Češka će graditi nove nuklearne reaktore

18.07.2024

nuklearni reaktori — Foto-ilustracija: Unsplash (andre-morales-kalamar)

Foto-ilustracija: Unsplash (ajay-pal-singh-atwal)

Republika Češka planira značajno proširenje svojih kapaciteta za proizvodnju nuklearne energije, koja već dugi niz godina igra veliku ulogu u energetskom sistemu države, čineći oko jednu trećinu sveukupne proizvodnje električne energije. Trenutno, zemlja ima šest nuklearnih reaktora, četiri u elektrani Dukovani i dva u elektrani Temelin.

U skladu sa globalnim trendovima i politikama, Češka Vlada želi da smanji zavisnost od fosilnih goriva i poboljša energetsku sigurnost, zbog čega je pokrenula planove za izgradnju dodatnih nuklearnih reaktora. Plan je bio da se izgradi jedan novi reaktor u mestu Dukovani, sa mogućnošću dodavanja još tri nova reaktora naknadno. Ali, vlada je odlučila da promeni plan tako što će tražiti ponude za izgradnju sva četiri nova reaktora odjednom, jer to može biti jeftinije kada se sve radi zajedno, kako navodi World Nuclear News.

Pročitajte još:

Dva glavna proizvođača nuklearne tehnologije, francuski EDF i južnokorejski KHNP, učestvovali su u tenderu za ovaj projekat. Posle detaljnog pregleda koji je obuhvatio mnogo stručnjaka, češka vlada je izabrala KHNP, zbog njihovih konkurentnih cena i dokazane sposobnosti u upravljanju projektima. KHNP upravlja elektranama, kako nuklearnim tako i hidroelektranama koje proizvode skoro trećinu struje u Južnoj Koreji.

Planirano je da prva faza projekta obuhvati izgradnju dve jedinice, koje bi koštale oko otprilike 8,6 milijardi dolara po jedinici. Ovo uključuje izgradnju dva reaktora na istoj lokaciji, što bi trebalo da smanji ukupne troškove.

Vlada ima cilj da do kraja marta 2025. godine finalizira i potpiše ugovore za ove reaktore, sa planom da prvi novi reaktor počne sa testiranjem 2036. godine, a da započne sa komercijalnim radom do 2038. godine.

Pored nuklearne energije, Češka takođe ulaže u obnovljive izvore energije, nastavljajući da radi na smanjenju emisija CO2 i unapređenju svoje energetske nezavisnosti.

Energetski portal

Veštačka materica za oporavak ugroženih vrsta ajkula

18.07.2024

shark-ajkula-riba — Foto-ilustracija: Pixabay

Oduvek sam smatrala da su naučnici pravi čarobjnaci u stvarnom životu jer čine mogućim ono što je doskora pripadalo samo naučnoj fantastici. U ovo su me još jednom uverili istraživači zaposleni pri akvarijumu Čuraumi u Okinavi koji su – pazite sad – napravili veštačku matericu koja omogućava prevremeno rođenim ajkulama da se razviju do punog termina.

Reč je o tankorepim fenjer-ajkulama, malim predatorima koji naseljavaju delove Indijskog okeana. Ove misteriozne ajkule, duge svega 46 cm, žive na velikim dubinama i svetle u mraku, a mnoge vrste fenjer-ajkula još uvek nisu dovoljno istražene. Ipak, neretko se dešava da se ove ajkulice slučajno uhvate u mrežu, a savesni ribari trude se ih vrate u okean ili što pre zbrinu u nekom od akvarijuma.

Tako je i akvarijum u Okinavi došao u posed tankorepih fenjer-ajkula, a ono što su primetili je da mladunci u utrobi majke ostaju živi izvesno vreme čak i ako je majka uginula. Naime, ove vrste su ovoviviparne što znači da ženka ajkule rađa žive mladunce umesto da snese jaja. Ipak, ako se desi da se mladunac rodi pre vremena, njegova nesposobnost da reguliše nivo soli u organizmu u dodiru sa morskom vodom dovodi do uginuća kroz samo nekoliko sati.

Da bi pomogli prevremeno rođenim mladuncima da se razviju do punog termina, japanski naučnici razvili su veštačku matericu koja oponaša uslove u majčinoj utrobi.

U svom naučnom radu, objavljenom u časopisu Frontiers in Fish Science, istraživači objašnjavaju na koji način su postigli uslove slične onima u materici ženke – u specijalno izrađenim rezervoarima filtrirali su vodu kako bi je obogatili kiseonikom, a uz pomoć UV svetlosti su vršili dezinfekciju.

Ipak, i pored ovih napora, eksperimente je pratila visoka smrtnost embriona što je navelo naučnike da potraže uzrok. Iako bi se embrioni potpuno razvili, do uginuća je dolazilo ubrzo nakon kontakta sa slanom vodom. Naučnici su zbog toga pristupili metodi postepenog mešanja veštačke amniotske tečnosti sa slanom vodom, na sličan način kako to radi ženka tankorepe fenjer–ajkule kada se priprema za rađanje.

Poslednji pokušaj konačno je doneo uspeh! Od 33 embriona, tri su preživela i danas se, kao odrasle jedinke, mogu videti kako srećno plivaju u akvarijumu Čuraumi u Okinavi.

Ovaj zadivljujući eksperiment pruža nadu u oporavak drugih ugroženih vrsta koje mogu izbeći izumiranje samo uz pomoć nauke. Naučnici su uveliko ovladali veštinom veštačke oplodnje, a čini se da će veštačke materice dodatno olakšati i ubrzato repopulaciju kritično ugroženih vrsta. I još nešto, napredak u razvoju veštačkih materica predstavlja važan korak ka kreiranju materice za prevremeno rođene bebe, čime eksperiment japanskih naučnika dobija još veći značaj.

Nadajmo se da će nauka uvek biti u službi ljudi i životinja, kao što je ovde slučaj.

Milena Maglovski

Slabljenje toplotnog talasa – očekuju nas pljuskovi sa grmljavinom

18.07.2024

nevreme — Photo-illustration: Unsplash (Raychel Sanner)

Intenzitet toplotnog talasa, koji je zahvatio celu teritoriju Srbije, konačno slabi, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).

U narednom period se na području Srbije očekuju pljuskovi sa grmljavinom, a negde će lokalno nepogode biti intenzivnije, praćene gradom i olujnim vetrom.

Za konkretne lokacije biće izdata hitna upozorenja jedan do dva sata unapred, saopštio je RHMZ.

Maksimalna temperatura danas i sutra (18.07. i 19.07.) kretaće se od 33 do 37 °C (u Beogradu od 34 do 36 °C), a zatim od subote manji pad temperature pa se najviše dnevna temperatura očekuje u intervalu od 30 do 34 °C (U Beogradu od 30 do 32 °S). U većim urbanim sredinama zadržaće se tropske noći.

Pročitajte još:

U narednim satima se u brdsko-planinskim predelima na jugozapadu i jugu Srbije očekuje nestabilno vreme sa lokalnim pljuskovima i grmljavinom.

Kako piše RTS, poseban oprez neophodan je za srčane bolesnike i osobe sa varirajućim krvnim pritiskom. Glavobolja i promenljivo raspoloženje su moguće meteoropatske reakcije usled naglih promena vremena, a preporučuje se adekvatno odevanje i izbegavanje većih fizičkih napora.

Energetski portal

Crna Gora zabranjuje upotrebu plastičnih kesa

18.07.2024

plastična_kesa_žica — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Masha Kotliarenko)

Zabrana upotrebe plastičnih kesa, koje drastično povećavaju količine otpada u mnogim razvijenim zemljama odavno su na snazi, dok se u mnogim zemljama prepušta savesti građana koji hoće ili neće poneti platnene.

Iskorak u smanjenju zagađenja životne sredina na ovaj način napravila je Crna Gora, gde su od oktobra zabranjene plastične kese.

Zakon o upravljanju otpadom predstavlja prekretnicu za Crnu Goru, a jedna od mera je zabrana upotreba laganih plastičnih kesa za nošenje, debljine zida od 15 do 50 mikrona, na prodajnom mestu robe ili proizvoda. Ovaj Zakon usvojen je još u aprilu, ali se počinje primenjivati nakon isteka roka od šest meseci od dana stupanja na snagu.

Poseban akcenat prilikom izrade Zakona stavljen je na efikasno organizovan sistem preuzimanja, sakupljanja i obradu otpada od proizvoda: ambalaže, električne i elektronske opreme, baterija i akumulatora, vozila, ribolovnog materijala sa plastikom, plastike za jednokratnu upotrebu i guma.

Pročitajte još:

Od prodaje plastičnih kesa trgovci će plaćati naknadu na račun Fonda za zaštitu životne sredine i mogu se koristiti samo za finansiranje aktivnosti podizanja svesti i pružanja informacija javnosti i kampanja za štetnost upotrebe plastičnih kesa na životnu sredinu, saopšteno je ranije iz Vlade.

Na jesen se očekuje realizacija ključnih aktivnosti za ispunjavanje završnih merila Akcionog plana za klimatske promene i životnu sredinu iz Poglavlja 27.

U Crnoj Gori pored ovog Zakona trenutno je u skupštinskoj proceduri Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru.

„Od njegovog izglasavanja zavisi da li će ekološka inspekcija biti u sastavu Ministarstva turizma, ekologije, održivog razvoja i razvoja severa, čime bi se stvorila mogućnost da Ministarstvo ima i inspekciju preko koje bi kontrolisalo stanje životne sredine“, rekao je za RTCG Vladimir Martinović, ministar turizma, ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera.

U cilju upoznavanja javnosti sa novim Zakonom o upravljanju otpadom i podizanja ekološke svesti pokrenut je „Arhus karavan“ koji već dve nedelje obilazi sve gradove u Crnoj Gori.

Energetski portal

Koje su JLS dobile podsticajna sredstva za očuvanje i zaštitu biološke, predeone i geološke raznovrsnosti

18.07.2024

priroda , planina Srbija — Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Stojanovic)

Foto-ilustracija: Unsplash (Aleksei Zaitcev)

Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je Odluku o dodeli podsticajnih sredstava na osnovu utvrđene liste vrednovanja i rangiranja prijavljenih projekata za dodelu podsticajnih sredstava za očuvanje i zaštitu biološke, predeone i geološke raznovrsnosti u 2024. godini.

Prisećanja radi u aprilu ove godine objavljen je Konkurs o načinu podnošenje zahteva za dodelu podsticajnih sredstava za očuvanje i zaštitu biološke, predeone i geološke raznovrsnosti u 2024. godini u iznosu od 100.000.000 dinara. Konkurs je dostavljen jedinicama lokalnih samouprava na teritoriji Republike Srbije.

Ministarstvu je podneto ukupno 18 zahteva.

Podsticajna sredstva za ove namene dodeljuju se jedinicama lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi nacionalni park ili zaštićeno područje proglašeno aktom Vlade.

Neke od jedinica lokalnih samouprava koje su dobile sredstva, od ukupno 14 koje su navedene u dokumentu:

Opštini Irig za Nacionalni park ,,Fruška Gora’’, dodeljena su sredstva za izgradnju pešačke staze ispod Vrdničke kule u dužini od pet kilometara i širine staze dva metra, kao i informacionih tabli i klupa za odmor.

Pročitajte još:

Za Grad Kruševac za Specijalni rezervat prirode ,,Osredak’’, opredeljena su sredstva za uređenje prostora oko Lokvanj bare.

Grad Užice je za Park prirode ,,Šargan-Mokra Gora’’, dobio sredstva za izradu solarnih panela, dok su sredstva za Grad Pirot opredeljena za Park prirode ,,Stara planina’’, za uređenje manje poznatih lokaliteta/odredišta i plaža na destinaciji Zavojsko jezero.

Spisak svih jedinica lokalnih samouprava i projekata, možete da pogledate ovde.

Energetski portal

Nemačka: Do klimatske neutralnosti uz zeleni vodonik

17.07.2024

Nemačka se obavezala da će postići klimatsku neutralnost do 2045. godine, a u tom procesu značajnu ulogu imaće zeleni vodonik.

Nemačka Vlada i nekoliko pokrajinskih vlada opredelile su 4,6 milijardi evra za ukupno 23 projekta zelenog vodonika koji se tiču proizvodnje, implementacije inovativnih rešenja za skladištenje i poboljšanja transportne infrastrukture zelenog vodonika, navodi se u saopštenju Nemačkog federalnog ministarstva ekonomskih poslova i klimatske akcije.

U planu je izgradnja postrojenja za proizvodnju zelenog vodonika kapaciteta 1,4 GW koja će se napajati iz obnovljivih izvora energije i transportovati 1.800 tona zelenog vodonika godišnje. Projekti uključuju i rešenja za njegovo skladištenje kapaciteta 370 GWh, kao i izgradnju 2.000 km neophodne infrastrukture.

Prema rečima ministra ekonomskih poslova i klimatske akcije, Roberta Hebeka, finansiranjem ovih projekata Nemačka pravi veliki korak ka klimatski neutralnoj i održivoj ekonomiji u Evropi i šire.

On je naglasio da će snažna infrastruktura za vodonik igrati ključnu ulogu u dekarbonizaciji nemačke industrije i energetskog sektora, a da će vodonični cevovodi postati arterije industrijskih centara, stvarajući preduslove za klimatski neutralan privredni rast.

Pored državnog finansiranja, Evropska unija će obezbediti deo sredstava, dok će kompanije uključene u projekte dodati još 3,3 milijarde evra. Očekuje se da će cela investicija do 2030. godine dostići ukupno 7,9 milijardi evra.

Pročitajte još:

U planu i intenziviranje uvoza zelenog vodonika

Federalno ministarstvo ekonomskih poslova i klimatske akcije saopštilo je da su dostupni rezultati prvog kruga nadmetanja za uvoz zelenog vodonika u okviru programa H2Global za period između 2027. i 2033. godine.

U Nemačku će biti uvezeno najmanje 259 hiljada tona zelenog amonijaka što je više od deset odsto nemačke godišnje proizvodnje amonijaka.

„Zaključivanje prvih ugovora o kupovini proizvoda od zelenog vodonika je važan korak ka transformaciji Nemačke kao industrijske baze, postizanju naših klimatskih ciljeva i očuvanju održivih radnih mesta u našoj zemlji”, rekao je Hebek.

On dodaje da su Nemačkoj industriji potrebne velike količine zelenog vodonika i njegovih derivata za dekarbonizaciju privrede, što zahteva uvoz iz Evrope i van nje, kao i domaću proizvodnju vodonika. Uspešna aukcija u okviru H2Global je prvi korak u ovom pravcu, a dalji koraci će uslediti uskoro, napominje ministar.

Milena Maglovski

Ugljenične farme poljoprivredu čine održivijom

17.07.2024

Prezentacijag — Foto: ljubaznošću Tare Lazarević

Emisije gasova staklene bašte ostavljaju brojne negativne posledice na planetu, kao što je zagađenje vazduha, povećanje kiselosti okeana i problem o kojem se možda i najviše govori – globalno zagrevanje. Istraživanja koja su rađena u gotovo svim krajevima sveta pokazala su da je značajnu odgovornost za emitovanje ovih emisija ponela poljoprivreda. Zbog toga svetski naučnici iznalaze načine kako da poljoprivredne prakse učine održivijim primenjujući, recimo, principe regenerativne poljoprivrede. Među održivim idejama koje se realizuju uglavnom u dalekim zemljama, jedna se rodila upravo u Srbiji. Ovo je priča Tare Lazarević, učenice Gimnazije u Zaječaru, koja je svoje vreme i znanje usmerila na praktična rešenja, koja našu prirodu mogu da učine zdravijom sredinom za život.

Detinjstvo ispunjeno vremenom provedenim u prirodi, kroz igru i pomaganje baki i deki oko poslova u njihovoj bašti, probudilo je u Tari još u osnovnoj školi ljubav prema prirodnim naukama, koja se kasnije spontano razvila u ljubav prema ekologiji. Desetak godina kasnije Tarina odgovornost prema prirodi dolazi do izražaja, posebno kroz učestvovanje na Svetskoj olimpijadi zaštite životne sredine i održivog razvoja. Razmišljajući o odabiru teme za takmičenje, Tara je tragala za rešenjima koja će biti inovativnija od onih za koje, uglavnom, svi znaju. Njen konačan izbor bilo je predstavljanje ideje projektovanja ugljeničnih farmi na teritoriji Srbije.

U FOKUSU:

Šta su ugljenične farme?

Objašnjavajući najšire značenje pojma, Tara je istakla da su ugljenične farme i farme za koje mi znamo zapravo veoma slične na prvi pogled, ali da su sitne promene one koje prave značajnu razliku i čine ugljenične farme održivijim. Kao što i samo ime ukazuje, reč je o farmama koje imaju veći kapacitet da zadrže ugljenik u zemljištu. Ovo se postiže na različite načine, kao što je primena kompostiranja, uzgajanje i pokrivanje određenih tipova useva i drugo.

− S obzirom na to da svaka porodica približno baci 30 odsto namirnica koje bi mogle da posluže za kompostiranje, u okolnim mestima bi postojali posebni kontejneri za odlaganje takvog otpada i oni bi se prevozili do farmi na svaka dva do tri dana − objašnjava Tara.

Ovakve farme prostirale bi se na znatno većim površinama od uobičajenih i ne bi bile namenjene za ličnu upotrebu. Postoji još jedan važan uslov koji se postavlja, a koji će ugljenične farme činiti drugačijim. Naime, prostor oko farmi zahteva pošumljavanje i isplaniranu ispašu, dok fabrikama neće biti mesto u bližoj okolini. Kako Tara navodi, fokus ugljeničnih farmi jeste na smanjenju viška ugljenika, ali uporedo bi se doprinosilo i rešavanju drugih problema. S obzirom na to da efekat staklene bašte pospešuje požare, suše i poplave, širom primenom ovakvih farmi, uticalo bi se na ublažavanje vremenskih nepogoda. Pored toga, obogaćeno zemljište donosilo bi više prinosa, koji bi bili donirani onima koji nemaju dovoljno hrane, čime se ublažava i problem gladi i siromaštva.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

U Sloveniji potvrđeno prisustvo japanske bube koja napada više od 300 vrsta biljaka

17.07.2024

insekti — Foto-ilustracija: Wikipedia (Zech Smith)

Foto-ilustracija: Wikipedia (Bruce Marlin)

U okviru programa istraživanja, u Sloveniji je prvi put pronađena japanska buba (Popillia japonica), koja je svrstana na listu 20 najvažnijih karantinskih štetočina biljaka u Evropskoj uniji, saopštila je Uprava za bezbednu hranu, veterinu i zaštitu bilja Republike Slovenije.

Kako se navodi, ova buba napada više od 300 vrsta kultivisanih i divljih biljaka. One se hrane lišćem, cvećem, plodovima vinove loze, kukuruzom, trešnjama, jabukama, lešnikom i drugim biljkama.

Odrasle jedinke jedu biljke od vrha do dna, a kako je objašnjeno, one jedu lisno tkivo između lisnih žila, tako da listovi dobiju čipkasti izgled.

U Evropskoj uniji, odnosno državama članicama, svake godine se sprovodi program istraživanja kako bi se uvidelo njeno prisustvo, a svaka zemlja mora da ima pripremljen plan za vanredne situacije u slučaju izbijanja ovih štetočina.

Pročitajte još:

Njihovo prisustvo utvrđuje se pomoću feromonskih zamki, koje koriste feromone kao hemijske signale koje insekti koriste za komunikaciju međusobno. Ove zamke sadrže sintetičke verzije pomenutih feromena, što privlači insekte da uđu u zamku. Zamke se postavljaju uglavnom na odmaralištima duž autoputeva na kojima se zaustavljaju vozila iz oblasti u kojima su ovi insekti rasprostranjeni, kao i na aerodromima. Upravo je na jednom od ovakvih odmarališta, na auto-putu Lukovica, pronađena prva buba, što je potvrđeno u laboratoriji.

Uprava za bezbednu hranu, veterinu i zaštitu bilja, u 2023. godini već je pripremila plan hitnih mera za japansku bubu. U skladu sa postavljenim planom, stručnjaci su postavili dodatne feromonske zamke na odmaralištu Lukovica, kako bi se utvrdilo da li na ovoj lokaciji ima još jedinki. Takođe će biti pregledana i okolina u radijusu od jednog kilometra.

Ukoliko se ispostavi njihova prisutnost, uspostaviće se razgraničeno područje u kojem će se sprovoditi mere njihovog iskorenjivanja.

Energetski portal

Nova uredba o projektu „Jadar“ – „Rio Tinto“ pozdravlja, aktivisti negoduju

17.07.2024

minerali — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Pet dana od odluke Ustavnog suda kojom je kao neustavna proglašena Uredba Vlade Srbije o ukidanju prostornog plana za projekat „Jadar“, Vlada je donela novu. Poništava se ona doneta 2022. godine kojom je na projekat “Jadar“ stavljena tačka.

,,U cilju realizacije odluke Ustavnog suda, kako bi se obezbedila mogućnost dalje primene Uredbe i kako bi se započeti postupci okončali na ustavan i zakonit način, Vlada donošenjem Uredbe preduzima mere kojima bi se pravni poredak vratio u stanje koje je bilo pre donošenja uredbe koja je proglašena neustavnom“, saopšteno je iz Vlade.

Iz „Rio Tinta“ pozdravlju odluku, aktivisti je osuđuju.

,,Projekat ‘Jadar’ će morati da ispuni stroge standarde životne sredine u skladu sa propisima Srbije i Evropske unije, što uključuje i nastavak razvoja projekta u pravnom smislu, dalji rad na izradi Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, javni uvid i dobijanje neophodnih dozvola i odobrenja i pre same realizacije projekta“, saopšteno je iz „Rio Tinta”.

Brzo je stigla i reakcija onih koji se zalažu za zabranu kopanja u dolini Jadra.

,,Umesto sopstvenog naroda, vlast je odabrala da služi stranoj kompaniji – ‘Rio Tintu’. Za bilo kakve nemire i sukobe u društvu biće odgovorna vlast“, kaže Savo Manojlović iz pokreta „Kreni-promeni“.

Uoči saopštenja Vlade, predsednica parlamenta odgovarala je na navode lidera Stranke slobode i pravde da je njena stranka dovela komaniju „Rio Tinto“ u zemlju.

Ana Brnabić podseća da je projekat „Jadar“ u Srbiju stigao u vreme vlasti Demokratske stranke i da je prva dozvola izdata 2004.

,,Ja ne radim za privatnu kompaniju. Ja radim za interes građana, potpuno transparentno. Što se tiče 2017. i potpisivanja sporazuma o saradnji sa ‘Rio Tintom’, nisam zaboravila, ja sam samo rekla da oni koji danas pričaju da nikakve veze nisu imali sa ‘Rio Tintom’, i koji su protiv ‘Rio Tinta’ i rudarstva i litijuma ti su ljudi koji su doveli ‘Rio Tinto’ u Srbiju, koji su im davali istražna prava“, rekla je Brnabićeva.

Pročitajte još:

Đedović Handanović: Nema nemogućeg projekta, ima samo loših rešenja

Da se glavna reč o projektu prepusti stručnjacima ponovo se čulo od Dubravke Đedović Handanović, resorne ministarke.

,,Treba da pričamo na argumentovanim osnovama, a sa druge strane koja je to odgovornost koju mi preuzimamo i sa projektom i bez projekta. Nema nemogućeg projekta. Ima samo loših rešenja. U tom smislu naši zahtevi treba da budu maksimalni i po pitanju ekoloških zahteva, ekonomskih zateva i mi od njih nećemo odustati“, rekla je ministarka.

Ležište minerala jadarita otkriveno je u lozničkom kraju 2004. Taj mineral smatra se jednim od ključnih za prozvodnju litijumskih baterija koje se koriste u električnim automobilima.

Izvor: RTS

Već danima gori gradska deponija u Mladenovcu

17.07.2024

deponija , požar , vazduh — Foto-ilustracija: Unsplash (Collab Media)

Od petka uveče gori velika gradska deponija u Mladenovcu, a dim se najviše oseti u okolnim selima Dubona, Vlaška, Šepšin i Selo Mladenovac, piše Danas.

Veći požar na gradskoj mladenovačkoj deponiji izbio je u petak uveče, a do požara je najverovatnije došlo zbog samozapaljenja.

Odbornici najveće opozicione grupacije u novom sazivu skupštine Mladenovac „Dogovor za Mladenovac“ tvrde da je do požara došlo jer deponija nije na adekvatan način održavana poslednjih godina.

„Deponija se zapalila jer je loše održavana. Ovo je velika deponija i na ovakvim deponijama se obavezno radi nasipanje zemlje ili peska. Kada se odloži određena količina smeća, preko toga bi trebalo da se naspe sloj zemlje ili peska, pa da se onda nastavi sa odlaganjem otpada. To se nije radilo već se nekoliko godina u nazad samo nasipalo smeće. To je dovelo do nakupljanja metana i došlo je do samozapaljenja“, kaže Zoran Jocić, odbornik GG „Dogovor za Mladenovac“.

Redakcija Danas-a je pozvala novoizabranog predsednika opštine Bogdana Vuksanovića, koji dolazi iz redova SNS-a, kako bi ga pitali šta se dešava sa požarom na deponiji.

„Požar je ugašen, trenutno sam na nekom sastanku pa ću vas nazvati posle kako bih vam objasnio o čemu se radi“, rekao je Vuksanović, koji se kasnije nije javljao na telefon.

Pročitajte još:

Zoran Jocić kaže da to što predsednik opštine tvrdi nije istina, jer je došlo samo do privremenog gašenja u nedelju uveče.

„Deponija gori. Ja živim u selu Vlaška, gde su prve kuće do deponije udaljene na oko 500 metara. Jeste u nedelju došlo do privremenog gašenja, ali je u ponedeljak požar ponovo izbio i još uvek gori. Ja dok pričam sa vama vidim kako se puši, a i osećam smrad“, kaže Jocić.

On navodi i da je najveći problem što se građanima niko nije obratio, kao i to što opština, odnosno komunalno preduzeće nema kapacitete u mehanizaciji da sanira ovaj požar.

Požari na deponijama u Srbiji nisu retkost. Do njih najčešće dolazi jer se otpad neadekvatno odlaže, pa dolazi do nakupljanja metana koji dovede do samozapaljenja.

Tekst u celosti pročitajte ovde.

Izvor: Danas

Kinu čeka najveći projekat rudarenja uranijuma po novim metodama

16.07.2024

nuclear_power_nuklearna_energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija; Unsplash (brice-cooper)

Kina je krenula u veliki poduhvat kako bi ojačala nuklearni energetski sektor izgradnjom najvećeg projekta rudarenja i proizvodnje prirodnog uranijuma, koji se nalazi u Ordosu u Unutrašnjoj Mongoliji – oblast u NR Kini na granici sa Mongolijom, jedna od autonomnih regiona države i pustinjska oblast u kojoj se nalazi i pustinja Gobi.

Projekat ima za cilj da postavi nove standarde u industriji proizvodnje prirodnog uranijuma, sa naglaskom na zaštiti životne sredine, modernizaciji celokupnog procesa i efikasnim poslovanjem.

Jedna od ključnih inovacija jeste nov metod koji se razlikuje od tradicionalnih rudarskih tehnika jer ne zahteva da se rude iznesu na površinu radi prerade. Umesto toga, uranijum se ekstrahuje kroz zatvorene sisteme koji cirkulišu rastvor za ispiranje ispod zemlje, čime se značajno smanjuje uticaj na životnu sredinu, objašnjeno je na sajtu World Nuclear News (WNN).

Pročitajte još:

Pored toga, projekat koristi najsavremenije tehnologije uključujući automatizaciju, daljinsku centralizovanu kontrolu i analizu velikih podataka. Ovaj projekat učiniće državu konkurentijom na međunarodnom tržištu. Uranijum je ključni element u proizvodnji nuklearne energije u nuklearnim elektranama. U nuklearnim reaktorima, uranijum se koristi kao gorivo kroz proces nuklearne fisije, nakon koje se oslobađaju velike količine energije.

Kao i u svim drugim delovima sveta, i Kini su potrebne velike količine električne energije, naročito ako uzmemo u obzir broj stanovnika i sve grane industrije i proizvodnje koje poseduje. Međutim, prateći globalne napore, i Kina teži smanjenju upotrebe fosilnih goriva, zbog čega se sada odlučila za veliki projekat kada je reč o nuklearnoj energiji, koja je prošle godine činila skoro pet odsto ukupne kineske nacionalne proizvodnje električne energije.

U državi postoji 56 nuklearnih reaktora koji su trenutno u funkciji ili još u fazi izgradnje i planiranja, a da bi podržala ovaj rast, plan je da se snabdevanje uranijuma razdeli na sledeči način: proizvodnja trećine u zemlji, kupovina druge trećine kroz međunarodna partnerstva i kupovinu preostale trećine sa globalnog tržišta, navodi se na WNN.

Energetski portal

Gugl i Majkrosoft troše više električne energije nego 100 zemalja

16.07.2024

AI , laptop — Foto-ilustracija: Freepik (DilokaStudio)

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Prema podacima za prošlu godinu dve globalne kompanije potrošile su više električne energije od mnogih država. Gugl i Majkrosoft potrošili su 48 teravat sati (TWh) električne energije tokom 2023. godine, od kojih je svaka po 24, premašivši potrošnju u više od 100 zemalja, pokazalo je novo istraživanje.

Istovremeno oni su vodeće tehnološke kompanije koje zagovaraju obnovljivu energiju kao održiv izvor za svoje sofisticirane inovacije.

Analiza Majkla Tomasa, podeljena na mreži X, tvrdi da su i Gugl i Majkrosof trošili istu količinu energije kao Azerbejdžan, čiji se BDP procenjuje na 78,7 milijardi dolara. Guglov prihod u 2023. iznosio je 307,4 milijarde dolara, a od Majkrosofta 211,9 milijardi dolara.

Prema podacima tehnološki giganti troše više energije od Islanda, Gane, Dominikanske Republike i Tunisa, a svaka od ovih zemelja potroši po 19 TWh, dok je Jordan potrošio 20 TWh. Libija (25 TWh) i Slovačka (26 TWh) potrošile su nešto više električne energije.

Veliku potrošnju beleži i Srbija, koja je prošle godine potrošila 31 TWh.

Ove kompanije imaju data centre koji troše energiju kako bi njihovi cloud servisi funkcionisali, uključujući i njihove napore veštačke inteligencije (AI). Data centri koriste mnogo energije i vode za hlađenje. Potrošnja energije verovatno je porasla s obzirom na to da su obe kompanije potpuno prešle na AI, prenose svetski mediji.

Pročitajte još:

Kako se AI razvija i postaje sofisticiraniji, raste i potreba za više energije, koja još uvek u mnogim zemljama u velikom postotku dolazi iz sagorevanja fosilnih goriva. Veštačka inteligencija kako bi generisala odgovore, troši dosta više energije od uobičajenih pretraga na internetu.

Prema izveštaju globalne finansijske insitucije „Goldman Sachs“ sa sedištem u Njujorku, upit ChatGPT-u zahteva skoro deset puta više električne energije nego upit Gugl pretrage. Njihovi analitičari procenjuju da će potražnja za električnom energijom centara podataka porasti za 160 odsto do 2030. godine, dok centri podataka širom sveta trenutno troše jedan do dva odsto ukupne potrošnje električne energije.

„Goldman Sachs“ navodi kako Evropa treba preko jedan bilion dolara da pripremi svoju elektroenergetsku mrežu za veštačku inteligenciju.

„U proteklih 15 godina, evropska potražnja za električnom energijom teško je pogođena nizom šokova: globalna finansijska kriza, pandemija COVID-a i energetska kriza izazvana dešavanjima u Ukrajini. Ali takođe je trpela zbog sporijeg od očekivanog uzleta elektrifikacije i kontinuirane deindustrijalizacije evropske ekonomije. Kao rezultat toga, od vrhunca 2008. godine, potražnja za električnom energijom je kumulativno opala za gotovo 10 odsto“, navode oni.

Jasna Dragojević

Može li se Zapadni Balkan odreći gasa uz pomoć solarnih i vetroelektrana?

16.07.2024

wind-turbine-vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay

Zemlje Zapadnog Balkana uskoro bi mogle da se odreknu gasa i to zahvaljujući isključivo solarnim i vetroelektranama, pokazao je novi izveštaj Globalnog energetskog monitora (GEM).

Projekti solarnih i vetroelektrana koji su najavljeni ili su u fazama pre izgradnje ili izgradnje na Zapadnom Balkanu imaju ukupan kapacitet od 23 GW što je dovoljno da proizvedu četiri puta više električne energije nego elektrane na gas.

Takođe, energija sunca i vetra mogla bi da smanji emisije CO2 za 103 miliona tona tokom svog životnog veka i da uštedi preko devet milijardi evra u troškovima energije.

Prema izveštaju GEM-a, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija zajedno poseduju potencijal za izgradnju solarnih i vetroelektrana ukupne snage 23 GW što je 70 odsto više nego godinu dana ranije i uporedivo je sa potencijalnim kapacitetima u Nemačkoj.

Iako se Srbija trenutno može pohvaliti najvećim udelom operativnih elektrana (444 MW, odnosno 29 odsto), kao i sa najvećim potencijalom solarne i vetroenergije u regionu, (10,9 GW, ili 47 odsto), naša zemlja rizikuje da zaostane za Albanijom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom koje su je nadmašile u dodavanju novih kapaciteta u poslednjih nekoliko godina.

Pročitajte još:

Da li će Zapadni Balkan zaista iskoristiti svoj potencijal u pogledu energije sunca i vetra u navećoj meri zavisi od vlada i zakonodavnih okvira koji treba da olakšaju planiranje izgradne i izdavanje dozvola, poručuju iz GEM-a.

Operativni kapaciteti solarnih i vetroelektrana u regionu čine samo sedam odsto regionalnog energetskog miksa (1,5 GW), dok je svega šest odsto potencijalnih kapaciteta (1,3 GW) u izgradnji i velika je verovatnoća da će postati operativni.

Prema rečima koautorke izveštaja, Žanaim Kozibai, Zapadni Balkan je u jedinstvenoj poziciji jer region nije previše vezan za gasnu infrastrukturu, pa ulaganje u obnovljive izvore energije predstavlja održiviji potez koji ima ekonomski smisao.

„Ipak, potrebno je više političke volje u zemljama regiona, kao i veća podrška EU i SAD-a koje bi trebalo da se zalažu za potencijal čiste energije u regionu, a ne da podržavaju skupi gas koji zagađuje“, ocenila je Kozibai.

Iz GEM-a navode da bi zoniranje obnovljivih izvora energije trebalo da se vrši uz rigorozne mere zaštite životne sredine, kako bi se smanjio negativan uticaj na prirodu i biodiverzitet. Dodaju i da bi lokalne zajednice trebalo da budu aktivno uključene u projekte i da imaju koristi od njih.

Milena Maglovski

Koje su globalne promene ključne za ubrzavanje trostruke planetarne krize

16.07.2024

eko — Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Foto-ilustracija: Freepik (pvproductions)

Trostruka planetarna kriza, koja obuhvata klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje, podstiče se brojnim čovekovim aktivnostima. Novi izveštaj pod nazivom Globalni izveštaj predviđanja o zdravlju planete i ljudskom blagostanju (eng A global foresight report on planetary health and human wellbeing), iznosi uvid u osam ključnih globalnih promena koje ubrzavaju trostruku planetarnu krizu. Izveštaj su zajednički izradili Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Međunarodni savet za nauku (eng International Science Council), pozivajući svet da obrati pažnju i da odgovori na nove izazove.

U prvu promenu svrstava se brz tehnološki razvoj, uz posebno isticanje veštačke inteligencije (AI) i digitalne transformacije. Iako AI nudi brojne mogućnosti za razvoj ekonomije i društva, ono na različite načine ima uticaj i na životnu sredinu, kako pozitivne, tako ipak i negativne. Kao primer se navodi upotreba AI u sistemima oružja i u razvoju sintetičke biologije, što zahteva pažljivu procenu iz ekološkog aspekta.

Drugo, takmičenje za prirodne resurse. U svetu energetske tranzicije, posebno treba istaći potražnju za kritičnim mineralima i metalima, a očekuje se da će se ona povećati za četiri puta do 2040. godine. Pored toga tu su i voda, šume, zemljište i drugi prirodni resursi.

Tu su i oružani sukobi koji se povećavaju, podstaknuti regionalnim tenzijama, raspadom vladavine prava i drugim. Ono što treba pomenuti jeste da do ovih sukoba sve više dolazi i usled oskudice resursa i klimatskih promena, a istovremeno sukobi degradiraju i zagađuju ekosisteme.

Naredna promena je masovno prisilno raseljavanje i migracije. Sve više ljudi prinuđeno je da napusti svoje domove kako zbog sukoba ili ekonomskih razloga, tako i usled prirodnih katastrofa i klimatskih promena. Upravo raseljavanje može da ima dodatne posledice, ne samo ekonomske i društvene, već i ekološke.

Pročitajte još:

U smislu kontinuiranog porasta nejednakosti, misli se i na bogate i siromašne, drugih razlika unutar zemlje, ali i među zemljama. To dovodi do tenzija, nesigurnosti i smanjene otpornosti društva. Primera radi, posledice klimatskih promena, koje prouzrokuju bogati na štetu siromašnih, a koji nemaju mogućnost da im pruže otpor.

Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

U borbi protiv klimatskih promena, važno je i poverenje u institucija, društvene organizacije, medije i drugo. Ipak, dolazi do opadanja ovog poverenja, što slabi i institucije. Sedma promena mogla bi da se nadoveže na prethodnu – sve više dezinformacija i netačnih informacija. Ovo takođe utiče na slabljenje poverenja o kojem je bilo reči, a sve zajedno otežava efikasno upravljanje kriznim i globalnim izazovima.

Na kraju, navodi se povećana globalna multipolarnost. U tom smislu, reč je o povećanju broja globalnih aktera kao što su države, organizacija ili kompanije, koje imaju važan uticaj na međunarodne odnose i politike. Iako je ovo značajno za međunarodnu saradnju i pregovore, ujedno može i da oteža postizanje globalnog konsenzusa u vezi sa važnim pitanjima – klimatske promene, očuvanje biodiverziteta i druga.

Preporuke koje se iznose u Izveštaju, navode uspostavljanje novog društvenog ugovora koji će uključiti šire slojeve društva, kao što su autohtone zajednica i mladi, radi promovisanja zajedničkih vrednosti i održivog razvoja. Ističe se i potreba za agilnom i adaptivnom upravom sa kratkoročnim ciljevima kako bi se brže reagovalo na ekološke izazove. Integracija podataka i znanja, uz omogućavanje da budu dostupne onima kojima su potrebni, zato što će se kombinacijom različitih vrsta podataka i znanja, efikasnije upravljati i reagovati na izazove i promene. Tu je i takozvano usvajanje predviđanja, što podrazumeva aktivno praćenje i identifikovanje potencijalnih rizika i promena, kako bi se stvorile bolje strategije koje smanjuju negativne posledice, pre nego što do realizacije rizika i promena uopšte dođe.

Katarina Vuinac

1...101112...1.521 Page 11 of 1.521

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM