Raspisan javni konkurs za iskorišćavanje otpada

19.06.2017

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine raspisalo je javni konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije i za proizvodnju kesa – tregerica za višekratnu upotrebu za 2017. godinu.

Na javni konkurs mogu se prijaviti operateri postrojenja za ponovno iskorišćenje, odnosno tretman otpada koji imaju dozvolu u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i proizvođači plastičnih kesa – tregerica za višekratnu upotrebu debljine preko 20 µm.

Prijave na konkurs primaju se do 31. januara 2018. godine.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

Aerodrom u Helsinkiju dobija solarnu elektranu

18.06.2017

Najveći aerodrom u Helsinkiju u Finskoj će proizvoditi električnu energiju i smanjiti emisiju ugljen dioksida postavljanjem solarne elektrane na krov.

Finavia, finska kompanija za pružanje usluga na aerodromima, odlučila je da unapredi strategiju zaštite životne sredine i investira u nove solarne sisteme koji će biti postavljeni na krovu Terminala 2 aerodroma u Helsinkiju.

Kada ugradnja bude završena, sistem će proizvoditi maksmalno 500 kWh električne energije, što pokriva 10 odsto potrošnje aerodroma. Očekuje se da će projekat u potpunosti biti dovršen 2019. godine i biće najveće aerodromsko solarno postrojenje u svim nordijskim zemljama.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Sortirajte otpad po nemačkom receptu

18.06.2017

Kante za otpad živopisnih boja u dvorištima i na javnim površinama u Nemačkoj ne predstavljaju samo estetske detalje, već su tu da prikupe različite vrste smeća, koje Nemci vrlo pažljivo razdvajaju.

Prema najnovijim podacima koje je OECD objavio, Nemačka je zemlja sa najvećom količinom recikliranog materijala na svetu, sa preko 65 procenata komunalnog otpada koji je recikliran i kompostiran tokom 2013. godine. Sistem sortiranja otpada u ovoj zemlji je sjajno organizovan i za Nemce predstavlja neizostavni deo kulture življenja, ali s vremena na vreme može da dođe do malih zabuna.

Ukoliko se greške prilikom sortiranja otpada dogode pred svedocima, nema sumnje da će se isti pobuniti. Ipak, dobra vest je to da ove aktivnosti nisu komplikovane kao što izgleda.

Odlaganje raznobojnog stakla u kante veselih boja

Staklo se u Nemačkoj odlaže u kante bele, braon i zelene boje. I dok je plave, žute i zelene boce dozvoljeno odlagati zajedno, komadi stakla od razbijenih prozora ne bi trebalo da budu bačeni u iste kontejnere, jer su napravljeni od drugih vrsta stakala, pa bi njihovo mešanje moglo da poremeti postupak reciklaže. Poklopci boca takođe nisu poželji u ovim kontejnerima, jer su napravljeni od potpuno drugih materijala. Međutim, dvorišne kante namenjene za predmete od stakle nisu dostupne u svim delovima Nemačke. U ovom slučaju, staklo može biti odloženo i u nekom od javnih kontejnera, pod uslovom da se ova, često bučna aktivnost, obavlja ne remeteći javni red i mir tokom časova odmora, vikenda i praznika.

Povratna ambalaža donosi prihod

Većina supermarketa širom Nemačke ima automatizovane mašine za povraćaj ambalažnih boca. Ovi aparati funkcionišu tako što „pojedu“ donete boce i nakon toga nagrade počinioca, najčešće sa 8 centi za staklenu i 25 centi za plastičnu ambalažu. Imajući u vidu da veliki procenat Nemaca pije mineralnu vodu, vraćanje ambalaže može da predstavlja obaveznu nedeljnu aktivnost.

U urbanim sredinama, kada građani nisu u mogućnosti da prazne boce ponesu sa sobom prilikom odlaska u radnju, dodatna opcija je ostavljanje istih pored kontejnera, u prihvatnim postoljima. Iako naizgled pomalo neuredno, odlaganje na ovaj način olakšava posao ljudima koje se bave prkupljanjem ambalaže i odnošenjem u otkupne centre.

Plave kante za papir

Verovatno da ne postoji stanovnik Nemačke koji ne zna da plavi kontejneri služe za odlaganje papira i kartona, pa opet, mnogi još uvek ne mogu da shvate da to nikako nije mesto za odlaganje papirnih kutijica od pomfrita i pice. Ostaci hrane stvaraju problem u procesu reciklaže papira i kartona. Takođe, specifične vrste papira na kojima se izrađuju flajeri i posteri, zahtevaju nešto različit tretman.

Braon ili zelena za biorazgradivi otpad

Kontejneri u braon ili zelenoj boji koriste se strogo za baštenski kompsot. U njima istovremeno ne bi trebalo da se nađu i otpaci od hrane, jer su za ove ostatke predviđene kante za biomulj, koji se prerađuje specijalnim fermentacionim procesima.

Žuta za sve vrste ambalaža

Širok asortiman ambalaže poput aluminijumskih konzervi, plastičnih kutija, tetrapaka i polistirena baca se u žute kante. Iako se preporučuje odlaganje potpuno ispražnjene ambalaže, ovo je jedan od tokova otpada gde su tragovi hrane dozvoljeni u manjim količinama, jer ove kante svakako odlaze na dalje sortiranje, gde se najbolji materijali odvajaju za reciklažu, a ostaci se spaljuju i pomoću njih se proizvodi električna energija. U pojedinim oblastima, ambalaža se odlaže u žutim kesama koje su namenjene za istu aktivnost i iznose se napolje u određenim danima.

Crne kante za neraspoređene ostatke

Crne ili sive kante koriste se za odlaganje onoga što nije pronašlo mesto u prethodno navedenim kontejnerima, poput pelena, opušaka ili bilo koje druge nečistoće. No i količine ovog otpada se mogu smanjiti. Preciznije, opasan otpad, kao što su ostaci boja, insekticida, hemikalija, korozivnih proizvoda ili fluorescentnih cevi i baterija mora se prikupljati odvojeno.

Tokovi opasnog otpada

Mnoge radnje širom Nemačke otkupljuju iskorišćene baterije. Svako naseljeno mesto ima razvijen sistem za sakupljanje različitog opasnog otpada, sa zakazanim datumima kada se on odvozi komunalnim vozilima, a takođe postoje i specifične lokacije gde ga je moguće odneti u sopstvenoj režiji. Razlog zbog koga opasan otpad ne bi smeo da dospe u kante sa drugim otpadom je taj što prilikom spaljivanja emituje velike količine toksičnih gasova.

Kabasti otpad ne zauzima čitave kontejnere

Kada nameštaj ili slični predmeti dotraju, oni u Nemačkoj neče završiti zajedno sa drugim otpacima. Postoje posebna mesta na kojima se ostavljaju stare sofe, stolice, bela tehnika ili građevinski materijali, u danima predviđenim za njihovo odlaganje. Mnogi stanovnici Berlina predmete koji su još uvek ispravni za upotrebu ostavljaju ispred dvorišta sa naznakama da ih poklanjaju, nadajući se da će na taj način njihova upotreba biti produžena.

Posebni kontejneri za odlaganje odeće

Polovna odeća i obuća ne završava u kantama za smeće. Prostor za njeno prikupljanje nalazi se na više lokacija širom gradova, pa dobrotvorna udruženja neretko preprodaju recikliranu odeću. Mnogi stanovnici garderobu koju više ne žele ostavljaju ispred kontejnera, kako bi ugroženi građani kojima je ista neophodna mogli da je pokupe na licu mesta.

Nikada ne prepunjavaju kante za smeće

Ukoliko se kante i kontejneri prepune, operateri koji prikupljaju smeće imaju prava da odbiju njihovo pražnjenje. Iz ovog razloga, retke su situacije u kojima ćete zateći jednog Nemca kako dodaje smeće na vrh prepunjenog kontejnera. Neka od domaćinstava drže kante zaključane upravo zato da izbegnu neprijatnost da smeće komšije prekoputa završi u njihovom dvorištu. Moguće je, naravno, dobiti dodatan prostor za odlaganje smeća, ali je za ove usluge potrebno platiti i dodatni porez.

Uprkos reputaciji koju imaju u pogledu sortiranja otpada, nisu svi građani Nemačke baš uvek dosledni ovim principima. Ponedeljkom ujutru, šetnja kroz parkove u kojima su dozvoljeni zabava i roštiljanje pokazuju da i Nemci umeju da se opuste. Svakako, ne može se osporiti velika disciplina i strateško planiranje generisanja otpada, jer je svest o uticaju ovog problema na životnu sredinu naširoko rasprostranjena.

Sada, kada su i nama poznata germanska pravila za sortiranje, šta nas može sprečiti da postanemo pravi štreberi u sortiranju otpada? Možda Srbija u nekim budućim statistikama zauzme Nemačkoj lidersku poziciju.

Izvor: dw.com

Vijetnam ulaže milijardu dolara u solarne elektrane

18.06.2017

solar-panels — Foto-ilustracija: Pixabay

Kako su preneli svetski mediji, vijetnamska kompanija TTC Group namerava da uloži milijardu dolara u gradnju više solarnih elektrana širom Vijetnama.

Istaknuto je da pomenuta kompanija traži partnere za realizaciju dvadesetak ovakvih projekata snage 1 GW koji bi trebalo da budu operativni 2018. godine. Pri tome će 30 odsto troškova pokriti TTC, a ostatak partneri u saradnji s bankama.

Ova inicijativa ulaganja u solarnu energiju u skladu je sa programom rešavanja problema sa snabdevanjem električnom energijom u Vijetnamu, zbog čega se očekuju ulaganja u visini od čak 74 milijarde dolara u termoelektrane na gas i ugalj, vetroelektrane, hidroelektrane i solarne elektrane do 2025. godine, do kada bi se sadašnja potrošnja električne energije trebala udvostručiti. Prema planu vijetnamske vlade, do 2030. godine bi se snaga elektrenergetskih postrojenja trebala povećavati za 14 odsto godišnje.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Balkan planira da gradi termoelektrane na ugalj, ali da li one krše nove standarde EU?

17.06.2017

Termoelektrana, Ugalj, Zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay

Gotovo nijedna nova elektrana na ugalj planirana na Zapadnom Balkanu neće ispunjavati nove, strože standarde EU o zagađenju, upozorava se u novoj analizi oranizacije CEE Bankwatch Network objavljenoj 14. juna.

Kompanije iz regiona koje ne poštuju ni evropske, ni domaće propise, kasnije će, ako odmah ne reaguju, imati još veće troškove zbog neusklađivanja sa novim standardima, prenosi portal EurActiv.

EU je krajem aprila usvojila nove tehničke standarde (LCP BREF) za velika postrojenja za sagorevanje koji su zasnovani na najboljim raspoloživim tehnikama za kontrolu zagađenja vazduha, vode i tla, kao i za limitiranje štetne emisije gasova, koje se mora dostići primenom tih tehnika.

Analiza mreže obuhvatila je osam postrojenja na ugalj ukupnog planiranog kapaciteta 2,6 GW u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Kosovu i Crnoj Gori, plus postrojenje Stanari u BiH koje je počelo da radi u septembru 2016.

Planirana postrojenja su Tuzla 7, Banovići, Ugljevik III jedinice 1 i 2 u BiH, Kosova e Re na Kosovu, rekonstrukcija Oslomeja u Makedoniji, Pljevlja II u Crnoj Gori i Kostolac B3 u Srbiji, navela je ta mreža napominjući da je širom regiona planirano još postrojenja ali da su u ranoj fazi pripreme.

Utvrđeno je da u odnosu na limite za zagađenje vazduha iz BREF, pet planiranih postrojenja ne ispunjava nove standarde dok za preostala tri nema dovoljno informacija.

Kako se ističe u saopštenju Benkvoča, neispunjavanje standarda nije problem samo za zemlje u procesu pristupanja EU, koje će morati da usvoje propise Unije, već je problem i nepoštovanje domaćih zakona.

Većina vlada na Zapadnom Balkanu već je usvojila propise kojima je predviđeno da se LCP BREF koristi kao osnova za odobravanje novih projekata na ugalj i stoga će ti standardi morati da se primenjuju za nove elektrane čim kasnije ove godine stupe na snagu u EU.

– Naravno, promoteri projekata ne žele da im projekti kasne zbog preispitivanja i mera za usklađivanje sa novim standardima ali će ih, ako to ne urade sada, sve kasnije koštati još više – upozorila je Pipa Galop, koordinatorka istraživanja CEE Bankwatch Network.

Ona je rekla da su dodatni troškovi koje nameću novi standardi poslednji znak upozorenja za vlade da ugalj brzo postaje „nepodnošljiva odgovornost“.

Koordinatorka za energiju Benkvoča Joana Čuta istakla je da kompanije iz sektora struje na Zapadnom Balkanu sada imaju obavezu da poštuju pravila tržišta EU i da moraju da učine više kako bi osigurale da njihove investicije budu finansijski održive i „za budućnost“.

– One (kompanije) više ne mogu samo da idu i traže od države dodatna sredstva za investiciju ili da još više odlažu rokove za primenu propisa. Moraju da počnu da gledaju napred i preispitaju da li će za nekoliko godina imati probleme zbog svojih planova – zaključila je koordinatorka za energiju Benkvoča.

CEE Bankwatch Network je mreža pokreta i ekoloških grupa u centralnoj i istčnoj Evropi koja prati i nastoji da spreči sumnjive javne investicije pogubne po planetu i dobrobit ljudi.

(izvor: EurActiv)

MILINKO ŠAPONJIĆ: Hidropotencijal opštine Nova Varoš

17.06.2017

Opština Nova Varoš ima zavidan hidropotencijal. Na njenoj teritoriji nalaze se hidroelektrane „Uvac“, „Kokin Brod“,“Potpeć“ i reverzibilna hidroelektrana „Bistrica„. U cilju predstavljanja potencijala ove opštine, Energetski Portal je razgovarao sa samostalnim stručnim saradnikom za poljoprivredu i ruralni razvoj opštine Nova Varoš, gospodinom Milinkom Šaponjićem.

Hidroelektrana „Bistrica“ prva je izgrađena hidroelektrana na reci Uvac, a u opštini Nova Varoš. Hidroelektrana je puštena u rad 1960. godine, a predstavlja hidroelektranu akumulacionog tipa. Snaga HE „Bistrica“ iznosi 104MW i ovo je ujedno najveća hidroelektrana na reci Uvac. Nakon HE „Bistrica“, 1962. godine puštena je u rad pribranska hidroelektrana „Kokin Brod“. Ova hidroelektrana ima dva generatora ukupne snage 22,5MW. Pribranska hidroelektrana „Potpeć“ puštena je u rad 1967. godine. I ova hidroelektrana nalazi se na reci Uvac, a njena snaga iznosi 54MW. Godišnje proizvede oko 180 miliona kWh električne energije. Poslednja izgrađena hidroelektrana na reci Uvac je istoimena HE „Uvac“. Ova hidroelektrana puštena je u rad krajem 1979. godine, a njena snaga iznosi 36MW. Elektrana je derivacionog tipa, a godišnje proizvodi oko 70 miliona kWh vršne energije.

EP: Koji su glavni hidropotencijali opštine Nova Varoš?

Milinko Šaponjić: Glavni hidropotencijali opštine su tri hidroelektrane koje se nalaze na rekama Uvac i Lim, reverzibilna hidroelektrana „Bistrica“, ali i male hidroelektrane.

EP: Koliko MHE poseduje opština Nova Varoš?

Milinko Šaponjić: Opština poseduje tri male hidroelektrane koje se nalaze na reci Bistrici. Reč je o MHE „Rečice“ instalisane snage 930kW, MHE „Crkvine“ instalisane snage 850kW i MHE „Hydra-elektro“ instalisane snage 100kW.

EP: Prostornim planom opštine Nova Varoš predviđena je izgradnja 20 malih hidroelektrana. Dokle se stiglo sa realizacijom ovih projekata?

Milinko Šaponjić: Naša opština je nadležna za izdavanje dozvola za izgradnju 6 MHE, dok je za preostalih 14 MHE nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, s obzirom na to da se nalaze u granicama Prostornog plana područja posebne namene Specijalnog rezervata prirode Uvac. Do sada su izdate građevinske dozvole za četiri male hidroelektrane koje su u nadležnosti opštine Nova Varoš.

EP: U planu je izgradnja HE „Bistrica 2“, u kojoj fazi je realizacija projekta?

Milinko Šaponjić: Još uvek nema zahteva za izdavanje potrebnih dozvola za realizaciju ovog projekta. U lokalnom energetskom planu opštine Nova Varoš izgradnja ovog projekta definisana je kao jedan od prioritetnih projekata opštine i resornog ministarstva. Postoji veliko interesovanje investitora, a u toku je ugovaranje izrade Studije opravdanosti sa Idejnim projektom i Studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Očekuje se da će HE „Bistrica 2“ imati snagu od 680MW, dok je vrednost investicije oko 600 miliona evra.

Osim hidropotencijala, veliki eneregtski potencijal opštine Nova Varoš predstavlja i biomasa. Tako je opština još 2009. godine izradila studiju „Potencijali i mogućnosti korišćenja drvne biomase za proizvodnju energije i ekonomski razvoj opština Nova Varoš, Priboj i Prijepolje“, a koja je pokazala da je u Novoj Varoši energetski potencijal iz drvne biomase veći u odnosu na energiju iz mazuta za 4,95 miliona kWh. To znači da raspoložive količine mogu u potpunosti da zadovolje potrebu korisnika za energijom, ali i da omoguće proširenje postojećih kapaciteta i mreže korisnika ili pokretanje kogeneracijskih postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije, a koji će kao energent koristiti biomasu.

Ovaj tekst prvobitno je objavljen u biltenu Energetskog portala „Obnovljivi izvori energije“, koji je izašao 1. juna 2016. godine.

Intervju vodila: Sandra Jovićević

Neophodna ulaganja u nove elektroenergetske kapacitete

16.06.2017

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić izjavio je danas da je elektroenergetski sistem u našoj zemlji stabilan iako je suočen sa mnogim problemima koji imaju svoju genezu u prošlosti, najavivši nova ulaganja u proizvodnju zelene energije.

Antić je na skupu Stanje i perspektive srpske elektroenergetike, u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti, objasnio da taj sistem funkcioniše u prenapregnutom režimu, s obzirom na činjenicu da je EPS jedini i najveći proizvođač energije. U ovom trenutku realizujemo mere kako bismo učinili da taj sistem u godinama koje su pred nama bude siguran, naglasio je on, ukazavši na to da decenijama nismo izgradili nijedan ozbiljan elektroenergetski objekat, tako da EPS funkcioniše u skladu sa mogućnostima i potrebama.

Ministar je rekao da postoji određeni pad u proizvodnji struje u odnosu na 2016. godinu, koja je bila druga najbolja godina u istoriji sa stanovišta proizvodnje električne energije, ocenivši da su ti problemi posledica objektivnih činjenica, pre svega loše hidrologije. Imamo oko 17 odsto slabiju proizvodnju u hidrosektoru u poređenju sa prošlom godinom, ali uspeli smo da je nizom mera dovedemo u optimalno stanje. Uveren sam da ćemo i ove godine dostići proizvodnju iz 2016. godine, istakao je Antić. On je izneo podatak da je država u proteklim godinama uložila više od 200 miliona evra u zaštitu životne sredine i ugradila filtere na sva postrojenja na termoelektranama. Država će ulagati u hidrokapacitete, pre svega u Moravski i Ibarski sliv, a plan je i da u potpunosti iskoristimo kapacitete Drine, naveo je ministar, naglasivši da je Srbiji potrebna još jedna reverzibilna hidroelektrana i gasna elektrana. On je najavio da će u elektroenergetsku mrežu sledeće godine biti priključeno više od 100 megavata koji dolaze iz vetroelektrana.

Na skupu u SANU istaknuto je i da EU direktive iz ekologije imaju veliki uticaj pre svega na proizvodnju električne energije iz termoelektrana na ugalj u Srbiji.

Izvršni direktor za trgovinu električnom energijom EPS-a Dragan Vlaisavljević istakao je da ovaj uticaj ima takav efekat da je proizvodnja električne energije bazirana na uglju sve manje profitabilna. Postavlja se pitanje brzine tranzicije ka zelenoj proizvodnji električne energije i to pre svega sa stanovišta potrošača, jer će oni finansirati ovu tranziciju kroz račune za struju, rekao je Vlaisavljević.

