U planu energetska sanacija OŠ Štefanje

29.01.2018

Ministar građevinarstva i prostornog uređenja Predrag Štromar posetio je Bjelovarsko-bilogorsku županiju gdje je nakon susreta sa županom, gospodinom Damirom Bajsom, prisustvovao potpisivanju Ugovora o izvođenju radova na energetskoj obnovi Osnovne škole Štefanje.

Osnovna škola Štefanje smeštena je u mestu Štefanje koje je 18 kilometara udaljeno od grada Bjelovara. Zgrada škole izgrađena je 1967. godine, a trenutni energetski razred je D. Projektom energetske obnove predviđena je ušteda od 50 odsto toplotne energije za grejanje, a nakon završene obnove realizovaće se novi energetski pregled te bi zgrada trebala ući u razred C.

Za energetsku obnovu zgrade, stručni nadzor građenja, projektantski nadzor i koordinatora zaštite na radu sufinansiranje iznosi 60 odsto prihvatljivih troškova, dok će za izradu glavnog projekta energetske obnove, energetski pregled i energetski sertifikat nakon obnove biti sufinansirano 85 odsto prihvatljivih troškova.

Ukupna vrednost projekta je 557.978,99 kuna, koji će se sufinansirati u iznosu od 351.916,51 kuna, što predstavlja 63,07 odsto prihvatljivih troškova. Energetska obnova zgrade prema Ugovoru treba biti završena do 30. novembra 2018. godine.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

Otvorena izložba fotografija „Tara”

29.01.2018

cb9c495b17bc28a44ffb50c55572ed63_XL — Foto: pzzp.rs

U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode se 25. januara 2018. godine predstavio Nacionalni park „Tara”, a u okviru promocije je otvorena izložba fotografija „Tara”, autora Irene Beker i Bele Sabo.

Prisutne goste je pozdravila direktorica Pokrajinskog zavoda dr. Bilјana Panjković koja je tom prilikom istakla da je NP „Tara” na poslednjem Eko sajmu LORIST imao izuzetno zapaženu promociju i da spada u najuređenije i najaktivnije parkove u Srbiji i regionu.

Prisutni su o samom Nacionalnom parku Tara više saznali iz prezentacije „Nacionalni park Tara – sadašnjost i budućnost”, Ranka Milanovića, rukovodioca Službe turizma i edukacije tog nac. parka. Prostor Tare proglašen je Nacionalnim parkom 1981. godine na površini od 19.175,00 ha, od 5. oktobra 2015. godine teritorija parka je proširena i sada zauzima 24.991,82 ha. Nalazi se na krajnjem zapadu Srbije ograničeno tokom Drine između Višegrada i Bajine Bašte. Po nadmorskim visinama, Tara spada u srednje visoke planine, čija je prosečna nadmorska visina 1.000 – 1.200 metara. Najviši vrh Nacionalnog parka je Kozji rid – 1.591 metar. Na Tari dominiraju mešovite šume smrče, jele i bukve a specifičnost u odnosu na druge planine Balkanskog poluostrva predstavlјa veliki broj reliktnih i endemičnih šumskih vrsta i zajednica. Na Tari je identifikovano 1156 vrsta vaskularne flore što čini 1/3 ukupne flore Srbije. Od zastuplјenih bilјnih vrsta 76 su endemične vrste. Posebnu vrednost i značaj ima Pančićeva omorika. Područje Tare naselјava 59 vrsta sisara, Ovde je nastanjena najveća populacije mrkog medveda u Srbiji, simbol faune beskičmenjaka Tare je endemorelikt Pančićev skakavac.

Nakon prezentacije prisutni su mogli da pogledaju kratak osmominutni promotivni film o Tari autora Atile Zerca i Bele Saboa. Film je nastao za vreme Fotosafarija na Tari 2014. godine.

Izložba će biti otvorena do 20. februara 2018.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

Više od 1.000 tona opasnog otpada pronađeno u Novom Sadu

28.01.2018

Na prostoru bivše fabrike Hemijske industrije Novi Sad, koja je u stečaju, pronađeno je više od 1.000 tona mogućeg toksičnog otpada, javlja portal 021.rs.

Vlasnik “Step Transa”, koji je zakupac prostora bivše fabrike “HINS”, na kome je skladištio opasan otpad je uhapšen, potvrdilo je Ministarstvo zaštite životne sredine, a prenosi 021.rs.

“Vlasnik je imao dozvolu od 2012. za skladištenje opasnog otpada i on ima urednu dokumentaciju za svega 32 tone takvog otpada, a u krugu bivše fabrike se nalazi 1.080 tona za koji ne postoji adekvatna dokumenatacija. Zakupac i vlasnik ‘Step Transa’ juče je lišen slobode”, izjavio je pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Galić.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan kaže da je “ovo zločin prema sopstvenom narodu i državi” i da će odgovorni biti sankcionisani.

“Ovaj čin sakrivanja opasnog otpada jedino se može kvalifikovati kao zločin prema narodu i državi. Insistiraćemo na tome da se sankcionišu ljudi koji ovo rade na najstrožiji način”, naveo je on.

Ministarstvo zaštite životne sredine će objaviti mejl adresu i telefon na koje će svi građani moći da prijave slučajeve za koje sumnjaju da je reč o neadekvatnom zbrinjavanju opasnog otpada kako bi nadležne institucije dobijale informacije, naveo je ministar.

Opasan otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrđenih posebnim propisima koje ga čine opasnim, uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan.

U velikoj količini opasan otpad dolazi iz industrije kao što je hemijska industrija, proizvodnja električne i elektronske opreme, proizvodnja baterija i akumulatora, proizvodnja boja, elektroliza, tekstilna industrija, farmaceutska industrija, proizvodnja plastike, kožna industrija. Opasan otpad nastaje i u trgovinama, domaćinstvima, zdravstvu, poljoprivredi i na drugim mestima.

Sa opasnim otpadom se mora upravljati na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine, kontrolom i merama smanjenja:

zagađenja voda, vazduha i zemljišta;
opasnosti po biljni i životinjski svet;
opasnosti od nastajanja udesa, eksplozija ili požara;
negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti;
nivoa buke i neprijatnih mirisa.

U opasan otpad spadaju otpadna rabljena ulja, kontaminirana ambalaža, zauljene krpice, otpadni akumulatori, otpadne boje i farbe, otpadni filteri, zauljena voda i razni drugi.

Milan Zlatanović

Izvor: N1

Engleska postavlja mrežu “mesta za punjenje vode” u borbi protiv plastičnog otpada

27.01.2018

Mesta za besplatno punjenje vode, česme i fontane biće postavljene u prodavnice, kafiće i ulice u svakom gradu Engleske.

Potrošači će biti podsticani da ponovo napune svoje flašice za vodu u hiljadama prodavnica, kafića, preduzeća, i ulica širom Engleske.
Nacionalna strategija teži da se na ovaj način bori protiv rastućeg priliva otpada koji je nastao kao rezultat korišćenja plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu. Na ovaj način, smanjili bi potrebu za korišćenjem miliona plastičnih flaša svake godine a takođe povećavaju dostupnost pitke vode.

Iz sektora energetike i vodnih resursa kažu da je ova jedinstvena kampanja započela u Bristolu, i u planu je da se proširi na čitavu Englesku do 2021. godine.

Potrošači će moći da saznaju preko aplikacije na svom telefonu gde je najbliže mesto na kome mogu napuniti svoju flašicu sa vodom. Takođe, moći će da traže obaveštenja na prozorima izloga koje će prodavnice postaviti. Kompanija Whitbread je prva kompanija koja se uključila u ovu akciju i obećala da će od marta obezbediti ljudima da napune svoje flašice sa vodom u svakom od preko 3000 svojih Costa Coffee i Premier Inn lokala.

Iako su prodavnice i kafići već u zakonskoj obavezi da priušte besplatnu vodu za piće svojim mušterijama ova kampanja ima i za cilj da ukloni stigmu koja postoji među stanovnicima Engleske oko zahtevanja besplatne vode u lokalima, naročito ako nisu kupili nijedan drugi proizvod.

Ovaj nacionalni program naišao je na veliku podršku javnosti s obzirom da je u poslednje vreme problem zagađenja okeana plastikom u centru pažnje. U Velikoj Britaniji se dnevno iskoristi oko 38.5 miliona plastičnih vlaša a samo polovina njih stigne do procesa reciklaže dok ostatak završi na deponijama, bude spaljeno ili završi u okeanima.
Kampanja „Dopuni“ (Refill) ima za cilj da ubedi kompanije i preduzeća da dozvole ljudima da dopune svoje flaše u njihovim prostorijama umesto što bi ih bacili i kupili nove. Do sada, obezbeđeno je preko 1600 lokacija za dopunu vode.
Svih 15 kompanija koje se bave flaširanjem vode za piće u Engleskoj su podržale ovu akciju. Nedavno je gradonačelnik Londona, Sadik Kan potvrdio izgradnju 20 fontana za piće u glavnom gradu Engleske. „Naišli smo na veliku potražnju za ovim stanicama za dopunu vode svuda u Engleskoj. Od pojedinaca koje žele da doprinesu svojoj zajednici do nacionalnih proizvodnih lanaca,“ rekla je Natali Fi, osnivač organizacije City of Sea koja je učestvovala u izradi ovog plana i kampanje. „Naše aplikacije staviće građanima u ruke mogućnost da zaustave zagađenje plastikom.“

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

Fondacija Leonarda Dikaprija: Zaokret ka budućnosti nultog otpada

27.01.2018

Tokom 1998. godine, Leonardo Dikaprio osnovao je fondaciju sa misijom zaštite divljine širom sveta kojoj preti nestanak. Ona sprovodi mere koje pomažu vraćanju ravnoteže u ugrožene ekosisteme, obezbeđujući dugoročno zdravlje i blagostanje svih stanovnika zemlje. Od nastanka do današnjeg dana, fondacija poznatog holivudskog glumca radila je na davanju adekvatnih odgovora na goruće ekološke probleme naše planete putem donacija, javnih kampanja i medijskih inicijativa. I fanovi Leonarda Dikaprija angažovali su se u aktivnostima zaštite mnogih divljih vrsta kao što su ajkule u Kaliforniji (SAD), tigrovi u Aziji i slonovi u Africi i u pozivanju svetskih lidera na rešavanje klimatske krize.

Zahvaljujući uticajnom radu Fondacije Leonarda Dikaprija, glumac je od strane Ujedinjenih nacija proglašen za izaslanika mira za klimatske promene, a 2014. godine je primio i nagradu porodice Klinton za građanina sveta.

Prema Teriju Taminenu, direktoru Dikaprijeve organizacije, najveća ekonomska prilika u istoriji Zemlje leži u otkrivanju kako finansirati tranziciju ka budućnosti nultog otpada. Taminen tvrdi da je ulaganje u konverziju otpada u ponovo iskoristive materijale od interesa za investitore zbog pretnje od klimatskih promena, ogromnog pritiska na prirodne ekosisteme, razvijanja bolje tehnologije za navedeni proces i potrebe za upravljanjem većom količinom prikupljenih materijala na lokalnom nivou. Dugi niz godina lokalne vlasti i preduzeća su se oslanjali na Kinu u koju su slali svoj reciklažni otpad i zahvaljujući njoj ostvarivali profit. Sada kada je u kineskoj državi na snazi zabrana uvoza otpadnih materijala, pred njima je zahtev da koriste i upravljaju s mnogo više otpada na lokalu.

Pročitajte još:

Teri Taminen naglasio je kako je trenutni način dobavljanja sirovina izuzetno skup i težak. Ljudi seku drveće za ogrev, papir i celulozu, vojne armije marširaju planetom kako bi obezbedile barel nafte, rudari rizikuju živote kako bi iskopali svaki vredan kamen. Direktor Fondacije Leonarda Dikaprija smatra da je zaludno da sve ove sirovine pretvorimo u odlične proizvode samo da bismo ih bacili i otpočeli ispočetka. Veruje kako će, napretkom tehnologije konverzije otpada, za narednih deset do petnaest godina rudarstvo, pored rudnika, da se obavlja i na deponijama.

Dao je primer fondacije čiji je direktor. Ona je podržala mnoge svetske neprofitne organizacije, na različitim geografskim koordinatama – od Alžira do Los Anđelesa. Pomogla je ljudima da iskoriste 80 odsto više materijala koji bi u prošlosti završavao na gradskim smetlištima. Sekundarne sirovine bile bi pretvorene u proizvode i materijale od značaja lokalnom stanovništvu. Ovaj proces zadržao bi vrednost dobara unutar zajednice, smanjio pritisak na prirodne ekosisteme, stvorio nova radna mesta i po niskim troškovima pretvorio smeće u “blago”.

Industrija otpada je, prema tvrdnjama Terija Taminena, zauzela mesto na kojem su nekada bile industrija prirodnog gasa i solarna kada su i one bile skupe i nezastupljene. Padom cena gasa i sunčeve energije, dinamika se promenila i oni su postali primamljiviji subjekti za investicije. Mogućnosti smeća postaju sve očiglednije, te sve više ljudi podržava industriju. Revolucijaka budućnosti nultog otpada postaje sve više izvodljiva.

Savremena dostignuća u industriji otpada i reciklaže na ekonomičniji i efikasniji način mogu da obezbede nove domove za staklo, električni otpad i kabasto smeće. Pružaju mogućnost partnerstva između postrojenja za reciklažu i onih koje sekundarne sirovine pretvaraju u proizvode za ponovnu upotrebu.

Roditelji Terija Taminena su ga zastrašivali da će, ukoliko ne bude dobar đak, da završi kao đubretar. Znajući sve što zna danas, želeo bi da su ga podsticali da bude bolji u školi kako bi mogao da se bavi otpadom. Nada se da će svoj optimizam prema konceptu nultog otpada da ulije i u druge ljude.

Jelena Kozbašić

Dodeljene nagrade u okviru programa „Energija je svuda oko nas 2017”

26.01.2018

25012018_Kovacevic, dodela nagrada-9 — Foto: vojvodina.gov.rs

Osnovna škola „Feješ Klara” iz Kikinde i „Tehnička škola 23. maj” iz Pančeva ovogodišnji su dobitnici prve nagrade programa „Energija je svuda oko nas 2017”.

Završnu svečanost projekta Centra za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike otvorio je zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Milan Kovačević. Tom prilikom, naglasio je da pored toga što bismo želeli da ukažemo na činjenicu da energije nema u izobilju, zbog čega nam preti energetska kriza, namera nam je i da iniciramo kreativno ponašanje dece i mladih. Svojim predlozima, oni mogu da doprinesu osavremenjavanju i poboljšanju različitih vidova prevazilaženja problema iz ove oblasti, koji se svakako baziraju na korišćenju obnovljivih izvora energije, kao i na racionalnom iskorištavanju postojećih izvora.

„Energija je svuda oko nas” jeste program koji se u kontinuitetu realizuje u osnovnim i srednjim školama na teritoriji AP Vojvodine, od školske 2009/2010. godine, u saradnji s Centrom za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike iz Novog Sada. Zadatak projekta jeste pokretanje aktivnosti u obrazovno-vaspitnim ustanovama na teritoriji AP Vojvodine, s ciljem jačanja personalne i profesionalne kompetencije učenika i prosvetnih radnika u pogledu podizanja svesti o energetskoj efikasnosti, zaštiti životne sredine i upravljanja otpadom, kao i popularizacije novih tehnologija u školskim, nastavnim i vannastavnim aktivnostima.

Učenici koji učestvuju u ovom projektu mogu da iskažu svoju kreativnost različitim metodama, kao što su: modeli i makete, multimedijalne prezentacije, literarni i likovni radovi.

Pokrovitelj ove manifestacije je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, organizator i realizator Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike, dok je suorganizator Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadzment (FIMEK).

izvor: vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Deca kroz igru učila o štednji električne energije u opštini Novo Sarajevo

26.01.2018

U okviru manifestacije „Ledena čarolija“, koju u Vilsonovom šetalištu organizuje Opština Novo Sarajevo, Elektroprivreda BiH je proteklog vikenda priredila celodnevni zabavno-edukativni program za decu Deca su naša energija.

Kroz zabavne radionice i kvizove znanja, mališani su kroz igru učili o značaju i načinima štednje energije, a za svaki tačan odgovor dobili su zanimljive poklone od Elektroprivrede BiH.

Program Deca su naša energija organizovan je sa ciljem promovisanja uštede energije i energetske efikasnosti kod najmlađih.

izvor: epbih.ba

Sandra Jovićević

Smanjeno aerozagađenje u Pančevu

26.01.2018

Zagađenje vazduha u Pančevu manje je nego ranije i situacija je sada znatno bolja ocenjuju, u Pančevačkom zavodu za javno zdravlje. To pokazuje igodišnji izveštaj Republičke agencije za zaštitu životne sredine.

Modernizacija postrojenja u fabrikama Južne industrijske zone, pogotovo u Rafineriji, dovela je do smanjenja aerozagađenja. Poslednjih godina najviše problema izazivaju čađ i suspendovane čestice. Proizvode ih i fabrike, ali uzrok njihovih povećanih koncentracija uglavnom su individualna ložišta. Od novembra do marta ima ih i tri puta više nego u ostalim mesecima.

Pančevački Zavod za Javno zdravlje svakodnevno radi merenja sumpor dioksida, čađi, azot dioksida i amonijaka. Benzen, toluen, ksilen mere se 5 puta mesečno, a svaki treći dan suspendovane čestice i teški metali. Kvalitet vazduha prati se na nekoliko mernih mesta: Vatrogasni dom, Strelište, Zavod, Nova Misa i Narodna bašta, gde je i mobilna merna stanica.

Postoji i gradski monitoring, mreža automatskih stanica za praćenje kvaliteta vazduha u Vojlovici, ulici Cara Dušana, Starčevu ikod Vatrogasnog doma. To omogućava precizan uvid kada je u pitanju zagađenje vazduha, a da bi se njegov kvalitet dodatno popravio, potrebno je pored gasifikacije celog grada i da Pančevci poboljšaju energetsku efikasnost svojih kuća.

izvor: rtv.rs

Sandra Jovićević

Potpisan Sporazum o finansiranju izrade Izmena i dopuna prostornog plana NP „Plitvička jezera“

26.01.2018

Sporazum o finansiranju izrade Izmena i dopuna prostornog plana područja posebnih obeležja Javne ustanove Nacionalnog parka „Plitvička jezera“ potpisali su ministar zaštite životne sredine i energetike Tomislav Ćorić, potpredsednik Vlade Republike Hrvatske i ministar građevinarstva i prostornog uređenja Predrag Štromar, predstavnica Hrvatskog zavoda za prostorni razvoj Irena Matković i predstavnik Javne ustanove Nacionalni park Plitvička jezera Tomislav Kovačević.

Finanijska sredstva osiguraće Ministarstvo zaštite životne sredine i energetike koje je i iniciralo ove izmene rekao je ministar Ćorić. Uz ovaj korak, dodao je, Ministarstvo preduzima i niz drugih aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje stanja u NP Plitvička jezera. S jedne strane pokrenuta je izrada novog Plana upravljanja nacionalnim parkom koji će, između ostalog, doprineti boljoj organizaciji posećivanja, radi se na sanaciji gubitaka u sistemu javne odvodnje, a do juna ove godine biće nabavljen i postavljen uređaj za prečišćavanje otpadnih voda, zaključio je Ćorić.

Nosilac projekta izrade Izmena i dopuna prostornog plana je Ministarstvo građevinarstva i prostornog uređenja, a sve aktivnosti koordiniraće Hrvatski zavod za prostorni razvoj. Ciljanim izmenama želimo poboljšati postojeći plan i sačuvati naš nacionalni biser, kazao je potpredsednik Vlade Predrag Štromar, naglasivši kako se to prvenstveno odnosi na stvaranje podloge za kvalitetniju vodovodnu i kanalizacionu mrežu, kao i na sprečavanje bujanja gradnje u najosetljivijim područjima Nacionalnog parka.

Zadovoljan potpisanim sporazumom je i predstavnik Nacionalnog parka Plitvička jezera Tomisav Kovačević koji je naglasio kako je ovo dodatni korak ka održivom razvoju i očuvanju vrednosti nacionalnog parka što, kako je rekao, ovaj park i zaslužuje.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Ispitivanje povrede konkurencije na tržištu prirodnog gasa u Srbiji

26.01.2018

Sporet-na-gas — Foto-ilustracija: Pixabay

Agencija za energetiku Republike Srbije obratila se 17. januara 2018. godine republičkoj Komisiji za zaštitu konkurencije (KZK) povodom dopisa snabdevača prirodnog gasa upućenih Agenciji u kojima ukazuju da im operator transportnog sistema JP Srbijagas nije omogućio ostvarenje prava pristupa ulaznoj tački Horgoš na granici sa Mađarskom.

Horgoš je jedina ulazna tačka u transportni sistem Srbije preko koje se može realizovati uvoz prirodnog gasa, koji na godišnjem nivou obezbeđuje oko 80 odsto ukupnih količina koje se potroše u Srbiji. Ograničenje pristupa ovoj ulaznoj tački efektivno onemogućuje uvoz prirodnog gasa za druge snabdevače osim Srbijagasa, što se odražava na konkurenciju na veleprodajnom i maloprodajnom tržištu prirodnog gasa u Republici Srbiji.

Kako je, saglasno Zakonu o energetici, u nadležnosti Agencije da obezbeđuje nediskriminatorni pristup sistemima, efektivnu konkurenciju i efikasno funkcionisanje tržišta električne energije i prirodnog gasa, te da je Agencija dužna da odmah po saznanju o postupcima kojima se kupcima ograničava izbor snabdevača o tome bez odlaganja obavesti KZK, Agencija je predložila Komisiji za zaštitu konkurencije da ispituje moguću povredu konkurencije na tržištu prirodnog gasa u Republici Srbiji i preduzme odgovarajuće mere u skladu sa zakonskim ovlašćenjima.

izvor: aers.rs

Sandra Jovićević

Predstavljen Izveštaj o radu opštinskog štaba za vanredne situacije Gornjeg Milanovca

26.01.2018

analiza akcionog plana gornji milanovac — Foto: gornjimilanovac.rs

U ponedeljak, 22. januara u svečanoj sali Okružnog načelstva u Gornjem Milanovcu, predstavljen je Izveštaj o radu opštinskog štaba za vanredne situacije.

Takođe je predstavljen i prošlogodišnji Operativni plan odbrane od poplava u cilju preventivnog smanjenja rizika od poplava.
U tu svrhu Javno preduzeće za izgradnju izvelo je radove na uređenju i čišćenju reka i potoka, kako na gradskom, tako i na prigradskom području. Očišćeno je 3.5 kilometara reka i potoka, iskopano 20 kilometara kanala i propusta za regulaciju površinskih voda na putevima i saobraćajnicama i ugrađeno 580 metara cevi, koje pored zaštite puteva imaju funkciju zaštite od poplava, klizišta i odrona.

Prošle godine Opština Gornji Milanovac je investirala i uložila oko 3,5 miliona dinara u izgradnju elektronskog sistema za javno uzbunjivanje stanovništva.

Na sastanku je rečeno da je formiran stručni tim za izradu Procene ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Očekuje se da Procene ugroženosti bude završena do kraja ovog meseca nakon čega će biti upućena na saglasnost nadležnom ministarstvu.
Ove godine planiran je početak radova na sanaciji korita potoka Jakljevo, čija je vrednost 21 milion dinara. Radovi su planirani od mosta u ulici Milutina Todorovića Žice, uzvodno do ulice Natalije Carević.

Na sastanku u zgradi Okružnog načelstva prisustvovali su komandant štaba za vanredne situacije opštine Gornji Milanovac, predsednik opštine Dejan Kovačević, članovi opštinskog štaba za vanredne situacije predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Ivan Radivojević iz Nacionalnog trening centra za vanredne situacije i Đula Lošanc, koordinator razvoja programa priprema za delovanje u nesrećama ispred Crvenog krsta Srbije.

Milisav Pajević

Prvi električni teretni brod isploviće ovog leta

26.01.2018

Prvi električni teretni brod na svetu, bez emisija gasova staklene bašte i bez posade isploviće ovog leta iz luke Antverpena, Amsterdama i Roterdama.

Ovo vozilo koje je dizajnirano da prođe ispod mostova, prevoziće robu vodenim tokovima Belgije i Holandije i očekuje se da će značajno smanjiti upotrebu kamiona za transport robe, koji se kreću na dizel goriva.

Ovom vozilu dodeljen je nadimak „Tesla kanala“ a njegov motor pokretaće baterija visoka 7 metara, koja će se puniti na obali. Baterija će imati kapaciteta da traje 15 sati, a kako se njom izbegava potreba za klasičnom prostorijom za motor, dobija se 8% više prostora za teret.
Brodovi su dizajnirani tako da mogu da plove bez posade, ali ipak će u početku postojati ekipa koja je zadužena za upravljanje, dok se nova, potrebna infrastruktura ne izgradi kako bi vozila plovila neometano ovim prometnim vodenim putevima.

Do avgusta biće u funkciji 5 brodova, dugih 52 metra a širokih 6.7 metara, koji mogu da prenesu do 24 kontejnera, ili 425 tona robe.
Zahvaljujući ovoj inovaciji, očekuje se da se 23 000 kamiona za prevoz robe skloni sa puteva.

Pročitajte još:

Ova kompanija planira da, u kasnijim fazama projekta stavi u promet 6 još većih teretnih brodova. Oni će biti dugački 110 metara i moći će da prevezu oko 270 kontejnera. Posedovaće 4 baterije koje će im omogućiti da samostalno plove 35 sati. Procenjuje se da će se njihovim stavljanjem u promet sprečiti ispuštanje oko 18 000 tona ugljen dioksida u atmosferu godišnje.

Prema Evropskoj agenciji za statistiku, 74.9% robe u Evropi se preveze putevima dok se prugom preveze 18.4% a vodenim putevima samo 6.7%.

Vlada Holandije i kompanije za prevoz vide veliki potencijal u povećanju kapaciteta vodenih puteva a u tome im pomaže i Evropska unija sa subvencijama od oko 7 miliona evra. Kako je moguće ubaciti električne motore i u starije modele brodova, luka Liner planira da u budućnosti proizvodi oko 500 električnih teretnih brodova godišnje i time donese revoluciju u industriju transporta robe.

Milan Zlatanović

KONKURSI: Eko-paket, “Najbolje iz Srbije”, Konkurs za dodelu dotacija udruženjima za finansiranje projekata u opštini Raška

26.01.2018

Za sve eko-škole do 31. marta otvoren je kreativni konkurs Eko-paket. Tema projekta u školskoj 2017/2018. godini je biodiverzitet ili biološka raznovrsnost.

Privrednici su od strane Privredne komore Srbije pozvani da do 6. februara ove godine kandiduju svoje kompanije i brendove za prestižno priznanje „Najbolje iz Srbije“.

Imamo lepe vesti i za Raščane – u skladu sa Odlukom o budžetu opštine Raška za 2018. godinu, predsednik opštine raspisao je Konkurs za dodelu dotacija udruženjima građana za finansiranje projekata od javnog interesa u opštini Raška za 2018. godinu.

Više možete da pročitate na sledećim linkovima:

Jelena Kozbašić

Projekat praćenja podzemnih voda i pravljenja baze podataka stanja u prekograničnom regionu Mađarske i Srbije

26.01.2018

podzemne-vode — Foto-ilustracija: Pixabay

Projekat praćenja podzemnih voda i pravljenja baze podataka stanja kako bi mogli da se predvide sušni periodi ili poplave okupio je stručnjake iz Mađarske i Srbije.

Projekat je počeo u oktobru i trajaće dve godine i u ovom periodu vršiće se istraživanja primenom najsavremenijih metoda daljinskog osmatranja, satelitskih snimaka, bespilotnim letelicama i na ovaj način prikupiće se geografski podaci za bazu za sprečavanje negativnih posledica suše i suvišnih voda..

Zahvaljujući ovom projektu u prekograničnom regionu Mađarske i Srbije moći će da se spreče negativne posledice visokih podzemnih voda i suše.

Inače, Mađarska već deset godina ima svoju bazu podataka o stanju podzemnih voda.

Jedan od ciljeva ovog projekta biće i osnivanje prekograničnog centra koji će biti mreža institucija i istraživača koje će razmenjivati podatke vezane za ovu pojavu.

Projekat finansira Evropska unija sa 730 hiljada evra, a u njemu učestvuju Univerzitet iz Segedina, novosadski Poljoprivredni i Prirodno-matematički fakultet, preduzeće „Vode Vojvodine“ i njihove kolege iz Segedina.

Milisav Pajević

Predstavljena monografija o Parku prirode „Šargan-Mokra Gora“

25.01.2018

Monografija „Park prirode Šargan-Mokra Gora” grupe autora, koju su objavili Zavod za zaštitu prirode Srbije i Park prirode „Mokra Gora” d.o.o., predstavljena je 21. januara 2018. godine u Drvengradu u okviru 11. Internacionalnog festivala filma i muzike „Kustendorf”.

Promociju knjige otvorio je reditelj prof. Emir Kusturica, predsednik Upravnog odbora Parka prirode „Mokra Gora” uz slogan Mokra Gora pobediti mora, ukazujući da monografija predstavlja formalizovanu krunu 13 godina postojanja i borbe za park i njegov razvoj koji je usklađen sa očuvanjem i zaštitom prirodnih vrednosti.

Direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije mr Aleksandar Dragišić je ovom prilikom istakao da je reč o kapitalnom delu, monografiji koja je nastala višedecenijskim radom i velikim trudom brojnih naučnika, eksperata, stručnjaka Zavoda i predstavnika upravljača Parka prirode „Mokra gora“. Monografija predstavlja sintezu svega što je o prirodnim i stvorenim vrednostima ovog područja istraženo i napisano, sadrži potpuni pregled Parka prirode i pisana je jednostavnim rečnikom, koji u isto vreme sadrži stručne termine i prilagođena je široj publici, rekao je ovim povodom g-din Dragišić, direktor Zavoda.

Jedan od urednika i autora monografije Milivoje Krvavac naglasio je da je u monografiji pregledno prikazan kompletan park, kroz predstavljanje tri zone zaštite i da je značaj monografije veliki, budući da omogućava da se najširem krugu javnosti prikaže prirodna i kulturna baština Parka i upozna bio i geo diverzitet područja koje ovaj prostor svrstava u svetski značajna područja očuvane prirode.

Monografija „Park prirode Šargan-Mokra Gora“, otkriva skriveni svet divljine Parka prirode „Šargan-Mokra Gora“, u kome se nalaze područja izvorne, netaknute prirode kao što su šumski rezervati, kanjoni i planinske livade i pašnjaci. Knjiga ujedno vodi i na put kroz istoriju od antičkog do savremenog doba predstavljajući spomenike, kulturu i duhovno nasleđe područja. Pisana je dvojezično na srpskom i engleskom jeziku, bogato ilustrovana fotografskim porilozima, A4 formata i sadržajem na 250 strana predstavlja vodič kroz prirodne i kulturno-istorijske vrednosti Parka prirode „Šargan- Mokra Gora“ sa jasnom vizijom realizacije koncepta održivog korišćenja.

Knjiga se u pdf formatu može pogledati na sledećem linku.

izvor: zzps.rs

Sandra Jovićević

1...1,1561,1571,158...1,675 Page 1,157 of 1,675

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Više možete da pročitate na sledećim linkovima:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM