U okviru Tvining projekta „Unapređenje upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji“, koji zajednički sprovode Austrijska agencija za zaštitu životne sredine, nemačko Savezno ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, u saradnji sa PKS, organizovana završna radionica na kojoj je predstavljen sadržaj Plana za upravljanje otpadnim vozilima.

Opšti cilj Plana upravljanja otpadnim vozilima je da se uspostavi efektivan sistem upravljanja otpadnim vozilima u Srbiji, uključujući pravne, institucionalne i tehničke aspekte. Da bi se postigao ovaj cilj, izvršena je procena trenutne situacije po pitanju otpadnih vozila i identifikovani su nedostaci u pravnom okviru i njegovom sprovođenju u praksi. Glavni cilj EU Direktive o otpadnim vozilima je usklađivanje različitih nacionalnih mera po pitanju otpadnih vozila, kako bi se uticaj otpadnih vozila na životnu sredinu sveo na minimum, i time doprinelo zaštiti, očuvanju i poboljšanju kvaliteta životne sredine i očuvanju energije.

Za 2019. godinu očekuje se količina od 124.000 t otpadnih vozila, a za period od 2010. do 2019. godine se procenjuje da je za upravljanje otpadnim vozilima neophodno oko 30 miliona evra.

Prosečno putničko vozilo proizvedeno u EU teži oko 1.380 kg i sastoji se od preko 10.000 komponenti i oko 40 različitih materijala. Otpadna vozila imaju izuzetno heterogeni sastav i sadrže otprilike 55-70 odsto gvođža/čelika, 3-8 odsto obojenih metala, 8-18 odsto plastike i tekstila, 2-4 odsto gume, 2-5 odsto stakla, 2-5 odsto radnih tečnosti itd. Međutim, otpadna vozila sadrže i opasne materije kao što su gorivo, motorno ulje, firter za ulje, kočiona tečnost, rashladne tečnosti, baterije, kondenzatori koji sadrže hemikalije i drugo i to je ono što ih čini opasnim za čoveka i životnu sredinu.

Na osnovu tržišnih proizvodnih faktora vozila i broja registrovanih putničkih vozila, kao i na osnovu podataka Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije o količini otpadnih vozila, kombinovanjem dve metode procene, došlo se do podatka da je količina otpadnih vozila koja se godišnje generiše u Srbiji, između 40.000 i 42.000 tona. Na žalost, prijavljene količine otpadnih vozila koja se tretiraju u Srbiji su veoma male, pre svega, zbog činjenice da određeni subjekti ne izvršavaju obavezu izveštavanja, kao i zbog neformalne mreže sakupljanja u cilju prodaje rezervnih delova i metalnog otpada.

Prema podacima koje je objavila AZŽS, oko 3.000 t otpadnih vozila proizvedeno je obavljanjem poslovnih aktivnosti u Srbiji 2014. godine. Oko 40 odsto otpadnih vozila je prijavljeno kao opasan otpad. Procena koja se zasniva na godišnjem broju putničkih vozila koja su po prvi put registrovana i na rastu voznog parka putničkih vozila, po kojoj bi trebalo da između 78.000 i 96.000 putničkih vozila godišnje budu isključena iz voznog parka u Srbiji. Pod pretpostavkom da će oko polovine vozila koja budu isključena iz voznog parka biti otpadna vozila, godišnja količina otpadnih vozila u Srbiji bi bila između 37.500 tona i 45.900 tona. Na osnovu ovog metoda procene, prosečna količina otpadnih vozila koja se proizvede u Srbiji bila bi 40.000 tona. Primenom metode procene po glavi stanovnika, prosečne količine nastalih otpadnih vozila po glavi stanovnika, 7,0 kg, procenjena količina otpadnih vozila koja godišnje nastanu u Srbiji bila bi 50.000 tona. Na osnovu prosečne količine nastalih otpadnih vozila po putničkom vozilu, 19 kg po putničkom vozilu, koja je izračunata u odabranim državama članicama EU, procenjena količina otpadnih vozila koja godišnje nastanu u Srbiji bila bi 34.100 tona. Tako se, kombinovanjem ove dve metode, došlo do količina otpadnih vozila između 40.000 tona i 42.000 tona.

Za uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja otpadnim vozilima, potrebno je da svi akteri preuzmu svoj deo odgovornosti, i to: država – da obezbedi da se odgovarajuća zakonska regulativa primenjuje, da se vrši stroga inspekcijska kontrola, kontinuirano suzbija „sivo tržište“ i da se u sistem uvede proces deregistracije vozila; proizvođači vozila – moraju pri projektovanju i proizvodnji da uzmu u obzir demontažu, ponovnu upotrebu i reciklažu, zatim ne smeju da koriste opasne teške metale i moraju da obezbede sistem za sakupljanje; operateri (centri za tretman) – moraju da imaju regularnu dozvolu od nadležnog organa i da na odgovoran način upravljaju opasnim komponentama otpadnog vozila; vlasnici otpadnih vozila moraju da izvrše deregistraciju vozila uz prethodno pribavljenu potvrdu o rasklapanju od ovlašćenog reciklera.

izvor: pks.rs

Sandra Jovićević