Na skupu je naglašeno i da se region jugoistočne Evrope karakteriše još kao nelikvidno tržište električne energije, pre svega zbog kontrolisanih cena struje za domaćinstva.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

EPS planira rekonstrukciju HE „Bistrica“

16.06.2017

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta JP „Elektroprivreda Srbije“ podnelo je Zahtev za odlučivanje o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Rekonstrukcija proizvodnih agregata i pripadajuće opreme hidroelektrane Bistrica“.

Hidroelektrana „Bistrica“ ima dva agregata instalisane snage od po 54 MW, a nalazi se na reci Lim u opštini Nova Varoš.

Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i na službenom sajtu Ministarstva i dostavi svoje mišljenje u roku od 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

Zeleno svetlo za realizaciju projekta Južne interkonekcije između BiH i Hrvatske

16.06.2017

Vlada FBiH je na svojoj 106. sednici prihvatila informaciju o projektu izgradnje gasovoda „Južna interkonekcija“ BiH i Hrvatske, pravac Zagvozd (HR) – Posušje (BiH) – Novi Travnik, sa odvodom za Mostar. Stav Vlade je da je ovo projekat od strateškog značaja s ciljem osiguranja bezbednosti snabdevanja prirodnim gasom, diversifikacije izvora snabdijevanja i razvoja tržišta gasa u Federaciji BiH, piše u saopštenju koje je danas objavila kompanija BH-gas.

Projekat izgradnje „Južne interkonekcije“ je proglašen strateškim projektom za FBiH kojim se obezbeđuje sigurnost snabdevanja, diversifikacija izvora snabdevanja i razvoj tržišta prirodnog gasa u FBiH. Ovo je početni i prvi korak nastavka izgradnje gasovoda Zenica-Travnik-Novi Travnik-Posušje-Zagvozd.

BH-Gas je u saradnji sa Vladom Federacije BiH i Premijerom Novalićem osigurao sredstva za izradu konačne studije izgradnje gasovoda, projektne dokumentacije i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa. Istovremeno, u proteklom periodu obavljeni su i razgovori sa potencijalnim kreditorima koji su izrazili interes za finansiranje ovog projekta.

Takođe, potpisano je Pismo namere sa hrvatskom kompanijom Plinacro o realizaciji i izgradnji gasovoda na teritoriji Republike Hrvatske do granice sa BiH, u cilju interkonekcije transportnih gasnih sistema dve susedne zemlje.

BH-Gas je nakon godina u kojima su bili zaustavljeni svi razvojni projekti u gasnom sektoru uspeo da za samo par meseci učini ovaj projekat fizibilnim, kako investitorima, tako i partnerima u BiH i regionu.

Svakako da segment koji je ključan jeste da BH-Gas i Vlada Federacije BiH pokazuju spremnost da FBiH ne zavisi samo od jedne ulaza prirodnog gasa na Zvorniku, već da se ovim novim ulazom prirodnog gasa obezbedi sigurnost snabdevanja gasom i otkloni mogućnost ucena na Zvorniku, kao i da se spreče mogući tehnički problemi u transportu gasa, a sve zbog slabog održavanja gasovoda na pravcu Zvornik – Kladanj, kojim upravljaju kompanije iz Republike Srpske.

– Na kraju, BH-Gas zahvaljuje Vladi FBiH na prihvatanju informacije i usvajanju Zaključka, kojim ovaj projekat započinje svoju realizaciju i za koji se nadamo da će nakon „sušnih godina“ u razvoju gasnog trzišta biti realizovan u sto kraćem roku – piše u saopštenju ove kompanije.

Federalno ministarstvo energije, rudarstva i industrije i BH-Gas d.o.o. Sarajevo zaduženi su da intenziviraju i nastave aktivnosti na realizaciji ovog projekta, a što podrazumeva ispravka prostorno-planske dokumentacije, kao i pripremu i definisanje pravca trase gasovoda Južne interkonekcije.

Vlada FBiH nastavlja projekat energetske efikasnosti

16.06.2017

energetska efikasnost — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

Vlada FBiH donela je Odluku o prenosu nabavljenih stalnih sredstava i izvršenih građevinskih radova u okviru Projekta „Energetska efikasnost u Bosni i Hercegovini“ krajnjim korisnicima. Ovom odlukom za radove i sredstva odobreno je 7.601.203,26 KM za 34 javna objekta iz oblasti zdravstva i obrazovanja u Federaciji BiH.

Federalna vlada je takođe usvojila informaciju o realizaciji Odluke o odobravanju izdvajanja sredstava iz Budžeta FBiH za 2016. godinu Federalnom ministarstvu prostornog uređenja za projekat „Energetska efikasnost u zgradama u državnom vlasništvu koje koriste institucije FBiH”, saopšteno je iz Ureda Vlade FBiH za odnose s javnošću.

Ovo federalno ministarstvo je zaduženo da nastavi aktivnosti na realizaciji ovog projekta, Služba za zajedničke poslove organa i tela FBiH da pristupi realizaciji u delu koji se odnosi na uspostavu energetskog menadžmenta i energetske baze podataka zgrada koje koriste institucije Federacije BiH. Korisnike zgrada u državnom vlasništvu a koji sami plaćaju račune za energente Vlada je zadužila da ovoj službi jednom mesečno dostavljaju podatke o utrošku energenata, ili da ih uz odgovarajući trening sami unose u EMIS (Sistem upravljanja potrošnjom energije).

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Planira se energetska obnova vrtića u Crikvenici

16.06.2017

Djecjem-vrticu-Radost-u-Crikvenici-bespovratnih-milijun-kuna-za-energetsku-obnovu_ca_large — Foto: novilist.hr

Dečji vrtić Radost u Crikvenici uskoro će biti kompletno energetski saniran.

Kako je saopšteno, Grad Crikvenica je na Poziv Ministarstva građevinarstva i prostornog uređenja Hrvatske na dostavu projektnih predloga za Energetsku obnovu zgrada i korišćenje obnovljivih izvora energije u javnim ustanovama koje obavljaju delatnost vaspitanja i obrazovanja, a u okviru Operativnog programa Konkurentnost i kohezija 2014-2020 prijavio projekat Energetska obnova dečjeg vrtića Radost u Crikvenici.

U okviru projekta biće izvršena rekonstrukcija fasade i krova, zamena stolarije, biće postavljen sistem solarnih kolektora , postavljena energetski efikasna rasveta i fotonaponski paneli za proizvodnju električne energije. Na objektu je planirana ušteda energije od 72,95 odsto, a isto toliko je planirano i smanjenje emisije CO2.

Grad je od Ministarstva dobio 1.084.538 kuna bespovratnih sredstava, a ostatak sredstava za projekat u iznosu od skoro 5 milona kuna obezbediće grad Crikvenica.

izvor: novilist.hr

Sandra Jovićević

U toku čišćenje i uređenje kanala Vrbas-Bezdan

16.06.2017

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović obišao je kod Sivca velike radove koje su preduzele „Vode Vojvodine“ na izmuljenju deonice kanala Vrbas-Bezdan na ovom terenu i tom prilikom izjavio da su ti radovi samo deo značajnih investicija koje se u ovoj godini realizuju u oblasti vodoprivrede na teritoriji AP Vojvodine. On je naglasio i to da će se čišćenje i uređenje kanala Vrbas-Bezdan, poznatijeg kao Veliki bački kanal, nastaviti i narednih godina u kontinuitetu, sve dok se ne očisti u celoj svojoj dužini od 83 kilometra.

Pored radova na deonice kanala Crvenka-Sivac, Mirović je naveo da će se ove godine u Vojvodini izvoditi veći investicioni radovi na izgradnji i sanaciji kanala i vodoprivrednih objekata na još 10 lokacija, između ostalog i u zoni Save kod Hrtkovaca i Gomolave. Dodao je da su za vodoprivredu i rebalansom pokrajinskog budzeta predviđena dodatna sredstva i podsetio da je samo pre nekoliko dana, u saradnji Pokrajinske vlade, lokalnih samouprava i „Voda Vojvodine“, već obezbeđeno više od 870 miliona dinara za čišćenje i održavanje kanala koji su tehnički manje zahtevniji nego Veliki bački kanal.

Radovi na čišćenju Velikog bačkog kanala na deonici kanala Crvenka-Sivac dugoj 11 kilometara vredni su 60 miliona dinara. Prema rečima v.d. direktora „Voda Vojvodine“ Slavka Vrndzića, radovi će biti gotovi do početka jeseni i naredne godine se planira nova deonica uzvodno od Sivca, prema Somboru. Trenutno veliki bageri izvlače iz kanala sediment taložen u koritu više od pet decenija, uređuju se obale i pravi tzv. inspekciona staza širine od pet metara. Cilj je da se izmuljenjem udvostruči protok vode sadašnjih 18 na 35 kubnih metara u sekundi. Nakon završetka ovih radova pristupiće se razastiranju i uređenju zemljanih deponija.

Sve ove aktivnosti izvode se u cilju poboljšanja funkcionalnosti kanalske mreže Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, kao višenamenskog sistema u pogledu navodnjavanja, odvodnjavanja, kao i korišćenja kanala u rekreativne svrhe.

izvor: vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

USPEŠAN POČETAK ZA JOŠ USPEŠNIJU REALIZACIJU: Projekat „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“

16.06.2017

U četvrtak, 15. juna 2017. godine, u kući Ujedinjenih nacija održana je konferencija, koja je označila početak projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ (Climate Smart Urban Development Challenge). Nosioci ovog projekta su kancelarija UNDP-a u Srbiji i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu.

U uvodnom obraćanju, prisutne su pozdravili Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Paivi Alatalo, zamenica šefa misije Ambasade Finske i Steliana Nedera, zamenica stalne predstavnice Programa UN za razvoj.

Danijela Božanić, ispred Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, iznela je detaljnije planove predviđene projektom. Obraćanju gospođe Božanić pridružio se Miroslav Tadić, predstavnik UNDP-a, kako bi predočio saradnju koju UNDP uspešno ostvaruje sa navedenom institucijom.

Veliki deo konferencije bio je posvećen prezentovanju primera dobre prakse iz razvijenijih Evropskih zemalja, koje bi mogle da podstaknu slične inicijative širom Republike Srbije. Pasi Tainio, sa Finskog instituta za životnu sredinu (SYKE) pričom o finskom “Hinku” forumu pokazao je put ka niskougljeničnim lokalnim samoupravama. Marko Zapaloro iz organizacije “NESTA” predočio je neke od izazova u borbi protiv klimatskih promena koji su uspešno realizovani inicijativom ove međunarodne organizacije.

Da celokupna društvena zajednica može učestvovati u prikupljanju sredstava za aktivnosti usmerene na borbu protiv klimatskih promena, predstavili su susedi iz hrvatskog TerraHub-a, dok su nešto detaljnije o konvencionalnim načinima finansiranja projekata u oblasti zaštite životne sredine govorili Vladica Božić, iz Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine i Dane Atanasković iz Fonda za inovacionu delatnost.

Predstavnik civilnog društva, koje svakako čini jednu od najbitnijih karika u povezivanju celokupne zajednice u rešavanju navedenog problema, bila je RES fondacija, na čelu sa gospodinom Aleksandrom Macurom, dok je interese privatnog sektora u merama borbe protiv klimatskih promena branila Marija Novaković, direktorka Odeljenja strategije i razvoja kompanije Siemens.

Projekat je koncipiran tako da podstakne pojedince, lokalne samouprave i organizacije civilnog društva, naučne ustanove i privatni sektor da u partnerskom odnosu predlože inovativna rešenja za društvenu zajednicu. Cilj ovog petogodišnjeg projekta, čija realizacija upravo počinje, jeste da se identifikuju i podrže različite poslovne i edukativne ideje koje mogu da se implementiraju u lokalne samouprave, kako bi se obezbedile javne usluge koje su “otporne na klimatske promene”. Bilo da su u pitanju energetski menadžment, razvoj i korišćenje obnovljivih izvora energije, cirkularna ekonomija, efikasno javno osvetljenje, optimizacija javnog saobraćaja i povećanje korišćenja nemotorizovanih vidova prevoza, uvođenje automatizovanih sistema za osvetljenje, grejanje i rashlađivanje, energetsku efikasnost javnih zgrada i domaćinstava i slično.

Istovremeno, projekat bi trebalo da pruži podršku lokalnim samoupravama da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte ali i da planiraju lokalni razvoj tako da se prilagode i postanu otpornije na promene klime. Na taj način unaprediće se svakodnevni život građana, a privredni razvoj opština će se postaviti na put održivosti.

Verujemo da će incijative pokrenute kroz ovaj projekat naći put do održivosti i nakon njegove realizacije, i doprineti zdravijem okruženju u Srbiji, otpornom na klimatske promene.

M. N.

OAZA ZELENILA I LJUPKA MENAŽERIJA U SENCI SEDIŠTA MI6: Posetili smo gradsku farmu u centralnom delu Londona (FOTO) (VIDEO)

16.06.2017

Početkom juna ekipa Energetskog portala obišla je veliku gradsku farmu u Voksalu, u jugozapadnom delu Londona, gde ekipa entuzijasta i dobrovoljaca gaji povrće i voće u zajedničkim baštama i uzgaja konje, koze, ovce, alpake, svinje i čitava jata raznovrsne živine.

Sa glavnog ulaza u farmu pruža se pogled na obližnje sedište MI6, a od poznate zgrade ovog vojnoobaveštajnog centra deli ih samo prostran park u čijem manjem i ograđenom delu se nalaze „pašnjaci“ u kojima stalni stanovnici farme mogu osetiti ukus slobode. Staje i torovi oslonjeni su na zid viktorijanske crkve Svetog Petra u kojoj su nekada svoja muzička dela izvodili Hendl, Bah i Mocart.

Gradske farme nisu retke u metropoloma širom sveta, a u Londonu ih ima 120, što ne uključuje male farme koje su pojedine škole napravile u svojim dvorištima u obrazovne svrhe. Sve one nalaze se na zemljištu koje je opština ustupila dobrotvornim organizacijama kako bi građani mogli da imaju kontakt sa prirodom u gradskoj sredini.

Najveći broj farmi ima i zajedničke bašte, koje su izdeljene na manje parcele gde zainteresovani građani imaju priliku da gaje voće, povrće ili začinsko bilje i cveće za svoje potrebe.

Čitavo društvo ima koristi od otvaranja gradskih farmi i zajedničkih bašti u gradskim sredinama. Građani mogu mnogo toga da nauče tokom obilaska jedne gradske farme ili dok uče da gaje svoje biljke u bašti.

Deca predškolskog i školskog uzrasta organizovano dolaze u gradske farme po Londonu da bi naučila odakle stiže jaje koje im mame spremaju za doručak ili kako zaista izgleda prase ili koza, a naravno imaju i jedinstvenu mogućnost da pod budnim nadzorom stručnog osoblja maze zečeve, piliće i jaganjce.

Deca sa posebnim potrebama učestvuju u specijalno pripremljenim radionicama gde uče da sade boraniju, jagode i luk, i dok neguju svoje biljke tokom redovnih obilazaka svoje baštice, oni se uključuju u život lokalne zajednice i povezuju sa drugim ljudima.

Porodice dolaze u farmu Voksal mahom vikendom da uživaju u kontaktu sa prirodom u ovoj zelenoj oazi koja se uklještila između stambenih zgrada i ulične vreve. Firme rado organizuju svoje sastanke za podizanje duha zajedništva na ovoj gradskoj farmi i tu zaposleni mogu da nauče da jašu ili pak da pomognu u čišćenju i hranjenju životinja.

Činjenica je da u Ujedinjenom kraljevstvu postoji višedecenijska kultura baštovansta, kao i da je koncept zajedničkih gradskih bašti zapravo nastao u vreme nedostatka hrane tokom Drugog svetskog rata, pa ne začuđuje podatak da u Londonu ima 1000 zajedničkih bašti na javnim površinama.

U Beogradu pak ne postoji nijedna, a od svih gradova u Srbiji samo je lokalna samouprava u Šapcu omogućila građanima da se bave urbanom poljoprivredom na javnom gradskom zemljištu.

(Tamara Zjačić)

Održan okrugli sto o povećanju konkurentnosti preduzeća kroz uštedu energije

16.06.2017

U Privrednoj Komori Beograda juče je održan okrugli sto na temu Povećanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća kroz uštedu energije i mogućnosti finansiranja energetski efikasnih tehnologija.

Ovom prilikom su učesnicima predstavljeni programi i mehanizmi pomoću kojih institucije iz kojih dolaze odobravaju kredite, grantove i vaučere malim i srednjim preduzećima u Srbiji, u cilju povečanja energetske efikasnosti i konkurentnosti istih, zarad očuvanja i zaštite životne sredine. Predstavnici EBRD-a su govorili o mehanizmima odobravanje kreditnih linija malim i srednjim preduzećima, iz oblasti obnovljivih energija i energetske efikasnosti, preko kojih domaćih banaka je moguće učestvovati u ovim programima, kao i o savetodavnim uslugama koje ova institucija pruža, u cilju restruktuiranja različitih aspekata poslovanja preduzeća. Programi pomoći u Srbiji traju več četiri godine, završeno je 118 projekata za koje je utrošeno 18.2 od namenjenih 20 miliona eura, a rezultati su smanjenje emisije CO2 za 20.000 tona, kao i godišnja ušteda primarne energije u iznosu od 80 GWh.

Mladen Prodanović, koordinator za trgovinu i promociju Švedske iz Ambasade Švedske, predstavio je Demo Enviroment- program pomoći inovativnim tehnologijama koje imaju za cilj povećanje konkurentnosti kompanija, poboljšanje životne sredine i smanjenje siromaštva. Program je podeljen u dva dela: grantovi za planiranje u iznosu od 36.000 eura za implementaciju do godinu dana i grantovi za demonstrirani projekat u iznosu od 185.000 eura, sa rokom implementacije do kraja 2018.

Luka Nagić iz Carbon & Energy Experts govorio je o implementaciji energetski efikasnih tehnologija u Srbiji i primerima dobre prakse. Energetska efikasnost se definiše kao isti ili bolji rezultati u poslovanju, sa manje utrošene energije, i kao takva se nameće kao osnovni mehanizam pomoću kojeg mala i srednja preduzeća mogu da uštede na proizvodnji i povečaju svoju konkurentnost. Podsetio je da Srbija troši u proseku četiri puta više energije od EU a industrija u Srbiji 2-2.5 puta više energije po jednici proizvoda u odnosu na prosek u EU. Programi koje je EBRD do sada sprovela u Srbiji doveli su do uštede od 34%, sa prosečnim periodom otplate između 2 do 4 godina.

izvor: kombeg.org.rs

Sandra Jovićević

Bosanska opština Centar dobija zelenu fasadu

16.06.2017

Načelnik opštine Centar gospodin Nedžad Ajnadžić sastao se sa predstavnikom NVO „Opus“ i Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP BiH) Amirom Skejovićem i Edinom Bajramovića koji su ovom prilikom prezentovali ideju o postavljanju „zelene fasade“ na jedan od stambenih objekata u užem centru grada.

Sastanku je prisustvovao i Denis Challenger, većnik Opštinskog veća Centar koji je kazao da je reč o projektu vertikalnog postavljanja biljnog rastinja na fasade zgrada, što predstavlja prvi projekat takve vrste na ovim prostorima. Ovaj projekat će doprineti boljem kvalitetu života, ne samo u opštini Centar, nego i u gradu Sarajevu gde imamo velikih problema sa smogom i zagađenjem vazduha.

Načelnik Ajnadžić je ovom prilikom izrazio veliko interesovanje za pomenuti ekološki projekat za čiju bi realizaciju u saradnji sa UNDP BiH opština Centar izdvojila iz svog budžeta deo finansijskih sredstava. Načelnik je posebno naglasio da je veoma važno da se projekat „zelene fasade“ uklapa u ambijentalnu celinu.

Kako je na sastanku dogovoreno, krajem juna ove godine biće potpisan sporazum između finansijera ovog projekta opštine Centar i UNDP-a. Dostava repromaterijala traje tri nedelje, dok su za postavljanje ekološke zelene fasade potrebna dva dana. Kako je planirano, okončanje ovog projekta treba biti do avgusta ove godine.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

1...1.1121.1131.114...1.538 Page 1.113 of 1.538

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM