Trgovina električnom energijom između Zapadnog Balkana i EU i dalje ispod nivoa iz 2025. godine

Trgovina električnom energijom između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije u trećem kvartalu 2026. godine bila je 14 odsto manja nego u istom periodu prošle godine, uprkos delimičnom oporavku u odnosu na prethodni kvartal.

Troškovi Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) jedan su od faktora koji utiču na tržišna kretanja, navodi se u trećem kvartalnom izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice.

Prema izveštaju, trgovina električnom energijom između EU i Zapadnog Balkana porasla je za devet odsto u odnosu na drugi kvartal 2026. godine, ali je i dalje ostala ispod prošlogodišnjeg nivoa.

Cene električne energije na tržištima Zapadnog Balkana u većoj meri su pratile kretanja cena u Mađarskoj nego u prethodnom kvartalu. Ipak, to nije dovelo do značajnijeg približavanja cena. Razlike veće od 20 evra po megavat-satu zabeležene su tokom više od polovine sati na granicama sa tržištima EU.

Takva odstupanja bila su učestalija nego u drugom kvartalu 2026. godine i više nego dvostruko češća u poređenju sa trećim kvartalom 2025, što ukazuje na i dalje izraženu razdvojenost tržišta.

Pročitajte još:

• Koliko građani Srbije i BiH plaćaju struju u poređenju sa EU?
• Cene gasa blizu 100 evra/MWh poslednjih dana oktobra
• Nuklearna elektrana Černavoda i dalje van pogona zbog niskog vodostaja Dunava

Kretanja u trgovini razlikovala su se od granice do granice. Izvoz električne energije iz Crne Gore u Italiju povećan je za oko 80 odsto u odnosu na treći kvartal prošle godine, uprkos troškovima CBAM-a. Istovremeno, trgovanje na berzama električne energije u regionu nastavilo je da raste.

Na tržišna kretanja u prethodnom kvartalu uticali su i povećana potražnja u Italiji, smanjena proizvodnja električne energije iz nuklearnih elektrana u Rumuniji, kao i niži prekogranični kapaciteti na pojedinim granicama.

Crna Gora prilagođava sistem određivanja cene ugljenika

Izveštaj ukazuje i na primer Crne Gore, koja je u julu reformisala domaći sistem određivanja cene ugljenika kako bi ga uskladila sa cenom u EU sistemu trgovanja emisijama (EU ETS), uz usmeravanje prihoda u nacionalne klimatske investicije.

Ukoliko budu ispunjeni uslovi propisani pravilima EU, troškovi za emisije ugljen-dioksida plaćeni na domaćem tržištu mogu da umanje CBAM obaveze, čime bi se deo sredstava zadržao u domaćoj ekonomiji.

Sekretarijat Energetske zajednice najavio je da će nastaviti da prati tržišna kretanja u uslovima primene CBAM-a i da će njihove posledice analizirati u narednim kvartalnim izveštajima.

Objavljena lista akreditovanih verifikatora

Sekretarijat je objavio i listu akreditovanih verifikatora ovlašćenih da potvrđuju ispunjenost uslova za korišćenje stvarnih vrednosti emisija za električnu energiju koja se uvozi u EU kao CBAM roba.

Ovaj korak trebalo bi da olakša uvoz električne energije iz obnovljivih izvora iz zemalja članica Energetske zajednice u Evropsku uniju, podstakne korišćenje energije bez emisija ugljenika i doprinese boljoj integraciji tržišta.

Lista će se redovno ažurirati i zasniva se na javno dostupnim informacijama.

Energetski portal