Solarni paneli najproduktivniji kada se postave na zapadu?

29.07.2014

Solarni paneli se uglavnom postavljaju na južnoj strani sveta. Međutim, naučnici upozoravaju da postavljanje panela na jug ne garantuje najveću iskoristivost energije. Oni tvrde da je ključ optimalne proizvodnje energije putem solarnih panela njihovo smeštanje na zapadnu stranu i da će tako generisati najviše energije.

Da li su hiljade ljudi širom severne hemisfere koji su potrošili velike svote novca kako bi na krovove kuća instalirali eco-friendly solarne sisteme njih postavljali u potpuno pogrešnom smeru?

Gospodin Ralph Gottshalg, profesor na Univerzitetu Loughborough u Velikoj Britaniji, jedan od vodećih stručnjaka na području solarne energije, smatra da jesu.

On je ukazao na tu kardinalnu grešku i predložio postavljanje panela u smeru istok – zapad jer upravo taj smer omogućava najveću proizvodnju i najveći protok energije tokom dana.

Njegove tvrdnje u suprotnosti su sa onim što se do sada smatralo, a to je da su solarni paneli najisplativiji ako se nađu na južnoj strani.

Naime, u studiji sprovedenoj u Teksasu u novembru prošle godine dokazano je da solarni paneli na zapadu zapravo proizvedu više energije tokom dana nego oni smešteni na jugu.

Izvor: B92

„Balkan Electric“ planira izgradnju vetroparka „Alibunar I“

29.07.2014

Kako je za Energetski portal izjavio šef kancelarije kompanije “Balkan Electric”, gospodin Miroslav Kopečni, početak gradnje vetroparka “Alibunar I” je predviđen za 2015. godinu.

Projekat izgradnje vetroparka je u fazi izrade Glavnog projekta, za čiju izradu je odabrana firma “Energotehnika Južna Bačka” iz Novog Sada.

Vetropark “Alibunar I” nalazi se jugozapadno od naselja Alibunar, predviđene ukupne instalisane snage 9MW, sa tri vetroturbine i priključkom na postojeću trafo stanicu.

Kako kažu iz kompanije “Balkan Electric”, koja je glavni investitor projekta, dobijanje građevinske dozvole očekuje se u oktobru 2014. godine.

U njihovom saopštenju za Energetski portal takođe se navodi da je cilj kompanije izgradnja vetroparkova na teritoriji cele Srbije, posebno južnog Banata. U daljoj budućnosti “Balkan Electric” razmišlja o iskorišćenju biomase kao obnovljivog izvora energije.

Cena struje u Srbiji najjeftinija u regionu, potrebno je poskupljenje

29.07.2014

Na pitanje o mogućem poskupljenju struje, v.d. Ministra finansija, gospodin Dušan Vujović odgovara da će povećanje cene sigurno biti udar na standard građana i napominje da Srbija ne može dugo da izdrži cenu koja je znatno niža nego u regionu.

Gospodin Dušan Vujović je istakao da “Srbija trenutno ima najjeftiniju struju u regionu i ona je oko 30% jeftinija nego u Makedoniji, a 40% nego u Crnoj Gori i Bosni. Ne znam da li postoji bilo šta u Srbiji što je za oko 30-40% konstantno jeftinije nego u susednim zemaljama, od mleka, hrane, stanova, bilo čega”

On takođe dodaje da se kompleksna rešenja za “Elektroprivredu Srbije” ne mogu tražiti samo poskupljenjem struje.

“Kvalitet menadžmenta, način upravljanja, tehnički gubici, problem naplate nisu pitanja cene. To su pitanja koja se tiču promene organizacije rada i funkcionisanja EPS-a” objašnjava gospodin Vujović.
Rešavanje ovih problema, kaže, ipak ne isključuje poskupljenje struje, koje je između ostalog potrebno i da bi se ljudima poslao signal da moraju da štede.

Izvor:rts foto:ekapija

PREDSTAVLJAMO Izrada geotermalnih bušotina

29.07.2014

Prilikom izrade geotermalnih bušotina, u nekim slučajevima se na toplu vodu ili geotermalnu paru može naići i na dubinama od oko 50 – 200 m. Uobičajene dubine na kojima se nalazi para koja se koristi u industrijske svrhe su 500 – 2000 m. Istražna bušenja koja su vršena u svrhu istraživanja potencijala korišćenja geotermalne energije obavljena su i do dubina od 2500 – 3000 m. Geotermalne bušotine se izrađuju standardnim rotary bušaćim postrojenjima, kapaciteta potrebnog da se dostigne projektovana dubina.

Geometrija bušotine

Kada se planira proizvodnja kod geotermalnih bušotina na paru, posebnu pažnju treba usmeriti na izbor odgovarajuće geometrije bušotine. Bušotina sa velikim prečnikom daje i veliku zapreminu proizvedene pare. Međutim, ako je prečnik zaštitnih cevi isuviše velik u odnosu na kapacitet pare iz formacije, bušotina neće uvek neprekidno proizvoditi paru i neće biti u stanju da održava stalni protok. Ukoliko se eksploatacione zaštitne cevi ne spuste do odgovarajuće dubine pri pojavi dotoka tople vode u višim slojevima može biti onemogućen neprekidni protok pare iz nižih formacija. Izbor geometrije geotermalnih bušotina generalno zavisi od očekivane zapremine tople vode koju proizvodi para.

Izbor kolone zaštitnih cevi

Funkcionalnost zaštitnih cevi u uslovima trenja, habanja i korozije jedan je od osnovnih uslova koje treba zadovoljiti pri izboru kolone zaštitnih cevi, pogotovo kada se radi o proizvodnji velikih zapremina para. Da bi se maksimalno smanjilo trošenje usled trenja prečnik zaštitnih cevi bi trebao biti što je moguće veći u odnosu na prečnik bušotine. Time se omogućava veća proizvodnja, tj. zapremina pare iz rezervoara stena i smanjuju gubici pritisaka unutar kolona, vibracije, trenje i trošenje materijala, čime se produžava vek trajanja bušotine.

Delovanje korozije na zaštitne cevi je izazvano delovanjem gasa H2S, izuzetno proizilazi i iz “pH” vrednosti formacijskih voda, koje su kod termalnih voda uobičajeno niske. Jedan od načina zaštite protiv korozije zaštitnih cevi je i njihova cementacija celom dužinom, tj. do površine.

Eksploataciona kolona zaštitnih cevi ugrađuje se neposredno na ulasku u proizvodnu formaciju, a sama proizvodna zona se ostavlja nezacevljena (open hole), ili ako to uslovi u formaciji zahtevaju ugrađuje se izgubljena perforirana kolona zaštitnih cevi (Sloted Liner).

Kod proračuna opterećenja i naprezanja zaštitnih cevi mora se voditi računa da odabrani kvalitet čelika zaštitnih cevi manjeg prečnika ima veće granične vrednosti na gnječenje (spoljašnji pritisak) od graničnih vrednosti na pucanje (unutrašnji pritisak) zaštitnih cevi većeg prečnika.

Oprema na ušću bušotine

Oprema na ušću bušotine uglavnom podrazumeva dupli čeljusni preventer, tako da je gornji opremljen čeljustima za bušaće šipke, a donji ravnim čeljustima za zatvaranje punog profila bušotine. Gume koje oblažu čeljusti moraju biti takvog kvaliteta da su otporne na dejstvo temperature od oko 150 °C, a i tako konstruisane da se mogu hladiti vodom ako su preventeri zatvoreni duže vreme. Potrebno je istaći da se na izradi geotermalnih bušotina ne primenjuju anularni preventeri, tj. preventeri sa gumenim ulošcima.

U slučaju da se u toku izrade bušotine očekuju izuzetno visoke temperature obavezno se na ušću bušotine ugrađuju dva dupla čeljusna preventera. Kada se bušotina kompletira za proizvodnju, čeljusni preventeri se uklanjaju i na ušću bušotine ostaje samo glavni ventil za visoke temperature. Sve cevi na ustima bušotine iznad glavnog ventila za visoke temperature moraju biti usmerene u pravcu protoka fluida, a debljine zida moraju biti uvećane da bi bile otpornije na koroziju i habanje.

U toku bušenja, tj. održavanja fizičko-hemijskih osobina isplake osim odgovarajuće gustine isplake (koja se generalno kreće od 1,10-1,20 kg/dm3), bitno je da se i “pH” vrednost isplake održava na vrednostima od 9,5-10. Bušenje kroz produktivnu zonu, ako to slojni pritisci dozvoljavaju, može da se izvodi i čistom vodom. Takođe i u slučaju velikog prodora (dotoka) vode ili pare može se preći, ako stabilnost kanala bušotine to dozvoljava, na ispiranje hladnom vodom. Kod geotermalnih bušotina neophodno je hlađenje isplake što se postiže sa jednim ili dva rashladna tornja sa trostrukim sistemom hlađenja. Prva dva sistema za hlađenje isplake, kod rashladnih tornjeva, sastoje se iz kaskade i ventilatora čime se smanjuje temperatura isplake za 15 °C. Treći sistem je protočni izmenjivač toplote kojim se snižava temperatura isplake za još 10°C.

Cementacije geotermalnih bušotina

Cementacija ugrađenih zaštitnih cevi jedna je od najvažnijih operacija u toku izrade geotermalnih bušotina. Cementno mleko treba da bude uravnoteženo i postavljeno od pete kolone zaštitnih cevi do usta bušotine, tj. do površine.
Neadekvatna cementacija može da dovede do sledećih problema:

u toku bušenja dolazi do prodora pare iza površinske ili tehničke kolone, kada se desi erupcija pare i zatvore preventeri;
u toku proizvodnje dolazi do izdizanja erupcionog uređaja usled temperaturnih dilatacija

U cilju ravnomernog popunjavanja međuprostora cementnim mlekom potrebno je zaštitne cevi ispravno centrirati primenom odgovarajućih centralizera.
Uobičajena tehnologija cementacije zaštitnih cevi velikog prečnika 473,07mm (18 5/8”) I 339,7mm (13 3/8”) podrazumeva cementaciju preko bušaćih šipki. Običan Portland cement može se primeniti za geotermalne bušotine do temperature od 150°C. Generalno posmatrano, čvrstoća cementnog kamena se smanjuje, a povećava se njegova krtost i propusnost tokom vremena, ako temperatura u toku stvrdnjavanja poraste iznad 120°C. API cementi klasifikovani u kategorije od “A” do “J”ako se primene u geotermalnim bušotinama moraju se oplemeniti dodavanjem 30-50% silicijumdioksidnog brašna ili praha pepela iz termoelektrana. Prah pepela sadrži 55-66% silicijuma, a mešavina se pravi tako da se uzme 50% Portland cementa, 50% pepela i koriste se u odnosu sa 50% vode/čvrsti materijal.

Kao usporivač stvardnjavanja mešavini se dodaje 0,3-0,5% lignin-sulfat derivata ili polihidroksikarbonata, a kao dispergator može da posluži 0,4-0,6% metil naftalin sulfonske kiseline.

Gasoviti fluidi, kao što su H2S mešaju se sa parom i toplom vodom i izazivaju znatnu koroziju zaštitnih cevi, a štetno deluju i na sam cementni kamen.

Kosousmereno bušenje

Do sada nije postavljena teorija o rastojanjima kod geotermalnih bušotina. Čak i ako para dolazi iz rezervoara koji leži ispod dobrih pokrovnih stena, ona se često kreće kroz otvore i pukotine, tako da se stepen međusobne veze između dve bušotine ne može predvideti, jer će zavisiti od stepena i pravca pružanja otvora i pukotina. U mnogim zemljama, na osnovu iskustva, smatra se da je najpovoljnije rastojanje između bušotina od 100 do 300m za bušotine dubina oko 500-1000m.
Ova se rastojanja kosousmerenim bušenjem, pa i u veoma čvrstim fomacijama, mogu lako ostvariti. Pri tome je problem što se uglovi otklona kanala bušotine (inklinacija i azimut) ne mogu meriti zbog visokih temperatura. To zahteva skretanje kanala bušotine od vertikale (KOP) na malim dubinama, dok temperature još ne predstavljaju smetnju za merenje.

Problemi tokom izrade bušotina

Površinske formacije u geotermalnim oblastima uglavnom se sastoje od vulkanskih stena, koje karakteriše visok stepen čvrstoće stena kao i temperaturnog gradijenta, a takođe i izrazita sklonost ka stvaranju pukotina. Iz tih razloga brzine bušenja su mnogo manje, a gubici isplake mnogo veći.

Problemi do kojih dolazi tokom izrade geotermalnih bušotina, uglavnom su sledeći:
1. Erupcija, tj. dotoci pare i gasa
2. Veliki gubici isplake – cirkulacije
3. Lomovi niza bušaćeg alata
4. Gnječenje kolone zaštitnih cevi zbog zaostalih “džepova” isplake
5. Zaglave bušaćeg alata

Erupcija tj. dotok pare i gasa u kanal bušotine

Slojni, tj. formacijski rezervoari pare i tople vode u toku bušenja moraju se neprekidno hladiti isplakom, a pri tome temperatura isplake na površini ne sme da dostigne tačku ključanja. To se uglavnom postiže prolaskom isplake kroz rashladne tornjeve montirane na bušaćem postrojenju. U slučaju dužeg zastoja, ponovni manevar alatom, tj. spuštanje bušaćeg alata mora se obaviti etapno sa međuispiranjima u cilju hlađenja isplake.

Ako tokom bušenja dođe do erupcije pare, preventeri na ušću bušotine, ili glavni ventil (“Master Valve, Baal“), obavezno se moraju zatvoriti. U tim uslovima, formaciju koja izbacuje paru neophodno je hladiti upumpavanjem hladne vode metodom frontalnog potiskivanja (“Bullheading”) u cilju zaustavljanja izlaza mlaza pare, što je pre to moguće. U sastavu alata tokom bušenja, i to neposredno iznad dleta, obavezna je ugradnja protivpovratnog ventila (“PPV”). Ako u sastavu alata nije ugrađen “PPV”, pa čak i ako su preventeri zatvoreni, para će kroz bušaći alat dostići isplačno crevo, koje tada zbog delovanja temperature i pritiska može da se ošteti i propusti, a što bi dovelo do katastrofe na bušaćem postrojenju, tj. do otvorene erupcije.

Gubici isplake

Sprečavanje gubitaka isplake je jedan od prioritetnih zadataka kod bušenja geotermalnih bušotina, a mere koje se preduzimaju mogu biti stalne i privremene.

Stalne mere su zatvaranje zona u kojima se javljaju gubici isplake i cementa. Pri tome posebnu pažnju treba obratiti na sprečavanje gubitaka isplake koji se pojavljaju nakon spuštanja kolone zaštitnih cevi, tj. u toku cementacije, a koji nisu uočeni tokom bušenja kanala bušotine.

Pojedine nekompaktne i meke formacije, koje mogu da izdrže pritisak stuba isplake (uobičajena gustina isplake je 1,10-1,20 kg/dm3), popustiće pod dejstvom pritiska stuba cementnog mleka (uobičajena gustina cementnog mleka je 1,65-1,86 kg/dm3). Da bi se odredilo ponašanje formacije usled delovanja diferencijalnog pritiska (razlika pritiska između stuba cementnog mleka i isplake), potrebno je u toku bušenja kanala bušotine na svakih 50 m izvesti test propuštanja formacije, tj. LOT (“Leak off test”). Ukoliko rezultati LOT-a ukazuju na slabe formacije, pre ugradnje kolone zaštitnih cevi u iste treba utisnuti cement.

Privremene mere podrazumevaju začepljenje formacija raznim zaptivnim prirodnim materijalima (orahove ljuske, semenje pamuka, otpacima vlakana i dr.). Ti materijali vremenom, kada se bušotina opremi za proizvodnju, karboniziraju i raspadaju se čime se vraća prvobitni kapacitet proizvodnosti pare iz formacije. Neophodno je naznačiti da su, kada se buši kroz produktivnu formaciju, gubici isplake poželjni jer ukazuju na prisustvo formacije i predstavljaju vodič za produktivnost bušenih zona.
Ako u toku bušenja dođe do prekida cirkulacije, bušaći alat se mora odmah zadići sa dna bušotine, jer se u protivnom može desiti zaglava alata. Takođe, u zoni gde se očekuju veliki gubici isplake u sastavu alata na dnu bušotine ne koriste se predimenzionirane teške šipke i stabilizatori, koji predstavljaju opasnost za zaglavu alata u navedenim uslovima.

Lomovi bušaćeg alata

Kako se bušenje uobičajeno izvodi u čvrstim stenama gde su brzine bušenja male, a opterećenje na dleto veliko, teške šipke su izložene jakim vibracijama i udarima, što izaziva zamor materijala i dovodi do čestih lomova u navojima teških šipki. Pravilni izbor tipa dleta, u odnosu na čvrstoću i druge karakteristike bušenih formacija, je veoma bitan faktor za sprećavanje lomova navoja teških šipki.
Preventivne mere obuhvataju pregled, tj. snimanje kompletnog niza bušaćeg alata pre početka bušenja i zamenu svih oštećenih ili neispravnih šipki.

Gnječenje zaštitnih cevi zbog zaostalih “džepova” isplake

Ako se desi gnječenje eksploatacione kolone zaštitnih cevi, potrebno je pokušati sa alatom za korekciju unutrašnjeg prečnika (glodačima ili alatima za peglanje) proći kroz oštećena mesta u koloni. Sledeći postupak, u zavisnosti od uslova koji vladaju u kanalu bušotine, je cementacija oštećenog mesta ili ugradnja eksploatacione kolone manjeg prečnika.

Mere bezbednosti kod izrade geotermalnih bušotina

Bušaće postrojenje prilikom izrade geotrmalnih bušotina mora svakog trenutka raspolagati dovoljnom količinom vode za delovanje u slučaju erupcije pare u toku bušenja. Ljudstvo mora biti obučeno za zatvaranje i otvaranje preventera i to u što kraćem roku. Preventeri se moraju periodično ispitivati na pritisak i mogućnost zatvaranja. Zbog otrovnog gasa koji izlazi iz bušotine, svi moraju imati gas maske i detektore gasa na raspolaganju.

Bušenje vazduhom

Iako je “rotary” sistem bušenja (uz cirkulaciju, tj. ispiranje kanala bušotine isplakom) najčešće primenjivan način bušenja geotermalnih bušotina, poslednjih godina sve češće se koristi bušenje vazduhom. Bušenje vazduhom spada u “rotary” sistem bušenja koje za cirkulaciju umesto isplake koristi vazduh.

Glavne osobine primene ove metode su:

velike brzine bušenja uz relativno niske cene koštanja
nema oštećenja proizvodnih formacija nastalih zbog cirkulacije isplakom
bušenje vazduhom nije pogodno kroz formacije koje raspolažu viškom sadržaja vode ili koje su sklone obrušavanju i osipanju
kod izrade bušotina vazduhom uobičajena je praksa da se započne bušenje kanala bušotine uz pomoć isplake, a onda se( ako to uslovi u bušotini zahtevaju) prelazi na bušenje sa vazduhom;
bušenje vazduhom primenjuje se u proizvodnim intervalima, kada je već spuštena i cementirana proizvodna kolona zaštitnih cevi.

D.V

Stručna literatura:
Geotermalna energija, Miloš Radaković
Tehnologija bušenja sa projektovanjem, Renato Bizjak
Proizvodnja i korišćenje geotermalne energije, M.Soleša, N.Đajić, LJ.Parađanin

Foto: compasscompression.corsafety, aliquantum

Hrvatska koordinator projekta prototipa solarnog kolektora

28.07.2014

“Hrvatska gospodarska komora” (HGK) je koordinator projekta “Soleglass”. Ovo je prvi tehnološki projekat iz programa Evropske unije za izradu prototipa srednjotemperaturnog i visokotemperaturnog sunčevog kolektora primenjivog u industriji za grejanje, hlađenje i pripremu tehnološke pare.
Kolektor bi trebao da se odlikuje visokom pouzdanošću uz smanjene potrebe za održavanjem u odnosu na danas poznate vakuumske tehnologije u kojima je ključan problem gubitak vakuuma i znatno smanjenje efikasnosti uređaja. Trenutno su dva prototipa srednjotemperaturnog sunčevoga kolektora za temperature do 160ºC u potpunosti dovršena i nalaze se u ispitnoj laboratoriji u Skoplju.

Osnovna komponenta kolektora je sistem vakuumiranih staklenih cevi u čijoj izradi je učestvovala fabrika stakla „Duran d.d“ iz Pule koja se pojavljuje i kao potencijalni krajnji korisnik rezultata nekog oblika buduće serijske proizvodnje.

Prezentacija rada uređaja sa demonstracijom parametara i prednostima inovacije očekuje se na na zaključnom sastanku krajem avgusta. Identifikovan je veliki proizviodni potencijal, radiće se na komercijalizaciji uređaja u čemu će Hrvaatskoj podršku pružiti Projektni partner iz Španije.

Vrednost projjekta je tri miliona evra, od čega dva miliona daje Evropska unija bespovratno a Hrvatska će dobiti polovinu tih sredstava.

Ovaj projekat je “osvojen” još dok Hrvatska nije bila članica Evropske unije krajem 2010. godine, a uspešno je pokrenut u septembru 2011.godine.

“Google” nudi milion dolara za projekat mini pretvarača obnovljive u električnu energiju

28.07.2014

Tehnološki gigant “Google” nudi nagradu od milion američkih dolara za izgradnju kompaktnog rešenja koje će transformisati energiju iz obnovljivih izvora u izvor napajanja električnom energijom koji se može koristiti u kući.

“Google” zajedno sa Institutom za elektro i elektronske inženjere (Institute of Electrical and Electronic Engineers – IEEE) započeo je “Izazov Mala Kutija” (Little Box Challenge) za projektovanje i izgradnju pretvarača sa snagom u KW. Uređaj koji bi se koristio za konvertovanje obnovljive energije, uključujući energiju sunca i vetra, pre njenog pretvaranja u pogodan izvor napajanja za kuće i automobile.

Izazov se sastoji u tome da novi uređaj mora biti veličine manjeg laptopa, otprilike 1/10 sadašnje veličine. “Tražimo nekog ko će napraviti pretvarač čija će se snaga meriti u KW. Instalisana snaga treba da bude veća od 50 W po kubnom inču. Dajte sve od sebe a mi ćemo vam dati milion dolara” kaže “Google” na svom blogu.

“Google” veruje da će ova akcija pomoći da se promeni budućnost električne energije. “Verujemo da pretvarači postaju sve važniji za našu ekonomiju i okolinu kao i solarni paneli, baterije i slični izvori struje koji nastavljaju da se ubrzano razvijaju.”

Oni dodaju da će prospektivna inovacija imati široku primenu u brojnim područjima, da će povećati efikasnost, smanjiti troškove i otvoriti nove vidove korišćenja. Praveći pretvarač struje što manjih dimenzija omogućiće se više „solarnih domova“, efikasnija distribucija električne mreže, a takav inverter mogao bi dovesti struju do najudaljenijih delova planete.

„Manji pretvarač može pomoći u stvaranju jeftine mikro mreže u udaljenim delovima sveta ili vam omogućiti da zadržite svetla tokom nestanka struje preko električne baterije vašeg automobila. Ili omogućiti napredak o kome još nismo ni razmišljali“, napisao je Erik Rejmond (Eric Raymond) iz „Zelenog Tima“ (Green Team) Googl-a. Posljednji rok za prijavu je 30. septembar 2014. godine, dok će velika nagrada biti objavljena u januaru 2016. godine.

izvor:deccanchronicle

„Elektroprivreda Srbije“ tražila poskupljenje struje od 15%?

28.07.2014

Prema pisanju lista “Blic”, „Elektroprivreda Srbije“ dostavila je Vladi predlog da od septembra struja poskupi 15%. Dodatnu analizu predloženog poskupljenja kao i hitno sređivanje stanja u preduzeću od Elektroprivrede Srbije zatražio je premijer Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić.

On je zatražio da se najpre završi korporativizacija kompanije zatim da se kompanija oslobodi viškova rukovodilaca i obezbedi da se iz „Elektroprivrede“ ne odlivaju pare te da se tek onda može razgovarati o poskupljenju.

List “Blic” takođe navodi da je premijer Srbije gospodin Aleksandar Vučić izjavio da je korporativizacija posao koji može da se uradi za mesec dana.

V.d. ministra finansija gospodin Dušan Vujovoć takođe insistira na korporativizaciji u što kraćem roku, kao i obezbeđivanju uštede.

“Samo povećanje cena struje bez profesionalnog i odgovornog menadžmenta nema smisla. Više cene bi ostale bez efekta i bile upotrebljene za povećanje plata koje su i sada previsoke”, izjavio je gospodin Dušan Vujović.

U „Elektroprivredi Srbije“ demantuju da su podneli zahtev za povećanje cene električne energije i podsećaju da korekciju cene elktrične energije odobrava Agencija za energetiku, prema Zakonu o energetici.

Iz Agencije za energetiku, član Saveta, gospođa Ljiljana Hadžibabić izjavila je da prostora za poskupljenje ima jer sa sadašnjom cenom ne postoji način da se obezbede sredstva za investicije i gradnju.

Izvor: blic

Dubai – održivi grad

25.07.2014

Prema planu arhitektonskog biroa “Baharash Architecture” projekat Dubai Održivi grad prostiraće se na površini od oko 46 hektara. Na površini od oko 5,5 hektara biće postavljeni fotonaponski paneli koji bi trebalo da zadovolje 50% ukupnih potreba za električnom energijom.

Strukturu ekološkog grada će činiti 550 vila, organske farme, planetarijum, ekološko odmaralište, centar za reciklažu otpada. Jedan od ciljeva je uvođenje alternativnih vidova transporta kako bi se umanjila emisija ugljen dioksida u atmosferu.

Projekat izgradnje odvija se u četiri faze. U prvoj fazi je gradnja vila i naselja sa individuanim kućama. Svaka vila će pomoću instaliranih solarnih panela proizvoditi 60% električne energije za svoje potrebe. Pored toga, svaki objekat će imati pametni vodovodni sistem koji će kontrolisanjem smanjiti potrošnju vode za 30%. Otpadne vode će se prečišćavati i koristiti za navodnjavanje organskih bašti. Ova faza trebala bi da bude završena do kraja 2014. godine.

Izgradnja celog grada se planira do kraja 2016. godine.

Izvor/foto: diamond-developers.ae

ArchiCAD i EcoDesigner – integrisano projektovanje

25.07.2014

Naš sagovornik je gospodin Ivan Hajzler dipl. mat., osnivač i direktor hiCAD-a iz Novog Sada. Firma hiCAD osnovana je 1996. godine i već 18 godina je ekskluzivni distributer softvera ArchiCAD sa pratećim paketima na našem tržištu.

Povod za intervju je 30 godina ArchiCAD-a i nedavno održano predavanje “Integrisano projektovanje – ArchiCAD i EcoDesigner” u muzeju Nauke i tehnike u Beogradu. Na predavanju su predstavljene inovacije koje je ArchiCAD spremio.

EP: Gospodine Hajzler u ovoj godini ArchiCAD obeležava 30 godina postojanja, a Vaša firma punoletstvo. Sa ove distance kako Vam izgleda put koji ste prešli? Da li ste zadovoljni uspehom koji ste do sada postigli?

IH: Naravno da jesam! Kada sam krenuo sa promovisanjem ArchiCAD-a, bezmalo niko nije ni čuo za njega. Bile su sankcije, internet konekcija slaba, a internet ponuda skromna. Interesovanje je bilo ogromno i na naše prezentacije je dolazilo i do dvesto posetilaca! Prosto neverovatno. Kao posledica tih aktivnosti, događa mi se da kada se upoznajem sa „novim ljudima“ oni reaguju: „A to ste Vi? Dobijam vaše informacije redovno!“ Pre neki dan sam čitao jednu analizu o korišćenju softvera u građevinarstvu, u kojoj je za ArchiCAD napisano „veoma popularan softver u Srbiji“!
Za mene ArchiCAD nije samo posao nego i veliko zadovoljstvo. Upoznao sam mnogo izuzetnih ljudi, sarađujem sa mladim, ambicioznim ljudima, posetio sam veliki broj gradova…

EP: Da li ste proširili distribuciju softvera u odnosu na prethodne godine? Kakvo je Vaše iskustvo po pitanju korišćenja legalnih softvera?

IH: hiCAD je usko specijalizovan distributer softvera. Krenuli smo sa ArchiCAD-om, pa sa njegovim add-on softverom (pre svega Cigraph, Eptar), i potom vrlo brzo sa Artlantis-om (vizuelizacija). Posle puno premišljanja, preuzeli smo i AxisVM (softver za proračun građevinskih konstrukcija) i na kraju DDS-CAD MEP (softver za projektovanje instalacija). Osnovni uslov za proširenje naše ponude je kompatibilnost sa ArchiCAD-om, podržavanje osnovnih principa koje podržava ArchiCAD kao što su Virtual Building (sada BIM), OPEN BIM koncept, lakoća korišćenja.

Legalizacija softvera je posebna priča. Kod nas je to pre svega političko pitanje (slično kao problemi sa sivim tržištem). Postoji formalna (zakonska) podrška, sporadična u sprovođenju. Ima i puno nepoznavanja same problematike. Evo nekoliko primera o našem odnosu prema legalizaciji softvera. Pre desetak godina sam u razgovoru sa jednim asistentom, objašnjavajući važnost korišćenja legalnog softvera od strane studenata i fakulteta u edukaciji, dobio odgovor: „Pa softver se može dobiti za 5€, šta me opterećujete sa time!“ Danas taj asistent, upućuje studente da se registruju na MyArchiCAD.com i da legalno koriste softver. Drugi primer: u Nemačkoj, nordijskim zemljama, sramota je kada se utvrdi da firma koristi nelegalan softver i odmah, uz izvinjenje, traže način da dođu do legalne licence, dok se kod nas u tim situacijama (ili preventivno) nabavljaju klonirani softveri da se formalno zadovolji zakonska obaveza, ili koriste razne metode za skrivanje nelegalnog softvera. I na kraju, većina mojih korisnika, najčeće iz velikih biroa su veoma nezadovoljni pravnom satisfakcijom odn. ne vide nikakvu korist što su platili softver i PDV, u odnosu na one koji to nisu uradili a koriste ArchiCAD.

EP: Na svetskom tržištu verzija ArchiCAD 18 je već u upotrebi. Kada će biti dostupna na našem tržištu? Koliko je nova verzija napredovala u odnosu na ArchiCAD17?

IH: Verzija ArchiCAD-a 18 INT je dostupna i kod nas! Distribucija nove INT verzije se vrši istovremeno u čitavom svetu. Naši klijenti već rade u novoj verziji, a i edukativne i trial verzije su od pre neki dan dostupne na sajtu myarchicad.com. GRAPHISOFT svake godine iznenađuje sa novinama, i s tim u vezi, u ArchiCAD-u 18 je integrisan rendering iz Maxon-a koji omogućuje arhitektama da prave prvoklasne vizuelizacije sa upotrebom potpuno nove palete materijala. Pored najzvučnije novine, unapređeno je istovremeno editovanje elemenata, alatka za reviziju projekata, izvoz pdf formata sa svim lejerima, kao i korišćenje novog fajl formata BFC, za komunikaciju sa drugim inženjerskim softverima.

EP: Možete li nam objasniti pojam BIM i OpenBIM način rada?

IH: BIM predstavlja skraćenicu od engleskog pojma Building Information Modeling, što bi u slobodnom prevodu glasilo: Informacijsko modelovanje objekata. BIM je pojam koji se često upotrebljava zadnjih godina, i koristi različite definicije. BIM način rada koristi za modelovanje digitalne ekvivalente stvarnim delovima objekta kao što su zidovi, ploče, stubovi, prozori, nameštaj itd. i na taj način korisnici kreiraju digitalnu verziju stvarne zgrade skladišteći sve potrebne informacije o upotrebljenim materijalima, tehničkim sistemima zgrade, fazama rada i sl. Open BIM je nastao kao težnja vodećih BIM softverskih kompanija da inženjerima omogući nesmetanu komunikaciju i razmenu modela u toku rada bez obzira na profesiju, ulogu u projektantskom toku rada ili softver koji koriste. Ovakva komunikacija se ostvaruje putem IFC fajl formata, definisana je protokolima i sertifikatima na svetskom nivou, i svaki „pravi“ OpenBIM softver ima mogućnost uvoza i izvoza modela u IFC obliku.

EP: Kako se ArchiCAD konstantno usavršava i prilagođava savremenim potrebama projektovanja jedna od inovacija koju nudi je i EcoDesigner. Možete li približiti našim čitaocima koje su to pogodnosti koje ova opcija nudi u projektovanju?

IH: EcoDesigner je rešenje za energetsku evaluaciju objekta, u okviru ArchiCAD-a, koje omogućuje povezivanje geometrijskih podataka sa numeričkim. Od verzije ArchiCAD 16, postao je sastavni deo ArchiCAD-a i namenjen je prvenstveno arhitektama, kako bi od samog početka projektantskog stvaranja mogli integrisano da ispituju energetsku efikasnost svojih dizajnerskih rešenja. Pomoću EcoDesigner-a, BIM model kreiran na uobičajen način u ArchiCAD-u lako postaje energetski model, BEM (engl. Building Energy Model) i projektanti u okviru svog projektantskog alata dobijaju izvšetaj o energetskoj učinkovitosti projektovanog objekta, performansama, koeficijentima toplotne provodljivosti, emisiji CO2, potrošnji energije itd. Projektanti na taj način mogu da unaprede svoj dizajn, da ispitaju karakteristike različitih rešenja, predvide učinkovitost i ponašanje objekta i na taj način bolje komuniciraju sa svojim klijentima.

EP: Poslednjih godina obavezni deo projekta je projekat Energetske efikasnosti. Da li program EcoDesigner olakšava posao projektantima? Da li je ova opcija uticala na povećanje broja korisnika?

IH: Rad u EcoDesigner-u predstavlja minimalan napor projektanta da implementira (ako to do sad nije slučaj) oblast energetske efikasnosti u uobičajen proces projektovanja u ArchiCAD-u. GRAPHISOFT stremi da usavrši svoj softverski proizvod na taj način da odgovori na najbolji mogući način svim potrebama jednog projektanta, stoga EcoDesigner predstavlja projektantima odgovarajući alat da bolje „razumeju“ svoj dizajn i unaprede energetske karakteristike. Svaki korisnik koji je do sada isprobao EcoDesigner je oduševljen mogućnostima i logikom samog rešenja. Trenutno ispitujemo mogućnosti prilagođavanja EcoDesigner Star verzije, kao dodatka EcoDesigneru, našim propisima i standardima i mogućnosti kategorizacije energetskog razreda objekta u samom ArchiCAD-u. Nadamo se da bi takvo rešenje privuklo naše projektante, znatno unapredilo njihov proces rada i skratilo vreme potrebno za izradu projektne dokumentacije.

EP: Inovacija koja dolazi od strane firme Abvent je program za renderovanje i animaciju Artlantis 5. Koje su to promene koje nam Artlantis 5 nudi, kakav finalni proizvod možemo da očekujemo?

IH: Artlantis 5 ima potpuno redizajniran korisnički interfejs, ali je organizacija radnog okruženja i dalje prilagođena brzom i jednostavnom rukovanju korisnika. Prikaz samog modela se može maksimalno prilagoditi veličini ekrana mašine na kojoj korisnik radi, ali najbitnija unapređenja za korisnike se ogledaju u većem izboru svetlosnih efekata, reljefnih i drugih materijala, pristupanju kompletnoj Artlantisovoj media biblioteci objekata direktno iz programa, unapređenim funkcijama kamere, i izuzetno korisnim unapređenim kursorima za rad sa elementima u 3D prozoru. Korisnici dobijaju prilično realan prikaz modela i svih upotrebljenih efekata i pre pokretanja renderinga, i taj prikaz se ažurira nakon svake izmene scene.

EP: Pošto je ova godina, godina jubileja da li pripremate specijalan program za ArchiCAD Akademiju?

IH: Nismo još odlučili kako bi obeležili naš jubilej. Sigurno je da ćemo akcenat staviti na hiCAD Konkurs, koji 10-ti po redu. Imamo nekoliko projekata koji su u toku i izabraćemo najatraktivnije za naše tržište. O detaljnom Programu ćemo obavestiti javnost i naravno Vas.

EP: Upoznavanje studenata sa programom je preko studentskog hiCAD konkursa. Da li ste zadovoljni odzivom proteklih godina?

IH: Studenti na pojedinim univerzitetima imaju mogućnost da nauče prve korake u ArchiCAD-u u okviru redovne nastave, a hiCAD konkurs ima za cilj da im omogući da svoje umeće demonstriraju kroz studentske projekte rađene pomoću ArchiCAD softverskog alata, i naravno, podstakne takmičarski duh dodeljivanjem nagrada za najbolje radove. Sa druge strane, kao mladi inženjeri, po završetku studija, stupaju na profesionalnu scenu, najvećim delom bez ikakve preporuke. hiCAD konkurs je povod i prilika da intezivno radimo na njihovoj stručnoj promociji koristeći Graphisoft-ove i naše kanale. Konkurs je i za nas odlična prilika da se uverimo u sposobnosti i kreativnost mladih. Svaka godina nas obraduje i oduševi novim mladim talentima, a mi stremimo da se talentom naših studenata pohvalimo i van granica naše zemlje. Ove godine će se održati jubilarni 10. po redu hiCAD studentski konkurs i nadamo se da će i odziv studenata doživeti svoj rekordni broj.

EP: Da li je upoznavanje sa programom orijentisano i na srednje škole?

IH: Svakako. Sa stručnim srednjim školama građevinske struke sarađujemo preko 10 godina. Prvo smo obaveštavali nastavnike o novim tehnologijama koje su ugrađene u ArchiCAD, zatim smo obučili sve zainteresovane nastavnike i predložili im odgovarajuću literaturu. Po našim saznanjima, učenici srednjih građevinskih i arhitektonskih škola u preko 50% slučajeva koriste ArchiCAD. Imamo veoma pozitivna iskustva, jer su neki od najboljih ArchiCAD korisnika u našoj zemlji započeli učenje programa još tokom srednjoškolskih dana. Naša želja je da se starosna granica, kada se pojedinac upoznaje sa virtuelnim prostorom i BIM modelom, pomeri na najmlađe, jer deca vrlo intuitivno i lako shvataju prostor kako u realnom obliku, tako i virtuelno. GRAPHISOFT je razvio sjajnu mobilnu aplikaciju BIMx Docs koja na intuitivan način upoznaje korisnike sa prostorom, slično kao u virtuelnim igricama, te tu pronalazimo mogućnosti za edukaciju o modernim tehnologijama.

EP: Kakvu saradnju imate sa ostalim predstavnicima ArchiCAD familije?

IH: Teritorija koju pokriva hiCAD je Srbija, BiH, CG, Makedonija i Albanija. Od bivših jugoslovenskih republika, Slovenija i Hrvatska imaju svoje ditributere. Saradnja sa njima je odlična, razmenjujemo iskustva i informacije. Po potrebi smo gostujući predavači na njihovim susretima korisnika i oni rado dolaze kod nas. Svake godine učestvujemo na Godišnjoj konferenciji svih distributera Graphisoft-a i ta saradnja je na mnogo nivoa: stručnom, poslovnom, sportskom i društvenom.

EP: I za kraj recite nam kakvi su planovi za budućnost?

IH: Moj glavni cilj je da se naše usluge podignu na još viši nivo, da imamo što više zadovoljnih korisnika, koji sa ekspertnim znanjem koriste ArchiCAD. To je veliki zadatak, jer učenje uz posao je vraški težak zadatak.

Svetlana Jovanovic

Besplatne studije iz obnovljivih izvora energije u Crnoj Gori

25.07.2014

Ministarstvo ekonomije Crne Gore omogućiće besplatno studiranje zainteresovanim studentima na magistarskim studijama, u oblastima Energetska efikasnost, Obnovljivi izvori energije i Uticaj na životnu sredinu.

Od ove jeseni 2014/15, na Građevinskom fakultetu Univerziteta Crne Gore, po prvi put počinju akademske postdiplomske magistarske studije u ovim oblastima.

Besplatno studiranje za deset studenata će finansirati ENERESE projekt koji obezbeđuje sredstva iz TEMPUS projekta. Konkurs za upis biće objavljen od 1. do 10. septembra 2014. godine a pravo upisa imaju studenti svih tehničkih fakulteta koji su završili osnovne studije i stekli 180 ECTS bodova.

U Crnoj Gori je kadar iz oblasti Energetska efikasnost, Obnovljivi izvori energije i Uticaj na životnu sredinu deficitaran i potreba za njim će biti sve veća u budućem periodu. Za buduće studente se otvaraju velike mogućnosti zapošljavanja u državnim i organima lokalne samouprave, institucijama i privrednim društvima.

izvor:vijesti.me foto: wiki

Turska planira proizvodnju 30% energije iz obnovljivih izvora

25.07.2014

Tursko udruženje za vetroenergiju (TUREB) saopštilo je da je u prvoj polovini 2014. godine snaga proizvodnih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz energije vetra porasla za 466 MW, što čini ukupno instaliranih 3424 MW.

U 2013.godini novoinstalirana snaga je izdnosila 244 MW. Plan Turske je da do kraja 2014. godine poveća ukupnu snagu na 4000 MW.

U Turskoj trenutno radi 87 vetroelektrana a 39 su u fazi izgradnje. Planovi turske Vlade u budućnosti su proizvodnja 30% energije iz obnovljivih izvora.

izvor:energetika-net, foto: acter.co

Urbani zeleni krovovi

24.07.2014

Urbanscape je sistem zelenih krovova koji nam donosi „Knauf Insulation.“

Proizvod je predstavljen, za tržište Srbije, na Sajmu građevinarstva u aprilu 2014. godine u Beogradu. Urbascape sistem predstavlja jedinstven kompletan sistem. U svom sklopu sadrži protivkorensku membranu, drenažni sistem sa ili bez rezervoara, Urban Green Roll supstrat i sloj vegetacije.

Inovacija sistema je sloj Urbanscape Green Roll, supstrat napravljen od vlakana kamene mineralne vune obrađenih tako da formiraju kompaktan stabilni flic.
Supstrat je 8-10 puta lakši u poređenju sa zemljanim supstratima. Može da zadrži 3 do 4 puta više vode u odnosu na svoju zapreminu i u poređenju sa drugim supstratima. Zadržavanje vode omogućava brži rast biljaka. Zbog svoje lakoće u suvom stanju ne ugrožava stabilnost konstrukcije objekata.

Pored estetske vrednosti zeleni krovovi imajui praktičnu i ekološku vrednost. Prednosti sistema su i velika apsorcija CO2, ušteda do 25 posto energije za grejanje i 75 posto za hlađenje, smanjenje efekta „urbanih toplotnih ostrva“.
Upotreba Urbanscape sistema osmišljen je za pokrivanje ravnih krovova urbanih sredina, stambenih i nestambenih i industrijskih objekata. Pored krovova upotrebu imaju i u pejzažnoj arhitekturi.

S.J

foto: knauf insulation

Ajfelova kula uskoro energetski efikasna

23.07.2014

Jedan od najposećenijih spomenika u svetu, Ajfelova kula, uskoro će biti modernizovana tako da sama proizvodi deo energije koja je potrebna za njen rad. Radovi, koji su počeli 2012. godine, koštaće 25 miliona eura bez poreza, a finansiraće ih Novo preduzeće za Ajfelovu kulu (SNTE), koje upravlja tom građevinom. Završetak radova se očekuje u avgustu 2014. godine i obuhvatiće rekonstrukciju prvog sprata, prostor od 4.586 kvadratnih metara, od ukupne površine od 5.420 kvadratnih metara.

Kako bi Ajfelova kula bila u skladu sa novim ekološkim trendovima, arhitektonski biro Moatti-Rivière je listi održivih tehnologija koje se postavljaju na kulu dodao solarne panele koje su namenjeni za postavku na krovove paviljona, vetroturbine, sistem hvatanja kišnice i LED osvetljenje.

Cilj toga je, prema rečima predsednika SNTE gospodina Žan-Bernar Bros-a (Jean-Bernard Bros), da se poboljšaju energetski rezultati Kule za 30% i da ona postane pristupačnija, privlačnija i ekološki prihvatljivija.

izvor:građevinarstvo.rs
foto:Moatti-Rivière

Ekološka akcija “Rock and Recycle” na Lake Fest-u u Nikšiću

23.07.2014

U okviru kampanje “Rock and Recycle” na festivalu Lake Fest u Nikšiću, pivara Trebjesa organizovaće nekoliko ekoloških akcija. Događaj počinje 25. jula i ima za cilj očuvanje čistijeg festivalskog prostora i širenje ekološke svesti.

Aktivisti ekološkog pokreta “Ozon” će tokom tri dana sprovoditi praktične aktivnosti. Naime, posetioci će moći da sakupljaju plastične čaše i da ih predaju na za to predviđenim mestima.

Aktivisti iz Fondacije “ReCan” biće zaduženi za organizaciju prikupljanja aluminijumske ambalaže prema programu “Svaka limenka se računa”(Every can counts).

Najnovija ručna presa za limenke biće postavljena u ovom jedinstvenom kampu. Ona će omogućiti kamperima da donesu i recikliraju limenke i time učestvuju u ekološkoj akciji “zelena igra” čija je nagrada komplet karata za Lake Fest 2015.

izvor/photo: cdm.me/reciklirajte.me

Poskupljenje struje do kraja jula?

23.07.2014

Zavisno od sredstava koja će Elektroprivreda Srbije dobiti za sanaciju štete od poplava, doneće se odluka o poskupljenju električne energije, rekao je za Radio Televiziju Srbije gospodin Aleksandar Obradović, v.d. direktor EPS-a.

On kaže da je u ovom trenutku apsolutni prioritet osposobljavanje Rudarskog basena “Kolubara” do zime.

Proizvodnja na basenu “Kolubara” je oko 90.000 tona uglja dnevno a u ovom trenutku je negde oko 45.000. Gospodin Aleksandar Obradović takođe ističe da je neophodna reorganizacija Elektroprivrede Srbije kao i efikasno održavanje energetske stabilnosti sistema. On takođe navodi da je zbog poplava uvoz struje veći nego inače.

“Ako uspemo da u što kraćem periodu osposobimo kop „Kolubara'“ situacija će biti drugačija. Povećanje cene struje ne bi rešilo problem”, kaže gospodin Aleksandar Obradović za Radio Televiziju Srbije.

Predstavljen plan ekspropijacije za HE ”Mrsovo I”

23.07.2014

U Opštinskoj upravi Rudo, na nedavno održanom sastanku dostavljen je Plan ekspropijacije nepokretnosti u svrhu izgradnje i korišćenja hidroelektrane “Mrsovo I” na reci Lim. Plan je stavljen na javni uvid 18.07.2014. godine i biće dostupan interesentima do 01.08.2014. godine.

Tokom sastanka, načelnik Odeljenja za ekspropijaciju pri Republičkom pravobranilaštvu ukazao je na aktivnosti koje je neophodno preduzeti u ovom projektu kao i ko su nosioci aktivnosti prema Zakonu o ekspropijaciji.

Pored načelnika Odeljenja za ekspropijaciju pri Republičkom pravobranilaštvu, sastanku su prisustvovali predstavnici Pravobranilaštva Republike Srpske iz Banja Luke i Foče, predstavnici kompanije “Comsar Energy”- investitora, Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove – Područna jedinica Rudo, načelnik opštine Rudo i službenici Odeljenja za privredu, finansije, prostorno uređenje i inspekcijske poslove Opštinske uprave Rudo.

izvor: opstinarudo

1...1.4741.4751.476...1.522 Page 1.475 of 1.522

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM