Prvomajske praznike iskoristila sam za posetu Milanu, između ostalog i da bih videla brojne objekte renomiranih svetskih arhitekata, koji su svojim delima poslednjih godina doneli ovom gradu status najznačajnijeg evropskog gradilišta. Posebno me je – od kako sam prvi put čula za njega – fascinirao objekat lokalnog arhitektonskog studija Boeri, nazvan “Verikalna šuma” ili Bosco Verticale. Ime nije alegorično – na terasama dve kule od 26 odnosno 18 spratova zasađeno je preko 700 stabala visine 3-6 metara, oko 5.000 žbunova i desetak hiljada sitnijih biljaka. Zvuči neverovatno, a upravo tako i izgleda. Skladne fasade pravilnih formi koje se ponavljaju u dinamičnom ritmu, i na njima – kao da je to nešto najprirodnije – prelepo drveće, puzavice, slapovi zelenila koji se prelivaju sa terase na terasu… količina zasađenih biljaka ekvivalentna je površini šume od oko jednog hektara.
Ideja autora je bila formiranje održive stambene zgrade kao modela za povećanje urbanog biodiverziteta bez širenja teritorije grada – povećanjem gustine prirode u vertikalnom smislu. Osim koristi od prerade ugljen dioksida i stvaranja kiseonika, zelenilo na terasama ovih kula doprinosi i stvaranju umerenije mikroklime leti kao i zimi. Ovako radikalan koncept podrazumeva pažljivo planiranje i usaglašavanje svih elemenata zgrade – od konstrukcije koja mora da izdrži naprezanja usled neubičajene količine zelenila, preko testiranja budućeg uticaja vetra na zasađeno drveće, osmišljavanja samo-održivog sistema navodnjavanja koji upotrebljenu vodu ponovo koristi, do korišćenja toplotnih pumpi radi dodatnog smanjenja potrošnje ne-obnovljive energije… Timovi vrhunskih stručnjaka hortikulture pažljivo su birali i unapred odgajali biljne vrste u skladu sa stranom sveta i visinom na kojima će biti zasađene… Objekat je građen od 2009. godine, a svečano otvoren oktobra 2014.
Od tada je već dobio nekoliko najprestižnijih svetskih nagrada za visoke zgrade, uključujući i nagradu za “Najbolju visoku zgradu širom sveta u 2015.” koju dodeljuje internacionalna organizacija CTBUH. Održavanjem objekta uključujući i zelenilo bavi se kondominijum – sistem koji se polako formira i kod nas pri većim stambenim kompleksima. Biće zanimljivo pratiti život ovog objekta u godinama koje dolaze; u nadi da će se ovaj ugledni primer pokazati uspešnim i da će nicati sve više “vertikalnih šuma”, ostaje nam da im se divimo i zamišljamo kakvo je zadovoljstvo probuditi se na 17. spratu i kroz prozor ugledati krošnju – našeg vlastitog drveta…
Autor teksta: Ivana Tadić, diplomirani inženjer arhitekture
U okviru programa „Pariz diše“ čiji je cilj da se smanji zagađenje u glavnom gradu Francuske, pokrenuta je akcija pretvaranja avenije Šanzelize u pešačku zonu svake prve nedelje u mesecu.
Na žiriranju fotografija u okviru foto konkursa Zavoda za zaštitu prirode Srbije „Priroda Srbije“, održanom 18. aprila 2016, od pristiglih 220 fotografija 32 autora odabrane su najbolje fotografije za mesec mart, kao i fotografije koje su ušle u uži izbor za godišnje nagrade i izložbu. Saopštenjem za javnost 5. maja objavljeno je ko su pobednici. Stručni žiri u sastavu Milan Živković (MF FSS, dugogodišnji fotograf Prirodnjačkog muzeja, a sada glavni i odgovorni urednik fotografskog časopisa Refoto), Branislav Brkić (MF FSS, predsednik Foto saveza Srbije) i Miroslav Predojević (MF FSS, predsednik umetničkog saveta Foto saveza Srbije), za izlaganje i glasanje posetilaca sajta Zavoda za zaštitu prirode Srbije, odabrao je 69 fotografija i dodelio sledeće nagrade:
Međunarodni poljoprivredni sajam, biće održan od 14. do 20. maja u Novom Sadu, a na toj manifestaciji predstaviće se oko 1.500 izlagača iz 60 zemalja i najznačajniji domaći privrednici iz oblasti agrara i grana koje imaju veze s poljoprivredom, najavljeno je prošle nedelje na konferenciji za novinare u Beogradu. Prema rečima generalnog direktora Novosadskog sajma Slobodana Cvetkovića, ove godine je značajno veće učešće izlagača iz Kine. – Našim proizvođačima i posetiocima biti prezentovani vrhunski proizvodi iz te zemlje, u okviru izložbe
Domaći vozači koji voze dizel-vozila, na pumpama bi uveliko trebalo da na svaki litar goriva natoče i 10 odsto biodizela. Na to obavezuju pristupni pregovori sa Evropskom unijom, a rok za sprovođenje je 2020. godina. Srpske pumpe u svojoj ponudi nemaju nijedan procenat ekološkog goriva. Do tada, firme za proizvodnju biodizela potpuno su propale jer je država još 2013. godine uvela nepovoljnu akcizu, pišu Večernje novosti. Problem sa biodizelom je i nelegalna prodaja. Da bi izbegle plaćanje dažbina na carini, neke firme pokušavaju i da švercuju biodizel u Srbiju. Carinici su proteklih nekoliko godina ušli u trag nekoliko puta cisternama koje su prevozile biodizel, a tretirale ga kao sojino ulje. Čim je akciza za proizvodnju biodizela stupila na snagu, sva preduzeća koja su pravila gorivo od nelegalno proizvedene soje i otpadnog ulja – morala su da se preusmere. Većinom su fabrike otpustile polovinu zaposlenih, a mašine koje su kupile sada proizvode samo stočnu hranu i brikete za grijanje.
Pet Solomonskih ostrva u Pacifiku nestalo je zbog porasta nivoa vode u Tihom okeanu i priobalne erozije, saopštili su danas australijski naučnici i dodali da je još nekoliko ostrva ugroženo. Pet nenaseljenih ostrva s bujnom vegetacijom potpuno je nestalo, naveli su stručnjaci i dodali da je svako od njih površine od oko pet hektara, na koja su ribari imali običaj da dolaze u pauzama izmedju dva lova.
Pregovori između vodećih svetskih proizvođača nafte o potencijalnom ograničavanju proizvodnje, s ciljem podizanja niskih cena nafte, trebalo bi ponovo da krenu od nule, izjavio je danas portparol Kremlja, Dmitrij Peskov. “Mnogo toga treba početi ispočetka nakon nedavnog neuspeha ovog procesa”, izjavio je Peskov, a prenosi Rojters. Ruski zvaničnici, a naročito ruski ministar energetike Aleksandar Novak su, kako je rekao, u više navrata istakli da loptica nije u dvorištu Rusije, već u dvorištu njenih partnera.