Dronovi koji sade 100 hiljada stabala dnevno

28.12.2017

Tokom jedne godine ljudi poseku 15 milijardi stabala i zasade oko 9 milijardi novih. Matematika je jednostavna, na godišnjem nivou gubimo 6 milijardi drveća. Sadnja je za čoveka spor, mukotrpan i skup proces. Da bismo ispratili korak sa traktorima i buldožerima koji krče ogromne površine šuma, potrebna nam je pomoć tehnologije. Npr. dronova koji dnevno mogu da posade 100 hiljada novog drveća.

BioCarbon Engineering je kompanija iz Ujedinjenog Kraljevstva koja se bavi proizvodnjom bespilotnih letelica. Svoje proizvode modifikovala je i u svrhu brze i jeftine sadnje stabala. I ne samo to, zahvaljujući dronovima, drveće može da se posadi i u područjima koja su ljudskoj ruci nepristupačna. Kompanija je svoju tehnologiju testirala i u rudniku u Dangogu, u Australiji.

Oni najpre skeniraju reljef, visinu i nagib teritorije, praveći 3D mapu. Koristeći različite algoritme, letelice izračunavaju najpovoljniji i najefikasniji način zasade. Seme u zemlju ispuštaju brzinom od jednog semena u sekundi, ili gotovo 100 hiljada na dan. Šezdeset dronova bi u jednoj godini planetu moglo da “ozeleni” sa čak jednom milijardom stabala. Inženjeri su ocenili da je njihov način 10 puta brži i 20 odsto jeftiniji.

Sličnim metodom koristi se i američko preduzeće iz Oregona, DroneSeed. Ono pored sadnje, letelice upotrebljavaju i za đubrenje i prskanje herbicidima. O ulozi bespilotnih letelica u vetroparkovima možete da pročitate više na sledećem linku.

Najveću krivicu za rašćišćavanje šuma snosi poljoprivreda kojoj je potrebno tle za kultivaciju useva ali i stočarstvo. Stoga je ove godine na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, Norveška najavila investicije od 400 miliona dolara u državama u kojima poljoprivreda nema nepovoljan uticaj po šume.

Planeta nam godišnje osiromaši za između 20 i 25 miliona hektara šumovitih predela, što je zabrinjavajuće zato što ljudska bića imaju mnogo više od samo jedne koristi od njih. Mnogobrojni svetski gradovi snabdevaju se vodom upravo iz šuma koje se ponašaju kao gigantski sunđeri. U Sjedinjenim Američkim Državama čak polovina zaliha vode dolazi odatle. Konačno, drveće je od suštinskog značaja za borbu protiv klimatskih promena zato što “hvata” ugljenik iz atmosfere koji njemu pruža život i vitalnost dok u vazduhu doprinosi efektu staklene bašte.

Jelena Kozbašić

ERS planira značajna ulaganja u sektor OIE 2018. godine

28.12.2017

Obnovljivi izvori energije — Foto: Pixabay

Elektroprivreda Republike Srpske planira u narednoj godini da uloži 488 miliona KM u izgradnju novih energetskih objekata, izjavio je u intervjuu Željko Kovačević, direktor ovog preduzeća.

Kako je navedeno, najznačajnija ulaganja su u HE Dabar, vetropark Hrgud, Buk Bijelu, TE Gacko 2, HE Bočac 2. Realizacijom projekta HE Dabar dobićemo novih 160 MW snage i 516 GWh električne energije godišnje. U toku su aktivnosti na izgradnji vetroelektrane Hrgud instalisane snage 48 MW i planirano je da se investira oko 125 miliona KM. Nakon puštanja u rad VE Hrgud očekuje se proizvodnja novih 125 GWh električne energije godišnje. I izgradnja MHE Bočac 2 teče planiranom dinamikom, a nakon puštanja u rad ove hidroelektrane očekuje se novih 42 GWh električne energije godišnje.

Potpisivanjem ugovora s kineskim partnerima formalno je započet i projekat izgradnje TE Gacko 2 instalisane snage 350 megavata. Radi se o jednoj od najvećih poslijeratnih investicija, vrijednoj više od milijardu KM, a ERS će u projektu imati 49 odsto vlasničkog udela.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Sanirana divlja deponija kod Vrbasa

28.12.2017

Biljna deponija Kucura 3 (Small) — Foto: Komunalac Vrbas

Ekipe Poslovne jedinice “Čistoća” JKP “Komunalac” iz Vrbasa uspešno su uklonile divlju deponiju u Durmitorskoj ulici u Bačkom Dobrom Polju, saopšteno je iz ovog preduzeća.

Po rešenju Komunalne inspekcije Opštinske uprave Vrbas, u kratkom roku obavljeni su radovi na sanaciji ove deponije. Izvršena je nivelacija terena, a nagomilani otpad odložen na obližnju deponiju. Ovi radovi se obavljaju jednom do dva puta godišnje, u zavisnosti od količine građevinskog otpada koji je odložen, rekao je poslovođa u PJ “Čistoća” Mladen Pavlović.

On je apelovao na stanovnike Bačkog Dobrog Polja da otpad ne odlažu na mesta koja nisu predviđena za ovu namenu jer samo odgovorno ponašanje svakog pojedinca garantuje zaštitu ljudi i životne sredine.

izvor: vrbas.net

Sandra Jovićević

Kina podstiče lokalne vlasti u borbi protiv zagađenja

28.12.2017

Energetska efikasnost, Obnovljivi izvori energije, sijalica, ušteda, priroda, patka, jesen — Foto-ilustracija: Pixabay

Kina će prihode od naknade za zaštitu životne sredine raspodeliti lokalnim vlastima kako bi im podstakla angažman u borbi protiv zagađenja.

Kineski Zakon o porezu na životnu sredinu stupiće na snagu 1. januara 2018. godine, prema dekretu Državnog saveta koji je potpisao premijer Li Kećijang. Prema novom zakonu, preduzećima i javnim institucijama koje ispuštaju zagađivače neposredno u životno okruženje, predviđeno je plaćanje naknade za proizvodnju buke, zagađivanje vazduha i vode, kao i za proizvodnju čvrstog otpada.

Zvanični podaci pokazuju da je u Kini od januara do novembra, rešeno više od 35.600 slučajeva kršenja zakona i propisa o zaštiti životne sredine, što je za 102 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

izvor: serbian.cri.cn

Sandra Jovićević

Novi Sad dobio punjač za električne automobile

28.12.2017

JKP “Parking servis” Novog Sada je u saradnji sa Prokredit bankom u utorak pustio u rad prvi punjač za električne automobile u Novom Sadu.

Puštanju u rad su prisustvovali Stevan Lugonja, direktor “Parking servisa” i Danko Kalkan, koodinator za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine „Prokredit“.

Istaknuto je da je ovo prvi punjač za električne automobile u Novom Sadu, a korišćenje je besplatno za sve korisnike.

izvor: parkingns.rs

Sandra Jovićević

PROJEKAT “Održiva energija za Jugoistočnu Evropu”

28.12.2017

Postoji opravdana bojazan da će Jugoistočna Evropa izgubitu korak sa ostalim delom kontinenta ako se ne usvoji dugotrajnu i dalekosežnu strategiju ulaganja u sistem održive, efikasne, obnovljive energije – budući da se u narednih 10 godina očekuje da gotovo 90 odsto energetske infrastrukture koja koristi lignit (smeđi ugalj) ili zatvori ove pogone ili započne njihovu rekonstrukciju.

Odluku o tome čime zameniti postojeće kapacitete na mrki ugalj neophodno je doneti što pre. S obzirom na period gradnje novih postrojenja od 5 do 8 godina i njihov životni vek od 40 do 50 godina, ulaganja u energiju moraju biti rukovođena jasnim dugoročnim ciljevima.

Kao podrška kreiranju dugoročne vizije za razvoj regiona, grupa organizacija iz Albanije, BIH, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i Srbije, okupljena oko projekta „Održiva energija za JIE” razvila je Energetski model 2050. za Jugoistočnu Europu, koji je baziran na Kalkulatoru 2050 – alatu koji je razvilo Odeljenje za energiju i klimatske promene Velike Britanije (UK DECC), a koji su uspešno koristile brojne zemlje*. Zahvaljujući učešću beogradske nevladine organizacije „Fractal” u ovom projektu, dostupan nam je ovaj energetski model koji olakšava istraživanje širokog raspona energetskih i emisionih scenarija i mogu ga koristiti kako tehnički stručnjaci i donosioci odluka tako i zainteresovana javnost. Građanima ova alatka pruža mogućnost da kreiraju mišljenje i stav o svojoj energetskoj budućnosti.

Pomoću ovog modela, partnerske organizacije izdvojile su i uporedile dva scenarija za region. Prvi sledi najgoru putanju u pogledu uticaja na klimu i podrazumeva kontinuiranu zavisnost od fosilnih goriva, sa isključivim fokusom na nova postrojenja za proizvodnju energije iz uglja umesto na nova postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije, a bez ambicioznih ciljeva za povećanje energetske efikasnosti. Nasuprot njemu, niskokarbonski scenario pokazuje kako region može smanjiti gubitke i preći na sistem održive, efikasne, obnovljive energije, čime zemlje mogu zadovoljiti cilj smanjenja emisije štetnih gasova za 80 odsto do 2050. u odnosu na 1990. godinu. U tom scenariju, transformacija sektora transporta, i posebno elektrifikacija transporta predstavljaju suštinsku deonicu puta u pravcu dekarbonizacije.

Emisija iz transporta, koji trenutno čini blizu 15 odsto ukupne emisije štetnih gasova (podatak iz 2010. godine) uzročnik je zagađenja vazduha i buke, naročito u gradovima. Ukoliko mobilnost bazirana na sadašnjem modelu ostane nepromenjena i dominantna praksa u regionu do 2050. godine, potrošnja energije i emisija štetnih gasova u sektoru transporta uvećaće se za gotovo 50 odsto u odnosu na današnje vrednosti. Nasuprot ovom scenariju, unapređenje efikasnosti vozila, prelazak sa benzinskih i dizel na električne motore i napredak u logističkom planiranju i pametnim rutama, doprineli bi smanjenju potrošnje energije i zavisnosti od pretežno uvozne nafte do 2050. godine.

Oslanjajući se na očekivane trendove u EU, ovaj scenario razvoja putničkog transporta sadrži pretpostavku da će 80 odsto drumskih putničkih vozila do 2050. godine biti na električni ili kombinovani, hibridni pogon. Istovremeno se očekuje i smanjenje korišćenja automobila, naročito u gradovima i za kratka putovanja.

Primeri koje nude zemlje poput Norveške, u kojoj je do aprila 2015. godine registrovano 50.000 električnih vozila, donose važne praktične smernice u pogledu politike i podsticajnih mehanizama kao što su oslobađanje od poreza, prednost u dobijanju parking mesta ili mogućnost vožnje trakama za autobuse. Istovremeno, tržište električnih vozila ubrzano se razvija, uvode se novi modeli za prevoz na električni pogon, uz očekivani pad troškova masovne proizvodnje.

Oslanjajući se na očekivane trendove u EU, novi scenario razvoja putničkog transporta sadrži pretpostavku da će 80 odsto drumskih putničkih vozila do 2050. biti na električni ili kombinovani, hibridni pogon.

Analiza troškova različitih scenarija u modelu pokazuje da put ka čistoj energiji neće biti skuplji od sadašnjih planova: dugoročno gledano, zemlje mogu uštedeti novac zahvaljujući većoj energetskoj efikasnosti i uštedama u potrošnji energije. Iako su potrebna značajna ulaganja u javni prevoz, biciklističke mreže i urbanističko planiranje, kapitalni troškovi i troškovi goriva do 2050. godine biće manji nego u scenariju koji pretpostavlja povećano korišćenje automobila.

* Zemlje koje su razvile energetski model na bazi Kalkulatora 2050 su: Velika Britanija, Belgija, Kina, Južna Koreja, Južnoafrička Republika, Indija, Japan, Tajvan, Meksiko, Kolumbija, Bangladeš, Vijetnam, Tajland, Indone zija, Nigerija, Švajcarska, Austrija i Australija. Alžir, Brazil i Mađarska su u postupku kreiranja ovog modela.

Prevedeno i preuzeto iz publikacije: South East Europe, The EU Road or the Road to Nowhere, An energy roadmap for 2050 – A guide to the future

Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u biltenu Energetskog portala pod nazivom EKO-MOBILNOST, jula 2017. godine.

Zasađene sadnice u okviru projekta „Da opet čujemo cvrkut vrabaca“

28.12.2017

Volonteri Ruralnog centra Sova su 22. decembra zajedno sa učenicima Srednje medicinske škole „Draginja Nikšić“ zasadili sadnice tri tuje, dve trešnje i po jedno stablo smreke, ginkga u školskom dvorištu u okviru projekta „Da opet čujemo cvrkut vrabaca“.

– Projekat je podržan ugovorom o Donatorstvu od strane EATON Electric d.o.o. čime je predviđena kupovina sadnog materijala (smaradne tuje, smreke, ginkgo, domaće autohtone sorte voća, zbunasta vegetacija i slično) u školska dvorišta, sa ciljem povećanjem uslova gneždena i boravka ptica pevačica, kaže Marko Cvijanović, predsednik Ruralnog centra Sova.

Tokom narednih meseci nastaviće se sadnja u saradnji sa ekološkim i biološkim sekcijama osnovnih škola u Sremskoj Mitrovici, Mačvanskoj Mitrovici i Laćarku koju će pratiti edukativne radionice o pticama.

Milisav Pajević

Potpisan ugovor za isplaćivanje sredstava reciklažnoj industriji

28.12.2017

IMG_20171227_123233_503 — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan potpisao je ugovore sa predstavnicima reciklažne industrije, na osnovu čega će ovom sektoru do kraja godine biti isplaćena podsticajna sredstva. Time je ispunjena najava ministra Trivana data na sastanku sa reciklerima održanom početkom ovog meseca da će im biti isplaćena zaostala sredstva, i time podržana stabilnost njihovog poslovanja.

Na sastanku sa predstavnicima reciklažne industrije ministar Trivan je istakao da su oni značajan partner u naporima da se u Srbiji razvije cirkularna ekonomija, odnosno da se održivim upravljanjem otpadom ojača zelena ekonomija i ukupan privredni rast zemlje.

Na osnovu naknadne isplate zaostalih podsticajnih sredstava, odnosno Javnog konkursa za dodelu podsticajnih sredstava za 2015. godinu, reciklerima će biti isplaćeno više od 450 miliona dinara. Dodela podsticajnih sredstava od vitalnog je značaja za zaštitu životne sredine jer podstiče pravilno zbrinjavanje posebnih tokova otpada, ali ujedno doprinosi stabilnijem poslovanju i očuvanju radnih mesta u reciklažnoj industriji.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Zašto Azijci plaćaju 50 hiljada evra za kilogram rogova ugroženih životinja?

27.12.2017

Tokom 2014. godine u Južnoj Africi jedan nosorog bio bi ubijen na svakih osam sati. Prema proračunima neprofitne organizacije Save the Rhino statistički podaci iz 2016. nisu ništa manje poražavajući. Iako je lov opao za 10 odsto, ilegalno je ubijeno 1054 pripadnika ove životinjske vrste. Mnoge nosoroge života je koštao upravo njihov rog. Kriza je počela u Zimbabveu u Africi. Povoljnu klimu za krivolov predstavljale su teška socio-ekonomska i politička situacija u državi. Lovačke bande zatim su pažnju usmerile na susednu Južnu Afriku da bi u 2013. godini lov bio proširen i na druge afričke zemlje.

S obzirom na to da krivolovce nisu zaustavljali ni zakoni koji su zabranjivali ubijanje ovih životinja, vlade, preduzeća i organizacije nastojali su da zajedničkim snagama pronađu alternativno vaninstitucionalno rešenje. Spas su pronašli u sintetičkim rogovima.

Zašto je potražnja za njihovim rogovima toliko visoka da počinje da njihovu vrstu dovodi u opasnost od istrebljenja? Za rog nosoroga pogrešno se veruje da ima lekovita svojstva te se upotrebljava u tradicionalnoj medicini. U formi praha koristi se za lečenje svega – od mamurluka do karcinoma. Međutim, osnova roga je keratin, ista supstanca koja se nalazi u sastavu ljudske kose, što bi značilo da bi čaj napravljen od ostataka sa poda lokalne berbernice imao isti medicinski efekat kao rog nosoroga. Potražnja je najveća u Aziji, u Kini i Vijetnamu, gde kilogram ove robe ide i do 50 hiljada evra. Njegova visoka cena i retkost čine ga luksuzom koji doprinosi društvenom statusu svog posednika i ključ su njegove privlačnosti. Upravo iz tih razloga, malo je verovatno da će kupcima jeftinije i dostupnije opcije biti jednako primamljive. Baš kao što ni niža cena i raspoloživost cirkona nije uticala na opadanje trgovine dijamantima, u glavama bogatih potrošača sintetička alternativa skupog roga teško će da zameni originalni proizvod.

Iako su sintetički rogovi bio-inženjerski izum nastao iz dobre namere, njihova distribucija mogla bi da ima kontraefekat i da učini da cena autentičnih skoči. Mnogi će novac lakomisleno da daju za rog neproverenog porekla, problem su oni koji su spremni da idu toliko daleko da vrše DNK analize. Naučnici veruju da će tržište i dalje da ostane preveliko. Čak i da samo jedan procenat populacije istočne Azije istinski želi rog i može sebi da ga priušti, to je i dalje zastrašujući broj od 10 miliona ljudi čiji hir i želja za dokazivanje mogu da dovedu u pitanje opstanak čitave vrste.

Teške okolnosti u kojima su se našli nosorozi naveli su ljude da posegnu za etički upitnim merama za njihovu odbranu. Oni bi zatrovali rogove dovodeći na taj način one koji ih konzumiraju u medicinske svrhe u potencijalnu životnu opasnost. Čak ukoliko bi i ovo ekstremno rešenje bilo delotvorno, ono bi stalo na kraj samo prodaji rogova namenjenim za lečenje. Vlasnici bi se i dalje razmetali njima kao simbolom statusa, bilo prikazujući ih kao celinu ili kao delove ukrasa ili nakita.

Zaštita nosoroga zahteva mnogo novčanih sredstava od država. Ugrađivanje kamera i GPS implanata u rogove su neki od načina kojim bi se moglo ući u trag lovokradicama. Jasno je da su u borbi za nosoroge potrebni preduzumljivi ljudi koji razmišljaju van kutije. Iako sintetički rogovi na papiru zvuče kao spas, kontekst trgovine ovim skupocenim dobrom je specifičan i složen i jednostavna rešenja koja zvuče previše dobro na kraju bi mogla da se izjalove.

Jelena Kozbašić

Kruševac predstavio realizovane ekološke aktivnosti u poslednjih 5 godina

27.12.2017

zastita-zivotne-sredine — Foto-ilustracija: Pixabay

U Kulturnom centru Kruševac otvorena je izložba i predstavljen rad iz ekološkog obrazovanja grada Kruševca u periodu od 2012. do 2017. godine.

Na otvaranju je rečeno da je uspostavljanjem mreže ekokoordinatora u Predškolskoj ustanovi „Nata Veljković“ (predškolske grupe u 15 vrtića), 17 osnovnih škola, 2 mešovite škole (osnovna sa srednjom) i 6 srednjih škola, počev od 2012/2013 školske godine započeto organizovano vannastavno ekološko obrazovanje i ekološke aktivnosti, po čemu je grad Kruševac jedinstven primer u Srbiji.

U proteklih pet godina radna grupa za ekološko obrazovanje na čelu sa Draganom Milićević i mrežom ekokoordinatora učestvovala je u obeležavanju važnih ekoloških datuma, u kojima je učestvovalo oko 4.000 dece. U saradnji sa gradskom upravom, javnim preduzećima, nevladinom organizacijom „Tree House” i nemačkom organizacijom za tehničku saradnju GIZ organizovano je oko 180 reciklažnih i drugih tematskih radionica za preko 2.000 dece, a sredstvima Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine finansirana je obuka za 200 ekokoordinatora programom akreditovanim od strane ZUOV-a.

izvor: krusevac.rs

Sandra Jovićević

Počelo otkopavanje uglja na novom kopu Polje G

27.12.2017

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić izjavio je da je “Elektroprivreda Srbije” počela otkopavanje uglja na novom kopu Polje “G” u okviru RB “Kolubara”, čime se obezbeđuje stabilna proizvodnja električne energije u zimskoj sezoni.

Antić je istakao da je planirano da se na tom kopu godišnje proizvodi između 5 i 6 miliona tona uglja, uz ocenu da je taj kop važan za ukupan energetski sistem i proizvodnju uglja i struje. On je istovremeno ukazao na to da je to jedno od najboljih kolubarskih ležišta, pošto će se, kako je dodao, dobijati vrlo kvalitetan ugalj.

Vršilac dužnosti direktora JP “Elektroprivreda Srbije” Milorad Grčić rekao je da je Polje “G” jedno od važnih polja za budućnost, odnosno opstanak Kolubare, i dodao da će nove količine uglja osigurati nezavisnost i stabilnost elektroenergetskog sistema Srbije u budućnosti.

Da bi se došlo do uglja, od septembra, kada je počelo otvaranje Polja “G”, otkopano je više od dva miliona kubika otkrivke. Tokom radnog veka kopa biće otkopano i odloženo više od 43 miliona kubnih metara otkrivke, a u zoni ovog kopa nalazi se i približno 4,5 miliona kubika međuslojne jalovine. Preduslov za početak otvaranja Polja “G” i puštanje sistema za proizvodnju otkrivke u rad obezbeđen je izmeštanjem 2,6 kilometara korita reke Kolubare, što je uspešno završeno početkom jula.

Za kontinuiran i stabilan rad Polja “G” predviđeno je i da se do kraja 2018. godine izmesti i više od sedam kilometara Ibarske magistrale.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Razvoj, održivost i umrežavanje OCD u oblasti životne sredine u Srbiji

27.12.2017

Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama ORCA je realizovala u okviru CSOnnect programa podrške OCD u Srbiji projekat koji je doprineo demokratizaciji i razvoju civilnog društva, pružajući stručnu podršku stabilizaciji, organizacijskom i programskom razvoju udruženja.

U saradnji sa 13 partnerskih organizacija, ORCA je vodila otvorene postupke u kojima je angažovala javne autoritete u javnim diskusijama.

Takođe, je tokom projekta promovisana saradnja između različitih državnih sektora i sa različitim zainteresovanim stranama, a radilo se na stvaranju međusektorske koalicije, koja će pratiti pregovaranje u okviru Poglavlja 27, a naročito u oblasti zaštite prirode, klimatskih promena i upravljanja otpadom.
Održane su se sledeće inicijative i akcije: Unapređenje zaštite Šalitrene pećine; Zaštita staništa posebno ugrožene biljne vrste Erathis hyemalis; Čišćenje reke Jadar – povratak staništa dabru; Čišćenje Kambelevske reke; Evropski vikend posmatarnja ptica na Vlasinskom jezeru i Kampanja javnog zastupanja za ratifikaciju Sporazuma o zaštiti evropskih slepih miševa od strane Republike Srbije.Članovi konzorcijuma koji je predvodila Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA bili su: Ekološki pokret „Okvir života”, Udruženje „HаbiProt”, Ekološko društvo Dragačevo, Udruženje građana „Eko-kampus”, Udruženje „Pavlos”, Udruženje građana „Forum za održivi razvoj”, Udruženje za razvoj organske proizvodnje „Biobalkan”, Planinarsko društvo „Oštra čuka”, Udruženje mladih – Sokobanja „UM”, Udruženje za zaštitu, odgoj i proučavanje životinja „ZooPlanet”, Agro-turističko-ekološko udruženje „Za Jelašnicu”, Udrženje Ruralni centar „Sova” i Društvo istraživača „Vladimir Mandić-Manda”.Projekat Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA je trajao godinu dana, a realizovan u okviru Programa podrške organizacijama civilnog društva u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect, koji finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav Pajević

Delegacija Narodne skupštine Republike Srbije na sastanku Parlamentarnog plenuma Energetske zajednice u Beču

27.12.2017

Delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u sastavu Žarko Mićin i Snežana R. Petrović, učestvovala je 19. decembra na sastanku Parlamentarnog plenuma Energetske zajednice koji je održan u Beču.

Na sastanku je usvojen preliminarni Poslovnik, kojim je predviđeno da su članovi Plenuma nacionalne delegacije, sastavljene od po dva člana i dva zamenika iz parlamenata država članica Energetske zajednice, i članovi Evropskog parlamenta u jednakom broju kao i članovi iz nacionalnih parlamenata.

Predsedavanje Plenumom je rotirajuće i pripada parlamentu države koja predsedava Ministarskim savetom Energetske zajednice.

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač predstavio je program rada Energetske zajednice za 2018. godinu.

Na sastanku je razmotren i usvojen prvi izveštaj Parlamentarnog plenuma o sigurnosti snabdevanja energijom u regionu Energetske zajednice, koizvestilaca Leva Pidlisetkija (Ukrajina) i Klica Tirmea (Evropski parlament).

Delegacija Narodne skupštine Republike Srbije je podnela šest amandmana na Nacrt izveštaja, od kojih su tri usvojena u celosti, dok su dva usvojena uz određene izmene, kao rezultat kompromisa diskusije o amandmanima.

Milisav Pajević

Održana obuka o energetskom menadžmentu u Kruševcu

27.12.2017

Prošle nedelje je u Centru za stručno usavršavanje u Kruševcu održana dvodnevna obuka za sve korisnike Informacionog sistema za energetski menadžment (ISEM) u objektima od javnog značaja, koji su u nadležnosti grada Kruševca.

Tokom obuke, 92 korisnika iz osnovnih i srednjih škola, dečijih vrtića, gradskih uprava, javnih – komunalnih preduzeća, mesnih kancelarija, kulturnih institucija sa teritorije grada Kruševca osposobljeno je za korišćenje i unos podataka u Informacioni sistem za energetski menadžment (ISEM). Polaznici obuke su lica zadužena za unos podataka, koji se odnose na potrošnju i troškove za energiju, energenate i vodu u objektima za koje su nadležni, kao i da analiziraju unete podatke i kreiraju jednostavnije izveštaje.

Olivera Drenovac, pomoćnik gradonačelnika za životnu sredinu, održivi razvoj i energetiku naglasila je da se grad Kruševac aktivno uključio u sprovođenje obaveza lokalnih samouprava, a koje su propisane Zakonom o energetici Republike Srbije. U proteklih par godina zahvaljujući podršci, koju Ministarstvo rudarstva i energetike preko Fonda za energetsku efikasnost pruža lokalnim samoupravama dobili smo sredstva za energetsku sanaciju OŠ „Dragomir Marković“, a zahvaljujući sredstvima iz drugog javnog poziva, koji delom finansira i UNDP upravo počinjemo sa radovima na energetskoj sanaciji višenamenskog objekta OŠ „Dragomir Marković“ područno odeljenje u Trmčaru. Takođe, sredstvima Kancelarije za javna ulaganja izvode se radovi na rekonstrukciji osnovnih škola „Nada Popović“ i „Jovan Jovanović Zmaj“, tako da će i u tim školama doći do velikog povećanja energetske efikasnosti objekata, a samim tim i do pozitivnih ekoloških efekata, ali i smanjenja troškova u budžetu grada.

Bratislav Đorđević, energetski menadžer grada Kruševca, naglasio je da je Kruševac među prvim gradovima u Srbiji čiji su krajnji korisnici iz javnih zgrada obučeni za korišćenje ISEM- a. Ova obuka nam puno znači, jer će kolege iz ustanova koje su budžetski korisnici, kada dobiju račun biti u obavezi da podatke unesu u bazu, a gradska uprava će već narednog meseca imati uvid u sve račune, uvideti da li negde ima povećane potrošnje i odmah preduzimati potrebne korektivne mere, rekao je on. To će sigurno doprineti smanjenju računa za energiju ili vodu, jer dosadašnja iskustva u primeni ovog sistema pokazuju da samo redovno praćenje potrošnje u javnim objektima može da dovede do ušteda od čak 10 odsto, smatra Đorđević.

izvor: krusevac.rs

Sandra Jovićević

1...1,1731,1741,175...1,678 Page 1,174 of 1,678

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM