Home Blog Page 1423

Danska najveći proizvođač električne energije iz vetra u 2014. godini

vetropark

U 2014. godini Danska je proizvela čak 39,1 odsto električne energije iz vetra od ukupno proizvedene električne energije što je čini prvom u svetu po proizvodnji ovakve energije. U 2004. godini Danska je godišnje proizvela 18,8 odsto električne energije iz vetroelektrana, a s obzirom na to da je deset godina kasnije ova proizvodnja udvostručena, u planu je izgradnja novih vetroparkova.

Ministar za klimu i energiju Danske gospodin Rasmus Helveg Peterson istakao je da je Danska na putu da ispuni ciljeve za emisiju ugljen dioksida i obnovljivih izvora energije koji predviđaju da do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije u ovoj zemlji bude 50 odsto.

Direktor Danske energije gospodin Lars Agard izjavio je da bi povećanje proizvodnje električne energije iz vetroparkova dovelo do niske cene, tako da bi potrošaći morali više da plaćaju za električnu energiju. On je dodao da bi rešenje za ovaj problem mogla biti brza elektrifikacija transporta i grejanja kuća.

Sandra Jovićević

foto: energetskiportal.rs

Hrvatska subvencioniše kupovinu ekoloških automobila

elektricni auto

Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Hrvatske najavio je da će u prvom kvartalu 2015. godine objaviti konkurs za subvencionisanje električnih automobila.

Za subvencionisanje će biti izdvojeno preko 1,8 miliona evra, a zainteresovani će moći da kupe električne i hibridne automobile. Kupovina konvencionalnih automobila koji imaju smanjenu emisiju ugljen dioksida nije planirana.

Trenutno je u toku izrada dokumentacije za konkurs koji će biti objavljen, a planira se i uvođenje subvencija za druge kategorije ekoloških automobila.

Inače, prošle godine fond za subvencionisanje električnih automobila iznosio je nešto više od 2 miliona evra, odnosno oko 9100 evra po automobilu.

Sandra Jovićević

foto: električni-avtomobili.si

Beograd raspisao poziv za dostavljanje pisma zainteresovanosti za javno-privatno partnerstvo za upravljanje otpadom

deponija pressonline.rs

Grad Beograd raspisao je 9. januara 2015. godine poziv za dostavljanje pisma zainteresovanosti za javno-privatno partnerstvo za usluge tretmana i odlaganja otpada.

Odlučeno je da će biti izgrađen kompleks postrojenja za tretman i odlaganje otpada, pri čemu će privatni partner biti izabran putem javnog tendera za ulazak u dugoročni sporazum sa gradom za projektovanje, izgradnju, finansiranje, upravljanje i predaju na dalje korišćenje postrojenja, navedeno je na sajtu grada Beograda.

Zaintresovane strane koje imaju nameru da dostave pismo zainteresovanosti moraju imati dokazano iskustvo u projektovanju, finansiranju, izgradnji i upravljanju postrojenjima za integrisano upravljanje otpadom, sa kapacitetom za tretiranje najmanje 1000 tona otpada dnevno i postojećim i novim postrojenjima za tretman i odlaganje otpada sa preradom otpadnih voda i korišćenjem deponijskog gasa.

Grad Beograd je najavio i da će 2015. godine biti raspisan tender za izbor privatnog partnera, a dostavljenje pisma o namerama neće biti obavezujuće za učešće na tenderu.

Sandra Jovićević

foto: pressonline.rs

„Greenpeace“ predlaže da Hrvatska donese novi tarifni sastav za proizvodnju energije iz OIE

greenpeace worldradio.ch

Ekološka organizacija „Greenpeace“ poručila ja Vladi Republike Hrvatske da usvoji novi tarifni sastav za proizvodnju električne energije i Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije.

Šef klime i energije ove organizacije u Hrvatskoj gospodin Marko Gregović izjavio je da ako se ne donese novi tarifni sastav ove godine neće biti investicija u solarne elektrane, a kada je reč o drugim projektima iz obnovljivih izvora energije ni oni neće biti razvijani u dovoljnoj meri. On je istakao da Hrvatska ovom odlukom propušta priliku da poveća zaposlenost i investicije, kao i da smanji emisiju ugljen dioksida. Prema njegovim rečima Hrvatska ima priliku da napravi bolji tarifni sastav i da donese Zakon o obnovljivim izvorima energije koji bi garantovao veću iskorišćenost obnovljivih izvora energije.

Podsetimo, Hrvatski operator tržišta električne energije (HROTE) objavio je da u 2015. godini neće sklapati ugovore o otkupu električne energije iz postrojenja koja koriste solarnu energiju i vetar. Navedeno je da je ova odluka doneta zbog toga što se u 2015. godini ne predviđa povećanje kvote za solarne elektrane. Istaknuto je i da su sve kvote ispunjene tokom 2014. godine, tako da HROTE nije u mogućnosti da sklapa nove ugovore i sve naknadno podnesene zahteve će morati da odbije.

Inače, kvota za solarne elektrane u Hrvatskoj iznosi 12MW, i to 5MW za integrisane solarne elektrane, 5MW za neintegrisane solarne elektrane i 2MW za integrisane solarne elektrane na objektima u javnom vlasništvu.

Sandra Jovićević

foto: worldradio.ch

„Toyota“ deli patente za automobile na vodonične gorive ćelije

toyota mirai newsroom.toyota.co.jpKompanija „Toyota“ objavila je na Međunarodnom sajmu elektronike u Las Vegasu da će preko 5600 patenata koji se odnose na tehnologiju vodoničnih gorivih ćelija besplatno ustupiti svakome ko želi da proizvodi automobile na vodonik.

Patente će moći da iskoriste kompanije koje se bave proizvodnjom automobila na vodonik ili kompanijama koje se bave proizvodnjom, skladištenjem i distribucijom vodonika za potrebe snabdevanja automobila, kao i snabdevačima delova i komponenti za ovakve automobile.

„Toyota“ je obezbedila oko 5680 patenata, od kojih se 1970 odnosi na gorive ćelije, 290 na rezervoare visokog pritiska za skladištenje vodonika u automobilu, 3350 na elektronske upravljačke sisteme, a 70 na tehnologiju proizvodnje vodonika i sistema snabdevanja. Patenti koji se odnose na gorive ćelije biće dostupni do 2020. godine, dok se svi ostali mogu koristiti neograničeno.

Potpredsednik „Toyota grupe“ u Sjedinjenim Američkim Državama gospodin Bob Karter izjavio je da je neophodno ostvariti tesnu saradnju između proizvođača automobila, državnih organa, akademske zajednice i proizvođača energenata.

Istaknuto je i da je ova odluka doneta kako bi se povećala proizvodnja ovakvih automobila.

Podsetimo, 15. decembra 2014. godine u Japanu je počela prodaja ekološkog automobila na vodonik „Toyota sedan mirai“. U planu je da se 2020. godine poveća proizvodnja automobila na vodonik na oko 50 hiljada godišnje, a očekuje se da će 2030. godine svaki deseti prodati automobil u Japanu ići na vodonik.

Sandra Jovićević

foto: newsroom.toyota.co.jp

NIS ponovo snizio cene goriva

nis

„Naftna industrija Srbije“ saopštila je da će od 9. januara 2015. godine gorivo na NIS i Gasprom pumpama biti jeftinije. Tako će dizel i benzin biti jeftiniji za dva dinara po litru, dok će auto gas biti snižen za jedan dinar.

Istaknuto je da je od početka novembra 2014. godine pa do sada cena benzina snižena za 22 dinara po litru, cena dizela za 14 dinara po litru, a cena auto gasa za 12,5 dinara po litru.

Inače, NIS je po drugi put u 2015. godini snizio cene goriva na svojim benzinskim stanicama.

Sandra Jovićević

foto: nis.eu

Sinhronizacija kotla planirana za kraj januara

sinhronizacija tent.rs

PD „Termoelektrane Nikola Tesla“ 6. januara 2015. godine usvojilo je novi termin plan prema kojem je 20. januara 2015. godine planirana potpala kotla za kretanje bloka, a 22. januara 2015. godine njegova prva sinhronizacija na mrežu. Ovo je odlučeno zbog toga što su pomereni rokovi za završetak radova na elektrofilterskom postrojenju bloka TENT A-3.

Direktor PD TENT gospodin Čedomir Ponoćko izrazio je nadu da će početak 2015. godine biti uspešan, odnosno da će revitalizacija bloka A-3 biti uspešno završena.

Direktor TENT A gospodin Mihailo Nikolić izjavio je da su svi problemi nastali u toku revitalizacije ovog bloka rešavani u hodu, a istakao je i dobru međusobnu saradnju investitora i izvođača radova.

Rukovodilac projekta revitalizacije bloka A-3 gospodin Sveto Dobrijević istakao je da su radovi na kotlovskom postrojenju uspešno okončani i da je sada u toku produvavanje cevnog sistema kotla.

Na sastanku je rečeno i da je nakon potpale kotla predviđeno produvavanje generatora i izvođenje turbine na 3000 obrtaja u minutu. Istaknuto je i da je vrednost projekta preko 75 miliona evra, kao i da je do sada isplaćeno nešto više preko 55 miliona evra.

Sandra Jovićević

foto: tent.rs

Najavljeno usvajanje Nacionalnog plana za upravljanje medicinskim otpadom

radmila serovic tanjug.rs

Načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Radmila Šerović izjavila i da bi uskoro trebalo da bude usvojen Nacionalni plan za upravljanje medicinskim otpadom za period od 2015. do 2025. godine koji bi omogućio izgradnju spalionica manjeg kapaciteta. Ona je istakla i da je od 2007. godine do danas preko sto zdravstvenih ustanova u Srbiji prošlo kroz projekat tehničke podrške upravljanja medicinskim otpadom i kroz ovaj program dobilo stabilizatore i drobilice za inertizaciju i stabilizaciju infektivnog medicinskog otpada, ali da ova oblast nije usklađena sa evropskim normama.

Prema njenim rečima, u Srbiji zdravstvene ustanove dobro upravljaju medicinskim otpadom, a od 2015. do 2020. godine planirana je mogućnost spaljivanja medicinskog otpada u manjim spalionicama.

Ona je dodala i da se u Republici Srbiji godišnje generiše oko 5 hiljada tona infektivnog otpada i oko 10 hiljada tona medicinskog otpada.

Sandra Jovićević

foto: tanjug.rs

Hrvatska ne povećava kvote za solarne elektrane i vetroparkove

oie economy.rs

Hrvatski operator tržišta električne energije (HROTE) objavio je da u 2015. godini neće sklapati ugovore o otkupu električne energije iz postrojenja koja koriste solarnu energiju i vetar. Navedeno je da je ova odluka doneta zbog toga što se u 2015. godini ne predviđa povećanje kvote za solarne elektrane.

Istaknuto je i da su sve kvote ispunjene tokom 2014. godine, tako da HROTE nije u mogućnosti da sklapa nove ugovore i sve naknadno podnesene zahteve će morati da odbije.

Inače, kvota za solarne elektrane u Hrvatskoj iznosi 12MW, i to 5MW za integrisane solarne elektrane, 5MW za neintegrisane solarne elektrane i 2MW za integrisane solarne elektrane na objektima u javnom vlasništvu.

Sandra Jovićević

foto: economy.rs

U planu izgradnja podvodnog dalekovoda između Norveške i Velike Britanije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Norveška je objavila da ima u planu izgradnju podvodnog dalekovoda do Velike Britanije kako bi se električna energija iz norveških hidroelektrana izvozila do ove zemlje.

Generalni direktor norveškog operatera električne mreže Statnet Auke Lont izjavio je da bi odluka trebalo da bude doneta u prvom kvartalu ove godine. On je istakao da bi dalekovod trebalo da počne sa radom do 2020. godine.

Dalekovod bi trebalo da bude dužine oko 700 kilometara, a njegova vrednost procenjena je na oko 2 milijarde evra. Realizacijom ovog projekta obezbedila bi se električna energija za oko četiri miliona domaćinstava.

Inače, Velika Britanija ima slične dalekovode sa Francuskom, Holandijom i Irskom, dok se iz Norveških hidroelektrana obezbeđuje oko polovina potrebne električne energije za Evropu.

Sandra Jovićević

Električna energija neće poskupeti

aleksandar obradovic

Direktor JP „Elektroprivreda Srbija“ gospodin Aleksandar Obradović u intervjuu za RTS izjavio je da električna energija u zimskom periodu neće poskupeti, već će planovi za poskupljenje biti precizirani finansijskim planom reorganizacije EPS-a koji će biti urađen zajedno sa MMF-om.

Prema njegovim rečima, u prvom kvartalu 2015. godine trebalo bi da bude završen plan reorganizacije, a nakon toga će Vlada odlučivati o njegovom usvajanju. On je istakao i da Vlada Republike Srbije mora da donese novi statut i osnivačka akta zavisnih privrednih preduzeća koja posluju u okviru EPS-a, kao i da je potrebno izabrati novi menadžment. Gospodin Obradović je dodao da bi reorganizacijom EPS-a trebalo da bude prepolovljen broj direktorskih funkcija, ali i da su ovom preduzeću potrebni novi radnici s obzirom na to da ima manjak rudara, montera, tehničara i inženjera.

On je izjavio i da EPS ima problema sa naplatom dugova, pre svega od velikih dužnika, a to su uglavnom firme u restruktuiranju, ali i neku budžetski korisnici. Naveo je i da u 2015. godini EPS neće imati profit zbog posledica poplava iz 2014. godine, ali i da se očekuje da ga ima već 2016. godine.

Sandra Jovićević

foto: balkanmagazin.net

Norveška pasivna kuća proizvodi preko 20 hiljada kWh električne energije godišnje

norveška pasivna kuca dailymail.co.uk

Norveški istraživački centar za nultu emisiju ugljen dioksida objekata (Norway’s Research Centre on Zero Emission Buildings) u saradnji sa arhitektonskom firmom „Snøhetta“ izgradili su pasivnu kuću koja proizvodi tri puta više energije nego što joj je potrebno.

Pasivna kuća nalazi se u Larvicku u Norveškoj, a godišnje troši samo 7272kWh električne energije. Krov je postavljen pod nagibom od 19 stepeni i okrenut prema jugoistoku kako bi oko 150 kvadratnih metara solarnih panela proizvodilo što više električne energije. Osim toga, solarni kolektori koriste se za zagrevanje vode, a kišnica se koristi kao voda za zalivanje bašte i toalet. Procenjuje se da solarni paneli godišnje mogu da proizvedu 19200kWh električne energije, a solarni kolektori dodatnih 4000kWh električne energije.

Prozori su dizajnirani tako da propuštaju što više sunčeve svetlosti kako bi održali unutrašnjost toplom. Veliki deo ove kuće napravljen je od recikliranog drveta, a svaki sprat poseduje po jedan radijator koji zagreva ceo sprat. Takođe, kuća proizvodi dovoljno energije za napajanje i električnog automobila, a poseduje i bazen i saunu.

Sandra Jovićević

foto: dailymail.co.uk

EPS raspisao poziv za izradu studije uticaja na životnu sredinu

EPS Elektroprivreda Srbije

EPS

JP „Elektroprivreda Srbije“ 30. decembra 2014. godine raspisalo je poziv za podnošenje ponude za „Izradu studije uticaja na životnu sredinu u okviru nove pravne regulative – Tehnološka celina – elektrodistributivna PD JP EPS“.

Kako je EPS naveo, cilj ovog poziva je obezbeđivanje kontinuiteta usaglašenosti poslovanja sa propisima u oblasti uticaja na životnu i radnu sredinu u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, kroz analizu očekivanih izmena pravne regulative prema zahtevima propisa u Evropskoj uniji. U okviru ove studije, posebno će biti izvršena analiza stanja i upravljanje emisijama ugljen dioksida, analiza aspekata uticaja na životnu sredinu i upravljanje posebnim tokovima otpada, analiza uticaja na radnu sredinu koja obuhvata uticaj buke i elektromagnetnog zračenja, kao i projektovanje, razvoj i implementaciju softverske aplikacije za bezbednost na radu.

Zainteresovani ponuđači moraju ispuniti obavezne uslove iz Zakona o javnim nabavkama, ali i dodatne uslove (da poseduje neophodan finansijski, poslovni, tehnički i kadrovski kapacitet, da poseduje sertifikovan menadžment sistema saglasno zahtevima standarda ISO 9001, ISO 14001, ISO 27001 i OHSAS 18001).

Ponuđač mora dostaviti ponudu sa svim prilozima na srpskom jeziku i to do 29. januara 2015. godine. Svi zainteresovani mogu podneti samo jednu ponudu, a kriterijum za izbor ponude biće najniža ponuđena cena.

Rok za izradu studije iznosi 11 meseci od dana potpisivanja ugovora.

Sandra Jovićević

foto: eps.rs

Moguć kredit EBRD-a za izgradnju vetroparka „Krnovo“ kod Nikšića

DSC08936

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zainteresovana je za finansiranje vetroparka u Crnoj Gori na lokaciji Krnovo kod Nikšića. Predstavnici ove banke istakli su da se još uvek razmatra odobravanje kredita u iznosu od 47,5 miliona evra kompaniji „Krnovo Green Energy“. Oni su ocenili da bi ovaj projekat bio veoma značajan za Crnu Goru zbog toga što bi privukao nove investitore u sektor obnovljivih izvora energije.

Inače, Vlada Republike Crne Gore je u avgustu 2010. godine potpisala ugovor o izgradnji vetroparka „Krnovo“ kod Nikšića sa kompanijom „Krnovo Green Energy“ koju su osnovale japanska kompanija „Mitsubishi Heavy Industries“ i austrijska kompanija „Ivicom Consulting“.

Vetropark „Krnovo“ bi trebalo da ima instalisanu snagu od 50MW koja se može proširiti na 72MW, a procenjuje se da će ukupna investicija iznositi oko 139 miliona evra.

Podsetimo, preduzeće „Krnovo Green Energy“ osnovano je samo u svrhu izgradnje i upravljanja ovom vetroelektranom, a investitor je francuska kompanija „Akuo Energy SAS“.

Sandra Jovićević

foto: energetskiportal.rs

Antić ocenio da je energetski sistem Srbije stabilan

‚antic tanjug.rs

Ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić juče je posetio JP „Beogradske elektrane“ i ovom prilikom izjavio da je energetska situacija u Srbiji veoma dobra. On je istakao i da se na deponijama uglja nalazi preko 2,5 miliona tona ovog energenta, kao i da je protok gasa koji ulazi u Srbiju na najvećem nivou do sada. Prema njegovim rečima, gas iz podzemnog skladišta „Banatski Dvor“ ne koristi se već danima, a obezbeđeno je i dodatnih milion kubnih metara gasa kako bi Azotara u Pančevu mogla da počne sa radom.

Predsednik Skupštine grada Beograda gospodin Nikola Nikodijević rekao je da je JP „Beogradske elektrane“ konačno stabilno preduzeće. On je istakao da su prošle godine vraćeni svi dugovi za energente, kao i da se ove godine planiraju velike investicije u ovom preduzeću.

Direktor JP „Beogradske elektrane“ gospodin Goran Aleksić naveo je da su obezbeđene dovoljne količine energenata, pa tako neće biti problema sa grejanjem u narednom periodu.

Sandra Jovićević

foto: kanal9tv.com

Model fonda za finansiranje zaštite životne sredine sredinom 2015. godine

Načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Radmila Šerović u intervjuu za agenciju „Beta“ izjavila je da bi do sredine 2015. godine trebalo da bude utvrđen model specijalizovanog fonda iz koga bi se finansirali projekti zaštite životne sredine. Ona je istakla da će odredbe o novom fondu biti implementirane u zakone o zaštiti životne sredine, zaštiti prirode i upravljanju otpadom.

Gospođa Radmila Šerović najavila je i da će 2015. godine biti izvršena revizija dozvola o upravljanju otpadom u skladu sa izmenama Zakona o upravljanju otpadom. Ona je dodala da bi ovo trebalo da bude obavljeno tokom drugog i trećeg kvartala 2015. godine i podsetila da je od 2010. godine do sada izdato oko 1700 dozvola za upravljanje otpadom.

Inače, budžet za zaštitu životne sredine u 2015. godini iznosi 5,09 milijardi dinara, a zajedno sa sredstvima iz IPA fonda i donacijama procenjuje se da će biti 5,36 milijardi dinara. Kada je reč o budžetu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, on iznosi 41,3 milijarde dinara za 2015. godinu.

Sandra Jovićević

1...1.4221.4231.424...1.512Page 1.423 of 1.512

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th jun
No Events
Events for 1st jul
No Events
Events for 2nd jul
No Events
Events for 3rd jul
No Events
Events for 4th jul
No Events
Events for 5th jul
No Events
Events for 6th jul
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th jul
No Events
Events for 8th jul
No Events
Events for 9th jul
No Events
Events for 10th jul
No Events
Events for 11th jul
No Events
Events for 12th jul
No Events
Events for 13th jul
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th jul
No Events
Events for 15th jul
No Events
Events for 16th jul
No Events
Events for 17th jul
No Events
Events for 18th jul
No Events
Events for 19th jul
No Events
Events for 20th jul
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st jul
No Events
Events for 22nd jul
No Events
Events for 23rd jul
No Events
Events for 24th jul
No Events
Events for 25th jul
No Events
Events for 26th jul
No Events
Events for 27th jul
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th jul
No Events
Events for 29th jul
No Events
Events for 30th jul
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs