Home Blog Page 1436

Raspisan tender za nabavku opreme za vetropark „Podveležje“

vetre

„Elektroprivreda Bosne i Hercegovine“ raspisala je tender za nabavku i isporuku 15 vetrogeneratora i elektroopreme za vetropark „Podveležje“.

Izvršni direktor „Elektroprivrede Bosne i Hercegodine“ za kapitalne investicije gospodin Senad Salkić izjavio je za Avaz.ba da je izgradnja vetroparka „Podveležje“ najveća investicija Bosne i Hercegovine nakon rata, a da se očekuje da 2018. godine vetropark bude pušten u rad. On je istakao da je u okviru projekta planirana izgradnja trafostanica, dalekovoda i lokalnih puteva.

Podsetimo, snaga vetroparka Podveležje biće 48MW, a očekuje se da će vetropark proizvoditi oko 115GWh električne energije godišnje. Vrednost vetroparka biće 160 miliona KM, a sredstva su obezbeđena preko Nemačke banke za obnovu i razvoj (KfW).

Konkursnu dokumentaciju možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: renewableenergyworld.com

Tetra Pak u Japanu dobio nagradu za poslovnu izvrsnost

tetTetra Pak fabrika za proizvodnju ambalažnog materijala u Gornjem Milanovcu dobila je najvišu nagradu za proizvodnu izvrsnost u svetu koju dodeljuje Japanski institut za upravljanje fabrikama. Tetra Pak u Srbiji je prva od fabrika iz sastava ove švedskle grupacije u svetu koja je osvojila ovu nagradu, saopšteno je danas iz gornjomilanovačke kompanije. Samo 20 kompanija u svetu je dobilo ovo izuzetno priznanje u poslednjih 40 godina. Nagrada Svetske klase za implementaciju TPM koncepta (The World Clash Total Production Maintenance Award) dodeljuje se kompanijama koje su postigle izuzetan nivo proizvodne pouzdanosti i efikasnosti.

TPM koncept, koji je ustanovio Japanski institut za upravljanje fabrikama (JIPM) 1971. godine, definisan je kao vrhunski metod za postizanje proizvodne efikasnosti, budući da obuhvata čitavu kompaniju, od proizvodnje do prostorija izvršnog odbora. Ovaj koncept omogućava da se u kompaniji kreira okruženje istinske posvećenosti postizanju proizvodne izvrsnosti i osmišljen je tako da se izbegnu bilo kakve nezgode i gubici, što istovremeno stvara kulturu “nultih nezgoda, nultih grešaka i nultih kvarova”, objašnjava se u saopštenju. “Nagrada Svetske klase za implementaciju TPM koncepta je ogromno priznanje za uloženi trud visoko posvećenih zaposlenih u našoj fabrici u Gornjem Milanovcu”, izjavio je Čarls Olme, potpredsednik za Evropu i Centralnu Aziju u kompaniji Tetra Pak.

Vesna Vukajlović

www.tanjug.rs

 

Gasprom povećao izvoz u Evropu 18%

dasTransjadranski gasovod dugačak je 870 kilometara. Na tursko-grčkoj granici povezuje se sa gasovodom TANAP, i zajedno čine Južni koridor, koji će gas iz Azerbejdžana trasportovati preko Gruzije, Turske, Grčke, Albanije, ispod Jadranskog mora do Italije. “Očekujemo da ćemo do 2020. godine videti da će gas teći u Evropu”, rekao je Maroš Šefčović, potpredsednik Evropske komisije zadužen za energetiku.

Pored energetske stabilnosti, u Grčkoj se uzdaju da će TAP pokrenuti ekonomiju jer gradnjom gasovoda računaju da će otvoriti direktnih 8.000 radnih mesta. “Grčkoj su zaista potrebna ta radna mesta. To je poduhvat koji nije samo od velike regionalne ekonomske saradnje, već ima i veliki geostrateški značaj. Grčkoj pruža šansu da postane most ekonomskog progresa”, rekao je grčki premijer Aleksis Cipras. Kapacitet gasovoda je 10 milijardi kubika gasa godišnje, što je šest puta manje nego što je bilo planirano Južnim tokom. Srbija za sada nema mogućnosti da dobije taj gas, i Severni tok 2 mogao bi biti alternativa.

“Naša zemlja, ako se bude izgradio Severni tok 2, imala bi koristi jer bismo mogli količine koje su nam potrebne da dobijemo iz Severnog toka. A verujem da će se Severni tok izgraditi jer je za njega zainteresovano nekoliko zemlja i već su se uključile i Velika Britanija, Nemačka, Austrija”, smatra Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije. Međutim, gradnji Severnog toka 2 oštro se protivi Amerika, jer bi prekid tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu ugrozio ekonomiju te zemlje. “Južni gasni koridor mora da se završi. To je naš prioritet jer nastojimo da obezbedimo snabdevanje iz različitih izvora i energetsku bezbednost širom Evrope”, rekao je Amos Hohštajn, specijalni predstavnik SAD za energetiku. Iako Evropska unija pokušava da smanji zavisnost od uvoza ruskog gasa, ruski gasni gigant “Gasprom” saopštava da je od početka godine izvoz u Evropu povećao gotovo 18 odsto. Više od trećine potreba za gasom evropske zemlje pokrivaju uvozom iz Rusije.

Vesna Vukajlović

www.rts.rs

Potpisani ugovori za realizaciju projekata energetski održivih farmi

psemr

U petak 20. maja 2016. godine u prostorijama Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine potpisani su ugovori o dodeli sredstava za realizaciju projekata energetski efikasnih farmi.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za energetiku i mineralne sirovine gospodin Zoran Delić izjavio je da su ugovori potpisani sa predstavnicima 38 poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije AP Vojvodine, a ukupna sredstva dodeljena po konkursu iznose 25 miliona dinara. On je saopštio da je konkurs za energetski efikasne farme raspisan već treći put od 2014. godine, a cilj konkursa je animiranje što većeg broja korisnika koji će realizacijom ovih projekata unaprediti svoje poslovanje u oblasti poljoprivrede.

Gospodin Delić je dodao da je Pokrajinski sekretarijat ovim konkursom želeo da subvencioniše iskorišćenje obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti. Istakao je i da se na konkurs prijavilo 54 gazdinstva, a da su ukupno potraživana sredstva iznosila 38 miliona dinara.

Sandra Jovićević

foto: psemr.vojvodina.gov.rs

IFC savetnik Beograda na projektima postrojenja za preradu otpadnih voda i izgradnje kanalizacione mreže

e486ec7ef500492f1c98476cfc2a2e77_5039955615

U Starom Dvoru u Beogradu danas je potpisan ugovor između grada Beograda i Međunarodne finansijske korporacije (IFC) koji se odnosi na savetodavnu podršku ove institucije u vezi sa finansiranjem izgradnje kanalizacionog sistema i sprovođenja javno-privatnog partnerstva za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda.

Gradonačlnik Beograda gospodin Siniša Mali izjavio je da grad Beograd ne poseduje nijedno postrojenje za preradu otpadnih voda, već se sve otpadne vode ispuštaju u Savu i Dunav. Istakao je da će realizacijom projekta deponije u Vinči i postrojenja za preradu otpadnih voda Beograd samostalno ispuniti oko 70 odsto ciljeva u okviru Poglavlja 27. On je dodao da će se u narednom periodu u Beogradu realizovati veliki kapitalni projekti za koje je neophodna savetodavna pomoć IFC-a.

Gospodin Mali je naveo i da će tender za javno privatno-partnerstvo za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u Velikom Selu biti raspisan početkom sledeće godine, kao i da se do kraja sledeće godine mora zatvoriti celokupna finansijska konstrukcija za ovaj projekat i pronaći partner.

Sandra Jovićević

foto: beograd.rs

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine raspisalo konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za reciklere

ministarstvo-poljoprivrede rtv.rs

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije raspisalo je 20. maja 2016. godine konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za reciklere za 2016. godinu.

Kako je saopšteno, na konkurs se mogu prijaviti operateri postrojenja za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije, ali i proizvođači kesa tregerica za višestruku upotrebu debljih od 20 mikrona.

Predviđeno je da se za ponovnu upotrebu i korišćenje otpadne gume kao sekundarne sirovine dodeljuje 18.390 dinara po toni, za tretman otpadnih guma radi dobijanja enegije 3.606 dinara, za ponovno korišćenje i reciklažu otpadnih ulja dodeljivaće se 10 dinara po kilogramu, a za tretman otpadnih ulja radi dobijanja energije 5 dinara po kilogramu, sem za jestiva ulja. Za ponovnu upotrebu i reciklažu akumulatora, otpadnih startera i industrijskih baterija biće dodeljeno 14,5 dinara po kilogramu, a za korišćenje i reciklažu otpadnih prenosnih startera ili akumulatora 145,5 dinara po kilogramu. Proizvođači kesa tregerica debljine veće od 20 mikrona dobiće 6.010 dinara po toni, dok će se za one koje sadrže biorazgradive materije dodeljivati 8.414 dinara po toni. Za reciklažu električne i elektronske opreme podsticajna sredstva će iznosisti od 13 do 108 dinara po kilogramu.

Konkurs je otvoren do 31. januara 2017. godine.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

foto: rtv.rs

U planu izrada Energetske strategije BiH

news-2015-February-dzindic_ferguson_920098692

Predstavnici Federacije Bosne i Hercegovine i Ambasade Velike Britanije održali su sastanak posvećen izradi energetske strategije Bosne i Hercegovine na državnom i federalnom nivou.

Federalni ministar energije, rudarstva i industrije Bosne i Hercegovine gospodin Nermin Džindić izjavio je da je na 51. sednici Vlade Federacije Bosne i Hercegovine usvojen projektni zadatak za izradu Energetske strategije Federacije Bosne i Hercegovine za period od 2015. do 2035. godine, sa projekcijom do 2050. godine. Dodao je da strategija uključuje potpunu reformu energetskog sektora sa konačnim ciljem njegove izgradnje, a u skladu sa evropskim standardima. Naveo je da su utvrđene procedure za izradu, razmatranje i usvajanje ovog strateškog dokumenta, ali i da bi paralelno trebalo da bude izrađena i strategija na državnom nivou.

Ambasador Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske u Bosni i Hercegovini njegova ekselencija gospodin Edvard Ferguson podržao je izradu Energetske strategije Federacije Bosne i Hercegovine, a istakao je i da za određene energetske projekte u Bosni i Hercegovini postoji veliko interesovanje kompanija iz Velike Britanije.

Sandra Jovićević

foto: energetika.ba

Portugalija se 107 časova napajala samo energijom iz OIE

oie economy.rs

Portugalija je saopštila da je čak 107 časova sve svoje energetske potrebe zadovoljavala energijom iz obnovljivih izvora.

Prema analizama nacionalne energetske mreže, energija iz obnovljivih izvora zadovoljavala je sve energetske potrebe u periodu od 6:45 časova 7. maja, do 5:45 časova 11. maja 2016. godine.

Prema podacima Eurostata iz 2013. godine, Portugalija je polovinu energije dobijala iz fosilnih goriva, 27 odsto energije dolazilo je iz nuklearnih elektrana, 13 odsto iz hidroelektrana, 7,5 odsto iz vetroelektrana, a 3 odsto iz fotonaponskih elektrana. Međutim, prošle godine se situacija promenila, tako da 22 odsto energetskih potreba podmiruje energija dobijena iz vetroelektrana, dok 48 odsto čini energija proizvedena iz drugih obnovljivih izvora.

Sandra Jovićević

foto: economy.rs

Balkan ne može bez termoelektrana

te1Srbija nema alternativu sagorevanju uglja da bi se dobila električna energija, ali smo spremni da u tome dostignemo evropske standarde, a struja iz termoelektrana ne samo da je potrebna već je i neophodna za elektroenergetski sistem Crne Gore, kao i Makedonije i Republike Srpske. Bila je ovo ključna poruka sa regionalne stručne konferencije „Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane?“, koju su, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, danas organizovali internet-portal „Balkan magazin“ i „Biznis end ekonomi centar“. Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane? Na ovo pitanje pokušali su da daju odgovor ministar energetike u tehničkoj vladi Aleksandar Antić, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, predstavnici Energetske zajednice JIE, elektroprivreda Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Makedonije, Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda kao i stručnjaci i predstavnici akademske javnosti.

Vlada Republike Srbije usvojila je strategiju razvoja energetike do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, baš kako bi pokušala da odgovori na neka od ovih pitanja. Kako je ocenio ministar energetike Aleksandar Antić, u poslednje dve godine usvojen je i novi zakon o energetici, koji je sasvim implementirao regulativu EU, tzv. Treći energetski paket. „Treba sagledati realnost da je 99 odsto rezervi energenata u Srbiji ugalj i da se 70 odsto električne energije proizvodi iz uglja. S druge strane, mi proizvodimo 38 teravati sati električne energije godišnje, a 70 odsto od toga iz uglja, zbog čega nismo srećni. Moramo da sagledamo kako da umanjimo negativne efekte toga. Ali, takođe, treba da sagledamo i okruženje i realnost. Nema puno elemenata za tezu da Srbija ili Zapadni Balkan učestvuju u lokalnom ili globalnom zagađenju“, istakao je Antić. Na isto pitanje, ekspert za životnu sredinu Energetske zajednice (EZ) Jugoistočne Evrope Peter Vajda odgovara sa — možda.

Vesna Mitrović, načelnica odeljenja za zaštitu prirodnih resursa u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, podsetila je da Srbiju očekuje otvaranje Poglavlja 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine. „Imamo obavezu da implementiramo regulativu EU. Čeka nas veliki posao“, napomenula je Mitrovićeva. Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju EPS-a, gledajući primere iz okruženja, zaključuje da svaka zemlja uvažava resurse koje ima. „Da bismo ispunili sve preuzete obaveze u zaštiti životne sredine, mi planiramo ulaganja od ukupno milijardu evra, pre svega u termoelektrane, i to najviše u zaštitu vazduha“, rekao je Jakovljević. Planovi EPS-a su da se do 2026. godine emisija sumpor-dioksida smanji za 92 odsto, oksida azota za 46 odsto, a emisija praškastih čestica za 84 odsto. Slična rasprava vodi se i u Crnoj Gori. Ivan Mrvaljević, član tima EPCG u projektu izgradnje drugog bloka TE Pljevlja istakao je da je energetska nezavisnost glavni razlog zašto se ulazi u ovaj projekat. „Termoelektrana ne samo da je potrebna već je i neophodna za elektroenergetski sistem Crne Gore“, poručio je Mrvaljević.

Sličan projekat već četiri godine sprovodi Grad Beograd, koji, prema rečima Jasmine Madžgalj iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, radi na gašenju individualnih kotlarnica i povezivanju na sistem daljinskog grejanja. Jedna od alternativa uglju o kojoj se možda i ne razmišlja dovoljno je nuklearna energija. Doduše, još uvek je na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, ali i sama cena izgradnje nuklearke čini je nemogućom za Srbiju, pošto izgradnja manje nuklearke, kao što je Krško, košta 4,5 milijarde evra.

Vesna Vukajlović

www.sputniknews.com

Emisije CO2 povećane u 2015.

coEmisija ugljen dioksida (CO2) iz sagorevanja fosilnog goriva u Evropskoj uniji povećana je u 2015. godini za 0,7% u odnosu na 2014, što bi moglo da ugrozi evropsku reputaciju lidera u borbi protiv klimatskih promena i po ulaganjima u “čistu” energiju. Nove evropske statistike pokazale su da je najveći rast emisije CO2 zabeležen u Slovačkoj i Portugaliji a najveće smanjenje na Malti i u Estoniji. Emisija CO2 ključna je za globalno otopljavanje i učestvuje u ukupnoj emisiji gasova sa efektima staklene bašte EU sa oko 80%. Na obim emisije CO2 deluje više faktora, poput vremenskih prilika, ekonomskog rasta, veličine populacije, saobraćaja, industrijskih aktivnosti.

Iz Evropske statističke službe napominju da na emisiju CO2 u zemlji koja sagoreva fosilno gorivo utiču i uvoz i izvoz energetskih proizvoda. Naime, kada se uvozi ugalj, to deluje na povećanje emisije, dok kada se uvozi struja, to nema direktnog uticaja na emisiju u zemlji uvoznici jer se prikazuje u zemlji izvoznici koja je proizvođač. U 2015. je osam članica EU smanjilo emisiju CO2 iz upotrebe energije, 17 zemalja je povećalo a u Nemačkoj i Češkoj je emisija bila kao i godinu dana ranije. Velika smanjenja emisije CO2 u 2015. zabeležile su Malta (27%) i Estonija (16%) ali je istovremeno osetan rast u jednom broju zemalja i više nego kompenzovao to smanjenje. U Slovačkoj je emisija CO2 porasla 9,5%, Portugaliji 8,6% a u Mađarskoj gotovo 7%. Istovremeno je emisija u Velikoj Britaniji smanjena za 3% a udeo te zemlje u ukupnoj emisiji CO2 EU u 2015. bio 12,5%. Najveći udeo u ukupnoj emisiji EU ima Nemačka (23%) a slede Britanija i Italija (10,6%). Udeo Francuske je gotovo 10% a Poljske nešto vrći od 9%, pokazuju podaci Eurostata.

EU će u sklopu klimatskog i energetskog paketa do 2030. godine smanjiti emisiju gasova sa efektima staklene bašte za 40% u poređenju sa nivoom iz 1990. Za sada je, prema podacima za 2015, emisija za 23% ispod nivoa iz 1990. Preliminarna procena blagog povećanja emisije iz upotrebe energije stiže nakon ranije objavljenog izveštaja koji je ukazao da su u Evropi u 2015. usporile investicije u “čistu” energiju iako su na globalnom nivou dostigle rekord.

Vesna Vukajlović

Izvor: www.euroactiv.rs

Čeličane brinu za budućnost

1-2Reforma tržišta emisija ugljen-dioksida (CO2) u EU mogla bi da znatno poveća troškove industrije čelika posle 2020, što Evropska komisija želi da ublaži jeftinijom energijom i tehnologijom skupljanja i skladištenja ugljenika. U Evropskoj komisiji navode da problemi industrije čelika u Uniji ne potiču od troškova zbog emisija CO2 već zbog kineske proizvodnje čelika i visoke cene energije. Nedavno istraživanje je pokazalo da je sektor čelika čak profitirao od tržišta emisija zbog obilja kvota koje su na raspolaganju zbog pada proizvodnje.

Čeličane u EU kao i drugi industrijski sektori od 2005. nastoje da smanje emisije CO2 u okviru evropskog Sistema trgovine emisijama (ETS). Proizvodnja čelika kao legure gvožđa i ugljenika, koja se bazira na uglju izvor je emisije velikih količina CO2. Industrija čelika je sa 160 miliona tona ugljen-dioksida godišnje najveći emiter CO2 u industriji u EU. U EU radi 437 visokih peći a kada se ubroje i topionice taj broj iznosi 620.

ETS je u protekloj deceniji postao za tu industriju izvor prihoda a ne finansijsko opterećenje, zbog zatvaranja visokih peći u Evropi i smanjenja proizvodnje u drugim čeličanama. Ovaj fenomen se pripisuje ekonomskoj krizi i ne odnosi se samo na sektor čelika. Sličan trend se primećuje i u drugim industrijama sa visokom emisijom gasova poput industrije cementa i petrohemije.

Prema studiji koju je u martu objavila konsultantska kuća za pitanja životne sredine CE Delft, sektor čelika je profitirao od tržišta emisija zbog obilja kvota koje su na raspolaganju u nekim zemljama i više cene čelika u koje su uključeni troškovi zbog emisije CO2.

Prilike se međutim razlikuju od zemlje do zemlje. Između 2008. i 2014, francuski proizvođači čelika nisu dobijali višak kvota već su morali da kupe dodatnih 11 miliona tona da bi mogli da te godine emituju ukupno 136 miliona tona CO2.

U Velikoj Britaniji sektor je emitovao znatno manje CO2 nego što se očekivalo. Ne samo da čeličane nisu morale da plate za emisije CO2 već su uspele i da prodaju višak kvota na tržištu emisija. Prema procenama CE Delft, britanska industrija čelika je zaradila 163 miliona evra prodajom neiskorišćenih kvota u tom periodu.

Vesna Vukajlović

Izvor: www.euroactiv.rs

U planu dodela 2 milijarde dinara za reciklere prerađenog otpada

fotografija: eko.minpolj.gov.

stana bozovic

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospodđa Stana Božović izjavila je da su usaglašeni kriterijumi konkursa za reciklere prerađenog otpada, koji bi uskoro trebalo da bude raspisan.

Kako je navela, kriterijumi konkursa važiće do 31. januaea 2017. godine, a odnose se na sredstva koja su planirana za 2017. godinu u iznosu od preko 2 milijarde dinara. Dodala je da je u protekle 2 godine resorno ministarstvo reciklerima isplatilo sredstva u iznosu od 1,9 milijardi dinara.

Gospođa Božović je istakla da je priprema konkursa trajala dugo zbog toga što su u njegovoj izradi, sem Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, učestvovali i Ministarstvo finansija i Udruženje reciklera Srbije.

Sandra Jovićević

foto: srbija.gov.rs

Prvi vetroparkovi na mreži krajem 2018. godine

Aleksandar Antic

Ministar rudarstva i energetike Republike Srbije gospodin Aleksandar Antić na skupu „Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane“ istakao je da će izgradnja velikih vetroparkova u Srbiji početi ove godine.

Kako je najavio, u proceduri je usvajanje finalnih podzakonskih akata koji se odnose na izgradnju velikih energetskih objekata, ali i drugih akata koji se tiču obnovljivih izvora energije. Dodao je da će pomenuta akta biti usaglašena sa domaćim zakonodavstvom, međunarodnim institucijama i udruženjima investitora.

Gospodin Antić je dodao da bi planirani vetroparkovi trebalo da se nađu na mreži krajem 2018. godine ili početkom 2019. godine, a podsetio je i da je Srbija u kratkom roku stvorila zakonodavni okvir za investicije u obnovljive izvore energije, pre svega u male hidroelektrane i solarne elektrane.

Sandra Jovićević

foto: novosti.rs

Novi Sad dobija 590 novih kontejnera za odlaganje otpada

kontejner_cistoca_700

JKP „Čistoća“ iz Novog Sada u narednom periodu će u ovom gradu postaviti novih 590 kontejnera.

Kako su mediji preneli, ovo preduzeće je kontejnere kupilo od kompanije „Green city international“ iz Zrenjanina, a po ceni od 24 miliona dinara. Rok isporuke kontejnera je 45 dana, tako da se očekuje da Novi Sad dobije nove kontejnere tokom jula meseca 2016. godiune.

Inače, JKP „Gradska čistoća“ je u prethodnom periodu nabavila 800 novih kontejnera za odlaganje smeća, a što bi trebalo da doprinese boljem upravljanju otpadom u ovom gradu.

Sandra Jovićević

foto: 021.rs

Neophodno povećanje energetske efikasnosti

Aleksandar-Antic-ministar

U hotelu „Zira“ u Beogradu danas je otvoren skup „Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane“.

Ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić ovom prilikom je izjavio da je jedan od ključnih zadataka resornog ministarstva i vlade donošenje novog zakona o racionalnom korišćenju energije koji bi trebalo da poveća energetsku efikasnost i poveća uštedu energije.

Kako je istakao, u Srbiji čak 99 odsto zaliha energenata čini ugalj, a oko 70 odsto električne energije proizvedeno je upravo iz ovog energenta. Dodao je da bi obnovljive izvore energije trebalo dovesti na maksimum i ući ozbiljno u sistem energetske efikasnosti jer Srbija na neodgovoran način troši energiju.

Sandra Jovićević

foto: mre.gov.rs

Potrebno usaglasiti zakonodavstvo sa evropskim u oblasti zaštite životne sredine

Foto: minpolj.gov.rs
Foto: minpolj.gov.rs

U sredu 18. maja 2016. godine otvorena je Međunarodna studentska konferencija o zaštiti životne sredine.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović izjavila je da u naredne četiri godine Srbija mora usaglasiti svoje zakonodavstvo sa evropskim kada je reč o zaštiti životne sredine. Kako je istakla, u prethodnom periodu Srbija je napredovala na ovom polju, apre dva meseca usvojen je i set zakona iz oblasti zaštite životne sredine. Dodala je da je u toku izgradnja regionalnih sistema za upravljanje otpadom i otpadnim vodama koji su vredni preko 100 miliona evra, kao i da se u naredne dve godine planira početak izgradnje infrastrukturnih projekata u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu ukupne vrednosti preko 500 miliona evra. Navela je da do 2028. godine Srbija mora imati 27 potpuno usaglašenih regiona za upravljanje otpadom, dok je do 2041. godine potrebno da posedujemo 320 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Gospođa Božović je istakla i da se do kraja godine očekuje otvaranje Poglavlja 27 bez početnih uslova.

Sandra Jovićević

foto: tanjug.rs

1...1,4351,4361,437...1,674Page 1,436 of 1,674

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st December
No Events
Events for 1st January
No Events
Events for 2nd January
No Events
Events for 3rd January
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th January
No Events
Events for 5th January
No Events
Events for 6th January
No Events
Events for 7th January
No Events
Events for 8th January
No Events
Events for 9th January
No Events
Events for 10th January
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th January
No Events
Events for 12th January
No Events
Events for 13th January
No Events
Events for 14th January
No Events
Events for 15th January
No Events
Events for 16th January
No Events
Events for 17th January
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th January
No Events
Events for 19th January
No Events
Events for 20th January
No Events
Events for 21st January
No Events
Events for 22nd January
No Events
Events for 23rd January
No Events
Events for 24th January
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th January
No Events
Events for 26th January
No Events
Events for 27th January
No Events
Events for 28th January
No Events
Events for 29th January
No Events
Events for 30th January
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs