Kina će obustaviti celokupan uvoz uglja iz Severne Koreje u 2017. godini, saopštilo je tokom vikenda kinesko Ministarstvo trgovine, a time će Pjongang biti lišen ključnog izvora strane valute.
„Kina će privremeno obustaviti celokupan uvoz uglja iz Severne Koreje i to će važiti za period do kraja godine“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu kineskog Ministarstva, prenosi AFP.
Izvor: tanjug.rs
V.V.
Kako je saopštila ruska kompanija „Gasprom”, u 2016. godini povećana je isporuka gasa Nemačkoj.
Istaknuto je da je protekle godine nemačkom tržištu isporučeno 49,8 milijardi kubnih metara gasa.
Trend rasta se nastavlja i u ovoj godini, pa je tako u januaru 2017. godine izvoz porastao za 23,2 odsto na godišnjem nivou, a između 1. i 15. februara za 37 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
izvor: tanjug.rs
Sandra Jovićević
Po rezultatima automatskog monitoringa kvaliteta vazduha sprovedenog tokom 2016. godine na AMSKV BOR-Gradski park, koja je se nalazi u državnoj mreži za praćenje kvaliteta vazduha, godišnje koncentracije sumpor dioksida su manje od granične vrednosti.
Ovo je prvi put u poslednjih 40 godina, za koliko se raspolaže podacima o godišnjim koncentracijama SO2 u Boru, da je godišnja vrednost u okviru dozvoljenih koncentracija.
Podatke o koncentracijama SO2 na lokaciji BOR-Gradski park je do 2009. obezbeđivao Institut za RiM iz Bora, a nakon toga automatski monitoring kvaliteta vazduha na istoj lokaciji je sprovodila Agencija za zaštitu životne sredine.
U periodu od 1976. do 2016. godine najveća godišnja koncentracija SO2 je izmerena 1976. godine i iznosila je 544 µg/m3. Najveći broj dana sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti zabeležen je 1981. godine, kada je tokom 276 dana vazduh u Boru bio zagađen sumpor dioksidom.
Tokom 2016. godine zabeležena su 22 prekoračenja dnevne GV, a godišnja koncentracija SO2 je iznosila 43.6 µg/m3.
izvor: sepa.gov.rs
Sandra Jovićević
Ministar zaštite životne sredine i energetike Hrvatske gospodin Slaven Dobrović izjavio je da će uskoro doći do povećanja cene električne energije.
Kako je istaknuto, razlog poskupljenja je povećanje naknade za obnovljive izvore energije, a očekuje se da će povećanje biti između 4 i 6 odsto.
U planu je da cena električne energije bude povećana sredinom ove godine.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
Na sednici koja je održana 14. februara 2017. godine Pokrajinska vlada usvojila je Informaciju o hidro potencijalima na kanalskoj mreži hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (DTD).
Na osnovu stručne analize date u Studiji hidroenergetskih parametara hidrosistema DTD i reke Tise, Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine” sačinilo je pregled mogućnosti za izgradnju malih hidrocentrala na kanalskoj mreži hidrosistema DTD.
Kako je navedeno, studijom su definisani određeni uslovi koji su od značaja za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva za izgradnju malih hidroelektrana na hidrosistemu DTD.
Ocenjeno je da takva mogućnost postoji na brani na Tisi kod Novog Bečeja i banatskom delu hidrosistema DTD, dok je za bački deo hidrosistema DTD potrebno uraditi dodatne analize.
U zaključcima sa sednice navodi se da je Pokrajinska vlada opredeljena u nameri da se u narednom periodu grade mini hidroelektrane na hidrosistemu DTD, kao obnovljivi izvor energije, koji nije dovoljno iskorišćen. Takođe, Pokrajinska vlada podržava JVP „Vode Vojvodine” da pokrene postupak javno-privatnog partnerstva radi izgradnje malih hidrocentrala na kanalskoj mreži hidrosistema DTD.
izvor: rtv.rs
foto: ekapija.com
Sandra Jovićević
U toku su pregovori sa Rusima da se ubrza revitalizacija preostala tri agregata hidroelektrane „Đerdap“, izjavio je za RTS član Nadzornog dobra EPS-a Aleksandar Gajić.
Aleksandar Gajić je rekao da se revitalizacija Đerdapa ne odvija planiranim tokom i da su do sada revitalizovana tri od šest agregata.
„Snaga je povećana značajno, sa sa 174 na 205 megavata. Izvršena su i garancijska ispitivanja na jednom od ta tri agregata. Očekujemo, prema najnovijim pregovorima sa Rusima, da će se ubrzati završetak ova tri agregata“, rekao je Gajić.
Gajić je rekao da je EPS uspela da revitalizuje HE „Bajinu Bašta“ i da je u toku revitalizacija HE Zvornik. Prema njegovim rečima, revitalizacija inače košta oko 10 odsto od gradnje nove hidroelektrane.
„Nadam se da će biti sredstava, strategijom je predviđena i gradnja novih hidroelektrana na gornjoj Drini i kasnije eventualno reverzibilinih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3“, naglasio je Gajić.
On je rekao da je EPS obezbedio energetsku stabilnost zemlje, da je cena struje najniža u okruženju ili dva puta niža nego u Hrvatskoj.
Izvor: rts.rs
V.V.
U selu Prnjavor u opštini Šabac živina rasveta zamenjuje se energetski efikasnom LED rasvetom.
Radovi na zameni 4740 živinih sijalica započeli su u decembru 2016. godine, a završetak radova se očekuje u roku od 3 meseca.
Nakon postavljanja svih energetski efikasnih LED sijalica godišnja ušteda će biti oko 23 miliona dinara.
izvor: sabac.rs
Sandra Jovićević
Rast broja električnih automobila u Francuskoj mogao bi izazvati kolaps sistema distribucije energije, iako je ova zemlja veliki proizvođač električne energije iz nuklearnih elektrana.
Operator mreže Enedis napravio je studiju prema kojoj bi već 2030. godine punjenje električnih automobila moglo zauzeti 30 odsto kapaciteta francuske elektroenergetske mreže, dok bi u večernjim satima taj postotak mogao biti i veći.
Već krajem 2017. godine u Francuskoj će biti 122 hiljade stanica za punjenje električnih vozila, od kojih će gotovo polovina biti u kompanijama, jedna trećina u domaćinstvima, a ostatak će biti javno dostupan svima.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Zalihe prirodnog gasa u ukrajinskim podzemnim skladištima su već za 15,1 odsto manje nego 2016. godine u isto vreme, objavila je ruska kompanija „Gasprom”.
Kako je navedeno, u njima je ostalo samo 8,97 milijardi metara kubnih gasa, što je za 1,6 milijardi metara kubnih manje nego 2016. godine u isto vreme pa se sve više povećava rizik za siguran tranzit ruskog gasa preko Ukrajine do evropskih kupaca.
Istaknuto je da Ukrajina troši sve više plina iz skladišta, tako da se od početka februara 2017. godine prosečno povlači oko 76 miliona metara kubnih gasa po danu, što je 1,7 puta više nego u istom razdoblju 2016. godine.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Nacionalni demokratski institut u Bosni i Hercegovini (NDI BiH) i Opština Lukavac su bili domaćin prvog okruglog stola na temu “Primena postojećih zakona i propisa u sektoru zaštite okoline”. Moderator skupa je bio Edin Delić, načelnik Opštine Lukavac. Učesnici su bili gradonačelnik Tuzle Jasmin Imamović sa saradnicima, predstavnici gradova Sarajevo i Zenica, općina Kakanj, Maglaj, Lukavac, Novi Grad i Brod, predstavnici federalnog Ministarstava za okolinu i turizam i Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju u RS, kao i delegate iz nevladinih organizacija iz oblasti zaštite okoline.
„Smatram da sredstva iz Federalnog fonda za zaštitu okoline, u narednim godinama, treba usmeravati u projekte smanjenja aerozagađenja u sredinama u kojima je ugrožen najveći broj građana. Kada govorim o aerozagađenju gradova i opština u FBiH mislim i na gradove i opštine u RS-u i na Distrikt Brčko, tu nema nikakve dileme.
Sredstva treba ulagati u ekologiju i smanjenje aerozagađenja, jer smo nepotrebno uredili i infrastrukturu, kanalizaciju, vodotoke, razvoj, turizam i zapošljavanje, svemu je kraj kada dođemo u ovakvu situaciju kada ne možemo da dišemo. Vlada treba da pokaže volju da rešava ovaj problem jer sve drugo je manji problem. Vlada TK treba u Zakonu o komunalnoj delatnosti, pored obaveze da se priključe na vodovod i kanalizaciju, da navede obavezu da se poslovni objekti priključe i na sistem daljinskog grejanja, ukoliko je to tehnički moguće.
Do sada je u toplifikaciju grada Tuzla uloženo oko 30 miliona KM, što je u proseku oko 2 miliona KM godišnje, a ove godine će biti uloženo sigurno više sredstava, nego što je to bilo u proteklih 5-6 godina, minimalno tri miliona KM. Nastavićemo da stvaramo uslove za priključenje individualnih objekata na sistem daljinskog grijanja, u što većem broju ulica. Treba nam zakonska regulativa, mora biti ekološki inspektor na nivou grada ili opštine. Ne može biti jedan ekološki inspektor za Tuzlu i 12 opština TK. Nama treba lokalni ekološki inspektor, koji će odmah reagovati i imati više nadležnosti u oblasti ekologije.
Termoelektrana Tuzla na godišnjem nivou spali 4 miliona tona uglja. U bloku 6 pali ugalj iz Banovića, Đurđevika i povremeno Ugljevika, a to su vrste uglja sa rekordnom količinom sumpora. U Tuzli se, godišnje, u domaćinstvima, spali 300 hiljada tona uglja. To nanosi veliku štetu Tuzli, Živinicama i Lukavcu i zbog toga treba napraviti sinergiju sa Elektroprivredom BiH i sa Vladom FBiH jer TE Tuzla proizvede 56% ukupne električne energije u BiH. Treba nam Blok 7, koji će zameniti postojeće blokove 2, 3, i 4 a pod hitno nam treba ugradnja sistema za odsumporavanje blokova 5 i 6 u TE Tuzla. Mi smo spremni da učestvujemo u tome jer bez toga nam nema života. Zajedničkim delovanjem svih raspoloživih fondova mislim da je to ostvarivo“, izjavio je u svom izlaganju gradonačelnik Tuzle Jasmin Imamović.
Izvor: grad.tuzla.ba
V.V.
Juče je JP „Srbijagas“ objavilo saopštenje upućeno javnim snabdevačima. Ova kompanija je u decembru 2016. godine obavestila sve javne snabdevače u Republici Srbiji da je Rešenjem Vlade Republike Srbije o određivanju snabdevača koji će snabdevati javne snabdevače prirodnim gasom, period u kojem će JP „Srbijagas“ snabdevati javne snabdevače produžen do 01. januara 2018. godine.
Javnim snabdevačima je poznata Metodologija i način obračuna cene prirodnog gasa, budući da je ona sastavni deo Ugovora o snabdevanju javnih snabdevača i Tehničke specifikacije koja je njegov sastavni deo. U skladu sa tim, cena po kojoj JP „Srbijagas“ snabdeva javne snabdevače sastoji se od promenljive jedinične cene za 1.000 m3 vezane za kvartalno kretanje cena derivata nafte na berzi i fiksne dodate vrednosti koja sadrži sve opravdane troškove poslovanja, a ista, takođe, zavisi i od zvaničnog srednjeg kursa dolara koji utvrđuje Narodna banka Srbije.
U fakturama za januar 2017. godine javni snabdevači obavešteni su da je varijabilni deo cene za prvi kvartal ove godine 162,38 USD za 1.000 m3, a fiksna dodata vrednost, počev od 01. aprila 2015. godine, 104,50 USD/1.000 m3, dok je zvanični srednji kurs početkom februara iznosio 115,0582 USD/RSD. Uzimajući u obzir sve te ulazne parametre, prodajna cena za januar ove godine iznosi 30,71 RSD/ m3, što je i fakturisano svim javnim snabdevačima.
Izvor: srbijagas.co.rs
V.V.
Predsednik Vlade Republike Hrvatske Andrej Plenković u Šibeniku se sastao sa županom Šibensko-kninske županije Goranom Paukom, županom Splitsko-dalmatinske županije Zlatkom Ževrnjom i v.d. upravnikom Regionalnog centra za upravljanje otpadom Lećevica Tomislavom Šutom.
Pre početka sastanka o Regionalnom centru za gospodarenje otpadom Lećevica, predsednik Vlade Plenković istakao je kako se želi lično da se upozna sa temom upravljanja otpadom koja je vrlo važna za ljude koji žive u Splitsko-dalmatinskoj i Šibensko-kninskoj županiji. Naglasio je da su Bikarac, Lećevica i Karepovac uključeni u Plan upravljanja otpadom od 2017. do 2022. koji je Vlada usvojila na sednici 5. januara ove godine.
Posle sastanka, na kojem su bili i ministar zaštite okoline i energetike Slaven Dobrović, zatim ministar graditeljstva i prostornoga planiranja Lovro Kuščević, predsednik Vlade Plenković izjavio je da je sastanak bio izrazito koristan.
„Zbrinjavanje otpada je vrlo važna tema oko koje postoje različita stanovišta s obzirom na lokaciju centra za upravljanje otpadom u Lećevici i akutnoga problema koji se tiče Karepovca u Splitu“, rekao je.
Podsetimo, donošenje Plana upravljanja otpadom važan je preduslov za koriškorišćenjetenje sredstava iz Operativnog programa Konkurentnost i kohezija u ovoj finansijskoj perspektivi, u kojem je ukupno predviđeno oko 475 milijuna evra za finansiranje sektora otpada. Plan omogućava da se na kvalitetan način rešavaju pitanja upravljanja otpadom, pa će pomoći u pogledu funkcionisanja već izgrađenih centara za upravljanje otpadom, onih čija je izgradnja u toku, ali i oko izrada studija izvodljivosti za one koji tek slede.
Izvor: vlada.gov.hr
Vesna Vujkajlović
Federalna ministarka za okolinu i turizam Edita Đapo i direktor Fonda za zaštitu okoline Fuad Čibukčić održali su sastanak tokom jučerašnjeg dana.
Nakon razmene iskustava sa predstavnicima nevladinog sektora i međunarodnih institucija, poručili su da će ova dragocena saradnja doprineti Federalnoj vladi Bosne i Hercegovine u rešavanju aktuelnih pitanja iz sektora zaštite životne okoline.
Izvor: fena.ba
V.Vukajlović
Najzagađeniji vazduz u Evropi, kada se izuzme Turska, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, jeste makedonsko Tetovo, slede Tuzla, u Bosni i Hercegovini i makedonska prestonica Skoplje, a među prvih deset našli su se i crnogorska Pljevlja i makedonski grad Bitolj.
Kada je reč o Srbiji, dve trećine građana živi u urbano-industrijskim sredinama u kojima je vazduh zagađen, jedna trećina udiše vazduh zadovoljavajućeg kvaliteta, a sa 137 umrlih na 100.000 stanovnika, Srbija je deseta na planeti po smrtnosti od zagađenog vazduha.
Jedna od najzagađenijih gradskih sredina u Srbiji je Beograd, a osim Beograda krtični su i Novi Sad i Pančevo. U sva tri grada vazduh je 2014. godine bio nešto čistiji, ali je tokom 2015. godine došlo do pogoršanja kvaliteta. Žitelji Valjeva, Kragujevca, Sremske Mitrovice i Užica su takođe prethodne godine udisali prekomerno zagađen vazduh, a u svim mestima je 80 odsto zagađenja stiglo iz sektora energetike, odnosno iz individualnih ložišta u kojima se pali nekvalitetan ugalj.
Sandra Jovićević
Opština Vrbas dobila je od Vlade Švajcarske donaciju od milion i po švajcarskih franaka za projekte iz oblasti unapređenja energetske efikasnosti, pre svega u školama i predškolskim ustanovama. Vrbas nije slučajno odabran, jer opštinska Kancelarija za energetsku efikasnost već pet godina realizuje projekte iz ove oblasti.
„U našoj školi je iz dva navrata zamenjena komplet stolarija. Znači, PVC stolarija je postavljena i samim tim, od kad kontrolišemo naše račune i od kad kontrolišemo samu efikasnost uštede, primetili smo da je samo samo na osnovu toga, 10 odsto energije ušteđeno za ovih nekoliko godina“, rekla je Slavica Šestović, direktorka Osnovne škole „Bratstvo i jedinstvo“.
Samo za grejanje 90 javnih objekata, za koje je donacija i namenjena, godišnje se izdvaja 140 miliona dinara, što je 10 odsto ukupnog budžeta opštine, a plan je da se do 2020. godine ti troškovi smanje za 20 do čak 50 procenata. Na svim objektima izvršen je energetski pregled: izmerena je debljina zidova, površina prozora, broj grejnih i rasvetnih tela, a podaci su uneti u jedinstven informacioni sistem.
„Naša opština je energetsku politiku definisala strateškim dokumentom, to je Strategija razvoja energetike opštine Vrbas za period od 2012. do 2020. godine. Dakle, mi smo to usvojili još pre pet godina, iako to nije bila naša zakonska obaveza. Mi smo, prosto, to prepoznali kao primer dobre prakse u Evropskoj uniji i kao takvu smo je i primenili kod nas“, rekao je Goran Pejović iz Kancelarije za energetsku efikasnost.
Donacija od milion i po švajcarskih franaka omogućiće da u narednih godinu do dve budu završeni svi projekti unapređenja energetske efikasnosti u javnim objektima opštine Vrbas.
Izvor: rtv.rs
V.Vukajlović
Uređaji za domaćinstvo u Crnoj Gori namenjeni prodaji treba da imaju vidno istaknutu oznaku sa jasno naznačenom klasom energetske efikasnosti, kao i odgovarajuću tehničku dokumentaciju koja prati uređaj, kako bi kupci bili informisani o potrošnji energije i kvalitetu rada uređaja.
Ministarstvo ekonomije je u prethodnom periodu, na osnovu Zakona o efikasnom korišćenju energije, donelo više podzakonskih akata, odnosno pravilnika, koji se odnose na označavanje energetske efikasnosti uređaja, i to za rashladne uređaje za domaćinstvo (električni frižideri, zamrzivači i njihove kombinacije); televizore; mašine za pranje posuđa; mašine za pranje veša; uređaje za klimatizaciju i električne sijalice i svjetiljke.
Cilj označavanja uređaja je da kupci na jasan i jednostavan način budu obavešteni o njegovoj energetskoj efikasnosti. Oznaka energetske efikasnosti pomaže kupcima da naprave bolji izbor pri kupovini uređaja, jer sadrži informaciju o potrošnji energije i kvalitetu rada uređaja. Slovne oznake od A do G ukazuju na kvalitet uređaja po pitanju energetskih i drugih karakteristika, a uređaj je kvalitetniji što je njegova energetska klasa bliža slovu A. Uređaji označeni energetskim klasama A+, A++ i A+++ spadaju u najefikasnije uređaje.
Obaveza označavanja energetske efikasnosti proizvoda koji utiču na potrošnju energije proistekla je iz obaveze Crne Gore da tokom procesa pristupanja Evropskoj uniji svoje zakonodavstvo uskladi sa pravnim okvirom EU.
Primena donesenih propisa počela je početkom ove godine, što znači da su dobavljači i distributeri ovih uređaja u obavezi da za svaki uređaj obezbijede oznaku energetske efikasnosti, koja se postavlja na vidnom mestu na uređaju izloženom na mestu prodaje, kao i da pribave odgovarajuću tehničku dokumentaciju kojom se dokazuju pojedine karakteristike uređaja.
Zakon o efikasnom korišćenju energije i propisi kojim je uređeno označavanje energetske efikasnosti uređaja za domaćinstvo su dostupni na sajtu www.energetska-efikasnost.me.
Izvor: mek.gov.me
V.Vukajlović
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
