Nedostatak kadrova i stručnjaka za životnu sredinu je medju ključnim izazovima u uskladjivanju i primeni standarda u toj oblasti u procesu evropskih integracija, rekla je danas državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine Stana Božović. “Mi definitivno imamo nedostatak kadrova u resornom ministarstvu i sistemu lokalnih samouprava, posebno za oblasti koje su vrlo zahtevne, uključujući inženjere i mendžment u oblast voda i otpada”, rekla je Božović na skupu o napretku i budućim koracima u pregovorima o poglavlju 27. Božović, koja je na čelu pregovaračke grupe za poglavlje 27, istakla je da se mora raditi i na jačanju “projektne jedinice” jer Srbija kroz četiri godine mora da spremi dobre projekte u oblasti životne sredine.
Srbija će, kako je navela, kada udje u EU imati na raspolaganju 2,5 milijarde evra iz fondova EU dok sada može da koristi oko 160 miliona evra iz pretpristupnih fondova za finansiranje projekata iz oblasti životne sredine. Prema njenim rečima, na putu ka EU izazov predstavlja i više od 2.000 spornih projekata finansiranih iz javnih sredstava i zastareli strateški dokumenti, nedostatak institucionalnih mehanizama, kao i obiman rad na prenošenju više od 700 propisa. Ona je podsetila da od 1. januara 2017. godine treba da počne da radi budžetski Zeleni fond iz koga će se finansirati projekti u oblasti životne sredine, i dodala da su za te projekte na raspolaganju i fondovi lokalnih samouprava i krediti razvojnih banaka.
Božović je najavila da su preduzeti koraci da se poboljša naplata ekološke takse kojom se finansiraju budžetski fondovi za životnu sredinu, s dosadašnjih sedam na 10 milijardi dinara. Ponovila je da se sredstva koje Srbija na putu ka EU treba da uloži u životnu sredinu procenjuju na oko 10 milijardi evra, od čega će oko milijardu biti potrebno za otpad, a sedam milijardi za vodu, kanalizaciju i otpadne vode. Navela je i da Srbija očekuje preporuku Evropske komisije za otvaranje poglavlja 27 o zaštiti životne sredine do kraja ove godine i to bez merila za otvaranje. Ona je rekla i da su uradjeni planovi za transpoziciju i primenu propisa za svih 10 oblasti životne sredine i da Srbija planira da odloži primenu nekih direktiva zakljčno sa 2041. godinom.
Bivši ministar životne sredine Litvanije i konsultant za pregovore o poglavlju 27 Arunas Kundrotas rekao je na skupu da je ključno pitanje finansiranja životne sredine i podsetio da je u izveštaju Evropske komisije o napretku iz proše godine to posebno istaknuto. On je rekao da se Litvanija dobro pripremila za to poglavlje i da ga je za manje od godinu dana, od jula 2000. do juna 2001, otvorila i zatvorila.
Vesna Vukajlović
www.beta.rs
Gradnja hidroelektrane „Brežice“ na Savi u Sloveniji napreduje prema planu i ukoliko ne bude odstupanja, u junu bi trebalo da počne preusmeravanje Save. U toku je montaža većih komponenti poput turbine, a rok za završetak većine radova na akumulaciji je 15. decembar.
Počeli su radovi na izgradnji trafostanice 35/10 kV „Klinci“ u Herceg Novom. Realizacijom ovog projekta, vrednosti oko 2,2 miliona evra, poboljšaće se kvalitet napajanja u ovom delu poluostrva Luštica, a stvoriće se i neophodni uslovi za priključenje novih potrošača na mrežu. Pri kraju su i pripreme za početak izgradnje 35 kV kablovskog voda od TS 35/10 kV „Kumbor“ do nove TS „Klinci“.
Povodom 50 godina od osnivanja prve otkupne stanice za sekundarne sirovine u beogradskoj opštini Rakovica, na čijim temeljima je izgrađena kompanija Miteco Kneževac, 12.maja u 12 časova biće svečano predstavljen reciklažni kompleks koji čine transfer stanica za industrijski i opasan otpad, novi pogon za reciklažu i mobilni pogon za remedijaciju zagađenih lokacija PCB-em.
Kula za okruženje bez smoga, inovacija holandskog preduzetnika Dana Rosegarda, nudi makar delimično rešenje gradovima u kojima je koncentracija sitnih čestica i drugih zagađivača prekomerna i ugrožava zdravlje stanovništva. Kula usisava vazduh i uklanja 75% štetnih čestica. Iako je Rosegaord za svoj izum bio nadahnut teškom situacijom u velikim kineskim gradovima, gde se beleže slučajevi raka pluća kod dece, ni gradovi u Evropi nisu pošteđeni štetnog zagađenja. U delovima Londona koncentracija čestica prečnika 2,5 mikrona zna da bude duplo viša nego što je propisano dokumentima EU, a na Balkanu je prošle zime zbog nedostatka cirkulisanja vazduha koncetracija premašivala više od 10 puta dozvoljena ograničenja.