U sredu 28. februara 2018. godine u svečanoj sali Skupštine grada Beograda održana je konferencija na temu Žene i muškarci u odgovoru na izazove klimatskih promena. Skup je realizovan u saradnji GEF (Global Environmental Facility), Ministarstva zaštite životne sredine, UN Women, tela u okviru Ujedinjenih nacija nadležnog za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, i UNDP, Razvojnog programa Ujedinjenih nacija.

Svrha događaja bilo je upoznavanje prisutnih sa projektom Lokalni razvoj otporan na klimatske promene, s posebnim naglaskom na rodne perspektive ovih pojava. U ulozi moderatora bili su Eva Vaništa Lazarević, predsednica Ženskog arhitektonskog društva, i Miroslav Tadić, menadžer UNDP Srbija.

Zvanicama je reč dobrodošlice najpre uputio ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan. Fokus njegovog govora bio je na stavu da žene i muškarci, zbog različitih senzibiliteta svojih bića, na različite načine doprinose borbi protiv klimatskih promena. Demantovao je uvreženo mišljenje da se balkanski muškarci loše ophode prema svojim damama. Trivan je istakao da su u gradskom Sekretarijatu zaštite životne sredine, u periodu kada je on bio njegov član, žene bile brojno nadmoćnije – bilo ih je 35, a muškaraca tek sedmina tog broja, pet. Slična situacija je i u ministarstvu na čijem je čelu. Zanimljivo je da su žene većinski činile i publiku na konferenciji. Trivan je zaključio da je majčinska priroda neophodna za očuvanje našeg okruženja i pozdravio sve prisutne “majke”.

Sledeća je izlagala Steliana Nedera, zamenica Stalne predstavnice UNDP Srbija. Projekat Lokalni razvoj otporan na klimatske promene opisala je kao krojenje lokalnih akcija i rešenja po merama pojedinačnog kraja i zajednice i kao odličnu priliku za partnerstvo i saradnju lokalnih vlasti. Naglasila je potrebu da žene budu zastupljene i ravnopravne s muškarcima u svim nivoima upravljanja, počev od lokalnog, preko državnog, do globalnog.

Usledili su govori Jelene Zdravković, zamenice šefice kancelarije UN Srbija, i Milutina Folića, glavnog urbaniste grada Beograda. Oboje su se složili sa prethodnim govornicima o bitnosti da rodni pristup i razumevanje identiteta muškaraca i žena prožima sve političke, ali i društvene, segmente.

Specijalna gošća, Eva Kail, direktorka Urbanističkog planiranja pri Izvršnoj kancelariji grada Beča, predstavila je, kroz prezentaciju “Sharing a Fair City”, napore svog grada da javni prostor učini naklonjenijim ženama i starijim osobama. Iza jednog parka stoji mnogo duži i mukotrpniji proces od same izgradnje i mnogo više sredstava od novčanih. Bečlije najpre istražuju želje i potrebe svojih građana, ne iskuljučujući pri tom manjinske i osetljive grupe poput migranata, potom njihove ideje usklađuju pa se tek onda bacaju na realizaciju projekta. Nakon određenog perioda, vrši se i evaluacija da li je sprovedenim delatnostima ostvarena polazišna zamisao o inkluziji stanovništva.

Primere iz prakse naše države prezentovala je Milena Zindović, urbanistkinja i članica Ženskog arhitektonskog društva. Koncentrisala se na rodne aspekte održivog planiranja. Najpre je definisala termine održivog razvoja i “urodnjavanja” (gender mainstreaming), a potom je navela dugačku klupu u šabačkom parku koja najčešće služi za okupljanje velikih grupa devojčica koje je izaberu pre negoli neku od okolnih standarnih. Iako je klupa lep pokazatelj rodne perspektive u Šapcu, u ovom gradu na rasprave o javnim projektima najčešće dolaze stariji muškarci, dok je ostale stanovnike, mlađu populaciju i žene, potrebno dodatno animirati kako bi se čuo i njihov glas.

Na kraju konferencije, Miroslav Tadić, govorio je o završenim, tekućim i budućim konkursima u okviru projekta Lokalni razvoj otporan na klimatske programe i pozvao zainteresovane pojedince, preduzeća i lokalne samouprave da uzmu učešće. Više o njima možete da pročitate na: inovacije.klimatskepromene.rs.

Jelena Kozbašić