i da je potreban strateški i sistemski pristup ovim oblastima u Beogradu.

Predstavnica Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine iz Odseka za unapređenje energetske efikasnosti gospođa Antonela Solujić istakla je da je Republika Srbija usvojila zakon o racionalnoj potrošnji energije i da ministarstvo trenutno radi na pripremi podzakonskih akata i usklađivanju zakonodavnog okvira za ovu oblast. Takođe je dodala da je 1. januara ove godine počeo sa radom Fond za unapređenje energetske efikasnosti čija su sredstva namenjena za podizanje energetske efikasnosti u Srbiji.

S.J.

Pasivne kuće „zelene” nemačke pokrajine Freiburg

Pasivne kuće „zelene” nemačke pokrajine FreiburgGrad Sonnenschiff u nemačkoj pokrajini Freiburg dizajniran je tako da u potpunosti koristi obnovljive izvore energije.

Sve kuće u ovom gradu izgrađene su po standardu pasivnih kuća (Passivhaus standard) tako da ne zahtevaju velike količine energije, a osim toga imaju i solarne panele na krovovima koji proizvode čak četiri puta više energije nego što je potrebno.

Zanimljivo je da su solarni paneli na krovovima kuća predviđeni već u njihovom dizajnu, nisu naknadno postavljani kao što je to obično slučaj. Kuće poseduju i sistem za sakupljanje kišnice koja se zatim koristi za navodnjavanje bašte i kao tehnička voda. Za grejanje se koriste kotlovi na drvni pelet kako bi se što više smanjio negativan uticaj na okolinu.

Kako bi izbegao monotonost solarnih krovova i još više doprineo očuvanju životne sredine, dizajner Rolf Dish projektovao je zelene fasade i krovne bašte koje doprinose živopisnosti ovog mesta.

S.J.

Prezentacija solarne sušare u Privrednoj komori Beograda

solarna susaraU prostorijama Privredne komore Beograda u utorak 1. aprila 2014. godine održaće se prezentacija „Nove tehnologije sušenja voća i povrća u sušarama – Solaris plus“ u organizaciji Privredne komore Beograda – Udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije i Zadružnog saveza Beograda, a u saradnji sa kompanijom „Ntim tehnologi d.o.o.“ iz Beograda.

Cilj ove prezentacije je da predstavi sušaru koja korišćenjem obnovljivih izvora energije postiže velike uštede i daje vrhunske rezultate. Sušara „Solaris plus“ koristi kombinaciju solarne i električne energije, odnosno kao primarnu koristi solarnu energiju koju apsorbuje u solarni kolektor, dok električna energija predstavlja sekundarni izvor energije. Proces sušenja je automatizovan, mikroprocesor koristi solarnu energiju dok je god ima, a zatim prelazi na električnu energiju. Ako se proces sušenja odvija uz pomoć solarne energije potrošnja ove energije je oko 2kWh umesto uobičajenih 3,5 i 5,5kWh električne energije.

Takođe, ovu sušaru je moguće adaptirati i za drugi vid energije iz obnovljivih izvora, a s obzirom da je prenosiva umanjuje i troškove transporta, a samim tim povećava kvalitet proizvoda.
Može se koristiti za sušenje voća, povrća, lekovitog i začinskog bilja i drugo, a poseduje i međunarodno priznat patent.

S.J.

Vetrosolarna zgrada u Velikoj Britaniji

Vetrosolarna zgrada u Velikoj BritanijiKada je završena 1962. godine zgrada kompanije „Co-operative Insurance Society“ u Mančesteru u Velikoj Britaniji sa svojih 118 metara visine bila je jedna od najviših zgrada u Evropi, a danas je jedna od najviših zgrada koja koristi obnovljive izvore energije.

Pre desetak godina ova kompanija je uložila oko 5,5 miliona funti u postavljanje solarnih panela i vetrogeneratora na ovoj zgradi što je i najveći projekat ove vrste u Velikoj Britaniji. Na južnu, istočnu i zapadnu stranu zgrade postavljeno je 7244 fotonaponskih panela, ali zbog položaja zgrade samo 4898 ovih panela proizvodi električnu energiju.

Priključeni su na elektrodistributivnu mrežu 2005. godine, njihova snaga je oko 390kW, a godišnje proizvedu dovoljno energije za napajanje 55 domaćinstava. Na krovu ove zgrade u Mančesteru postavljena su i 24 vetrogeneratora koji proizvode električnu energiju koja je dovoljna za oko 10 odsto energetskih potreba ove zgrade.

Energija koju proizvode solarni paneli i vetrogeneratori na zgradi kompanije „Co-operative Insurance Society“ godišnje smanjuje emisiju ugljen dioksida u amosferu za oko 100 tona.

S.J.

Hidroenergetika Republike Srbije – predavanje državnog sekretara na FIN u Kragujevcu

Hidroenergetika Republike Srbije – predavanje državnog sekretara na FIN u Kragujevcu
Foto: Fakultet inženjerskih nauka

Na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu 21. marta 2014. godine državni sekretar za nauku i tehnološki razvoj Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja gospodin prof. dr Aleksandar Gajić zainteresovanim slušaocima i studentima ovog fakulteta održao je predavanje na temu „Hidroenergetika Republike Srbije“ u okviru predmeta Energija i životna sredina.

Na predavanju je bilo reči o hidroenergetskim resursima Republike Srbije, a gospodin prof. dr Gajić je izjavio novinarima da je udeo hidroenergije u ukupnoj proizvodnji energije veliki u odnosu na velike evropske elektro privrede, ali ipak mali u odnosu na potencijale. On je rekao i da je cilj da do 2020. godine Srbija ima 27 odsto udela energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije teško ostvariv ako se nastavi sadašnjim tempom, a rešenje je izgradnja novih postrojenja koja će proizvoditi energiju iz obnovljivih izvora. Gospodin Gajić je istakao i da bi izgradnja reverzibilnih hidroelektrana „Đerdap 3“ i „Bistrica“ je od velikog značaja za našu zemlju.

Predavanje na temu Hidroenergetika Republike Srbije organizovano je na inicijativu gospodina prof. dr inž. Miluna Babića, šefa katedre za Energetiku i procesnu tehniku Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu.

S.J.

Solarni paravan za kancelarije

Solarni paravanDizajnerka Dženi Red (Jenny Redd) osmislila je takozvani solarni paravan, koji osim što čuva privatnost proizvodi i električnu energiju.

Ovaj solarni zid (solar wall) nastaje tako što se novom tehnologijom solarne ćelije nanose na staklo, a energija koju one proizvode čuva se u bazi i kasnije koristi za napajanje električnih uređaja. Baza sadrži utičnice i jednostavnim priključenjem aparati koriste ovako akumuliranu energiju. Solarni zid prikuplja i indirektno ambijentalno svetlo što dodatno štedi električnu energiju.

Koncepcija solarnog panela idealna je za kancelarijski prostor, a nastao je pod pokroviteljstvom EPFL (Ecole Polytechnique Federale) i Univerziteta umetnosti i dizajna u Lozani.

S.J.

Do kraja juna akcioni plan iz oblasti biomase

slamaPokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine gospođa Nataša Pavićević Bajić otvorila je u petak 28. marta 2014. godine prvu međunarodnu radionicu „Biomasa kao deo budućeg energetskog sistema u Vojvodini“. Ovom prilikom gospođa Pavićević Bajić je izjavila da će do kraja juna 2014. godine biti izrađen akcioni plan koji će definisati aktivnosti, mere i projekte iz oblasti biomase što će pomoći implementiranju novog energetskog sistema. Ona je istakla da bi se većim korišćenjem biomase poboljšala konkurentnost privrede, ostvarile velike uštede u budžetu, ojačala proizvodnja peleta i briketa. Gospođa Pavićević Bajić je dodala i da su promenom energetskog sistema, odnosno većim korišćenjem obnovljivih izvora energije evropske zemlje podigle životni standard, kao i da bi mi trebalo da se ugledamo na njih.

Predsednik Svetske asocijacije za bioenergiju (World Bioenergy Association) gospodin dr Heinz Kopetz rekao je da ova asocijacija želi da primeni iskustva drugih zemalja na Srbiju, jer u Vojvodini postoji veliki neiskorišćeni potencijal biomase od koje se može dobiti toplotna i električna energija, ali i biogas i biogoriva. On je napomenuo da bi u Vojvodini značajan napredak u ovoj oblasti mogao da se ostvari već u narednih desetak godina.

Šef katedre za Inženjerstvo biosistema Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu gospodin prof. dr Milan Martinov izjavio je da su žetveni ostaci veliki potencijal za proizvodnju energije, ali i naglasio da se na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu istražuje korišćenje kukuruzovine za dobijanje bioetanola i biometana.

Predstavnik Sekretarijata Energetske zajednice Austrije gospođa Karolina Cegir govorila je o ulozi ovog sekretarijata u sprovođenju Ugovora o energetskoj zajednici i istakla da Srbija ima veliki potencijal obnovljivih izvora energije.

Direktor centra za obnovljive izvore i kvalitet električne energije Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu gospodin mr Boris Dumnić istakao je da stručnjaci ovog fakulteta pomažu institucijama u iskorišćenju obnovljivih izvora energije, a naglasio je i da bi korišćenje ovakvih resursa umesto fosilnih goriva donelo značajne uštede.

Prvu međunarodnu radionicu „Biomasa kao deo budućeg energetskog sistema u Vojvodini“ organizovali su Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine i Svetska asocijacija za bioenergiju (World Bioenergy Association), a radionici su prisustvovali predstavnici Vlade Štajerske i Gornje Austrije, svetskih i evropskih asocijacija za biomasu, brojni stručnjaci iz ove oblasti kao i predstavnici stranih kompanija čija je oblast delovanja proizvodnja energije iz obnovljivih izvora.

S.J.

Japanski motocikl koristi fekalije kao gorivo

Japanski motocikl koristi fekalije kao gorivoJapanska kompanija „Toto Ltd.“ pre dve godine je predstavila prototip motocikla koji kao gorivo koristi fekalije.

Ovaj „Toilet Bike Neo“ motocikl se pokreće na metan koji se dobija fermentacijom fekalija i otpadnih voda, a zatim prečišćava.

Motocikl ima tri točka i WC školjku umesto sedišta, a pokreće ga agregat koji ima snagu od 250 kubika.

Iz kompanije „Toto Ltd.“ kažu da je krajnji cilj je bio podizanje svesti o zaštiti životne sredine.

S.J.

Kotao na drvnu biomasu zagrevaće prostoriije JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“

Beogradski vodovod i kanalizacijaNaredne grejne sezone Javno komunalno preduzeće „Beogradski vodovod i kanalizacija“ pustiće u rad kotao na drvnu biomasu, rečeno je u dopisu JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Energetskom portalu. U toku je procedura nabavke ovog kotla od firme „Biomasa-grupa d.o.o.“ iz Beograda, rečeno je u dopisu JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ što je na proteklom Sajmu OIE za Energetski portal izjavila i direktor ove kompanije Olgica Živić.

Kotao će biti montiran na Karaburmi kada se završe postojeći građevinski radovi na objektu gde će se kotao nalaziti, a koristiće se za zagrevanje prostorija na pogonu JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“.

JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ snabdeva pijaćom vodom grad Beograd i okolinu, a godišnje se u njihovim postrojenjima preradi preko 200 miliona kubnih metara vode.

S.J.

Fabrika za preradu životinjskog otpada i u BiH

Fabrika za preradu životinjskog otpada i u BiHMinistar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske gospođa Srebrenka Golić nedavno se sastala sa predstavnikom firme „Energo Zelena“ gospodinom Tomom Hensonom u vezi izgradnje fabrike za preradu životinjskog otpada na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine. Predstavnici ove firme imaju u planu da otvore fabriku za preradu životinjskog otpada kojom će se dobiti gorivo za dalju proizvodnju energije.

Prilikom ovog sastanka gospodin Henson je rekao da je firma „Energo Zelena“ zainteresovana za dugoročnu investiciju u ovoj zemlji i podsetio da su pre nekoliko godina investirali u slično postrojenje u Republici Srbiji.

Reč je o fabrici „Energo Zelena“ koja je prošle godine u februaru otvorena u Inđiji i bavi se preradom otpada životinjskog porekla (pre svega otpadnog mesa koje ne može da se upotrebi u ishrani ljudi i životinja) i pretvara ga u gorivo za proizvodnju energije. Ovo je prvo postrojenje sa nultim otpadom u Srbiji koje na potpuno bezbedan i ekološki način uklanja životinjski otpad.

Fabrika koristi BAT tehnologiju koja je usklađena sa najvišim evropskim i svetskim standardima, a godišnje preradi oko 150 hiljada tona ovakvog otpada.

Sa izgradnjom ovog postrojenja započelo se u septembru 2011. godine, većinski vlasnik je belgijska kompanija „Electrawinds“, dok se vrednost investicije procenjuje na oko 21 milion evra.

S.J.

Povećanje energetske efikasnosti u kragujevačkoj „Energetici“

energetika kragujevac
Foto: Energetika.doo

„Energetika d.o.o.“ iz Kragujevca započela je projekat povećanja energetske efikasnosti u saradnji sa Fakultetom inženjerskih nauka u Kragujevcu i Regionalnim evro centrom za energetsku efikasnost. Direktor sektora elektroenergetike „Energetike d.o.o.“ iz Kragujevca gospodin Slobodan Đorđević izjavio je da je u toku izrada studija opravdanosti za snabdevanje električnom energijom iz kogenerativnih postrojenja koje su u vlasništvu „Energetike“ iz Kragujevca. Jedan deo studija, koje je radio Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu, već je završen, a pokazao je da bi 2 parne turbine sa generatorima za proizvodnju električne i toplotne energije, snage 8MW i 20MW bile pogodne za proizvodnju energije tokom grejne sezone, i to samo ukoliko bi država davala subvencije za proizvodnju energije slične „feed-in“ tarifama.

Osim toga, istraživački tim studenata doktorskih studija Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu izradio je i tri studije koje se odnose na ponovno pokretanje proizvodnje električne i toplotne energije na matičnoj lokaciji i reonskim energanama.

Prva studija odnosi se na reparaciju postojećih turbina i njihovo puštanje u rad, druga na implementaciju novih parnih turbina, a treća na vanmatične kotlarnice koje bi koristile kogenerativne module sa gasnim motorima za proizvodnju električne i toplotne energije. Prema rečima članova istraživačkog tima, sve tri studije pokazale su ekonomsku i ekološku opravdanost ovakvih projekata.

Gospodin Davor Končalović sa Fakulteta inženjerskih nauka istakao je da je jedan od glavnih problema distributivna mreža koja je u lošem stanju zbog nedostatka investicija. Inače „Energetika d.o.o.“ je proteklih godina promenila oko 15 kilometara mreže od postojećih 80 kilometara, a sledeće godine planira se zamena još oko 10 kilometara.

S.J.

Višekrilna vetroturbina – patent inženjera iz Beograda

visekrilna vetroturbinaInženjer Ratomir Šinik iz Beograda nedavno je prestavio svoj patent vetroturbine koja se, prema njegovim rečima, znatno razlikuje od standardne vertikalne vetroturbine sa tri krila. Reč je o višekrilnoj vetroturbini koja umesto tri krila može imati koliko god da je potrebno, a može biti i bilo kojih dimenzija, izjavio je Ratomir Šinik i dodao da ona radi na sve jačine vetra, a do 8 puta je efikasnija od postojećih.

Ova vetroturbina može generisati električnu energiju za vikendice, porodične kuće, jahte, a ako bi se postavila na zgradu električna energija koju bi proizvodila mogla bi da se koristi za pokretanje liftova i osvetljavanje zajedničkih prostorija čime bi se postigla značajna ušteda energije.

Inače, u svetu postoje slični koncepti višekrilnih vetroturbina, kao i primeri zgrada sa instaliranim vetroturbinama od kojih su najpoznatije Svetski trgovinski centar u Bahreinu, Razor toranj u Londonu, rotirajući neboderi u Dubaiju.

S.J.

Evropska unija uvodi nove propise za OIE

evropska unijaU Evropskoj uniji će biti uvedeni novi propisi za realizaciju projekata obnovljivih izvora energije, odnosno države članice Evropske unije će od 2017. godine moći da daju subvencije projektima obnovljivih izvora energije samo ako prođu na istinski konkurentnim konkursima. Subvencije će se koristiti samo kada bude bilo neophodno, ali se predviđa izuzeće za male projekte OIE.

Do ovoga je došlo zbog toga što su subvencije koje se daju za obnovljive izvore energije kako bi se dostizanja cilja od 20 odsto energije iz obnovljivih energije do 2020. godine, dovele do povećane cene električne energije u Evropskoj uniji.

Sledećeg meseca će biti objavljene kompletne mere Evropske unije koje će se primenjivati od 1. jula ove godine, a države članice imaju privremeni rok do 1. januara 2017. godine da implementiraju novi tenderski sistem za projekte obnovljivih izvora energije.

S.J.

1...1.4781.4791.480...1.511Page 1.479 of 1.511

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th jun
No Events
Events for 1st jul
No Events
Events for 2nd jul
No Events
Events for 3rd jul
No Events
Events for 4th jul
No Events
Events for 5th jul
No Events
Events for 6th jul
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th jul
No Events
Events for 8th jul
No Events
Events for 9th jul
No Events
Events for 10th jul
No Events
Events for 11th jul
No Events
Events for 12th jul
No Events
Events for 13th jul
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th jul
No Events
Events for 15th jul
No Events
Events for 16th jul
No Events
Events for 17th jul
No Events
Events for 18th jul
No Events
Events for 19th jul
No Events
Events for 20th jul
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st jul
No Events
Events for 22nd jul
No Events
Events for 23rd jul
No Events
Events for 24th jul
No Events
Events for 25th jul
No Events
Events for 26th jul
No Events
Events for 27th jul
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th jul
No Events
Events for 29th jul
No Events
Events for 30th jul
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs