Nemački gradovi mogu da zabrane dizelaše

27.02.2018

dizel gorivo — Foto-ilustracija: Pixabay (IADE-Michoko)

Ova istorijska odluka mogla bi da prouzrokuje haos u saobraćaju i drastično smanji vrednost dizel automobila.

Jedan od nemačkih vrhovnih sudova je doneo odluku da gradovi Štutgard i Dizeldorf mogu da zabrane vozila starije generacije koja više zagađuju okolinu da se kreću gradskim centrom.
Aktivisti zaštite životne sredine tužili su nekolicinu nemačkih gradova tvrdeći da oni imaju dužnost da smanje zagađenje vazduha i zaštite zdravlje svojih stanovnika.
Štutgard i Dizeldorf su dva najzagađenija grada Nemačke i zato se ova odluka odnosi prvenstveno na ova dva grada ali će imati uticaj na čitavu zemlju.
Oko 70 gradova Nemačke, uključujući Minhen i Keln imaju koncentracije azot dioksida više nego što propisi EU dozvoljavaju.

Autoindustrija i dalje nije dala saopštenje u vezi sa novoizglasanim zakonom.
Pre finalnog glasanja, autoindustrija se glasno protivila ovom zakonu ali i Nemačka vlada takođe. Oni su se naime, plašili da bi novi zakon mogao da ugrozi vlasnike dizel automobila koji ne samo da neće moći da voze svoja kola nego će njihova vrednost i drastično opasti.

Umesto ovog zakona, ministri predvođeni premijerkom Angelom Merkel ponudili su budžet od 1 milijardu evra, koji bi delimično bio pokriven od strane industrije, za unapređenje javnog prevoza i kupovinu električnih autobusa.
Kompanije su do sada ponudile samo da unaprede svoje softvere za kontrolu motora kako bi smanjili emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali ova odluka o zabrani dizelaša bi mogla da ih primora da unaprede i hardver kao način da se automobili koji mnogo zagađuju unaprede.
Ove prepravke više od 9 miliona automobila proizvedenih pre septembra 2015. godine, pre no što su poslednji standardi emisije Euro 6 stupili na snagu, koštali bi najmanje 7.6 milijardi evra.

Prema poslednjim podacima, tržišni udeo za dizelska vozila u Nemačkoj opao je sa 48% u 2015. godini na oko 39% krajem 2017. godine.

Izvor: theguardian

Tuzla: Skini masku mome gradu!

27.02.2018

Bosna i Hercegovina ima drugu najveću stopu smrtnosti (na 100 000 stanovnika) zbog zagađenog vazduha u svetu, odmah iza Severne Koreje.

Glavni izvor štetnih čestica PM2,5 je Termoelektrana “Tuzla” koja godišnje spali preko 3,3 miliona tona uglja. Ona je jedan od deset najvećih zagađivača u Evropi, koja godišnje emituje 51 644 tona sumpor-dioksida i 896 tona čestica u vazduh, čineći je najvećim izvorom PM2,5 u Bosni i Hercegovini.

Zagađenje vazduha je skriveni ubica u Tuzli. Kao doktor u službi građana svestan sam potrebe za unapređenjem njegovog kvaliteta. Moja najveća briga je zdravlje najmlađih, dece – rekao je doktor Emir Durić iz Univerzitetskog kliničkog centra u Tuzli.

Pored industrije koja narušava zdravlje građana, zagađenju na ovom području umnogome doprinose i stari automobili i kućna ložišta koja kao energent koriste fosilna goriva. Kao i u mnogim drugim gradovima Bosne i Hercegovine, na ulicama Tuzle i Lukavca dominiraju stara istrošena dizel vozila koja izuzetno štetno utiču na vazduh.

Samo je u 2012. godini više od 3 500 osoba u Bosni i Hercegovini prerano umrlo zbog štetnog delovanja ambijentalnog zagađenja vazduha na njihovo zdravlje. Uprkos postojanju graničnih vrednosti emisija pojedinih zagađujućih materija određenih zakonom u Bosni i Hercegovini, one se nažalost ne poštuju čime se narušava “zdravlje” vazduha.

Zdravstveni i medicinski stručnjaci postaju sve više zabrinuti zbog zagađenja zraka i doprinosa sagorevanja uglja slabom kvalitetu vazduha.

U okviru akcije Skini masku mome gradu, svi zdravstveni radnici, zainteresovani pacijenti i građani pozvani su da se uključe se u razmatranje strategija za veći broj zdravstveno-zaštitnih standarda za kvalitet vazduha na nacionalnom nivou u Bosni i Hercegovini.

Pročitajte još:

Izvor: Skini masku mome gradu

Pingvini na tankom ledu: Snežne padavine na Antarktiku snižavaju nivo mora

27.02.2018

Uzrokovana klimatskim promenama, količina snežnih padavina na Antarktiku se poslednjih godina povećala. Motivisani ovim saznanjem naučni krugovi su pokrenuli raspravu da li debeli nanosi snega doprinose rastu nivoa okeana ili pomažu u njegovom smanjenju.

Uticaj klimatskih promena na našu planetu je nemerljiv, a istraživači nastoje da otkriju sve načine na koje se klima menja i posledice ima po naš život, zdravlje i okruženje. Jedan od predmeta njihove zainteresovanosti je i Južni pol Zemlje okovan snegom i ledom, dom pingvina.

Opšte je poznato da globalne temperature povećavaju količinu isparenja u vazduhu. Za smrznute pustinje južne polarne regije, ovo znači više snega. Novo istraživanje je otkrilo da je, s obzirom na povećanje padavina u istočnim delovima Antarktika, taloženje leda smanjeno. Tanji led bi potencijalno mogao da uspori proces porasta nivoa mora. Da li to znači da klimatske promene istovremeno izazivaju i usporavaju ledeni talas?

Bruk Medli, naučnica pri Američkoj agenciji za aeronautiku i kosmos (NASA) i autorka studije objavljene u Geophisical Research Letters, opisala je pojavu “preraspodele mase” – dok se više leda topi, više vode isparava i kristališe i ponovo pada na Zemlju u obliku snežnih pahulja.

Kako bi se testirala pretpostavka da su snežne padavine povećane, a da su za njihovo povećanje odgovorne klimatske promene, naučnici su rekonstruisali drevnu istoriju kontinenta. U tu svrhu, iz Queen Maud Land, područja na istoku Antarktika, izvukli su ogromno ledeno jezgro. U njemu je bilo “zarobljeno” oko 2 hiljade godina obrazaca padanja snega na osnovu kojih su istraživači mogli da primete varijacije koje su se desile nakon industrijske revolucije.

Jedna od dve polazišne tačke – klimatske promene utiču na povećanje snežnih padavina – dakle, pije vodu. Šta je sa drugom? Da li snežni nanosi zaista otanjuju led i na taj način usporavaju rast mora?

Anders Leverman, istraživač klimatskih promena pri Potsdamskom institutu u Nemačkoj, novim saznanjima pristupio je sa određenom zadrškom. Skrenuo je pažnju da težina snega potiskuje tanki plutajući led u more. Otopljeni led pliva brže od vode, pogoršavajući problem rasta nivoa mora.

Iako rezultati istraživanja govore zanimljivu priču o prošlosti, ostali naučnici su primetili da je, teško donositi zaključke o budućnosti.

Džonatan Bamber, glaciolog na Univerzitetu u Bristolu u Engleskoj, rekao je da perspektiva na klimatske promene zavisi s koje tačke na svetu posmatrate. Na primer, rast temperatura na Grenlandu rezultovao je padavinom snega u većim kristalima. To, pak, znači da pahulje imaju tendenciju da upijaju više svetlosti, što povećava topljenje leda.

Da li snežne padavine pogoršavaju ili ublažavaju rast nivoa mora ostaje otvoreno pitanje, ali jedno je sigurno: led se usled klimatskih promena topi mnogo većim brzinama.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Konferencija: Nacionalni i EU programi – Podrška poslovanju MSP

27.02.2018

Juče, 27. februara 2018. godine, u prostorijama Privredne komore Srbije (PKS) održana je konferencija pod nazivom Nacionalni i EU programi – Podrška poslovanju malih i srednjih preduzeća (MSP).

Predstavnik PKS Marko Kovačević i prof. dr Viktor Nedović, pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije, održali su uvodna izlaganja. PKS aktivno učestvuje u realizaciji programa u okviru podrške malim i srednjim preduzećima. Gospodin Nedović istakao je da je budžet Inovacionog fonda za 2018. godinu povećan za čak 50 odsto, kao i da su prošle godine pokrenuti inovacioni vaučeri.

Katarina Aksentijević iz Razvojne agencije Srbije predstavila je programe podrške sektorima prerađivačke industrije za mikro, mala i srednja preduzeća. Nabrojala je uslove koje preduzeća moraju ispunjavati da bi se prijavila za program, kao i način trošenja dobijenih sredstava. Javni poziv je otvoren do utroška sredstava.

Predstavnica Fonda za razvoj Republike Srbije Dževida Ninkov upoznala je prisutne sa Programom podsticanja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2018. godini, kao i kreditima za početnike. Detaljna uputstva za prijavu, kao i uslovi za korišćenje sredstava nalaze se na sajtu Fonda i sajtu Ministarstva privrede.

Osnovne principe i mere podrške IPARD bespovratnih sredstava za poljoprivredu prezentovao je Aleksandar Bogunović. On je posebno naglasio da sva gazdinstva koja konkurišu za IPARD moraju da poštuju sva navedena pravila i da poseduju sve neophodne upotrebne dozvole. Dodatni podsticaj u okviru ovog međunarodnog programa uživaju žene preduzetnice i mlađi od 40 godina. Promovisana je i mogućnost za ulaganje u sektor obnovljivih izvora energije za veća poljoprivredna gazdinstva.

Prekogranični program razmene preduzetnika – Erazmus za mlade preduzetnike predstavila je Jovana Stanojević iz PKS. Ona je navela sve prednosti i mogućnosti Erazmusa. Sve detaljne informacije mozete naći na sledećem linku: www.erasmus-entrepreneurs.eu.

Nataša Vujnović Sedlar, nacionalna kontakt osoba za EU projekte u okviru EEN mreže, predstavila je Horizont 2020 – Instrument za MSP. Njegov osnovni cilj je da podrži inovativna MSP kroz mehanizam koji je jednostavan i lak za prijavu. Ovaj evropski program zahteva prekograničnu, panevropsku saradnju i povezivanje, a njegovi rezultati pomeraju naučne i privredne domete na evropskom nivou. U okviru priče o Horizont-u, Eleonora Sergijević iz kompanije Swiftty, iz Beograda, je detaljno opisala proces kroz koji je njena kompanija prošla na putu do dobijanja sredstava iz ovog fonda.

Konferencija je bila otvorena za sve zainteresovane predstavnike malih i srednjih preduzeća i bila je odlična prilika da srpski preduzetnici saznaju na koji način mogu da konkurišu za sredstva iz nacionalnih i EU programa.

Ivana Kostić

Hrvatska mora povećati udeo OIE

27.02.2018

Predstavljanje analize „Obnovljivi izvori energije –šansa koju moramo iskoristiti“ održano je u ponedeljak u Zagrebu.

Ovom prilikom je istaknuto da je u Hrvatskoj u 2015. godini iz obnovljivih izvora energije proizvedeno 6 odsto ukupno potrošene električne energije. Potencijal OIE, uvažavajući ekološka ograničenja je znatno veći od toga i premašuje ukupnu današnju potrošnju energije. Sistem podsticaja OIE uveden je 2007. godine, a uvid u rezultate podsticaja korišćenja obnovljivih izvora energije do sada pokazuje da je propušteno korišćenje tih značajnih sredstava na način koji bi bio i razvojno efikasan.

U analizi je utvrđeno da su se podsticajne cene trebale s jedne strane prilagođavati padu cena tehnologija u Hrvatskoj, odnosno te podsticajne cene su trebale bolje pratiti smanjenje troškova investicija u obnovljive izvore energije, dok su s druge strane trebale uzimati u obzir povećanje količine električne energije koju je potrebno podsticati. U praksi je dobar deo finansijskih podsticaja završio u rukama malog broja preduzetnika, a lokalne zajednice i pojedinci praktički uopšte nisu imali koristi od ovog sistema zbog čega je i izostala konkretnija podrška javnosti OIE. Dok je u pojedinim državama EU vrlo razvijen koncept energetskog zadrugarstva, gde grupe građana instaliraju solarne sisteme ili vetrenjače i onda od viška proizvedene energije ostvaruju prihod.

Analiza daje preporuke za unapređenje sistema podsticaja OIE s ciljem njihovog većeg udela u ukupnoj proizvodnji električne energije i većeg doprinosa održivom razvoju Hrvatske. Prvi korak je konačno usvajanje podzakonskih akata, a za povećanje broja malih elektrana instaliranih na krovovima stambenih objekata potrebno je maksimalno pojednostaviti proceduru ugradnje, spajanja na električnu mrežu i održiv sistem podsticaja. Od preporuka koje nisu trenutno uvrštene u zakonodavni okvir, najvažnija je ukidanje PDV-a na kupovinu i ugradnju sistema.

izvor: zelena-akcija.hr

Sandra Jovićević

Crna Gora planira energetsku rekonstrukciju tri javne ustanove u Podgorici

27.02.2018

energetska-efikasnost2 — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

Ministarstvo ekonomije Crne Gore će u 2018. godini finansirati izvođenje radova na primeni mera energetske efikasnosti na 6 obrazovanih ustanova u Crnoj Gori, ukupne vrednosti 6 miliona evra.

U tom cilju, Ministarstvo će uskoro potpisati ugovor o rekonstrukciji 3 obrazovne ustanove u Podgorici, i to: Gimnaziji „Slobodan Škerović“, Resursnom centru za decu i mlade „Podgorica“ i Resursnom centru za obrazovanje i osposobljavanje „1.jun“. Početak radova na dva resursna centra planiran je već na proleće, dok će radovi na Gimnaziji početi nakon završetka školske godine.

Osim ovih, u 2018. godini je planirana rekonstrukcija još 3 objekta u Crnoj Gori, za koje je tenderska procedura u toku. U pitanju su Zavod „Komanski most“ u Podgorici, OŠ „Aleksa Bećo Đilas“ i SMŠ „Vuksan Đukić“ u Mojkovcu.

Energetska rekonstrukcija svih 6 objekata sprovodi se u okviru „Programa energetske efikasnosti u javnim zgradama – faze I i II“, koji Ministarstvo ekonomije od 2012. godine realizuje u saradnji sa Ministarstvom prosvete, Ministarstvom rada i socijalnog staranja i Upravom za imovinu. Za implementaciju programa obezbeđena su sredstva iz kredita KfW banke u vrednosti od 31,5 miliona evra i donacija u vrednosti od 4,68 miliona evra.

Do sada je u okviru Programa izvršena primena mera energetske efikasnosti u 28 obrazovnih ustanova, pri čemu je ukupna vrednost uloženih sredstava iznosila 20,9 miliona evra.

Cilj programa je optimizacija potrošnje energije uz ostvarene uslove komfora, poboljšanje uslova za boravak i rad korisnika, kao i doprinos održivom razvoju Crne Gore.

izvor: mek.gov.me

Sandra Jovićević

Doboj: Učešće javnosti u donošenju odluka vezanih za zaštitu životne sredine je neophodno

27.02.2018

Udruženje Dinarica u partnerstvu sa Svetskom organizacijom za zaštitu prirode (WWF) organizovalo je 22. februara 2018. godine u Doboju okrugli sto oko kojeg se diskutovalo o trenutnim mogućnostima učešća u konsultacijama o studijama procene uticaja na životnu sredinu i strateške procene uticaja na životnu sredinu u BiH.

WWF je okupio predstavnike relevantnih ministarstava Bosne i Hercegovine i entiteta, civilnog sektora, akademije, poslovnih subjekata i struke na okruglom stolu kako bi se otvoreno raspravljalo o potrebi učešća u konsultacijama o studijama uticaja na životnu sredinu.

Širom države postoje primeri projekata koji su bili odobreni uprkos tome što negativno utiču na okruženje zato što su studije, čija je svrha pomoći vlastima da donesu ekološki i društveno prihvatljive odluke, nekvalitetne i napravljene bez značajnijeg učešća javnosti. Nova naučna istraživanja se sprovode retko i nepotpuna su, podaci su često stari više od 25 godina što se u doba evidentnih klimatskih i drugih promena ne može smatrati relevantnim za donošenje odluka.

Kako bi doprineli rešavanju ovih problema, a s ciljem jačanja kapaciteta organizacija civilnog društva i zaninteresovane javnosti za efikasnije učešće u procesima donošenja odluka vezanih za životnu sredinu, u sklopu projekta „Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj“ (CO-SEED) izrađene su jednostavne liste provere. Jedan od ciljeva okruglog stola bio je i predstaviti liste za proveru ovih studija.

– Studije životne sredine su često vrlo opsežni, stručni i multidisciplinarni dokumenti, koji obrađuju teme za čije poznavanje treba imati posebna, stručna znanja. Iako postoji niz dokumenata koji su već dostupni a cilj im je olakšati pripremu i reviziju ovih studija, većina njih je usmerena prema stručnjacima i zakonodavcima pa se samo manji deo fokusira na one koji nisu stručnjaci u tom području, a žele izneti svoje mišljenje na najbolji mogući način. Za one koji se ne bave procjenama životnog okruženja, kao što su organizacije civilnog društva i članovi lokalne zajednice, teže je doći do informacija koje su predstavljene u takvim studijama, a samim time i dati konstruktivnu povratnu informaciju. To može dovesti do pogrešne percepcije da oni nisu verodostojni partneri u konsultaciji te da se njihovi komentari i mišljenja odbacuju ili nisu traženi. Kako bi ovo promenili, ciljano smo razvili ovaj dokument za organizacije civilnog društva i zainteresovanu javnost – istaknuo je Đorđe Stefanović, voditelj projekta CO-SEED u BiH.

– Često se dešava da nacrti studija ne budu dostupni na internet stranicama organa uprave, kao i da nisu dostupni u elektronskim formama. I sami smo u više navrata izgubili po nekoliko dana a i sredstva dok bi otišli do opštine i dobili primjerak studije, a često dobijemo odgovor da istu ne možemo kopirati već samo izvršiti uvid na licu mjesta. To je apsurdno i nemoguće kada je reč o studijama sa nekoliko desetina ili stotina stranica. Iako organ koji je nadležan za vođenje postupka od podnosioca traži da se nacrt studije dostavi i u elektronskoj formi, a u isto vreme studije u elektronskoj formi uopšte nisu dostupne za javnost, ili nisu lako dostupne. Građani i organizacije civilnog društva imaju poteškoće da na vrieme pristupe svim informacijama, angažuju stručnjake i pošalju na vreme kvalitetne komentare. Liste za proveru koje smo osmislili unutar projekta CO-SEED pomažu akterima civilnog društva da ubrzaju proces analize i da bez dublje stručne analize identifikuju nedostatke na koje mogu da dostave svoje primedbe, sugestije i komentare u kraćem vremenskom periodu – objašnjava Viktor Bjelić iz Centra za životnu sredinu Banjaluka.

Više od 20 predstavnika organizacija civilnog društva, medija, akademske zajednice, nadležnih ministarstava BiH i entiteta te poslovnog sektora učestvovalo je u radu okruglog stola. Tokom rasprave učesnici okruglog stola posebno su naglasili nedostatak prostorne planske dokumentacije što direktno ugrožava kvalitet ovih studija. Istakli su i potrebu za većim brojem stručnjaka u institucijama zaduženim za izdavanje dozvola te njihovom stalnom edukacijom.

Projekt “Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj (CO – SEED)” pokrenut je na inicijativu WWF, a sprovodi se u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji i Turskoj, dok WWF Adria iz Hrvatske ima savjetodavnu ulogu u projektu. Liste s preporukama osmišljene unutar ovog projekta možete pronaći na našoj web stranici:

• http://co-seed.eu/assets/files/NPZh79JVNG-lista-za-provjeru-studija-o-procjeni-utjecaja-na-okolis-bihpdf.pdf
• http://co-seed.eu/assets/files/guRrRoX1Gh-lista-za-provjeru-studija-o-strateskoj-procjeni-uticaja-na-okolis-bihpdf.pdf

Liste su utemeljene na dokumentu Evropske komisije “Vodič za EIA: Osvrt na Studiju o uticaju na životnu sredinu” iz 2001. godine.

Izvor: WWF Adria

Projekat prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda u Kragujevcu

27.02.2018

Otpadne vode — Foto-ilustracija: Pixabay

Gradsko veće Kragujevca na sednici održanoj 26. februara 2018. godine dalo je saglasnost na zaključenje Memoranduma o razumevanju o Studiji izvodljivosti za Projekat prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda između grada Kragujevca, Ministarstva zaštite životne sredine i Konzorcijuma “Brooks Hannas & Partners“.

Izradu Studije izvodljivosti za taj projekat finansira Švedska kroz “Program podrške razvoju infrastukture životne sredine“ koji u Srbiji implementira BH Konzorcijum.

Radi se naime o obavezi usklađivanja sa politikom i zakonodavstvom EU jer se tretman otpadnih voda smatra jednim od najvažnijih komunalnih problema u regionu Zapadnog Balkana.

izvor: kragujevac.rs

Sandra Jovićević

Potpisan Memorandum o EE između Pančeva i UNDP-a

27.02.2018

Memorandum o saradnji između Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i lokalne samouprave – Grada Pančeva potpisan je 26. februara 2018. godine u Maloj sali Gradske uprave grada Pančeva.

Saradnja se odnosi na unapređenje sistema energetskog menadžmenta u Pančevu, a sprovodi se kroz implementaciju projekta energetske efikasnosti (EE) u Srbiji u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije.

Osnovni cilj EE projekta je da podrži uvođenje sistema energetskog menadžmenta (SEM) u opštinama, uključujući informacioni sistem energetskog menadžmenta (ISEM) širom Srbije, kako bi se povećao nivo investicija u EE u javnim zgradama i komunalnim uslugama, i kako bi se povećala njihova energetska i troškovna efikasnost.

Memorandum o saradnji su potpisali gđa Steliana Nedera, zamenica stalnog predstavnika UNDP i gdin Predrag Živković, zamenik gradonačelnika grada Pančeva.

Svečanom potpisivanju memoranduma su prisustvovali i pomoćnik ministra u Ministarstvu rudarstva i energetika, dr Miloš Banjac, kao i Maja Matejić, portfolio menadžer za energetiku UNDP.

U svom obraćanju, gđa Nedera je naglasila važnost i dobrobiti ovakve saradnje. Ministarstvo rudarstva i energetike i Program UN za razvoj – UNDP zajednički rade na sprovođenju dva projekta ukupne vrednosti preko 45 miliona dolara, koji su usmereni na povećanje energetske efikasnosti u gradovima i opštinama Srbije, i povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, konkretnije, biomase. Nadamo se da će današnje potpisivanje Sporazuma o saradnji i predstojeće obuke omogućiti Pančevu da poboljša svoju energetsku efikasnost, ostvari uštede i donese ekonomske, ekološke i društvene koristi za lokalnu zajednicu. Našim zajedničkim aktivnostima u ovoj oblasti doprinosimo i ostvarenju globalnih ciljeva održivog razvoja, posebno cilja broj 7: dostupna i obnovljiva energija i cilja broj 11: stvaranje održivih gradova i zajednica.

Zamenik gradonačelnika grada Pančeva se zahvalio na pozivu za saradnju, objašnjavajući značaj memoranduma za grad Pančevo. Veoma cenimo i ujedno vam se zahvaljujemo što ste grad Pančevo, pre svega, prepoznali, a potom i uvrstili u naprednije gradove po pitanju energetske i komunalne infrastrukture, ali i kadrovskih kapaciteta, za upućivanje poziva i sprovođenje jedne ovakve saradnje. Uvođenje sistema energetskog menadžmenta je kompleksan i zahtevan posao, koji podrazumeva različite aktivnosti, obuke, učešće u pilot projektu za razvoj i integraciju sistema za automatsku razmenu podataka uz učešće javno-komunalnih preduzeća, kao i dalju edukaciju i razmenu iskustava za energetskog menadžera i ostale relevantne stručnjake. Svakako je ovo za grad Pančevo jedinstvena prilika da značajno unapredi uvođenje pomenutog sistema i verujemo postane jedan od lidera u ovoj oblasti.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Republike Srbije, dr Miloš Banjac, je zadovoljan rezultatima koje je grad Pančevo ostvario u oblasti energetske efikasnosti. U okviru redovnih aktivnosti kojima se bavi Ministarstvo rudarstva i energetike i saradnje sa UNDP-jem na projektu uvođenja sistema energetskog menadžmenta u Srbiji, u jedinici lokalne samouprave, potpisan je i ovaj sporazum. Grad Pančevo je potpisao ovaj sporazum kao grad koji je prepoznat da ima najbolje rezultate u oblasti energetske efikasnosti i ljudi koji rade u Pančevu, pokazuju ličnu inicijativu u vezi sa ovim projektom i ovim poslom. Gradska toplana, Gradska uprava i svi ljudi koji su ovde zaposleni, imaju izuzetne rezultate i zbog toga smo ih izabrali da nastavimo ovaj projekat.

Glavni cilj ovog projekta je da unapredimo postojeći okvir sistema energetskog menadžmenta, da se omogući takozvano masovno prikupljanje podataka, da gradska toplana svojim sistemom elektronski popunjava određene baze podataka koje su potrebne ministarstvu, a i gradu Pančevu, da bi mogli da unaprede energetsku efikasnost. Bez kvalitetnih i brzoprenosnih podataka to je nemoguće. Očekujem da će rezultat ovog projekta posle biti kopiran i iskorišćena iskustva sa ovog projekta na druge gradove u Srbiji.

izvor: pancevo.rs

Sandra Jovićević

Vlada Japana doprinosi zaštiti životne sredine u Srbiji

27.02.2018

Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić prisustvovao je u ambasadi Japana potpisivanju ugovora za bespovratno finansiranje 12 lokalnih projekata u Srbiji u vrednosti od 880.045 evra koje je Vlada Japana dodelila kao pomoć Srbiji. Ceremoniji je u ime Vlade Japana prisustvovao Đunići Marujama ambasador Japana u Republici Srbiji, a pored predstavnika lokalnih organizacija, bili su prisutni i predstavnici resornih državnih organa Republike Srbije.

Pomoć Japana za dvanaest lokalnih organizacija u Srbiji namenjena je osnovnim potrebama stanovništva. Dodeljena donacija predstavlja finansijsku podršku rešavanju životnih pitanja stanovništva i doprinos sveukupnom socijalnom razvoju zemlje. Zaštita životne sredine je, pored zdravstvene zaštite, obrazovanja i socijalne zaštite, prepoznata kao jedna od glavnih oblasti interesovanja Vlade Japana. U skladu s tim, u okviru ove pomoći, Ljig, Mladenovac i Titel dobili su savremena vozila za prevoz otpada, čime je učinjen konkretan korak ka unapređenju životne sredine u ovim lokalnim zajednicama.

Ivan Karić, izražavajući zahvalnost Vladi Japana na doslednoj pomoći našoj zemlji u oblasti životne sredine, istakao je da je rešavanje pitanje upravljanja otpadom u lokalnim samoupravama značajno sa stanovišta ostvarivanja kvalitetnijeg i zdravijeg života njihovih stanovnika, ali i primer i podsticaj za unapređenje životne sredine na globalnom planu.

Kako je ambasada Japana naglasila, u Srbiji je od 1999. godine realizovano 207 ovakvih projekata. Uključujući ove grantove, ukupan iznos japanske pomoći kroz projekte za osnovne potrebe stanovništva u Srbiji od 1999. godine, iznosi preko 13.2 miliona evra. Ukupan iznos japanske pomoći Srbiji u toku istog perioda premašuje 507 miliona evra.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Uskoro počinje izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Međulužju

26.02.2018

4d85080c0a5ddfb83766819e48aadc7a_2202729218 — Foto: beograd.rs

Gradski menadžer Goran Vesić obišao je radove na izgradnji kanalizacione mreže u opštini Mladenovac, na potezu između mesnih zajednica Selters i Koraćica i tom prilikom rekao da će građani u drugoj polovini godine moći da se priključuju na taj sistem.

Kako je naveo, godinu dana smo intenzivno radili na ovom projektu i veoma smo zadovoljni zbog početka radova. Biće urađena kanalizaciona mreža u dužini od 1.900 metara, a biće obuhvaćene Livadarska i Bosanska ulica. Ovde postoji fekalni kolektor i građani će već u drugoj polovini godine moći da se priključuju, objasnio je Vesić.

Prema njegovim rečima, zajedno sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda završen je tenderski proces za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u Međulužju, za šta su stigle dve ponude. U narednih nekoliko nedelja, dodao je Vesić, biće potpisan ugovor sa jednom od dve zainteresovane kompanije. Nakon toga počeće izgradnja postrojenja, što znači da ćemo ljude koji tamo žive moći da priključimo na kanalizaciju, kako se više otpadne vode ne bi ulivale u reku.

Što se tiče regionalnog vodovoda Makiš–Mladenovac, u ovom trenutku radovi su stigli do Male Ivanče. Taj projekat je 2014. godine bio u potpunosti „mrtav”, a od tada do danas uloženo je oko 57 miliona evra. Za finalizaciju projekta potrebno je još 66 miliona evra, što je takođe obezbeđeno, ali ćemo nastaviti rad u etapama. Naselja na teritoriji opštine Grocka se već priključuju na vodovod, polako se približavamo opštini Sopot, kao i Mladenovcu, odnosno rezervoaru Rajakovac. Sve to znači da će regionalni vodovod biti završen 2021. godine kada će građani Mladenovca imati stabilno vodosnabdevanje, što sada nije slučaj sa pojedinim delovima ove opštine, poput naselja Koraćica, naglasio je gradski menadžer.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Rezultati projekta „Monitoring sova Parka prirode Stara planina“

26.02.2018

U okviru Projekta „Monitoring sova u Parku prirode Stara planina“ u toku 2017. godine obavljen je terenski pregled postavljenih veštačkih duplji za gnežđenje sova, postavljena drvena osmatračnica za posmatranje ptica i izrađena publikacija o sovama Parka prirode „Stara planina“. Terenska istraživanja su sprovedena po metodologiji istraživanja noćnih grabljivica, u cilju utvrđivanja njihove brojnosti i prostornog rasporeda, što kao krajnji cilj ima izradu smernica i mera zaštite područja i održivog korišćenja.

Potreba za postavljanjem kućica za sove, nastala je delom zbog toga što se osušena i šuplja stabla u šumskim kompleksima seku i izvlače iz šuma, što predstavlja veliki problem za veći broj vrsta ptica, koje kao mesta gnežđenja koriste prirodne duplje u stablima. Sečom tih stabala oko 40 vrsta ptica na području Parka prirode „Stara planina“ gube adekvatna mesta gnežđenja, noćenja i prezimljavanja, kao i izvore hrane.

Tokom 2015. i 2016. godine postavljeno je tri tipa veštačkih duplji za tri vrste sova – šumska sova Strix aluco, dugorepa sova Strix uralensis i gaćasta kukumavka Aegolius funereus.

U aprilu, junu i decembru 2017. godine obavljeni su terenski obilasci postavljenih veštačkih duplji na lokalitetima Vrelo, Široke luke, Arbinje, Tri čuke (Pirot) i Babin zub, Golema reka, Draganište, Aldinac (Knjaževac) kada je pregledano 47 veštačkih duplji. Ovom prilikom pregledane su postavljene kućice i to za dugorepu Strix uralensis 20 , šumsku sovu Strix aluco 19, a osam za gaćastu kukumavku Aegolius funereus.

Da je postavljanje veštačkih duplji (kućica) uspešna mera aktivne zaštite govori podatak da je u kućici postavljenoj na lokalitetu Babin zub u bukovoj šumi, u režimu zaštite prvog stepena, pronađeno aktivno leglo sa pet jaja šumske sove.

Projekat Monitoringa sova Parka prirode „Stara planina“ biće nastavljen i narednih godina u saradnji sa upravljačem PP „Stara planina“ – JP „Srbijašume“.

Uredbom Vlade Republike Srbije Stara planina je 1997. godine proglašena je Parkom prirode prve kategorije na površini od 141.000 ha, dok sadašnja površina pod zaštitom iznosi 114.332 ha i predstavlja najveće zaštićeno prirodno dobro u Srbiji. Upravljač je JP „Srbijašume“, gazdinstva sa sedištem u Pirotu i Knjaževcu. Stara planina je jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta Srbije. Područje je označeno kao međunarodno značajno za biljke (IPA), dnevne leptire (PBA), ptice (IBA), a nalazi se i na spisku objekata geonasleđa Srbije (ProGeo).

izvor: zzps.rs

Sandra Jovićević

Apatin: Potvrđen opasan otpad u jami

26.02.2018

Posle više od mesec dana otkako je otkriven slučaj ekološkog incidenta kod Apatina, stigli su toksikološki nalazi iz tajno iskopane jame kod Apatina. Prve stručne analize uzoraka pokazale su da je to opasan otpad, rekla je za RTV Milka Stojanović, načelnica za zaštitu životne sredine u oblasti kontrole industrijskih objekata Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Institut zaštite na radu obavio je toksikološke analize pronađenog ulja u “divljem bazenu”, koji je otkriven pored puta Apatin – Prigrevica i utvrđeno je da je otpad opasan zbog povećane koncentracije ukupnih ugljovodonika (C10-C40) u odnosu na propisanu referentnu vrednost. Rezultata istrage nema, jer je istražni postupak u toku. Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine će preuzeti sve mere u okviru svojih nadležnosti u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Somboru i MUP-om, radi pronalaženja lica koje je odložilo predmetni otpad rečeno je RTV-u, u resornom sekretarijatu.

– Na osnovu izveštaja o ispitivanju otpada utvrđeno je da je otpad uzorkovan iz uljne jame (na katastarskoj parceli 1699/3 K.O. Svilojevo, opština Apatin), po karakteru opasan otpad iz rezervoara za transport i skladištenje i otpad od čišćenja buradi – otpadi koji sadrže ulja. S obzirom da se za određenu količinu opasnog otpada ne može utvrditi poreklo, njegova veza sa proizvođačem, odnosno licem koje ga je odložilo, neophodno je da jedinica lokalne samouprave obezbedi sredstva za realizaciju hitnog zbrinjavanja predmetnog opasnog otpada i hitnog ispitivanja zagađujućih, opasnih i štetnih materija u zemljištu, na kojem je pronađen odložen opasan otpad. Zakonom o upravljanju otpadom, članom 78. definisano je da vlasnik ili drugi držalac otpada snosi troškove sakupljanja, transporta, tretmana, odnosno skladištenja, ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada. Troškove uklanjanja otpada izvan deponije, čije poreklo ne može da se utvrdi, odnosno da se ustanovi njegova veza sa proizvođačem ili licem koje ga je odložilo, snosi jedinica lokalne samouprave – istakla je Stojanovićeva.

U Odeljenju za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine opštine Apatin navode da čekaju instrukcije resornog sekretarijata da bi se tečni toksični otpad adekvatno i bezbedno po okolinu otklonio sa sporne lokacije.

Zakonska obaveza svih firmi koje “proizvode” ovakvu vrstu otpada je da moraju imati ugovore sa odlagačima opasnog otpada, gde tačno mora biti navedeno gde odlagač ostavlja otpad, a firme koje upravljaju otpadom moraju biti licencirane, a i firme koje odlažu otpad preko posrednika, moraju znati gde on tačno završava.

– Takođe, Zakonom o zaštiti zemljišta definisano je da sredstva potrebna za realizaciju hitnih mera obezbeđuje lice koje je prouzrokovalo zagađenje ili oštećenje zemljišta. U slučaju da je odgovorno lice nepoznato ili nedostupno, hitne mere sprovodi jedinica lokalne samouprave u skladu sa budžetom – naglasila je ona.

Izvor: RTV

Otvoren je blog u okviru Energetskog portala!

26.02.2018

blog-684748 — Photo-illustration: Pixabay

U okviru novog bloga na našem Energetskom portalu moći ćete da čitate aktuelne zanimljivosti u polju ekologije iz nešto drugačije perspektive.

Bavićemo se obnovljivim izvorima energije, energetskom efikasnosti, održivim razvojem i, ponekad, o „zelenim“ pikanterijama iz života autorke, na nešto neformalniji i opušteniji način nego u sekciji “Vesti”.

Ukoliko povremeno želite da vremeplovom otputujete u prošlost i prisetite se značajnih ekoloških događaja ili Vas zanima kako se pravi čips od meduza i zašto su sarme veća pretnja našoj okolini u odnosu na automobile, posetite nas na sledećoj internet adresi: https://energetskiportal.rs/blog.

Jelena Kozbašić

Botanička kolekcija Pokrajinskog zavoda registrovana na svetskoj listi herbarijuma

26.02.2018

ab9083c4344a26f28a8b1378ce88e8e8_XL — Foto: pzzp.rs

Botanička kolekcija Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode je od 20. februara 2018.godine zvanično upisana na listu svetskih botaničkih kolekcija pod nazivom Index Herbariorum sa sedištem u Njujorškoj botaničkoj bašti (The New York Botanical Garden).

Pomenuta lista sadrži podatke o značajnim botaničkim zbirkama u svetu i objedinjuje preko 3.000 institucionalnih zbirki sa skoro 400 miliona dokumentovanih botaničkih uzoraka i omogućava naučnicima širom sveta brzi pristup i pregled materijala. Herbarijum Pokrajinskog zavoda je registrovan pod kodom „PZZP” i četvrta je takva registrovana zbirka u Srbiji, pored zbirki Univerziteta u Novom Sadu (BUNS), Botaničke bašte „Jevremovac” (BEOU) i Prirodnjačkog muzeja u Beogradu (BEO).

Botanički fond sadrži blizu 30.000 presovanih i konzerviranih uzoraka sakupljenih u periodu od 1812. godine do danas na području bivše Jugoslavije i u manjem obimu, zemalja centralne i jugoistočne Evrope.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

1...1,1361,1371,138...1,670 Page 1,137 of 1,670

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM