Šta sadrži energetski i klimatski plan Srbije

12.07.2023

Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Srbije do 2030. godine predviđa: povećanje kapaciteta obnovljive energije na 45 odsto i smanjenje emisije štetnih gasova za više od 40,4 odsto, kao i unapređnje energetske efikasnosti i postepenu dekarbonizaciju.

Predstavljanje Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja započelo je u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, naredno će biti u Novom Sadu, a zatim u Nišu.

Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike ističe da je ovaj dokument jedan od najvažnijih strateških dokumenata koji definiše proces energetske tranzicije.

“Ovim dokumentom ćemo postaviti ciljeve, prioritete i dinamiku za ono što ćemo raditi u narednim decenijma kako bi obezbedili sigurno snabdevnje, što veću energetsku nezavisnost za naše građane i privredu“, kaže Đedović.

Kako je istakla u našem fokusu je povećanje učešća obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije na 45 odsto, kao i značajno povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,4 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu.

“Ostvarivanje ovih ciljeva podrazumeva i gradnju novih proizvodnih kapaciteta, uključujući solarne i vetroelektrane ukupnog kapaciteta 3,4 GW, kao i novu gasnu elektranu snage 350 MW“, rekla je ona.

Pročitajte još:

Kako je navela, ukupne investicione potrebe obuhvaćene u scenariju sa dodatnim merama (WAM) iznose približno 10,72 milijardi evra za javni sektor do 2030, a kumulativne investicione potrebe 27,41 milijardi evra do 2030. godine.

„Ostvarivanje ciljeva iz INEKP treba da donese višestruke koristi našim građanima i privredi kroz povećanje BDP, nove poslove za srpska preduzeća i nova radna mesta, sigurno snabdevanje i dostupnost energije kupcima uz više zelene energije i modernizaciju energetskog sektora u skladu sa evropskim standardima“, rekla je Đedović.

Naglasila je i da je integrisani plan jedan od najvažnijih strateških dokumenata kojim se definiše proces energetske tranzicije u Srbiji i da kroz proces javnih konsultacija koje traju do 27. jula Ministarstvo želi da čuje mišljenja, sugestije i predloge koji bi doprineli da se na kraju dobije što kvalitetniji plan.

“Očekujemo da ćemo na jesen usvojiti Integrisani plan. Paralelno se radi i nova Strategija razvoja energetike“, dodala je ministarka.

Đedović je naglasila da je neophodna podrška EU i finansijskih institucija procesu energetske tranzicije u Srbiji kako bi ovaj proces bio finansijski održiv i socijalno pravedan.

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS), kaže da su energetika i zelena energetska tranzicija najvažnije teme za privredu Srbije i Zapadnog Balkana koje se tiču svakog preduzeća pojedinačno i zato je važno da se kroz dijalog uspostavi društveni konsenzus u kom pravcu naša privreda želi da se razvija i postane deo EU.

Kada je reč o Izveštaju o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, definisani su pozitivni i negativni uticaji koje bi Plan mogao da izazove, kao i mere za povećanje prvih, a smanjenje drugih uticaja. Kako je predstavljeno pozitivni uticaji su zdravija životna sredina i to zbog smanjenja emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte zbog sve većeg korišćenja obnovljivih izvora energije, upotrebe čistih tehnologija u termoelektranama, te i zbog pošumljavanja, upravljanja otpadom i drugo.

Negativan uticaj predstavljaće gradnja solarnih i vetroelektrana, kao i izgradnja velekih hidroelektrana. Kako je objašnjeno zbog gradnje solarnih elektrana može doći do promene namene velikih površina zemljišta, a kada je reč o vetroelektranama, one bi mogle da utiču na zaštićenu ornitofaunu i hiropterofaunu, a javlja se i problem šta raditi sa elisama na kraju njihovog životnog veka. Prema navodima stručnjaka, većina navedenih negativnih uticaja je lokalnog karaktera i vremenski ograničena.

U raspravi u Beogradu je učestvovalo oko 150 predstavnika najvećih energetskih kompanija u Srbiji, kao i NIS-a, EPS-a, EMS-a, resornih ministarstava, banaka, Univerziteta u Beogradu, ambasada, nevladinih organizacija, eksperata strukovnih asocijacija i međunarodnih institucija.

Energetski portal

Šta Požega radi za unapređenje zaštite životne sredine

12.07.2023

Požega Vujović deponija 5 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Nesanitarna deponija na sedam hektara u Godoviku, pored reke Đetinja, koja predstavlja najveći ekološki problem opštine Požega, rešava se posle više decenija. Ministarstvo zaštite životne sredine dodelilo je opštini Požega sredstva na Javnom konkursu za sufinansiranje realizacije projekta sanacije i rekultivacije deponije.

Prilikom posete deponiji, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović rekla je da je prošlog leta na ovoj deponiji zamalo došlo do velike ekološke katastrofe kada je izbio veliki požar, zbog čega je važno njeno saniranje.

„Ono što je takođe važno jeste to što ćemo čišćenjem i saniranjem ove deponije, očuvati i reku Đetinja, koja je posle svake veće kiše bila zatrpana smećem jer je povlačila otpad sa deponije. Klisura Đetinja, da podsetim, proglašena je krajem juna za Predeo izuzetnih odlika i zaštićeno je područje treće kategorije “, istakla je ministarka Vujović.

Pročitajte još:

U prvoj fazi radova na saniranju deponije u Požegi, koji će biti gotovi do kraja godine, rade se pripremni radovi i ubrzano otplinjavanje. Nakon toga, pristupiće se radovima na preraspodeli masa, to jest formiranju nove kasete otpada sa stabilnim kosinama i formiranju pristupnog puta na telu deponije te izvođenju radova na izgradnji obodnog kanala i sistema za prikupljanje procedne vode.

Prema rečima ministarke, opština Požega već odvozi otpad na regionalnu deponiju Duboko. Ono na čemu se intenzivno radi jeste izgradnja zelene infrastrukture i saniranje deponija.

Kako je navela, radi se na izgradnji šest regionalnih centara, a ovog leta će početi i radovi na izgradnji Regionalnog centra Kalenić. Kada je reč o sanaciji deponija, pored Požege, trenutno se saniraju i velike nesanitarne deponije u Rumi, Zrenjaninu i Šapcu, a prošle nedelje ministarstvo je potpisalo ugovore sa 30 jedinica lokalne samouprave za čišćenje više od 170 divljih deponija.

U opštini Požega, takođe je u Osnovnoj školi ,,Petar Leković’’ zamenjen kotao na ugalj kotlom na gas, za šta je Opština Požega prošle godine dobila sredstva na konkursu Ministarstva za zamenu kotlova u javnim ustanovama. Ukupna vrednost investicije je 6,2 miliona dinara.

,,Ministarstvo već tri godine zaredom dodeljuje sredstva i za zamenu individualnih ložišta a upravo na tom konkursu, ove godine, za Opštinu Požega opredeljeno je 7,9 miliona dinara. Sve to zajedno, uticaće na manje aerozagađenje u Požegi, jer je poznato da su mazut, lož ulje i ugalj najveći zagađivači vazduha tokom grejne sezone“, rekla je ministarka Vujović.

Ministarka je dodala da će ministarstvo ove godine povećati iznos sredstava za te potrebe, tako da će za Konkurs za zamenu kotlarnica u javnim ustanovama biti opredeljeno 220 miliona dinara, a za zamenu individualnih ložišta 170 miliona dinara.

,,Podsetiću i da je Vlada Republike Srbije u maju ove godine donela Zaključak kojim se svim državnim organima, javnim preduzećima i ustanovama preporučuje da u roku od dve godine ugase kotlarnice koje koriste ugalj, mazut i lož ulje i pređu na ekološki prihvatljivije energente, odnosno da se priključe na sistem daljinskog grejanja ili gasovod’’, rekla je ministarka Vujović.

Energetski portal

EU: Novom Uredbom Saveta stroža pravila za održivije baterije

11.07.2023

punjač , automobil , električna vozila , baterija — Foto-ilustracija: Freepik (user6702303)

Savet je usvojio novu Uredbu kojom će se pojačati pravila održivosti za baterije, odnosno za njihov ceo životni ciklus – od proizvodnje do ponovne upotrebe i reciklaže.

Kako se navodi, baterije predstavljaju ključan proces za dekarbonizaciju i prelazak Evropske unije na održiv transport sa nultom emisijom. Pored toga, one sadrže vredne resurse, zbog čega treba raditi na tome da se omogući njihova ponovna upotreba umesto oslanjanja na snabdevanje takvim sirovinama iz zemalja izvan EU.

Uredba će se odnositi na sve baterije, uključujući i one za električna vozila, industrijske baterije ili baterije za laka transportna sredstva kao što su električni bicikli.

Pročitajte još:

Novim pravilima promovisaće se cirkularna ekonomija kroz obaveze sakupljanja iskorišćenih baterija, ponovnu upotrebu materijala i odgovornost samih proizvođača. Uredbom je postavljen cilj za proizvođače da sakupljaju otpadne prenosive baterije i to da se do kraja 2027. prikuplja 63 odsto baterija, a do 2030. godine 73 odsto, a kada je reč o otpadnim baterijama za laka transportna sredstva reč je o 61 odsto do kraja 2031. godine. Kada je reč o ponovnoj upotrebi materijala, cilj nalaže da se pribavlja litijum iz 50 odsto otpadnih baterija do kraja 2027. godine i 80 odsto do kraja 2031. godine.

Više o ciljeima koji će biti postavljeni Uredbom pogledajte OVDE

Sve navedeno ima za cilj da se upotreba baterija učini sigurnijim i održivijim, između ostalog ograničavajući opasne supstance kao što su živa, kadmijum i olovo. Sve baterije moraće da imaju prateće informacije o njihovom ugljeničnom otisku i o recikliranom sadržaju.

Značaj Uredbe ogleda su sve bržem razvoju električne mobilnosti, koji će povećati potražnju za baterijama i za više od 10 puta do 2030.

Energetski portal

Globalna kriza hrane – Crnomorska inicijativa za žito i stanje u Africi

11.07.2023

žito_polje_poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay

Tokom 2022. godine na desetine miliona ljudi osetilo je globalnu krizu hrane, inflaciju, pa i nestašicu u nekim delovima sveta. Crnomorska inicijativa za žito, i njeno telo – Zajednički koordinacioni centar, čiji su predstavnici Rusija, Turska, Ukrajina i Ujedinjene nacije, pokazala se kao jedno od privremenih rešenja za globalnu krizu hrane.

Zbog mnogih faktora – od početka pandemije korona virusa, preko energetske krize, prošlogodišnjih suša i nestašica vode, naročito na Mediteranu, pa do političkih razloga, cene pšenice, kukuruza, brašna, hleba, jaja, šećera, mesa bile su u porastu, što je izazvalo probleme naročito u afričkim zemljama i delovima Azije.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Unsplash (Ninno JackJr)

Ovaj Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu uspeo je da izveze preko 32 miliona tona prehrambenih proizvoda iz tri ukrajinske luke u 45 zemalja, s obzirom na to da je Ukrajina bogata pšenicom. Ovo je rezultatiralo ublažavanjem problema u lancu snabdevanja hranom što je dovelo do pada globalnih cena hrane za 23 odsto u odnosu na njihov vrhunac u martu 2022. godine, govore podaci Organizacije UN-a za hranu i poljoprivredu (FAO).

Jedan od problema koji se nametnuo pomenutim faktorima, poput korona virusa, jeste smanjena poljoprivredna proizvodnja koja otpočela još tad, što je trend kome je kasnije doprinela i cena goriva i energenata koja je za poljoprivrednike i prevoznike presudna.

Inicijativa je dozvolila Svetskom programu za hranu (VFP) da odigra ključnu ulogu za neke zemlje, transportujući 725.000 tona pšenice u Avganistan, Etiopiju, Keniju, Somaliju, Sudan i Jemen, navodi se u saopštenju Ujedinjenih nacija.

Energetski portal

Srbija zainteresovana za tečni gas Crne Gore

11.07.2023

gasovod — Foto-ilustracija: Pixabay (Logga Wiggler)

Foto-ilustracija: Pixabay (Alexandra_Koch)

Predsednici Srbije i Crne Gore razgovarali su o najpovoljnijoj poziciji za Crnu Goru na Ekspo 2027.

“Razgovarali smo i o svim drugim važnim pitanjima – od infrastrukturnih pitanja, o izgradnji auto-puteva koji će nas povezivati, da iz Beograda do Podgorice stignemo za četiri i po sata, potrebi za daljom izgradnjom železničke pruge, daljim povezivanjem i u energetskom smislu“, izjavio je predsednik Srbije.

To se odnosi na dalekovod Pljevlja – Bajina Bašta, kod kojeg postoje tehnička neslaganja i problemi, što se analiziralo.

PROČITAJTE JOŠ:

Govorilo se i o najavi iz Crne Gore koja namerava da napravi terminal za tečni gas u Baru.

Foto-ilustracija: Unsplash (Martin Adams)

“Srbija je zainteresovana da deo tog tečnog gasa kupuje, zato smo spremni da čelične cevi odmah pustimo prema mernoj stanici koja bi bila u Bijelom Polju. Dakle, Zlatibor – Prijepolje – Bijelo Polje je merna stanica da bismo mogli da se povežemo i da značajne količine tog gasa preuzimamo“, izjavio je predsednik.

Naveo je da bi dnevno bilo moguće preuzeti 2,7 miliona kubnih metara, što, ističe, nije dovoljno, ali bi pomoglo daljoj sigurnosti snabdevanja i diversifikaciji gasnog snabdevanja u budućnosti.

Izvor: RTS

Zrenjanin: Raspisan konkurs za subvencionisanu kupovinu bicikala

11.07.2023

bicikl — Foto-ilustracija: Pixabay (leonqueen1)

Grad Zrenjanin je za svoje sugrađane u prethodne dve godine subvencionisao kupovinu 150 bicikala i za tu namenu iz budžeta je izdvojio milion dinara. Akcija se nastavlja i ovog leta i u prvom delu konkursa izabrani su privredni subjekti kod kojih građani koji budu ostvarili pravo na sufinansiranje mogu nabaviti bicikle – to su preduzeća “Moto Dane” d.o.o. i STR “Polar Bike”, navodi se na sajtu Grada.

Od sada, građani će moći da se prijave i na konkurs za kupovinu bicikla, kao ekološki prihvatljivog transporta, i da iskoriste subvenciju u iznosu od 10.000 dinara.

,,Interesovanje građana u protekle dve godine podstaklo nas je da ove godine udvostručimo ukupan iznos za ovu namenu i obezbedimo u budžetu sredstava koliko u prethodne dve godine zajedno – milion dinara. To znači da će subvenciju moći da iskoristi sto naših sugrađana, čime svi zajedno dajemo doprinos ne samo smanjenju zagađenja životne sredine i poboljšanju kvaliteta vazduha u gradu, već i zdravijem načinu života”, istakao je gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura.

Pročitajte još:

Tekst i uslovi konkursa za građane, kao i prijavni obrasci, objavljeni su na sajtu Grada Zrenjanina, stranici “Oglasi i konkursi”, a pravo učešća na imaju građani koji poseduju važeću ličnu kartu sa prebivalištem na teritoriji grada Zrenjanina, u trenutku podnošenja prijave. Rok za prijavu krajnjih korisnika na konkurs je 15 dana od dana raspisivanja, odnosno do utroška sredstava predviđenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. decembra 2023. godine.

Način realizacije dodeljenih sredstava detaljno je naveden u tekstu konkursa, a suština je da građani, prilikom prijavljivanja na konkurs, dostave profakturu/predračun izdat od strane izabranih privrednih subjekata, sa datumom koji ne može biti raniji od datuma raspisivanja ovog konkursa i rokom isporuke. Grad Zrenjanin će vršiti prenos sredstava isključivo privrednim subjektima, kao direktnom korisniku, a ne građanima kao krajnjim korisnicima, koji izmiruju svoj deo obaveze kod prodavca, odnosno plaćaju cenu odabranog bicikla umanjenu za iznos subvencije.

Energetski portal

Novi investicioni ciklus u energetici prilika za mlade inženjere

11.07.2023

power-poles-energetika — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike/Emilija Jovanović

Novi investicioni ciklus u oblasti energetike prilika je za naše mlade inženjere da u svojoj zemlji rade na velikim projektima.

Prema rečima Dubravke Đedović, ministarke rudarstva i energetike u narednih 10 godina u energetski sektor Srbije potrebno uložiti približno 15 milijardi evra.

Ona je na svečanoj akademiji Saveza inženjera i tehničara Srbije, na kojoj je obeležen dan rođenja Nikole Tesle i Nacionalni dan nauke u Srbiji naglasila da realizacija ciljeva i projekata zahteva ne samo ogromna finansijska sredstva, već i snažan oslonac u ljudima, pri čemu je izrazila uverenje da ima dovoljno ljudi koji imaju znanje i motiv da doprinesu razvoju srpske energetike u izazovnim vremenima.

Ministarka je istakla da je trenutak u kojem se Srbija nalazi višestruko izazovan i vrsta prekretnice za naš energetski sektor jer energetska kriza još uvek traje, a država čini sve da obezbedi dovoljno energenata.

“Istovremeno, uhvatili smo se u koštac sa reformom energetskog sektora i javnih preduzeća, koja je odlagana godinama, pa i decenijama. Trenutak je važan i zbog toga što danas donosimo najvažnija strateška dokumenta, kojima se postavlja temelj za energetiku koju ćemo imati u 2030, 2040. i 2050. godini”, rekla je Đedović, navodi se u saopštenju.

Ona je naglasila i da je cilj u Integrisanom nacionalnom planu za energetiku i klimu da obnovljivi izvori energije (OIE) postanu glavni domaći izvor električne energije sa udelom koji dostiže više od 40 odsto u proizvodnji električne energije u 2030. godini.

Pročitajte još:

Đedović je ukazala na to da je jedan od ključnih prioriteta i povećanje energetske efikasnosti, napomenuvši da su tu rezultati najbrže vidljivi i tu su svi aktivni učesnici – građani, privreda, institucije.

Ministarka je predočila da su u planu i mere kojima će se uticaj energetike na klimu postepeno smanjivati na putu ka karbonskoj neutralnosti, pa je cilj smanjenje emisija štetnih gasova do 2030. godine za 40,3 odsto u odnosu na 1990. godinu.

Ona je objasnila da investicioni prioriteti, izloženi u Polaznim osnovama plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. godine sa projekcijama do 2030. godine obuhvataju, između ostalog, izgradnju RHE „Bistrica“, remonte i revitalizaciju HE „Đerdap 2“, razmatranje finansijske i tehničke isplativosti projekta RHE „Đerdap 3“.

Đedović je navela da je u sektoru OIE u toku izgradnja vetroparka Kostolac (66 megavati) i da se uskoro očekuje javni poziv za strateškog partnera za izgradnju solarnih elektrana snage jedan gigavat.

Energetski portal

Izabrani najbolji predlozi za očuvanje prirode u zaštićenim područjima

11.07.2023

biljke , priroda — Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji i Ministarstva zaštite životne sredine, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) odabrao je najbolje predloge koji su stigli kao odgovor na „Javni poziv za unapređenje prirodnih vrednosti u zaštićenim područjima“. Ovaj poziv je bio namenjen organizacijama civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine i klimatskim promenama, a raspisan je u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji”, u aprilu ove godine.

Na poziv je stigla 31 prijava, a tim nezavisnih eksperata je izabrao 13 projektnih predloga koji će dobiti finansijsku podršku kako bi bili sprovedeni u praksi.

Spisak izabranih projektnih predloga možete pogledati OVDE

Pročitajte još:

Očekuje se da će odabrani predlozi doprineti unapređenju zaštite i očuvanju biodiverziteta, posebno ugroženih vrsta, kao i povećanju otpornosti prirodnih staništa na izmenjene klimatske uslove. Takođe, pozitivno će uticati na dobrobit lokalnog stanovništva u područjima u kojima će se realizovati.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

Amazonska prašuma znatno zdravija nego prethodnih godina

10.07.2023

Amazonia_Amazon — Foto-ilustracija: Unsplash (Nathalia Segato)

Photo-illustration: Unsplash (Lucian Dachman)

Amazonska prašuma, koja se prostire na teritoriji osam zemalja – Brazil, Peru, Kolumbija, Bolivija, Gvajana, Ekvador, Surinam i Francuska Gvajana, pokriva površinu dvostruko veću od Indije, najveća je tropska prašuma na svetu. Poznata po svom biodiverzitetu, Amazon nije samo dom za niz divljih životinja, uključujući jaguare, are i majmune, već takođe igra ključnu ulogu u regulisanju globalne klime. Procenjuje se da u svetskim prašumama živi oko milion autohtonih ljudi i lokalnih zajednica, koji su često najbolji čuvari ovih ekosistema. Značajno je da ove prašume imaju nižu stopu krčenja šuma kada njima upravljaju ove lokalne zajednice.

Podaci koje je objavio Nacionalni institut za svemirska istraživanja (INPE), pokazuju da je krčenje šuma u Amazoniji u junu 2023. opalo za 41 odsto u poređenju sa istim periodom 2022. Sveukupno, INPE je od januara 2023. do juna iste godine zabeležio smanjenje krčenja šuma za 34 odsto, što je značajno manje u odnosu na isti period 2022. godine. Ova ohrabrujuća cifra, međutim, ne garantuje nastavak trenda opadanja, pošto na promene u stopama krčenja šuma mogu uticati različiti faktori, uključujući vremenske uslove koji utiču na satelitske snimke.

PROČITAJTE JOŠ:

Osim što imaju bogat biodiverzitet, prašume su vitalni upijači ugljenika, pri čemu tropske prašume čuvaju četvrtinu ugljenika u našoj kopnenoj biosferi. Trenutno, krčenje šuma ostaje značajna globalna pretnja, najvećim udelom izazvano poljoprivredom u tropskim oblastima, uglavnom zbog ekonomskog sistema koji poljoprivrednom zemljištu pripisuje veću vrednost nego šumskom zemljištu. Proizvodnja govedine, soje i palminog ulja naporan je posao koji zahteva velike površine zemljišta, što dovodi do značajnog krčenja šuma i zagađenja.

Iako podaci ukazuju na smanjenje krčenja šuma ove godine, stručnjaci naglašavaju važnost kontinuirane budnosti i dugoročnih strategija za borbu protiv ovog problema. Na događaju “Power Our Planet” koji se održao krajem juna u Parizu, predsednik Brazila je u svom govoru, još jednom naglasio posvećenost svoje zemlje cilju nultog krčenja šuma u Amazonu. Takođe, izjavio je da će Savezna vlada biti veoma oštra prema projektima koji zahtevaju seču stabala za sadnju soje, kukuruza, ili uzgoj stoke. Ove napore sažeo je u jednoj rečenici – “Amazon je suverena teritorija Brazila, ali u isto vreme pripada čitavom čovečanstvu”, rekao je predsednik, kako se navodi u saopštenju na sajtu vlade.

Milica Vučković

Srpska privreda stvorila skoro 150 odsto više otpada nego 2021. godine – Rudarstvo najviše

10.07.2023

rudnik — Foto-ilustracija: Pixabay (DariuszSankowski)

Sektori ekonomskih delatnosti u Srbiji stvorili su u prošloj godini 174,7 miliona tona otpada, objavio je Republički zavod za statistiku. Ukupno je tretirano 174,3 miliona tona otpada, pri čemu je reciklirano 6,8 odsto više otpada u odnosu na 2021. godinu.

Tokom 2022. godine u Republici Srbiji sektori: poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo; rudarstvo; prerađivačka industrija; snabdevanje električnom energijom, gasom i parom; snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama; građevinarstvo i sektori uslužnih delatnosti stvorili su 174,7 miliona tona otpada što predstavlja povećanje od 149,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, navodi se na sajtu RZS.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Unsplash (Luca Maffeis)

Rudarstvo je odgovorno za 94,4 odsto ukupnog otpada, sledi snabdevanje električnom energijom, gasom i parom (3,7 odsto).

Kad je reč o stvorenim količinama otpada, sektor poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo je u 2022. zabeležio rast od 3 odsto u odnosu na 2021. godinu, rudarstvo – rast od 177,1 odsto, prerađivačka industrija – pad od 28,8 odsto.

Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom zabeležilo je pad od 10 odsto, snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama – rast od 40,8 odsto, građevinarstvo – rast od 11,9 odsto i sektori uslužnih delatnosti – rast od 8,4 odsto.

Izvor: CENTAR ZA PROMOCIJU CIRKULARNE EKONOMIJE

Sena nakon jednog veka postaje reka za kupanje

10.07.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (
Bryan Turner)

Reka Sena teče dužinom od 777 kilometara, nakon čega se uliva u Lamanš. Protiče kroz Pariz i jedan je od simbola grada, pored Ajfelovog tornja. Još na Olimpijskim igrama 1900. održane u ovom gradu, Sena je bila mesto gde su se plivači takmičili. Međutim, veći deo reke protiče kroz industrijalizovana područja, i njena flora i fauna su zato oskudne. Otpadna voda i kanalizacija iz domova je takođe ispuštana u reku.

Od 1923. godine kupanje je bilo zabranjeno zbog kvaliteta vode, ali se dugi niz godina ova odluka nije poštovala. Nakon skoro čitavog veka, i mnogo uloženog novca, blizu milijardu i po evra, Parižani će moći ponovo da zaplivaju u svojoj reci i kupalištima u gradu do 2025. godine. Ideja jeste da Sena bude čista, pitoma i poželi dobrodošlicu predstojećim letnjim Olimpijskim igrama, koje će se održati 2024. godine u Parizu, prenose svetski mediji.

PROČITAJTE JOŠ:

Pariz je grad koji je čišćenjem Sene, potvrdio svoje napore koje ulaže u ozelenjavanje, prečišćavanje vazduha, uklanjanja posledica klimatskih promena – čak ima i projekat postavljanja merača za buku na nekoliko lokacija, za otkrivanje vozila koja prelaze određene granice jačine zvuka, čija je svrha otklanjanje zagađenja bukom. Pariz ima ambiciozni plan, kako smo naveli, da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama. Jedna od javnih politika podrazumeva sadnju velikog broja drveća – plan je da do 2026. godine bude zasađeno ukupno 170.000 stabala.

U Parizu, pored ovih inicijativa, biciklistička kultura ima potencijal, s obzirom na to da je od 2017. godine korišćenje ovog prevoznog sredstva skočilo za 50 odsto. Grad Pariz će svake godine uložiti 250 miliona evra za razvoj biciklističke infrastrukture, i nastoji da poveća ukupnu kilometražu biciklističkih staza na 100.000km do 2030. godine.

Energetski portal

Zbog čega je dosadašnji način reciklaže plastike loš?

10.07.2023

otpad , plastika — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Najveći zagađivači plastičnim otpadom, koji zauzimaju prva tri mesta na svetu jesu Sjedinjene države, Kina i Indija. Na četvrtom mestu nalazi se Brazil, koji godišnje proizvede 11,3 miliona tona ovog otpada. Iako je prikupljeno preko 90 odsto otpada u ovoj državi, svega nešto više od jedan odsto se zaista reciklira, odnosno preradi u sekundarni proizvod. Globalno gledano, prosek za reciklažu plastike iznosi devet odsto, što je i dalje niska stopa, navodi se na sajtu Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Podaci iz studije koju je sproveo WWF, pokazuju da godišnje oko 10 miliona tona plastične ambalaže završi u okeanima, a preko sedam miliona tona na deponijama.

Upravljanje otpadom i dalje nije zadovoljavajuće dobro, a dodatno je reč i o lošem načinu reciklaže plastike. Naime, kako bi se proces efikasno sproveo, plastični otpad mora da bude dekontaminiran, odnosno da bude očišćen. Postojeći način podrazumeva upotrebu velike količine vode, koja tako zagađena dospeva dalje u životnu sredinu, a pri tome nedovoljno efikasno se uklanjaju zagađivači iz plastike, zbog čega ona gubi dalju vrednost, kako u kvalitetu tako i ekonomsku.

Pročitajte još:

Kao primer se navodi plastična ambalaža u kojoj je bilo ulje. Nakon što bude iskorišćena, u ambalaži ipak ostane mala količina neiskorišćenog ulja. Godišnje samo u Brazilu se proizvede jedna milijarda plastične ambalaže ulja za podmazivanja, a u njoj ostane dva miliona litara ulja. Kako navodi WEF, litar ulja dovoljan je da zagadi milion litara vode.

Objašnjenje za neefikasno čišćenje ambalaže može se pronaći u svakodnevnim radnjama. Naime, kada želimo da sa ruku uklonimo ulje za podmazivanje, osim vode potrebno je koristiti dodatno sredstvo za čišćenje, kao što je deterdžent. Osim što vodu prljamo uljem, u nju otiče i sredstvo za pranje ruku.

Iako Brazil nije najveći zagađivač, razlog zbog čega je pomenut jeste što je upravo u ovoj zemlji osmišljen novi način za reciklažu, koji ne podrazumeva upotrebu vode i manje zagađuje životnu sredinu. Reč je o inovativnom ekološkom odmašćivaču, koji efikasno odvaja plastičnu ambalažu od ulja.

Nekoliko prednosti je ključno. Kada plastika bude dobro očišćena, njena upotrebna vrednost je veća. Takođe, tako odvojeno ulje može ponovo da se koristi umesto da postane zagađivač prirode, a ponovo može da se upotrebi i odmašćivač.

Energetski portal

BESPLATNE EKOLOŠKE PEŠAČKE TURE NA VELIKOM RATNOM OSTRVU

10.07.2023

Tokom jula i avgusta građani će biti u prilici da uživaju u upoznavanju zanimljivosti koje pruža Veliko ratno ostrvo, kao netaknuti biser prirode, Dunavska ada na ušću Save u Dunav i zaštićeno prirodno dobro, površine 211,38 hektara.

U pratnji vodiča iz Gradske opštine Zemun, u toku besplatne pešačke eko šetnje posetioci će biti upoznati sa istorijatom ostrva, režimima zaštite, raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom ostrva, a posebno autohtonim i ugroženim vrstama, specifičnostima, ali i opasnostima koje prete od zagađenja životne sredine, unošenja invazivnih vrsta, preteranog korišćenja, urbanizacije…

Pročitajte još:

Nakon šetnje ”stazom zdravlja”, u Zelenom amfiteatru će se diskutovati o zaštiti prirode i prirodnim vrednostima ostrva i realizovati šaljivi eko kviz i eko radionice za decu.

Kako se navodi na sajtu opštine ture će se održavati subotom od 9 do 12 časova.

Za više informacija i kako se prijaviti pogledajte ovde.

Energetski portal

1...146147148...1.527 Page 147 of 1.527

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

PROČITAJTE JOŠ:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM