U 2018. godini želimo više eko-zdravlja i održivog razvoja u našim parkovima, šumama i njivama, više eko-mobilnosti na ulicama i putevima naše zemlje, zeleniju arhitekturu u našim gradovima, a svima nama da živimo i udišemo čistiji vazduh punim plućima.
Povećano oslanjanje na obnovljive izvore enegrije dovelo je do toga da Velika Britanija nikada nije bila čistija ni zelenija i na sjajnom je putu da postigne još bolje ciljeve 2018. godine.
Prema Nacionalnoj mreži, kompaniji koja proizvodi električnu energiju, 2017. godina je bila najzelenija do sada.
U ovoj godini, 13 različitih rekorda je oboreno, kada je reč o obnovljivim izvorima energije.
Ovi rezultati uključuju prvi dan nakon industrijske revolucije, bez energije dobijene iz uglja, najviše energije dobijene od sunca kao i najveća dnevna količina energije dobijena iz vetra.
Britanski energetski sektor je četvrti najčistiji u Evropi i sedmi u čitavom svetu. Oni i dalje kaskaju za Nemačkom koja je intenzivno ulagala u obnovljive izvore energije i čak je u jednom momentu plaćala korisnike u periodu novogodišnjih praznika da koriste energiju dobijenu iz obnovljivih izvora.
Ova postignuća rezultat su velike javne podrške i ulaganja u zelenu energiju. Vlada Velike Britanije subvencionisala je kopnena i morska postrojenja za proizvodnju energije iz vetra, kao i postrojenja za dobijanje solarne energije, što je dovelo do toga da cena obnovljive energije pada i da 1/3 ukupne energije koju Velika Britanija proizvodi dolazi iz obnovljivih izvora energije.
U saradnji sa Svetskim fondom za prirodu i Evropskim fondom za odbranu okoline, Nacionalna mreža radi na tome da predvidi trendove potražnje kako bi učinili distribuciju energije efikasnijom.
Eksperti iz Nacionalne mreže, ocenili su da su ovo dobri rezultati ali da još uvek treba poraditi na smanjenju emisija ugljenika i smatraju da se to može postići samo uz kontinuiranu podršku vlada. Vlada je objavila svoju nacionalnu strategiju u oktobru u kojoj se nalazi 50 mera koje bi trebalo da unaprede energetsku efikasnost.
Doduše, potpredsednica Zelene partije, Karolajn Lukas opisala je plan kao “šablon za neuspeh” i smatra da nije adekvatan kako bi rešio problem emisija. Cilj da se prekine sa upotrebom petroleja i dizela do 2040. godine nije dovoljno ambiciozan i stručnjaci smatraju da bi to trebalo postići već do 2030. godine. “To je veliki zadatak sa ogromnim uticajem i stvarno bi trebalo saznati u detalje kako Vlada to pokušava da postigne”.
Milan Zlatanović
Udruženje nastavnika „Opstanak” iz Užica koje okuplja biologe koji žive i rade na teritoriji Zlatiborskog okruga, u cilju podizanja ekološke svesti i savesti učenika, ali i sugrađana osmislilo je i realizovalo projekat „Ja selektujem! A ti?”, okrenut informisanju građana.Projekat „Ja selektujem! A, ti?” podržali su Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije i Grad Užice.
Milisav Pajević
U glavnom gradu Austrije novogodišnje jelke koje su odslužile svoje se termički obrađuju a od njih stvara struja i toplotna energija. Prošle godine je oko 700 tona tj. 160.000 jelki ostavljeno na sabirnim mestima. Proizvedena energija (više od 1.700 MWh) bila je dovoljna da se 975 domaćinstava jedan mesec snabde strujom i 2.280 domaćinstava sa toplotnom energijom.
Od 27. decembra 2017. do 14. januara 2018. Bečlije imaju na raspolaganju 530 javnih sabirnih mesta za stručno uklanjanje novogodišnjih jelki čime se bavi služba magistratskog odeljenja MA 48 a jelke se mogu predati i na mestima za odlaganje otpada. Od 27.12. sa izuzetkom 1. gradske opštine, napravljena su privremena sabirna mesta za jelke koja se mogu pronaći i na onlajn-planu grada kao i na aplikaciji MA 48. Sabirna mesta za jelke u 1. opštini, zbog novogodišnje staze biće na raspolaganju tek od 2. januara 2018. godine.
Od početka sakupljanja iskorišćenih jelki 1990. godine u Beču je stručno uklonjeno 11.200 tona tj. više od 2,5 miliona jelki.
Od jednog od najvećih zagađivača životne sredine Kina je u 2017. godini uznapredovala do države o kojoj smo poslednjih meseci mnogo puta pisali kao o primeru dobre prakse. Smanjila je emisije sumpora za 11 odsto, zabranila uvoz plastičnog otpada iz Velike Britanije i počela da proizvodi biodizel od otpadnog jestivog ulja. Prvog januara stupiće na snagu Zakon o porezu na životnu sredinu kojim je predviđeno plaćanje naknade za proizvodnju buke, zagađenje vazduha i vode i proizvodnju čvrstog otpada. Pored toga, Kinezi nastoje da se preorijentišu na grejanje na obnovljive izvore energije.
Poslednja lepa vest koja nam stiže s istoka je da će kineski automobili uskoro da jezde po solarnom autoputu. Ne, krovovi i prozori zgrada nisu jedina mesta koja mogu da koriste sunčevu energiju.
Na delu rute G35 Jinan–Guangzhou autoputa, dužine 2 kilometra, ispod betona postavljeni su solarni paneli. Ova neobična konstrukcija ima tri sloja. Prvi je providni beton sličnih strukturalnih karakteristika kao i standardan asfalt. Izgleda kao debeo sloj voska, ili zaprljano staklo. Središnji sloj zauzimaju solarne ćelije, a poslednji ima zaštitnu ulogu i sprečava da vlaga ošteti module. Put je dovoljno izdržljiv za kamione srednje veličine. Očekuje se da će povezivanje sa saobraćajnom mrežom biti gotovo do kraja 2017. godine.
Autoput nije prva saobraćajnica ovog tipa koju su Kinezi izgradili. Upravo u gradu Jinanu, ranije ove godine, 660 kvadratnih metara puta već je opremljeno solarnim panelima. Put može da se zagreje i otopi sneg i led u slučaju takvih nepogoda, a predviđa se da će jednog dana moći bežično da puni električna vozila.
Solarni putevi postoje i van kineskih granica. Holandija je prva napravila korake na ovom polju, opremivši 2014. godine biciklističku stazu ćelijama na sunčevu energiju. Nisu nepoznanica ni Francuzima i Amerikancima.
Negativni aspekti puteva sa fotonaponskim modulima su zadržavanje prljavštine i otpada, ali kako se vremenom njihove performanse poboljšavaju, očekuju se novi kilometri saobraćajnih trasa ovog tipa. Na ruku im ide i popularizacija vozila na električni pogon, s obzirom na to da je vlasnicima potrebno da njihovi četvorotočkaši (ili dvotočkaši) budu napunjeni i spremni za polazak.
Kompanija Stattwerk je u okviru projekta prve zelene zgrade u Srbiji postavila umetničku instalaciju pod nazivom “Biotop”
Oni su ovom instalacijom želeli da pokažu da siva zgrada može da se transformiše u zeleni objekat.
Inspirisani metamorfozom prirode, iskoristili su reciklirana platna i drvene letve i posadili „seme“. U centru grada, na 12 spratova, izrastao je „Biotop“ – „drvo“ visoko skoro čitavih 50 metara.
Platna, postavljena pod različitim uglovima na spratovima zgrade, raspoređena su tako da „hvataju“ svetlost i vetar koji, na ovaj način, oživljavaju ovu zelenu instalaciju.
Više o ovom projektu možete pogledati na linku.
Češki operator elektrodistribucionog sistema E.ON Distribuce investiraće u proseku više od 117 miliona evra sledeće godine u obnovu i modernizaciju distribucionog sistema u Južnoj Češkoj, Južnoj Moravskoj, Vysočini i područjima oko Zlína i Olomouca.
Sličan iznos nastaviće da investira i u sledećim godinama ako ne dođe do značajnijih promena u češkom zakonodavnom okviru.
E.ON u Češkoj distribuira električnu energiju za više od 2,7 miliona stanovnika, a ukupna dužina njegove mreže doseže 63.000 km.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta „REGUMA“ iz Beograda, podneo zahtev za davanje saglasnosti na ažuriranu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta: Pogon za reciklažu otpadnih pneumatika pirolitičkim postupkom , u postrojenje za reciklažu neopasnog i opasnog otpada pirolitičkim postupkom i postupkom bioremedijacije u Paraćinu.
Uvid u ažuriranu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu može se izvršiti u prostorijama Ministarstva u roku od 20 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja, na službenom sajtu Ministarstva i u prostorijama Opštinske uprave Paraćin.
Primedbe i mišljenja na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu podnose se u pisanom obliku i dostavljaju Ministarstvu zaštite životne sredine.
Javna rasprava i prezentacija predmetne Studije biće održana 31. januara 2018. godine u Paraćinu.
izvor: ekologija.gov.rs
Sandra Jovićević
Ekološki pokret Odžaka saopštio je rezultate likovnog konkursa „Naša ekološka sramota“ na temu „Zagađivači“.
Nagrađena su deca predškolskog uzrasta, učenici osnovne škole u tri kategorije, kao i srednjoškolci. Takođe, pojedini učenici dobili su pohvale za svoje radove, a Ekološki pokret Odžaka je za pobednike obezbedio nagrade.
Likovni konkurs „Naša ekološka sramota“ raspisan je u oktobru 2017. godine, a nagrade će biti podeljene početkom drugog polugodišta ove školske godine.
izvor: epodzaci.org
Sandra Jovićević
Vlada Crne Gore donela je Plan izdavanja energetskih dozvola u narednoj godini.
Kako je saopšteno, s obzirom na činjenicu da je Crna Gora blizu ostvarivanja Nacionalnog cilja od 33 odsto proizvedene energije iz obnovljivih izvora, prvenstveno zahvaljujući povećanom korišćenju hidroenergetskog potencijala, Ministarstvo ekonomije ovim Planom ne predviđa mogućnost izdavanja novih energetskih dozvola za izgradnju energetskih objekata za proizvodnju električne energije u narednoj godini.
Energetske dozvole će biti izdate samo po osnovu već podnetih zahteva koji se tiču solarnih elektrana, rekonstrukcije postojećih objekata i valorizacije energetskih potencijala hidrotehničkih sistema.
izvor: rtcg.me
Sandra Jovićević
Rusija radi na tome da zadrži izvoz prirodnog gasa u Evropu i u 2018. godini na rekordnim nivoima, nakon što je najveći snabdevač Evrope gasom, Gasprom saopštio da ima u planu da proširi svoje tržište.
Kako je saopšteno, u planu je isporučivanje minimalno 180 milijardi kubnih metara gasa u narednoj godini. To bi bio drugi po veličini obim izvoza u evropskoj istoriji nakon očekivane isporuke od 190 milijardi kubnih metara gasa u ovoj godini, koja je rekordna.
Gasprom zadovoljava više od trećine evropskih potreba za prirodnim gasom.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
JP „Vojvodinašume“ je kao upravljač Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“ u Edukativnom centru za poljoprivrednike u Somboru, organizovalo sedmi sastanak zainteresovanih strana.
Na osnovu hronologije dosadašnjih aktivnosti za period 2015-2017. godine i pravaca razvoja održivog turizma u SRP „Gornje Podunavlje”, predstavnici JP „Vojvodinašume“, USR „Bucov“ iz Apatina i NVO „Podunav“ iz Bačkog Monoštora upoznali su prisutne članove Foruma sa trenutnim stanjem realizacije akcionog plana Evropske povelje za održivi turizam.
Sastanak je organizovan u cilju realizacije akcionog plana Evropske povelje za održivi turizam Europark federacije.
izvor: vojvodinasume.rs
Sandra Jovićević
Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan uručio je u Novom Sadu priznanja najuspešnijim novinarima iz oblasti ekologije, ocenivši da je primetan osetan napredak te problematike u pozicioniranju u javnom mnjenju Srbije.
Trivan je u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode prisustvovao i obeležavanju deset godina izlaženja ekološkog magazina “EKOlist”. Prema njegovim rečima, napredak u pozicioniranju ekologije u javnom mnjenju Srbije se i te kako vidi, pogotovo ako se uporedi stanje od pre deset godina, čemu je doprineo ne samo “EKOlist”, nego i svi drugi listovi i informativne kuće koje se bave tom problematikom. On je naveo i da je uloga civilnog društva i medija u zaštiti životne sredine ogromna jer je bez njih nemoguće postići bilo kakav rezultat.
Urednik magazina “EKOlist” Milisav Pajević istakao je da je to glasilo jedini ekološki štampani list u našoj zemlji, podsetivši na to da je za 10 godina, taj magazin objavio 60 brojeva, te da je dopro do svake lokalne samouprave u Srbiji, kao i do svakog zaljubljenika u prirodu.
izvor: srbija.gov.rs
Sandra Jovićević
Ministar građevinarstva i prostornog uređenja Hrvatske Predrag Štromar i gradonačelnik Novog Marofa Siniša Jenkač potpisali su Odluke o dodeli sredstava kapitalne pomoći za projekte podsticanja razvoja komunalne privrede i ujednačavanje komunalnog standarda.
Na javni poziv resornog Ministarstva pristiglo je 779 zahteva od kojih je Poverenstvo odabralo njih 336 za sufinansiranje ove godine. Sredstva se odobravaju jedinicama lokalne samouprave isključivo za realizaciju određenih i konkretnih projekata i mogu iznositi najviše 450.000,00 kuna.
Sufinansiraju se i projekti izvođenja radova i ugradnje uređaja komunalne infrastrukture, izvođenje radova na investicionom održavanju komunalne infrastrukture, uređenje javnih površina, nerazvrstanih puteva, javne rasvete i drugih javnih prostora u naseljima. Odobreni su i projekti nabavke opreme kojom će se znatno poboljšati kvalitet isporuke komunalne usluge i komunalnog standarda, odnosno obavljanje određene komunalne delatnosti i nabavka druge komunalne opreme za javne površine naselja.
izvor: mgipu.hr
Sandra Jovićević
Čovečanstvo godišnje u atmosferu emituje oko 30 do 40 milijardi tona gasova staklene bašte i ugljen dioksida. Ako se ovim tempom nastavi, atmosfera će se toliko zagrejati da će život koji sada vodimo biti onemogućen. Postavlja se pitanje šta uraditi?
Većina naučnika se slaže da nam je potreban način da “zarobimo” ugljen dioksid iz atmosfere. Jedna od ideja jeste da se posadi velika količina drveća. Drveće koristi ugljen dioksid u procesu fotosinteze i ispušta kiseonik.
Ali, skorašnja istraživanja indikuju da jednostavno nismo u mogućnosti da posadimo toliko drveća koje bi uspelo da ukloni sav potrebni ugljen dioksid iz atmosfere. Ovo takođe znači da ova taktika nije dovoljno dobra kako bismo postigli ciljeve propisane Pariskim sporazumom.
Kada bismo pošumili čitavu teritoriju Amerike uspeli bismo da eliminišemo samo 10% ugljen dioksida koje godišnje ispuštamo u atmosferu. Na planeti Zemlji jednostavno nema dovoljno prostora za sve farme potrebne da se proizvede hrana da nahrani čitavu populaciju i da podrži potreban broj drveća. Drugim rečima nedostatak hrane bi postao još veći problem kada bismo se koristili ovom taktikom, stoga čovečanstvo pod hitno treba da iznađe i implementira efikasnije rešenje za globalno zagrevanje.
Milan Zlatanović
U Makedoniji su uvedene vanredne mere zbog gustog smoga, redovne zimske pojave u zemljama zapadnog Balkana, koji je posledica mješavine gorenja uglja, zastarele industrije i visokog zagađenja zbog starih vozila.
Vlasti su objavile da je stanovnicima Skoplja i Tetova dozvoljeno besplatno putovanje vozovima i autobusima, kako bi se smanjila vožnja automobilima, a hronični bolesnici i trudne žene ne idu na posao. Zabranjene su i sportske aktivnosti na otvorenom.
Lokalni mediji objavili su da je prodavnicama ponestalo zaštitnih maski, jer mnogi ljudi nastoje da se zaštite od ledenog vazduha bez vetra u Skoplju.
Studija Svetske zdravstvene organizacije navodi da je Skoplje među deset evropskih gradova s najvišom koncentracijom otrovnih čestica.
Skoplje i četiri druga balkanska grada na tom popisu za svoje energetske potrebe, uključujući grejanje zimi, oslanjaju se na ugalj, koji je veliki zagađivač zraka.
Sarajevo, Tuzla i Zenica u Bosni, kao i Priština imaju sličnu situaciju.
Nedavna studija saveza za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) navodi da 16 zastarelih elektrana iz komunističkog doba u područjima bivše Jugoslavije zagađuju vazduh jednako kao 296 elektrana zajedno u Evropskoj uniji.
Izvor: N1
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
