Termoelektrana „Gacko“ ponovo je na mreži nakon što je kvar izazvan pucanjem cevi u kotlu saniran, potvrđeno je Srni u ovom preduzeću.
Kako je saopšteno, termoelektrana je sinhronizovana na mrežu juče ujutru, a sa mreže je zbog kvara isključena u noći između 8. i 9. maja 2017. godine.
Ovo je prvi zastoj od tridesetodnevnog remonta, koji je u TE „Gacko“ završen 1. maja 2017. godine.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
U svetu se 10. maja obeležava Svetski dan migratornih ptica.
Kako se navodi u saopštenju izvršnog sekretara Konvencije o biološkom diverzitetu gospođe Kristiane Paske Palmer, budućnost migratornih ptica predstavlja i budućnost ljudi jer doprinose našem opstanku. Ona je istakla da se migratorne ptice danas suočavaju sa brojnim problemima, od kojih su samo neki degradirana i fragmentirana staništa usled klimtskih promena, prekomerna eksploatacija zemljišta, invazivne vrste, različita vrsta zagađenja prouzrokovana antropogenim uticajem i klimatske promene.
Dodala je da veliki broj država, zajednica i organizacija formira mrežu u cilju unapređenja migratorne povezanosti, koja podrazumeva povećanje koridora, zaštitu migratornih puteva i gnezdilišta. U okviru strateškog plana za biodiverzitet (2011- 2020) i njegovih „Aichi Biodiversity“ ciljnih grupa, sve države i interesne strane koje su uključene u okvirni destogodišnji akcioni plan za biodiverzitet, podržavaju napore za njegovo ostvarivanje. Dodatno, podržavaju ciljnu grupu 11 koja se zalaže za to da zaštićena područja postanu deo povezanog sistema, integrisanog u šira kopnena i morska staništa. Takođe podržavaju ciljnu grupu 12 koja se odnosi na ugrožene vrste.
izvor: pzzp.rs
Sandra Jovićević
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode će se i ove godine priključiti manifestaciji „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10″. Reč je o najvećoj nacionalnoj muzejskoj manifestaciji na teritoriji Srbije kojoj se priklјučilo preko 90 muzeja i srodnih institucija. Programi će se odvijati na više od 110 lokacijaod 11. do 20. maja, a obuhvataju niz izložbi i pratećih aktivnosti u vidu prezentacija, radionica, javnih razgovora, promocija, projekcija i drugih sadržaja.
Kako je saopšteno, posetioci manifestacije će moći da vide stalnu prirodnjačku postavku Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u kojoj se prikazuje bogatstvo biološke i geološke raznovrsnosti naše zemlјe. Osim toga pripremljena je i izložba fotografija „Stene – skrivene boje i oblici“, ali i radionice „Vodni agent – putevi vode“. Tokom trajanja radionice deca će biti upoznata sa putevima vode u prirodi – kruženje vode u prirodi, u urbanim zajednicama od vodovoda do kanalizacije, u proizvodnji hrane i ostalih lјudskih potreba – od njive do stola, kao i u čovekovom telu – zašto pijemo vodu? Metodologija rada je zasnovana na školskom nastavnom planu i pored razgovora sa decom obuhvata i praktičan rad na izradi plakata, prečistača za vodu, reciklaži papira, pravlјenju eko paste za zube.
U Zavodu će biti predstavljena i „Umetnička dela u oniksu“, a održaće se i radionica „Maketarstva – hobi ili nešto više?“.
izvor: pzzp.rs
Sandra Jovićević
Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske gospođa Srebrenka Golić posetila je juče Univerzitetsku bolnicu u Foči u kojoj je počela realizacija druge faze projekta „Energetska efikasnost“.
Kako je istakla ovom prilikom, Vlada RS obezbedila je četiri miliona maraka za potpunu rekonstrukciju Univerzitetske bolnice Foča u okviru projekta „Energetska efikasnost javnih zgrada u RS“, što je najveće ulaganje u ovu zdravstvenu ustanovu za šest decenija koliko postoji. Navela je da je prva faza projekta realizovana uspešno, kao i da će uskoro početi druga faza.
Prema njenim rečima radovi su podrazumevali zamenu stolarije, termički je izolovan kompletan objekat, a postavljen je i novi krov. Promenjen je i energent, odnosno prešlo se sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, što je podrazumevalo radove na instalacionoj mreži i zamenu kotlova, istakla je gospođa Golić.
izvor: glassrpske.com
Sandra Jovićević
Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) je danas u Nikoziji, na sastanku sa predsednikom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Sumom Čakrabartijem, predstavnicima borda direktora EBRD i osobljem banke zaduženim za energetiku, prirodne resurse, ekološke i socijalne uticaje predstavio neodrživost ekonomske, socijalne, ekološke i tehnološke politike i prakse razvoja EPS-a koji uprkos obavezama prema EU i globalnim klimatskim obavezama nastavlja da planira kopanje i spaljivanje uglja daleko posle 2050. godine, i to tako da kopa na manje od 100-300 metara od preko 2.000 porodica u kolubarskom i kostolačkom regionu, utičući destruktivno na imovinu i zdravlje građana i njihove dece.
CEKOR tražio od EBRD da prestane da podržava produbljivanje zavisnosti Srbije od uglja, ekonomski neodrživim investicijama u nove termocentrale na ugalj, već da se okrene značajnim ubrzanim investicijama u obnovljive izvore (velike hidroelektrane, elektrane na biomasu, biogas itd) kako bi se pripremili za vreme posle 2040. godine, kada Srbija mora već potpuno da redukuje svoju zavisnost od uglja. CEKOR je takođe upozorio EBRD da po svojoj politici ne sme da podržava izgradnju – otvaranje novih ugljenih polja, a što EPS planira koristeći između ostalog novac od kredita iz 2015. godine u visini od 200 miliona EUR-a predviđenih za restruktuiranje.
EBRD je na današnjem sastanku odgovorio da u Srbiji podržava projekte obnovljivih izvora energije, a ulaganja u ugalj ne podržava, već samo poboljšanje menadžmenta JP EPS. EBRD je izjavio da pomno prati problematiku raseljavanja u okolini ugljenokopa u Srbiji.
Riječka razvojna agencija Porin predstavila je svoj prvi električni automobil.
Kako je saopšteno, standardno vozilo pretvoreno je u električno, a svi ugrađeni delovi osim elektromotora projektovani su i proizvedeni u proizvodnom inkubatoru Porina. Vozilo nakon punjenja može preći oko 100 km i pogodno je za gradsku vožnju. Za prototip je korišćeno vozilo marke Škoda, na projektu se radilo oko godinu dana, a za pretvaranje standardnog u električno vozilo bilo je porebno oko mesec dana.
Vrednost projekta iznosi oko 12 hiljada evra, a rok za vraćanje investicije je između 5 i 6 godina.
izvor: rijeka.hr
Sandra Jovićević
Hrvatska elektroprivreda namerava da do kraja ove godine realizuje tender za izgradnju novog kombinovanog kogeneracionog gasnog postrojenja Elektrane-toplane (KKE EL-TO) Zagreb.
Instalisana snaga novog bloka biće između 90 i 150 MW električne energije i do 120 MW toplotne energije, uz ukupni koeficijent iskorišćenja goriva od 90 odsto i sa ostvarenom uštedom primarne energije od više od 20 odsto.
Kako je saopšteno, sklapanje ugovora i početak izgradnje očekuje se sredinom 2018. godine, uz planirani rok gradnje od tri godine. Investiciona vrednost projekta procenjena je na 150 miliona evra.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
Strožija ograničenja ispuštanja zagađujućih materija mogla bi rezultirati skupom modernizacijom ili zatvaranjem trećine velikih elektrana na ugalj u Evropi, pokazalo je istraživanje Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA).
Zemlje Evropske unije krajem aprila ove godine saglasile su se sa predlogom da se velikim elektranama uvedu strožija ograničenja za ispuštanje zagađujućih materija, poput sumporovih i azotnih oksida koji mogu prouzrokovati zagađenje vazduha i bolesti respiratornog sistema.
Kako bi se do 2021. godine uskladile s novim propisima, energetske kompanije moraće ulagati u nove tehnologije radi modernizacije elektrana na ugalj, ograničiti broj njihovih radnih sati na manje od 1.500 godišnje ili ih zatvarati. Prošle godine u Evropi je zatvoreno rekordnih 10 GW proizvodnih kapaciteta na ugalj, a nekoliko zemalja EU obećalo je postupno izbacivanje uglja iz energetskog miksa.
Da bi Evropska unija ispunila zacrtane ciljeve emisije štetnih gasova iz Pariskog sporazuma o klimi, mora do 2020. godine zatvoriti četvrtinu postojećih kapaciteta za proizvodnju energije iz uglja, odnosno u celosti napustiti ugalj do 2030. godine, upozorio je ove godine institut Climate Analytics.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
U nuklearnom centru Hanford, na jugozapadu države Vašington, juče je proglašeno vanredno stanje. U mestu poznatijem kao „Podzemni Černobil“ urušio deo tunela u kom su smešteni vagoni sa nuklearnim otpadom.
Srećom, sve je u redu. Portparol službe za ekologiju države Vašington, Rendi Bredburi, potvrdio je da stručnjaci nisu zabeležili povećanu radijaciju i da niko od zaposlenih nije povređen, prenosi AP.
Prema njegovim rečima, niko od zaposlenih nije bio u tunelu kada se srušio, a evakuisani su radnici koji su se nalazili u blizini. Američki mediji javljaju da je stotine radnika moralo da bude evakuisano dok stručnjaci ne procene da li postoji opasnost po zdravlje ljudi.
U Hanford centru u prošlosti se proizvodio plutonijum za nuklearno oružje, odnosno služio je kao proizvodni pogon za razvoj američkog nuklearnog arsenala. Danas se koristi za realizaciju projekta vrednog 110 milijardi dolara kojim je obuhvaćeno čuvanje 56 miliona galona hemijskog i nuklearnog otpada koji se nalazi u 177 podzemnih rezervoara.
Zato nije ni čudo što brojni stručnjaci, ali i laici, Hanford zovu „najotrovnijim mestom u Americi“ ili „podzemnim Černobilom“.
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine oglasilo je Javni uvid o predlogu uredbe i studiji zaštite o proglašenju Parka prirode „Zlatiborˮ.
Park prirode „Zlatibor” nalazi se na teritoriji opština Čajetina, Užice, Nova Varoš i Priboj i obuhvata: na teritoriji opštine Čajetina, katastarku opštinu Stublo i delove katastarskih opština Alin potok, Branešci, Gostilje, Dobroselica, Drenova, Jablanica, Ljubiš, Semegnjevo, Čajetina i Šljivovica; na teritoriji opštine Užice obuhvata deo katastarske opštine Mokra Gora; na teritoriji opštine Nova Varoš obuhvata delove katastarskih opština Bela reka, Draglica, Negbina i Seništa; na teritoriji opštine Priboj obuhvata delove katastarskih opština Banja, Kratovo i Rača.
Predlog uredbe o proglašenju Parka prirode „Zlatibor” i studija zaštite sa kartografskom dokumentacijom koje je na osnovu ovlašćenja iz Zakona o zaštiti prirode izradio Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd, biće izloženi na javni uvid svakog radnog dana u prostorijama Zavoda za zaštitu prirode i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Fizička i pravna lica mogu u toku trajanja javnog uvida dostaviti u pisanoj formi primedbe, a javna rasprava o dokumentima o zaštiti u okviru koje će biti razmatrane primedbe dostavljene tokom javnog uvida, biće naknadno zakazana.
Javni uvid traje od 10. do 29. maja 2017. godine.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
Ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić je izjavio da „Turski tok“ za sada obuhvata samo izgradnju gasovoda između Rusije i Turske, ali da Vlada Srbije pažlјivo prati taj projekat, pošto bi naša zemlјa eventualno mogla da se priklјuči ukoliko bi se taj gasovod razvijao u narednom periodu.
On je istakao da Srbija trenutno ima samo jedan pravac snabdevanja gasom preko Mađarske, zbog čega je neophodno da izvršimo diversifikaciju. Naveo je i da Vlada Srbije prati šta se dešava sa projektima kao što su „Severni tok 2“ i „Turski tok“, dodajući da su sve to neke šanse za nas.
Antić je rekao da Srbija radi i na gasnoj interkonekciji sa Bugarskom i da je predviđeno finansiranje kroz grant EU od 50 miliona evra.
izvor: mre.gov.rs
Sandra Jovićević
Ministarsrtvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta „PWW DEPONIJA DVA“ iz Leskovca podneo zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta postrojenja za privremeni tretman otpadnih voda na lokaciji deponije neopasnog otpada „Željkovac“ kod Leskovca.
Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Beogradu, kao i na službenom sajtu Ministarstva i dostavi svoje mišljenje u roku od 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
Kompanija NIS je predstavila dostignuća iz oblasti energetike na konferenciji pod nazivom „Nova srpska energetska strategija“ koja je juče održana Beogradu.
Na panel diskusiji pod nazivom „Energetska efikasnost – projekti za budućnost“ predstavljeni su projekti – proizvodnja struje u mini elektranama i komprimovani prirodni gas (KPG).
Projekte NIS-a je predstavio Igor Korać, zamenik direktora Bloka Energetika NIS-a, a u diskusiji su učestvovali Ljubinko Savić, energetski ekspert Privredne komore Srbije i Momir Antonić, direktor kompanije „Gas Teh“. Istaknuto je da NIS ima 14 mini elektrana na naftno-gasnim poljima u Srbiji, na kojima proizvodi električnu energiju kapaciteta 14,5 MW, što je dovoljno za snabdevanje strujom čak 20 hiljada domaćinstava.
Pored kogeneracije, NIS je na konferenciji predstavio i proizvodnju komprimovanog prirodnog gasa, koji se smatra energentom budućnosti. KPG se koristi kao alternativno gorivo za vozila, ali i u industrijskoj proizvodnji. Smatra se ekološki čistim energentom, jer dovodi do smanjene emisije SO2, a takođe omogućava vozilima bolje performanse i pruža veću bezbednost.
Gospodin Korać je izjavio i da je energetika segment u koji NIS kontinuirano ulaže i pravac u kojem vidimo svoju budućnost. Mini elektrane imaju veliki značaj jer proizvode električnu i toplotnu energiju iz gasa koji do sada nije bio iskorišćen zbog visokog stepena ugljen dioksida i azota. Takođe, proces pretvaranja ovog gasa u električnu energiju ima i ekološku dimenziju jer se on više ne spaljuje na baklji.
Gospodin Ljubinko Savić je istakao da je „zelena energetika“ grana na kojoj počiva energetska sigurnost. NIS je dobar primer kompanije koja je u poslednjih nekoliko godina prerasla iz naftne u energetsku i sada radi na više polja. NIS u kogeneraciji koristi resurs koji je do sada bio neiskorišćen, a sada je ubačen u energetski bilans. Projekti poput NIS-ovih povećavaju našu energetsku bezbednost i to je ključno, dodao je Savić.
Gospodin Momir Antonić je naveo da je komprimovani prirodni gas energent koji ima brojne prednosti u odnosu na druga goriva i da postoji veliki prostor za rast njegovog korišćenja u godinama koje dolaze.
izvor: nis.eu
Sandra Jovićević
U ponedeljak, 8. maja 2017. godine, u Beogradskom hotelu Crowne Plaza, održana je konferencija pod nazivom Nova srpska energetska strategija. Ovaj događaj u organizaciji magazina „Newsweek“ i Adria Media Group-a, kroz četiri panela, ispratio je aktuelne teme energetske efikasnosti i gasnog sektora, investicije i šanse za pokretanje razvoja energetike, ali i analizirao strategiju srpske energetike.
U uvodnom obraćanju, Vojislav Tufegdžić, zamenik glavnog urednika Newsweek Srbija, kao povod za ovo dešavanje istakao je potrebu da se javnosti predstavi realno stanje u sektoru energetike Srbije.
– Verujem da ćemo u okviru četiri današnja panela svakako uspeti da odgovorimo na većinu pitanja o tome šta su stvarne, a šta nepotrebne prepreke u poboljšanju u energetici i kako to možemo prevazići – istakao je gospodin Tufegdžić.
Na otvaranju konferencije, prisutnima se obratio i ministar rudarstva i energetike, Aleksandar Antić.
Ministar je poručio da je naš energetski sektor od ključnog značaja za ukupan razvoj Srbije i da on treba da nam da neophodnu energiju za razvoj industrije. On je takođe podsetio da smo dobili novi zakon o energetici i usvojili strategiju.
– Srbija je poslednji veliki i ozbiljan objekat izgradila 1991. godine i od tog perioda nije bilo objekata koji bi trebalo da prate ozbiljan idustrijski razvoj, a nismo uhvatili korak u korišćenju obnovljiih izvora i svega što čini energetski sistem održivim – objasnio je ministar Antić.
Ministar je naglasio da Srbija mora biti energetski sigurna, da mora obezbediti stabilnost snabdevanja građana i privrede, zbog čega je neophodno imati agresivnu investicionu politiku. Takođe je objasnio da je kroz Zakon o energetici data ozbiljna pozivnica za sve koji hoće da investiraju u obnovljive izvore, dodavši da je proteklih godina dobijeno na mreži oko 80 megavata, a da se očekuje oko 500 megavata novih kapaciteta.
– Energetska politika mora da se odvija u dva pravca. Oko 99 odsto naših energenata čini ugalj, zbog čega moramo da razvijamo kopove i obezbedimo da se investicije u taj sektor ozbiljno realizuju. Znate da oko 70 odsto električne energije proizvodimo iz uglja, tako da razvoj kopova mora biti u prioritetu. Ove godine ćemo imati na raspolaganju gotovo 250 miliona evra u budžetu za razvoj Kolubare. Oko 22 milijarde idu na nove investicije, a devet na održavanje, što će nam obezbediti otvaranje novih polja E, G i Radljevo – rekao je ministar.
Antić je naglasio da se mora graditi i još novih objekata.
– Sve projekcije kažu da će Srbija već u narednim godinama imati potrebe za novom energijom – takođe je rekao Antić, dodavši da se mora voditi mnogo više računa i o hidro potencijalima.
On je spomenuo i gradnju Đerdapa 3, kao i gradnju TE Bistrica.
– Apslutno sam uveren da ćemo ostvariti ciljeve od 27 odsto u obnovljivim izvorima do 2020. godine. Imamo već 500 megavata u projektima koji su u toku, a imamo i ozbiljan potencijal u biomasi – dodao je ministar.
Ministar je naglasio i da se mora ući u projekte energetske efikasnosti, ali je dodao da Srbija nema dovoljne količine nafte i gasa.
– Oko 75 odsto nafte i gasa uvozimo, pa moramo obezbediti infrastrukturu. Trenutno imamo pravac snabdevanja gasom samo iz Mađarske, a radili smo i sa Bugarskom. Imamo grant od EU vredan 50 miliona evra, a posle moramo da nađemo i kako ćemo napuniti taj gasovod. Mi trenutno pratimo i Severni tok 2, kao i Turski tok, i sve su to šanse koje mogu i obezbediti sigurnost- poručio je Antić.
On je rekao da Turski tok u ovoj fazi predstavlja samo gasovod koji obezbeđuje da budu povezane Rusija i Turska, a to da li će se dalje razvijati se vrlo pažljivo prati od strane Ministarstva.
Antić je naglasio i da Srbija želi da otvori tržište za električnu energiju i gas, a da tržište još nije zaživelo zbog kontrolisane cene struje, ali da je to dobro po građane jer bi, u suprotnom, plaćali realnu cenu koja je mnogo veća.
Pored ministra Antića, prisutno je bilo više ljudi iz Ministarstva rudarstva i energetike, ali i predstavnici Agencije za energetiku, Udruženja za gas i Privredne komore Srbije.
Na prvom panelu, pod nazivom „Izazovi strategije srpske energetike“, govorili su Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju EPS, Mirjana Filipović, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, i Ljiljana Hadžibabić, član Saveta Agencije za energetiku.
Pored detaljnog upućivanja u stanje termoenergetskog i hidroenergetskog sektora, kao primarnih u našoj zemlji, tokom diskusije se govorilo o otvaranju Poglavlja 15 u pristupanju Srbije EU. Pitanje o kome je takođe vođena diskusija je cena električne energije u našoj zemlji, kao i stanje energetskog tržišta i njegova uporedna analiza sa zemljama regiona.
Drugi panel bio je posvećen prirodnom gasu, kao održivom izvoru energije, koji je u ekspanziji kako u Srbiji, tako i u čitavom regionu. Na njemu su govorili Jovica Budimir, izvršni direktor za investicije JP Srbijagas, Dragiša Martinović, savetnik generalnog direktora JP Srbijagas, i Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas. Na panelu se pretežno govorilo o kapacitetima i problemima u gasnoj privredi, strateškim planovima Srbije i potencijalima gasnog biznisa.
Na trećem panelu, pod nazivom „Energetska efikasnost – projekti za budućnost“ učestvovali su Igor Korać, zamenik direktora Bloka energetika u NIS, Momir Antonić, direktor GasTeh Inđija, Ljubinko Savić, zamenik sekretara Udruženja za energetiku PKS. Tema panela bila je komprimovani prirodni gas, ali i proizvodnja električne i toplotne energije u mini gasnim elektranama. Učesnici su podsetili na potpisani sporazum Srbije sa EU, prema kom se naša zemlja obavezuje da do 2020. godine proizvodi 27 odsto energije iz obnovljivih izvora, ali su i prezentovali već sprovedene i planirane prakse koje vode ka ostvarenju ovog cilja. Između ostalog, mogla je da se čuje strategija kompanije NIS koja se nalazi na putu prelaska iz naftno-gasne kompanije u energetsku.
Na poslednjem tematskom bloku razgovora, pod nazivom „Investicije u energetici – šansa za pokretanje privrede“, učestvovali su Rastislav Kragić, samostalni savetnik Ministarstva energetike, Nebojša Lemajić, izvršni direktor za investicije i razvoj JP Transnafta Srbija, i Tomislav Mićović, generalni sekretar UNKS. Tokom panela je zaključeno da, iako su razvoj i implementacija obnovljivih izvora energije dug i složen proces, Srbija dugoročno mora da energetiku da orijentiše u tom pravcu. Veliki napori u ovoj oblasti u budućnosti svakako će obuhvatati i rad na tome da cena energije dobijene iz obnovljivih izvora bude konkurentna ceni energije dobijene iz fosilih goriva, što u ovom trenutku u našoj zemlji nije slučaj.
Organizacija tematskih skupova poput ovog, posvećenog energetici, svakako su neophodni u budućnosti, kako bi i široj javnosti bio omogućen uvid dokle je Srbija stigla u procesima modernizacije i povećanja efikasnosti i održivosti energetskog sektora.
Ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić učestvovao je na konferenciji „Nova srpska energetska strategija“ koja je juče održana u Beogradu.
On je ovom prilikom istakao da će Srbija uspeti da ispuni obavezu prema Evropskoj uniji da do 2020. godine dostigne udeo od 27 odsto obnovlјivih izvora energije u ukupnoj potrošnji električne energije, s obzirom na to da smo trenutno između 23 i 24 odsto. Ministar je naveo da će poseban akcenat u narednom periodu biti stavlјen na korišćenje biomase. Kazao je i da su u toku i projekti koji će obezbediti dodatnih 500 MW iz obnovlјivih izvora i poručio da posebnu pažnju treba posvetiti korišćenju biomase, koja je naš najveći potencijal. Prema njegovim rečima, ako je oko 5,6 miliona tona ekvivalenta nafte naš ukupni potencijal iz obnovlјivih izvora energije, oko 3,3 milona je iz biomase. Biomasa mora biti daleko više u fokusu i mi kao ministarstvo smo radili na promociji i nastavićemo i kroz izgradnju malih postrojenja i investicija na biomasu i biogas, ali pre svega kroz stalni pritisak prema sistemima dalјinskog grejanja, rekao je Antić dodajući da toplane sve više prelaze na korišćenje biomase.
Gospodin Antić je podsetio da je poslednji veliki energetski objekat u Srbiji otvoren 1991. godine i da posle toga nije bilo velikih projekata za budući industrijski razvoj. Kako je rekao, strateški najvažniji elementi energetskog sektora su sigurno snabdevanje, tranzicija ka održivom energetskom sistemu i razvoj tržišta energetike. Srbija mora biti energetski sigurna, da obezbedi snabdevanje građana i privrede, ali i da ima agresivnu investicionu politiku, što je prioitet Vlade i ministarstva.
On je podsetio da je počeo projekat za Kostolac B3 i proširenja kopa Drmno, što je veoma važno za budućnost našeg energetskog sistema. Antić je rekao da smo proteklih godina dobili na mreži oko 80 MW iz obnovlјivih izvora, od ćega najviše od hidro i vetro potencijala. U ovom trenutku se nalazimo u različitim fazama izgradnje gotovo 500 MW iz obnovlјivih izvora, od čega za oko 483 MW iz energije vetra i značajan broj kapaciteta iz biomase i biogasa, kao i hidroenergije. Ako tome dodamo i ozbilјne projekte koje radimo na prenosu, transmisiji energije, na izgradnji unutrašnjih i panevropskih koridora kroz projekat Transbalkanskog koridora, time dobijamo daleko bolјu sliku u elektroenergetskom sektoru, naveo je on.
Ministar je rekao da Srbija dobija oko 70 odsto struje iz uglјa i da će ulaganje u kopove biti jedan od prioriteta i podsetio da će ove godine EPS uložiti 31 milijardu dinara u RB Kolubara, od čega će 22 milijarde biti izdvojene za nove investicije, a 9 za održavanje. On je rekao da će biti otvorena tri nova kopa – polјe E, G i Radlјevo, koje će zameniti najvažniji kop Tamnava-Zapadno polјe. Antić je kazao da će pokušati da nađu partnere i za nove projekte za termoelektrane TENT B3 i Kolubaru B.
Ministarstvo će razvijati i hidropotencijale – Moravske elektrane za dodatnih oko 150 MW u pet kaskadnih hidroelektrana, kao i potencijale na Ibru, Drini i Bistrici, kazao je Antić i dodao da predstoji i projekat Đerdap 3.
Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike gospođa Mirjana Filipović rekla je da je poglavlјe 15 u priklјučenju EU jedan od glavnih izazova što se tiče energetike. Izazov je stvaranje regionalnog tržišta gasa i električne energije, kao i restrukturiranje javnih preduzeća. Jako nam je bitno i da se ispoštuje regulative o zaštiti životne sredine, u šta se dosta mora ulagati u narednom periodu, rekla je ona. Dodala je i da zakon omogućava da pored EPS-a svako drugi može da proizvodi struju u Srbiji, a da se otvara samo pitanje tržišne isplativosti.
izvor: mre.gov.rs
Sandra Jovićević
Od 29. aprila do 1. maja 2017. godine u Zvezdarskoj šumi u Beogradu održan je Starwood festival.
Ovaj festival osmišljen je sa ciljem da promoviše kulturu, sport i ekologiju. U okviru ekološkog dela programa održane su ekološke radionice, čišćenje šume, a postavljena su i reciklažna zvona za plastiku i limenke, kao i veći broj đubrijera i pepeljara.
Festival organizuje Šumsko udruženje širokih ambicija.
izvor: sumskoudruzenje.org.rs
Sandra Jovićević
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
