Obeleženo 46 godina od otvaranja Resavske pećine

20.05.2018

Avantura park Resava — ????????????????????????????????????

JP „Resavska pećina“, upravljač SP „Lisine“ i SP „Resavska pećina“ održala je radionicu povodom obeležavanja Dana Planete i 46 godina od otvaranja Resavske pećine za posetioce.

Učesnike su pozdravili Milica Petrović, direktor JP „Resavska pećina” i Danko Jović, rukovodilac Kancelarije Zavoda za zaštitu prirode u Nišu, koji je i ukazao na značaj obeleževanja Dana Planete.

Stručni saradnici Zavoda za zaštitu prirode osmislili su i sproveli tri radionice sa učenicima od 5.- 8. razreda OŠ „Vuk Karadžić“ iz Resavice. Dragana Nedeljković, botaničar, predstavila je učesnicima biljke prolećnice resavskog kraja, njihov značaj i upotrebu.

Potom su učesnici sa ornitologom Zavoda za zaštitu prirode, Bratislavom Grubačem, imali priliku da posmatraju ptice IBA područja Resava sa platoa ispred Resavske pećine, a potom ih je geomorfolog i speleolog, Dragan Nešić, kroz priču o speleologiji i speleološkim objektima Resave, zajedo sa vodičima, proveo kroz dvorane i kanale Resavske pećine.

Kratak predah i osveženje nastupili su uz rođendansku tortu kojom je JP „Resavska pećina“ obeležilo punih 46 godina od kada je, davnog 22 . aprila 1972. godine, pećina po prvi put otvorena za posetioce.

Instruktori Avantura parka omogućili su deci probno korišćenje speleološke opreme, o kojoj im je neposredno pre toga govorio speleolog Dragan Nešić.

Milisav Pajević

Udruženim snagama za poboljšanje položaja žena na selu

20.05.2018

Za vreme održavanja 85. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, održan je tematski skup „Položaj žena na selu i kako ga poboljšati“, na inicijativu „Dnevnik-Poljoprivrednik“ AD, uz podršku Privredne komore Vojvodine (PKV) i logističku podršku „Info tima“, u PKV.

Obraćajući se skupu, sekretar Udruženja poljoprivrede PKV Jelena Drobnjak istakla je činjenicu da je žena na selu marginalizovana, ekonomski zavisna od drugih.

– Žene na selu predstavljaju nevidljivu radnu snagu uz nedovoljno poštovanje njihove uloge u životu zajednice na selu, a često su izložene različitim oblicima diskriminacije. Rodni jaz u poljoprivredi sprečava razvoj i doprinosi odumiranju sela. Organizovane aktivnosti usmerene ka razvoju položaja žena na selu, mogu da zaustave negativne trendove i da osnaže poljoprivredu u celini – naglasila je Drobnjak.

U izjavi za medije pre početka skupa, direktorka „Dnevnik-Poljoprivrednik“ AD dr Gordana Radović istakla je da je skup jedan u nizu koju organizuju uz podršku PKV, a koji ima za cilj da osvetli ovaj, kako kaže, važan problem kakav je položaj žena na selu, ali i da se predstave mogućnosti za njegovo otklanjanje.

– Kada govorimo o poboljšanju položaja, pre svega govorimo o poboljšanju ekonomskog položaja žena na selu i zbog toga će na skupu biti predstavljene i moguće ekonomske aktivnosti žena u ruralnim područjima, modeli finansiranja, ali za to veoma je važno i obrazovanje. Zato smo se mi smatrali pozvanim i prozvanim da ovaj skup iniciramo, jer osnovna misija lista Poljoprivrednik, koji izlazi već 62 godine, je obrazovanje poljoprivrednih proizvođača, ali s obzirom da se svako poljoprivredno domaćinstvo zasniva na ženi, otvaramo ovu priču kroz apsekt popravljanja položaja žena u ruralnim sredinama – rekla je Gordana Radović.

Državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Stana Božović, pre početka skupa, rekla je da je događaj od izuzetne važnosti kako za sve žene u Republici Srbiji (RS), jer kako kaže, na osnovu podataka mnogih sprovedenih istraživanja, žene na selu predstavljaju neravnopravnu i marginalizovanu grupu.

– Ono što je važno, jeste da Vlada RS ima sve mehanizme, kako strategije, zakone i podzakonske akte gde je u prioritetu poboljšanje položaja žena na selu – rekla je ona i dodala da je u resornom ministarstvu sada oformljen još jedan novi sektor koji će se, kako kaže, strateški baviti i rodnom ravnopravnošću i jednakim mogućnostima i zabrani svake diskriminacije kada su u pitanju svi građani i građani RS.

Stana Božović iznela je podatak da su u 88 odsto slučajeva, muškarci vlasnici imovine na selima u RS.

– Ono što je najvažnije, jeste ekonomsko osnaživanje žena i stvaranje ambijenta da žene mogu da rade i da uživaju plodove svoga rada – naglasila je Stana Božović.

Medijima i skupu obratila se i direktorka Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova Diana Milović zahvalivši se organizatorima što se bave ovom temom. Istakla je da nema ravnopravnosti polova bez muškaraca i žena, odnosno, kako kaže, bez učestvovanja oba pola.

– Možete da pričate o ravnopravnosti žena, ali ako to niste objasnili muškarcima, od tog posla nema ništa. Sad to samo prebacite na selo, i dođete na isto – rekla je ona. Dodala je da su žene koje žive na selu, zatvorene kada se razgovara na temu porodičnog i vršnjačkog nasilja.

Pomoćnik Pokrajinskog sekretara za privredu i turizam Branislav Bandić objasnio je da je uloga ovog Sekretarijata, kada je u pitanju tema skupa, u procesu prerade poljoprivrednih sirovina.

– Mi upravo našim konkursima omogućavamo privrednim društvima, kao i preduzetnicima da nabave mašine, opremu, kao i repromaterijal. Takođe, prošle godine smo prvi put i mogu da kažem, prvi u zemlji, počeli podršku takozvanoj kreativnoj ekonomiji. Mogu vam reći da je broj prijava bio iznenađujuće veliki, što znači da kreativna ekonomija, ima svoje mesto u AP Vojvodine – rekao je Bandić i dodao da je u pripremi i konkurs za socijalnu ekonomiju, koji će obuhvatiti socijalno ugrožene kategorije, a sve u skladu, kako kaže, socijalnog preduzetništva kojem teži RS.

U okviru okruglog stola, razgovaralo se i o značaju udruživanja žena na selu, edukaciji kao modelu osnaživanja žena koje se bave organskom poljoprivredom, o podršci Garancijskog fond AP Vojvodine ženskom preduzetništvu, kao i o konkursima Razvojnog fonda Vojvodine.

Nova oprema za Nacionalnu laboratoriju za analizu vode, vazduha i zemljišta

19.05.2018

Nacionalna laboratorija za analizu vode, vazduha i zemljišta predstavila je juče novu opremu za utvrđivanje kvaliteta vode i vazduha, u vrednosti od milion i po evra, koju je Agenciji za zaštitu životne sredine Republike Srbije donirala Evropska unija.

Predstavljanju savremene opreme, kojom je unapređen sistem monitoringa voda i vazduha u Srbiji, prisustvovali su ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.

Radović je, nakon obilaska Nacionalne laboratorije u prostorijama Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), rekao da će zahvaljujući doniranoj opremi standardi Agencije za zaštitu životne sredine biti u potpunosti usklađeni sa propisima EU.

– Srbija je dobila najsavremeniju opremu u regionu u vrednosti od milion i po evra. Završena je veoma zahtevna obuka naših stručnjaka koja je trajala godinu dana, a danas možemo reći da naša Agencija funkcioniše kao da smo već u EU, naglasio je Radović.

Nova oprema, kako je objasnio, primenjuje se već nekoliko meseci i omogućava bolje praćenje prisustva opasnih i štetnih supstanci u skladu sa novim standardima i metodama Direktive o vodama Evropske komisije propisanim 2014. godine.

Trivan je istakao da napredak Srbije u zaštiti životne sredine nije moguć bez podrške i pomoći EU, kao i da će zahvaljujući doniranoj opremi i postojećoj tehnologiji Srbija postati regionalni lider u monitoringu.

On je naveo da je cilj da se uz pomoć EU i napore resornog ministarstva poboljša monitoring mreža kako bi se što preciznije odredila dijagnoza životne sredine u Srbiji i preduzele konkretne mere zaštite.

– Što analiza stanja bude perfektnija, znaćemo šta tačno da preduzmemo kada je reč o emisiji štetnih gasova ili zaštiti naših voda. Recimo, Srbija treba da investira u oko 300 sistema za preradu otpadnih voda, a monitoring će nam reći gde i šta treba da se radi, objasnio je Trivan.

Ministar je precizirao da nije dovoljno da samo EU ulaže u poboljšanje kvaliteta životne sredine u Srbiji, već da to treba da čine i sve državne institucije.

Moramo da obezbedimo mnogo više sredstava i novca za sprovođenje monitoringa. Neprihvatljivo je da u pojedinim velikim gradovima u Srbiji postoji samo jedna ili dve stanice za analizu kvaliteta vazduha, naglasio je on i dodao da će Srbija u narednih 30 godina uložiti približno 15 milijardi evra u zaštitu životne sredine.

Fabrici je naglasio da je životna sredina važan segment u EU, koja blisko sarađuje sa državnim organima u Srbiji kako bi i njeni građani imali jednak kvalitet života.

– Ova donacija je deo šire saradnje sa Vladom Srbije i resornim ministarstvom u cilju podizanja svesti o ekologiji i životnoj sredini. Mi u gradovima širom Srbije pomažemo podizanje centara za preradu otpadnih voda i druge aktivnosti u poboljšanju životne sredine, rekao je Fabrici.

On je ukazao na to da Izveštaj o napretku Srbije na putu ka članstvu u EU pokazuje da je Srbija napredovala kada je reč o Poglavlju 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, i naglasio da nadležni organi treba da nastave da ulažu u zaštitu životne sredine koja treba da bude prioritet ne samo EU, već i Srbije.

Dva instrumenta visoke tehnologije koja su danas predstavljena donacija su EU iz projekta IPA 2012 “Uspostavljanje integrisanog sistema monitoringa životne sredine u oblasti kvaliteta vode i vazduha”.

Njihovom primenom moguće je detektovati do nekoliko hiljada supstanci u uzorcima površinskih, podzemnih ili otpadnih voda.

Milisav Pajević

Potpisana izjava o izgradnji projekta gasnog interkonektora Bugarska-Sofija

19.05.2018

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić potpisao je, tokom Samita Zapadnog Balkana u Sofiji, sa ministrom energetike Bugarske Temenuškom Petkovom Zajedničku izjavu o izgradnji projekta gasnog interkonektora Bugarska-Sofija.

Izjava, koja je potpisana u prisustvu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i lidera EU i zemalja Zapadnog Balkana, ima za cilj razvijanje projekta povezivanja energetskih tržišta i jačanje sigurnosti snabdevanja gasom u regionu.

Antić je tom prilikom naglasio da je sigurnost snabdevanja gasom prioritet Srbije i Bugarske, ali i svih zemalja regiona i Evrope.

– Interkonekcija Niš–Dimitrovgrad je zajednički prioritet obe zemlje, na čemu se intenzivno radi, i Evropska unija preko svojih grantova učestvuje u finansiranju tog projekta, pri čemu je Srbiji opredeljeno 49,6 miliona evra, rekao je ministar.

On je naglasio da je gasna interkonekcija Srbije i Bugarske veoma važna, imajući u vidu da obe zemlje imaju sve veću potrošnju tog energenta, pre svega zbog rasta industrijske proizvodnje, ali i energetske bezbednosti, kao i potrebe da se diversifikuju pravci snabdevanja tim energentom.

– Zajedničkim odgovornim pristupom prevazilazimo izazove u oblasti diversifikacije i sigurnosti snabdevanja gasom, uzimajući u obzir značajan napredak ostvaren na teritorijama obe zemlje, naveo je Antić.

U deklaraciji koju su lideri EU i zemalja članica Unije usvojili prethodnog dana u Sofiji, energetska sigurnost biće prioritet, između ostalog, kroz bolju energetsku efikasnost i prekograničnu međusobnu povezanost, diversifikaciju izvora i pravaca, kao i uravnoteženu kombinaciju raznih izvora energije uz bolju integraciju obnovljive energije.

Antić je potpisao i Memorandum o razumevanju između Republike Srbije i Evropske investicione banke (EIB), čija je svrha da se utvrde ključni principi predviđene saradnje.

Od te finansijske institucije se očekuje da se uključi u pripremu i finansiranje odabranih pojedinačnih prioritetnih projekata, koji ispunjavaju nacionalne ciljeve razvoja.

– Republika Srbija, sa predsednikom Vučićem na čelu, ima u vidu da je ulaganje u energetsku i transportnu infrastrukturu, opštinske i ekološke infrastrukture, klimatsko delovanje, obrazovanje, zdravstvo, inovacije i podršku privatnom sektoru, od presudne važnosti za ekonomski razvoj države, naglasio je Antić.

EIB bi, prema potpisanom memorandumu, između ostalog trebalo da učestvuje u finansiranju izgradnje 32 kilometara autoputa Niš–Merdare, infrastrukture za unutrašnji vodni transport, revitalizacije u najnerazvijenijim i najsiromašnijim opštinama u Srbiji.

Takođe, predviđeno je učešće ove finansijske institucije i u projektu unapređenja informacione i komunikacione infrastrukture u školama u Republici Srbiji, kao i u sufinansiranju nedostajućih sredstava za interkonekciju Niš–Dimitrovgrad–Bugarska.

Milisav Pajević

Paraćin dobija nove drvorede

19.05.2018

U opštini Paraćin je završena javna nabavka za 300 novih sadnica, kojima će ove godine biti zamenjena dotrajala stabla i zasađeni novi drvoredi u ovom mestu.

Osim na uređenim parkovskim površinama, nove drvorede u Paraćinu Zelenilo će saditi na novoizgrađenim trotoarima ulica.

Biće posađene sadnice kuglastog jasena, javora, crvenolisne šljive, stare između tri i pet godina, visine oko dva metra.

Poslednjih nekoliko godina na teritoriji opštine Paraćin posađeno je više od 2.000 stabala.

Poslovi sadnje novih drvoreda u Paraćinu obavljaju se u cilju održivog razvoja i poboljšanja kvaliteta života i imaju dugoročne efekte, pri čemu je svest građana o očuvanju drvoreda od izuzetnog značaja.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Putarina za teretnjake i na magistralnim putevima

18.05.2018

kamioni — Foto-ilustracija: Pixabay (garten-gg)

U „Putevima Srbije” osmislili su način kako da reše problem sa kamiondžijama koji zaobilaze auto-puteve i tako izbegavaju da plate putarinu. Prevoznicima novac ostaje u džepu, ali država plaća njihov ceh. Vozila čija se težina meri tonama ne habaju samo asfalt, već i njegov temelj, koji se deformiše pod prekomernim opterećenjem. Tada više ne pomažu zakrpe, pa ni novi slojevi asfalta, a putari navode i ugroženu bezbednost saobraćaja i zagađenje.

– Taj problem će sa rastom privredne aktivnosti i pratećim transportom robe i sirovina biti sve izraženiji. Mi, nažalost, sada imamo apsurdnu situaciju da država priliv od putarine, umesto za redovno održavanje postojećih i izgradnju novih puteva, izdvaja za sanaciju štete koju načine teretna vozila. Složićete se da je to van svake logike – kaže Milenko Caković, izvršni direktor Sektora za naplatu putarine pri Javnom preduzeću „Putevi Srbije”.

Naplata putarine za teretna vozila na državnim putevima, prema njegovim rečima, u početku bi, ako država odobri primenu ovog projekta, bila primenjivana samo za kamione težine 12 i više tona. Plan je da naplatom putarine potom budu obuhvaćeni i teretnjaci teži od tri i po tone.

Projekat „Teretna elektronska naplata putarine” (TENP) predviđa da duž puteva i deonica po kojima kamioni sada jezde besplatno počne postavljanje portala. To su nosači iznad kolovoza na koje se postavljaju senzori za detekciju i klasifikaciju vozila. Svaki portal je radio-opremom povezan sa centralnim softverom koji će obračunavati kroz koliko je portala kamion prošao i na osnovu toga izračunavati iznos putarine.

Naplata će se obavljati automatski, bez zaustavljanja vozila. Tokom prolaska kamiona, portal radio-vezom uspostavlja komunikaciju sa posebnim uređajem u vozilu i automatski se skida „kredit” koji je prevoznik unapred uplatio, ili mu se prosleđuje račun na osnovu postpejd ugovora. Vozila koja prođu bez opreme za naplatu biće fotografisana, a vlasnicima sleduje kazna.

– Sistem TENP zasniva se na sistemu elektronske naplate putarine koji se već koristi na auto-putevima u Srbiji. Razlika je samo u tome što kod TENP-a nema naplatnih rampi. To je velika prednost ovog rešenja jer postavljanje portala ne zahteva ozbiljnije infrastrukturne radove i moguća je realizacija u etapama – objašnjava Caković.

U praksi to bi značilo da na putu Pojate–Kotroman duž 228 kilometara bude postavljeno 27 portala. Ibarska magistrala od Orlovače do Preljine (125 kilometara) bila bi pokrivena sa 19 portala. Za putni pravac Kikinda–Beograd planirano je 10 portala razmeštenih duž 124 kilometra, a od Beograda do Vatina (91 kilometar) – devet. Put od Batočine do Kragujevca pokrila bi samo dva, a od Pančeva do Ralje, preko Kovina, četiri portala.

Što se tiče ekonomskog aspekta, odnosno prihoda od naplate putarine za teretnjake, može da posluži primer obilaznice oko Beograda. Put od petlje kod Dobanovaca do petlje u Bubanj potoku, dužine 41,4 kilometara, bio bi podeljen na sedam deonica. Putarina za šlepere teže od 12 tona samo na tih sedam deonica donela bi prihod od 4,24 miliona evra, dok bi ta suma u slučaju proširenja putarine i na vozila teža od tri i po tone porasla na 5,18 miliona evra godišnje.

Prema proračunima Sektora za naplatu putarine JP „Putevi Srbije”, koji je i razvio „Teretnu elektronsku naplatu putarine”, realizacija ovog projekta koštala bi manje od 40 miliona evra. On bi obuhvatio 291 deonicu širom Srbije, dužine 3.264 kilometra. Postavljanje jednog portala košta oko sto hiljada evra, a očekivani prohod od TENP-a kreće se oko 66,48 miliona evra na godišnjem nivou. Sve to koštalo bi kamiondžije 0,126 evra po pređenom kilometru, što je u kategoriji vozila teških 12 i više tona 30 odsto jeftinije od putarine na auto-putu.

Kilometar vožnje po auto-putu u Srbiji vozači putničkih vozila plaćaju 0,03 evra. U Turskoj ta usluga košta 0,039, u Grčkoj 0,045, a u Italiji 0,05 evra. Putarina u Hrvatskoj je dvostruko skuplja – 0,06, dok u BiH po kilometru treba izdvojiti 0,061 evro.

I putarina za kamione u Srbiji je jeftinija nego u Sloveniji, Slovačkoj, Hrvatskoj, Francuskoj i Italiji. U odnosu na Mađarsku i Nemačku naša putarina dvostruko je niža za kamione sa dve, četiri i više osovina. Za kamione sa tri osovine putarina je jeftinija čak tri puta.

Izvor: Politika

Uskoro uređenje prostora na Karađorđevom brdu kod Spomenika Stevi Pisaru

18.05.2018

Turistička organizacija opštine Paraćin priprema idejni projekat i tehničku dokumentaciju za uređenje prostora na Karađorđevom brdu kod Spomenika Stevi Pisaru.

Ovaj prostor dobiće turističku namenu mnogo jasnije definisanu nego sada, biće uređene staze, postavljene klupice, osvetljenje, izgrađene javne česme.

Kompleksu od oko 3,7 hektara u vlasništvu Opštine Paraćin ubuduće će se poklanjati veća pažnja jer su u blizini ugostiteljski objekti, grade se smešajni kapaciteti, lovački dom.

Milisav Pajević

Državna zaštita ne staje na put sekirama i minama: Ljudi ugrožavaju čak trećinu prirode

18.05.2018

Nedavno istraživanje stavilo je na test uspešnost nacija da zaustave dalji gubitak biodiverziteta. Rezultati? Čak trećina ispitanih zaštićenih područja širom sveta degradirana je ljudskim aktivnostima.

Naučnici sa Univerziteta u Kvinslendu, u Australiji, analizirali su preko 50 hiljada oblasti s različitim oblicima i nivoima zaštite. Obelodanili su da je više od 90 odsto konzervatorskih mesta, od nacionalnih parkova do rezervata prirode, ugroženo od strane čoveka – bilo krčenjem šuma, rudarstvom, turizmom ili urbanizacijom.

Najzabrinjavajuće saznanje do kojeg su Australijanci došli je to da je čak trećina zaštićenih teritorija pretrpela ozbiljne izmene uzrokovane delovanjem ljudi, što je oko 6 miliona kvadratnih kilometara. Najviše štete prirodi naneseno je na tlu Evrope, Azije i Afrike, ali ni države u ostatku sveta nisu mnogo obzirnije prema svojim prirodnim bogatstvima pa čak ni kada je reč o bogatoj, retko naseljenoj Australiji.

Džejms Votson, jedan od autora izveštaja, izjavio je da je uznemiravajuće to što čak ni u predelima posebnog statusa zemlje ne uspevaju da održe biološku raznolikost. – Otkrili smo prisustvo visokog nivoa infrastrukturnih delatnosti koje uključuju industrijsku seču drveća, iskopavanje ruda, poljoprivredu, probijanje puteva i izrabljivanje energije, naglasio je – a posebno zapanjuje se one odvijaju na mestima koja su vlade osigurala za potrebe prirode, a ne društva.

Kao ilustrativan primer, Votson je naveo slučaj ostrva Barou na zapadu svoje otadžbine. Ovaj prirodni rezervat predstavlja dom za 13 vrsta sisara, od kojih neke ne mogu da se pronađu ni u jednom drugom kutku naše planete. Ipak, napori Australije da stane na put rudarskim minama u ovom kraju su zakazali. Naučnik je osudio svoju domovinu kao jednu od država koje se prema prirodi ophode najneodgovornije, iako bi trebalo da pruži primer koje bi ostale sledile.

Martin Tejlor, konzervacionista pri WWF Australia, istakao je još jedan negativan primer davanja prednosti industriji nad konzervacijom. Trenutna vlada predložila je da se u osetljivim morskim parkovima, uključujući i kritične vode oko Velikog koralnog grebena, snizi nivo zaštite. Ukazao je i na nerazvijenu svest javnosti o ozbiljnosti stepena ugroženosti prirode od ljudi. – Javno mnjenje je nesvesno kakve se stvari odvijaju i nadamo se da će im ovaj dokument otvoriti oči – rekao je.

Jelena Kozbašić

Održan Peti sastanak Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije

18.05.2018

Članovi Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije, održali su juče sastanak, na kome su razmotrili usklađivanje politika kada je u pitanju energetika i klimatske promene.

Predsednica ovog Parlamentarnog foruma dr Aleksandra Tomić, predstavila je učesnicima sastanka zaključke sa održanog Četvrtog Berlinskog dijaloga o energetskoj tranziciji, na temu „U pravcu globalne energetske tranzicije“.

Ona je istakla da je energetska tranzicija ka održivim izvorima energije najvažniji globalni izazov, koji zahteva i globalno rešavanje, kroz međunarodni dijalog i saradnju. Energetska diplomatija i tranzicija utiču na globalni poredak, navela je Tomić i naglasila značaj tranzicije na obnovljive izvore energije.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht istakla je da postoji samo jedna, najbolja energetska politika, a to je politika energetske efikasnosti. Neophodno je štedeti energiju i živeti sa svešću da je energija ograničen resurs, naglasila je Sonja Liht i istakla da je razvijen javni dijalog o održivom korišćenju energije u Jugoistočnoj Evropi.

Regionalna menadžerka projekta Nemačke razvojne agencije (GIZ), Fonda za energetsku efikasnost u Jugoistočnoj Evropi Jasna Sekulović u svom obraćanju je istakla da pred celim svetom stoje izazovi koji se tiču klimatskih promena. Ona je naglasila da je neophodan uslov za tranziciju energetskog sektora politička volja i upravo parlamenti i parlamentarci mogu biti generator te političke volje, naglasila je ona.

Predsednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Snežana B. Petrović, govorila je o upotrebi biomase u energetske svrhe, kroz predstavljanje partnerskih projekata Srbije i Nemačke.

Zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Bušle govorio je o procesu „dekarbonizacije“, odnosno tranzicije od korišćenja uglja ka obnovljivim izvorima energije.

Učesnicima sastanka je zaključke sa sastanka Parlamentarnog plenuma Energetske zajednice predstavila članica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Snežana R. Petrović.

Programski direktor RES Fondacije Aleksandar Macura osvrnuo se na pitanje energetskog siromaštva i energetske tranzicije, imajući u vidu da je to tema koja dotiče sva domaćinstva u Srbiji.

Milisav Pajević

Cene nafte skaču: Barel više od 70 dolara

18.05.2018

Na ovonedeljnu odluku predsednika Donalda Trampa da Sjedinjene Američke Države napuste nuklearni sporazum sa Iranom prvo su reagovale svetske berze. Cena nafte je dostigla troipogodišnji maksimum i u poslednja tri meseca crno zlato poskupelo je za čak 20 odsto. To se već odražava i na cene na našim pumpama.

Svetske naftne berze beleže rekorde cene – barel “američke lake nafte” košta više od 70 dolara a “Brent” na londonskoj berzi premašuje 77 dolara. To utiče i na cene na našim pumpama, jer dve trećine potreba za naftom i derivatima Srbija pokriva iz uvoza.

– Zabrinjava nas, ali prinuđeni smo da sipamo – kaže jedan od vozača sa kojima je razgovarala ekipa RTS-a. Neki od građana kombinuju – ponekad idu automobilom, a ponekad autobusom.

– Sve zavisi – koliko imam toliko i sipam – kažu građani.

U protekla tri meseca cene derivata na našim pumpama porasle su 2,5 odsto, odnosno četiri dinara po litru. Prosečna cena litre benzina već doseže do 149 dinara, a evrodizela od 157 dinara do 160 dinara.

U naftnim kompanijama kažu da veliki deo cene čine akcize a zavise i od kursnih razlika, na šta oni ne utiču.

– NIS može da utiče na formiranje cena goriva i to čini kroz povećanje efikasnosti u svom poslovanju. Pored toga, svojim klijentima nudimo fleksibilne, izbalansirane cene, u skladu sa tržišnim kretanjima. NIS će se i dalje truditi da očuva konkurentne cene kao i da one ne budu iznad prosečnih u regionu – saopštio je NIS.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Tomislav Mićović ukazuje da će situacija u narednom periodu zavisiti od dešavanja na globalnom tržištu.

– Ukoliko se na globalnom tržištu bude menjalo, siguno će doći i do povećanja cena goriva na pupama – kaže Mićović.

Analize su pokazivale da će se ove godine cena crnog zlata kretati oko 60 dolara. Zbog svetskih geopolitičkih previranja neki analitičari upozoravaju da bi već sledeće godine cena barela mogla da dostigne i 100 dolara.

– Povećanje cena energenata imaće negativan uticaj na svetsku ekonomiju koja se i dalje bori da izbegne senku ekonomske krize. Globalni ekonomski rast usporavaće se za nekoliko procentnih poena na svakih 10 američkih dolara na rast cena nafte – kaže Sijao Lian, istraživač iz Centra za američke ekonomske studije.

Sigurno je da naftno tržište neće mirovati. Iran je treći svetski izvoznik nafte i mogao bi da umanji isporuke za milion. Dogovor zemalja izvoznica nafte, članica – OPEK-a i Rusije, već je ograničio proizvodnju. Sve to može da napravi veliki jaz u ponudi i potražnji nafte na svetskom tržištu, što se svakako odražava na cene.

Izvor: RTS

Posekao evropsku tisu staru 70 godina

18.05.2018

Policija u Staroj Pazovi otkrila je četrdesetjednogodišnjeg muškarca koji je osumnjičen da je u centru Stare Pazove posekao evropsku tisu staru 70 godina koja je bila pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika prirode.

Policija u saopštenju navodi da će protiv njega biti podneta krivična prijava za delo uništenje, oštećenje, iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra.

Postoji sumnja da je on krajem aprila, u večernjim časovima, motornom testerom posekao evropsku tisu staru oko 70 godina koja se nalazila u centru Stare Pazove, pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika prirode.

Milisav Pajević

Srbija unapređuje energetsku efikasnost i štedi

18.05.2018

Aleksandar Antić u Rusiji — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić izjavio je da su unapređenjem energetske efikasnosti jednog broja javnih objekata u Srbiji ostvarene uštede energije u proseku od 40 odsto po svakom objektu, poručivši da je energetska efikasnost prioritet tog Ministarstva.

U obraćanju učesnicima konferencije “Energetski efikasna Srbija” Antić je putem video-poruke, naglasio da će ova godina biti posebno značajna jer će na energetsku mrežu biti pušteno oko 250 megavata novih postrojenja, pre svega iz energije vetra, a u narednoj godini se očekuje još približno 250 megavata.

Srbija je konačno počela da štedi energiju, rekao je ministar, navodeći da se očekuje da ćemo se do 2020. godine približiti ciljevima koji se odnose na korišćenje obnovljivih izvora energije, te da se svake godine nastoji da se različitim merama smanji finalna potrošnja energije za oko jedan odsto.

U tom smislu, postignuti su dosta dobri rezultati u proteklih nekoliko godina, naglasio je on, ukazavši na to da je Budžetski fond za energetsku efikasnost zajedno sa lokalnim samoupravama već uspeo da unapredi jedan broj javnih objekata, a uštede i efekti iz tih projekata su izuzetni.

Za svaki od tih objekata koji su energetski unapređeni uštede energije su u proseku 40 odsto. To je veliki motiv da nastavimo u tom pravcu i to ćemo učiniti, pri čemu očekujemo da ćemo unaprediti sam Fond i daleko veći iznos sredstava usmeriti u tom smeru, poručio je Antić.

Milisav Pajević

Upravljanje otpadom ključno za Novi Pazar

18.05.2018

O saradnji na rešavanju pitanja upravljanja otpadom i prečišćavanja otpadnih voda u Novom Pazaru, ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan sa saradnicima razgovarao je sa predstavnicima ove lokalne samouprave.

Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac upoznao je ministra sa najznačajnijim ekološkim problemima i planovima lokalne samouprave na njihovom rešavanju, i izrazio očekivanje da će se uspostavljanjem intenzivnije saradnje sa Ministarstvom obezbediti unapređenje životne sredine tog područja.

– Upravljanje otpadom kroz izgradnju regionalnog centra i uspostavljanje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, vidimo kao naročito značajna ekološka pitanja za život građana u ovom delu Srbije, i Ministarstvo će kroz stručnu i tehničku pomoć doprineti da se ona u narednom periodu uspešno rešavaju, naglasio je Goran Trivan.

On je najavio da će na osnovu strateškog planiranja upravljanja otpadom u Srbiji, sanacija postojećih deponija biti sistemski rešavana uspostavljanjem regionalnog centra za upravljanje otpadom koji će obuhvatiti Novi Pazar, Tutin i Rašku.

Ministar je izrazio zadovoljstvo zbog inicijative lokalne samouprave za rešavanje najznačajnijih ekoloških problema.

Dogovoreno je da se u nastavku saradnje definišu konkretniji koraci na utvrđivanju najboljih ekoloških rešenja, kako bi se ostvarili bolji i zdraviji uslovi života stanovnika Novog Pazara, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Milisav Pajević

Ministarka Mihajlović: Prvi put biće uređen rad šljunkara u Srbiji

18.05.2018

Rad šljunkara u Srbiji koje zasad posluju nelegalno i nanose veliku štetu državnom budžetu biće po prvi put regulisan izmenom Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, najavila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

– Problem nelegalnog pretovara šljunka i peska u vodnom saobraćaju je deo sive ekonomije. Tek se ova Vlada uhvatila ukoštac sa ozbiljnim kriminalom koji tu postoji i pokušava da ovu oblast uredi – rekla je Mihajlović u Skupštini Srbije.

Ona je istakla da će izmenom zakona domaći propisi u vodnom saobraćaju biti usklađeni s regulativom Evropske unije, i da će to olakšati i rad brodarskih kompanija.

Predlog izmena i dopuna Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama predviđa rok od šest godina da se više od 150 nelegalnih šljunkara na obalama Dunava, Save i Tise izmesti u zvanična lučka područja.

Pošto se godišnje pretovari blizu četiri miliona tona šljunka i peska, posle izmene tog zakona se očekuje da prihod budžeta samo po osnovu naplate lučke takse za pretovar te vrste bude 600.000 evra, a ukupan prihod od naplate lučkih taksi i naknada samo za tu vrstu robe biti 2.200.000 evra.

Dubravko Bojić, poslanik Srpske radikalne stranke koja smatra da je trebalo napraviti potpuno nov zakon, jednostavniji, bolje razumljiv i lakše sprovodiv, ocenio je da su izmene i dopune Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama loše jer se “našim prevremnim Evropljanima preterano žuri zbog članstva u EU”.

Izvor: Zelena Srbija

Donet prostorni plan namene zaštićenih prirodnih dobara “Okanj bara“ i „Rusanda“

18.05.2018

Skupština AP Vojvodine je na 21. sednici donela Pokrajinsku skupštinsku odluku o donošenju Prostornog plana područja posebne namene zaštićenih prirodnih dobara “Okanj bara“ i „Rusanda“.

Donošenjem prostornog plana stvoriće se planski osnov za sprovođenje posebnog režima organizacije, uređenja, korišćenja, zaštite i održivog upravljanja zaštićenim područjem u skladu s Uredbom o proglašenju Specijalnog rezervata prirode „Okanj bara“ („Službeni glasnik RS”, broj 39/13) i Pokrajinskom uredbom o proglašenju parka prirode „Rusanda“ („Službeni glasnik RS”, broj 88/10).

Prostornim planom definisana je zona posebne namene koju čine granice zaštićenog prirodnog dobra i zaštitna zona u skladu sa aktom o proglašenju, kao i zona uticaja na posebnu namenu, kao i pravila uređenja i građenja u ovim zonama, koja će doprineti zaštiti biodiverziteta, ugroženih prirodnih resursa i predela.

Prostornim planom su definisane dozvoljene aktivnosti u oblasti zaštite, turizma i ruralnog razvoja i time stvoreni preduslovi za dalji razvoj kako zaštićenih područja, tako i jedinica lokalne samouprave na čijoj je teritoriji prirodno dobro ( Zrenjanin i Novi Bečej).

Razlozi za donošenje prostornog plana proističu iz strateških prioriteta u oblasti zaštite, uređenja i unapređenja prirodnih i kulturnih dobara, koji su utvrđeni Zakonom o Prostornom planu Republike Srbije do 2010. godine do 2020. godine („Službeni glasnik RS“ br 88/10) i Odlukom o donošenju Regionalnog prostornog plana Autonomne pokrajine Vojvodine („Službeni list APV“ br. 22/11).

Milisav Pajević

Dan reciklaže obeležen predstavljanjem novih edukativno zabavnih presa

17.05.2018

U okviru edukativnog projekta „Reciklirajte i vi“ Apatinska pivara je, u saradnji sa Solagro timom i Sekopakom obeležila Međunarodni Dan reciklaže, kako bi još jednom skrenula pažnju javnosti na važnost pravilnog odlaganja reciklažnog otpada.

Kako bi na zanimljiv način podstakla i motivisala svoje potrošače da recikliraju, Pivara je predstavila fudbalski sto za reciklažu, prilagođenu verzija popularne igre koja umesto žetona ili novčića za aktiviranje igre koristi prazne limenke. Sve što je potrebno jeste da se na bar kod čitaču skenira kod prazne limenke koja se potom ubaci u otvor i na taj način oslobode loptice za igru.

Veliku pažnju je izazvao XO Magic Box, modernizovana verzija popularne igrice „iks-oks“. XO Magic Box koristi prazne limenke za “obeležavanje” X i O polja. Nakon ubacivanja prazne limenke, LED diode osvetljavaju polje sa X ili O i na taj način igrači recikliraju, zabavljajući se uz ovu poznatu misaonu igru.

1...1,0971,0981,099...1,673 Page 1,098 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM