Održana završna konferencija projekta Forest Flow

31.05.2018

33923708_10215529926738232_2061327218222563328_n_7207 — Foto: Vode Vojvodine

Završna konferencija projekta „Obnova infrastrukture za obranu od poplava i uspostava prekograničnog sustava za zaštitu ljudi i prirodnih dobara od poplava“ (Forest Flow), na kome je JVP „Vode Vojvodine“ jedan od partnera, održana je u Vinkovcima, 29. maja 2018. godine. Projekt Forest Flow, ukupne vrednosti oko 1.400.000 evra sufinansiran je iz IPA programa prekogranične saradnje Hrvatska – Srbija za period 2007 – 2013. godine.

Projekt je započeo 13. avgusta 2016, a trajaće do 12. avgusta 2018. do kada je planirano da budu gotove sve predviđene aktivnosti. Ovo je zajednički poduhvat srpskih i hrvatskih institucija zaduženih za upravljanje šumama (vodeći partneri su JP „Vojvodinašume“ i Hrvatske šume d.o.o.), upravljanje vodama i zaštitom od poplava (JVP „Vode Vojvodine“ i Hrvatske vode) i institucija nadležnih za podizanje svesti o poplavama i zaštiti od poplava (Institut za razvoj i međunarodne odnose i Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu).

Projekt Forest Flow pokrenut je zbog poplava koje su se dogodile u Srbiji i Hrvatskoj u maju 2014. godine. Budući da prirodni vodotoci i postojeći odvodni sistemi nisu imali sposobnost preneti višak vode, posledice obilnih kiša bile su razorne, pa i dalje imaju uticaj na privredu, životnu sredinu i život ljudi u poplavljenom području.

JVP „Vode Vojvodine“ je u okviru projekta saniralo oko 16.000 metara kanalske mreže i 4.000 metara pristupnog puta sa cevastim propustima koji pripadaju sistemu za navodnjavanje Lipac. U cilju povećanja zaštite od poplava postavljene su dve automatske stanice na reci Bosut, kojima se omogućuje svakodnevna razmena podataka o visini reke Bosut. Prikupljeni podaci posebno su korisni za kontrolu i koordiniranje interventnih aktivnosti u slučaju poplava.

Ovim projektom predviđena je obnova stacionažnih belega na Savskom nasipu u oba pogranična područja. U Srbiji je postavljeno 162 oznake, na svakih pola kilometra. One su izrađene od limene ploče i postavljene na metalni stub na visinu otprilike 80 cm i ubetonirane u betonski temelj.

U okviru završne konferencije izvedena je i pokazna vežba sa tehnikama izrade nasipa i zaštite stambenih objekata od poplavnih voda na nasipu u Moroviću.

Stručnjaci iz „Vode Vojvodine“ i Hrvatskih voda su lokalnom stanovništvu i predstavnicima lokalne samouprave simulirali dolazak visokog vodenog talasa, koji bi uzrokovao rast vode od jedan metar u toku 24 sata na odgovarajućoj lokaciji u Moroviću.

Učesnici su upoznati s ostalim uobičajenim situacijama koje se često javljaju za vreme visokih vodostaja reka, a prikazan je i način izgradnje nasipa za zaštitu stambenih objekata za vreme poplava.

Izvor: Vode Vojvodine

Održana konferencija “Intenziviranje planiranja i primene energetskih projekata”

31.05.2018

energetika-jpg_660x330 — Foto: Vlada AP Vojvodine

U organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, u skupštini Vojvodine održana je druga po redu konferencija o energetskoj efikasnosti na temu: “Intenziviranje planiranja i primene energetskih projekata“.

Cilj konferenciji bio je podizanje horizontalne i vertikalne komunikacije između različitih institucija, gradova i opština institucija i privrednih subjekata.

Podatak da je u prošlom veku populacija porasla preko tri puta, a potreba za energentima preko 30 puta, jasno govori da su pred nama veliki izazovi kada je reč o energetskoj efikasnosti. Naša zemlja suočena je i sa izazovima zaštite životne sredine u primeni energenata, te su konferencije poput ove, na kojima se ističu primeri dobre prakse, od velikog značaja.

– Same mere energetske efikasnosti podrazumevaju pre svega da se zadrži postojeći standard i komfor uz sporovođenje samih mera, a neophodnost toga jeste i to da su vrata i prozori stari preko 20, 30 godina, svaki drugi tako da ćemo se svi zajedno potruditi i sa regionalnom privrednom komorom, klasterima, udruženjima, institucijama da zajednički izađemo i ponudimo krajnjim potrtošačima neke informacije i oko finansiranja i sporovođenja mere energetskih institucija, kaže Nenad Grbić, pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj.

Konferencija je zamišljena kao “tačka susreta” predstavnika lokalnih samouprava kao korisnika investicija, institucija i kompanija koje se bave investiranjem, pratećim poslovima u okviru priprema, ugovoranja, same realizacije i na kraju kontrole poslova energetske efikasnosti, a iskustva su osim aktera iz Srbije preneli učesnici iz Mađarske, Slovačke, Češke i Slovenije.

– Mi smo sad uspostavili kontakte i evo ovo smo zajedno planirali sa Pokrajinskim sekretarijatom za energetiku jer neminovno ono što se desilo u drugim zemljama desiće se i kod nas. Napraviće se fondovi, doći će pare kako to sad čudno izgleda, sad smo skeptici, ali jednostavno ne može se zaobići da se ne reši energetska efikasnost ove zemlje i mi to hoćemo spremni da dočekamo, istakao je Zoltan Zavargo, predsednik klastera Enef, Novi Sad.

U okviru konferencije održane su dve sesije. Prva je bila posvećena povećanju konkurentnosti srednjih, malih i mikro preduzeća kroz klasterizaciju, izvrsnost i umrežavanje, a druga modelima i iskustvima lokalnih samouprava, koje koriste sredstva za energetsku efikasnost, fondovima, ESCO kompanijama, poslovnim bankama, ostalim investitorima i ugovoračima javno-privatnog partnerstva.

Milisav Pajević

Poljski premijer obećao oštre mere protiv spaljivanja otpada na deponijama

31.05.2018

Poljski premijer Mateuš Moravjecki obećao je danas oštre mere u borbi protiv ilegalnih požara na deponijama od kojih nastaje opasan dim, uključujući otpad koji privatne kompanije uvoze iz drugih zemalja radi reciklaže.

Moravjecki je rekao da spaljivanje otpada “uništava zdravlje” Poljaka i poljske dece i da će “učiniti sve da se ta praksa prekine”.

On je na konferenciji za novinare u Varšavi naveo da su blagi propisi doprineli tom problemu i dodao da je ministru za zaštitu životne sredine dao zadatak da u naredne dve nedelje pripremi novi zakon u cilju “eliminacije tih patologija”.

Poljske televizijske stanice prikazale su snimke ogromnih oblaka dima iznad različitih deponija, dok vatrogasci nastoje da obuzdaju vatru.

U mnogim slučajevima lokalnim meštanima je savetovano da ne izlaze iz domova i drže zatvorene prozore, a zbog dima sa deponije zatvorena je i jedna osnovna škola u centralnom delu zemlje.

Ministar unutrašnjih poslova Poljske Joakim Brudzinski rekao je da se privatne kompanije pretvaraju da uvoze otpad iz inostranstva radi reciklaže, a da zapravo ogromne količine opasnog smeća nekontrolisano ulaze u Poljsku.

On je naveo da medju smećem ima medicinskog otpada, masti, ulja i drugih hemikalija.

Brudzinski je naveo da je ta situacija nastala pošto je Kina zatvorila vrata za otpad iz Evrope.

Izvor: Zelena Srbija

Mališani vožnjom bicikala obeležili „Dan izazova“

31.05.2018

Zeleni bicikl, ekologija — Photo: Pixabay

Više od 500 mališana iz svih vrtića kraljevačke Predškolske ustanove „Olga Jovičić Rita“ juće je vožnjom bicikala ulicama Kraljeva učestvovalo u manifestaciji „Dan izazova“, koja se kao dan rekreacije tradicionalno obeležava poslednje srede u maju i to u 70 država sveta.

Start „biciklijade“ bio je ispred Duhovnog centra „Sveti vladika Nikolaj Velimirović“, a osim vaspitača predškolcima su se ovom prilikom pridružili i članovi ovdašnjih biciklističkih klubova, preduzeća i institucija, kao i volonteri Crvenog krsta.

Milisav Pajević

Počeo proces prinudne naplate 2,6 milijarde dolara od Gasproma

31.05.2018

Ukrajina je počela prinudnu naplatu 2,56 milijardi dolara od Gasproma, po odluci Stokholmskog suda od 28. februara ove godine, zamrzavanjem akcija kompanije “Severni tok 2” u Švajcarskoj, javilja agencija Interfaks.

Predsednik Ukrajine Pjotr Porošenko je saopštio da je počela prinudna naplata 2,56 milijardi dolara od Gasproma na osnovu rešenja Stokholmske arbitraže.

– Proces prinudne naplate 2,6 milijarde dolara od Gasproma prešao je u praktičnu fazu – danas je počeo proces u kom će se staviti opterećenje na akcije i ostalu imovinu Gasproma u drugim evropskim zemljama, između ostalog u Švajcarskoj, Velikoj Britaniji i Holandiji, navodi pres-služba ukrajinskog predsednika, preneo je Sputnjik.

Portparol kompanije “Severni tok 2” Jens Miler je rekao za agenciju Tas, da je 29. maja 2018. godine ta kompanija, sa sedištem u Cugu u Švajcarskoj, “dobila nalog o zamrzavanju imovine zbog potraživanja duga od Gasproma“.

– Zamrzavanje imovine ‘Severnog toka 2‘ neće uticati na poslovanje kompanije, naveo je on.

Iz Gasproma su međutim, kako prenosi Tas, rekli da nisu dobili nikakvo zvanično obaveštenja da je ukrajinski Naftogas pokrenuo izvršni postupak po presudi stokholmske arbitraže, ali da imaju saznanja da ukrajinska kompanija preduzima takve radnje u Švajcarskoj.

– Gasprom je svestan da Naftogas Ukrajina preduzima akcije na teritoriji Švajcarske za izvršenje presude Arbitrže u Stokholmu od 28. februara 2018. godine, donete u sporu vezanom za ugovor o tranzitu, saopštio je ruski gasni holding.

Ističući da Gasprom nije dobio nikakav zvanični dokument o tome i da komentar mogu dati “nakon što temeljno prouče dokument kada on formalno bude primljen”, iz holdinga su poručili da će braniti svoja prava u skladu sa važećim zakonima.

Švajcarski izvršitelji su u utorak uveče posetili sedište kompanije “Severni tok” u Švajcarskoj, rekla su za Tas s dva nezavisna izvora, a to je ruskoj agenciji potvrdio i jedan izvor u Gaspromu.

Arbitraža u Stokholmu je u decembru i februaru donela odluku o sporovima između Gasproma i Naftogasa u vezi sa ugovorima za snabdevanje i tranzit gasa i obavezala rusku kompaniju da isplati oko 2,6 milijardi dolara kompenzacije ukrajinskoj strani zbog neisporučivanja gasa.

Gasprom je ocenio da su te odluke napravile disbalans u korist Kijeva, a u martu se ruska kompanija žalila na presudu arbitraže švedskom sudu i obavestila Naftogas o početku postupka za raskid ugovora.

Milisav Pajević

Štafeta u trci protiv zagađenog vazduha predata u ruke trkača

30.05.2018

Međunarodno udruženje atletičara (International Association of Athletics Federations, IAAF) pridružilo se snagama Ujedinjenih nacija za borbu protiv zagađenja vazduha koje, prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), na godišnjem nivou ubije 7 miliona ljudi. Još poraznije je saznanje da čak 91 odsto čovečanstva udiše vazduh koji ne zadovoljava propisane standarde SZO. Saboraštvo podržano je i od strane Koalicije za klimu i čist vazduh (Climate and Clean Air Coalition, CCAC).

Ključni ciljevi saradnje IAAF, UN i CCAC su:

stvaranje mreže za praćenje kvaliteta vazduha koja bi obuhvatila otprilike 1000 trkačkih staza širom sveta, u periodu od pet godina,
rad sa međunarodnim nevladinim organizacijama kako bi se kreirala baza podata o stanju vazduha u realnom vremenu,
kreiranje mreže za nadzor kvaliteta vazduha u gradovima koja bi pomogla profesionalnim trkačima i amaterima da izaberu najpogodnije doba dana za upražnjvanje ove sportske aktivnosti,
udruživanje sa lokalnim i nacionalnim vlastima kako bi se bolje razumeli efekti stanja vazduha na kvalitet života u ljudskim zajednicama,
proučavanje uzročno-posledičnog odnosa kvaliteta vazduha i performansi sportista i
predvodnička uloga u kampanjama za čist vazduh na globalnom nivou.

Trčanje okuplja više od pola milijarde ljudi širom naše planete i nijedan drugi sport nema jednako velik opseg kao atletika. Iz tog razloga, doprinos trkačkih udruženja stvaranju svesti o uticaju zagađenja vazduha na zdravlje je nemerljiv. Procenjuje se da 6 odsto svetske populacije od 7,6 milijardi ljudi redovno trči, a očekuje se da će u narednih nekoliko godina ovaj broj skočiti na 10 odsto.

Međunarodno udruženje atletičara proširiće svoju posvećenost zaštiti životne sredine i na smanjivanje plastičnog otpada na budućim sportskim događanjima.

Predsednik IAAF, Sebastijan Ko, izjavio je ovim povodom: “Drago nam je da udružimo snage sa Programom Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine kako bismo podigli svest i sakupili podatke koji će našim sportistima i zajednicama širom sveta pomoći da se dohvate u koštac sa ovim tihim ubicom. Nadamo se da će većem interesovanju vlada, političkih vođa i javnosti više zainteresovati za temu koja se odražava na svaki njihov udah.”

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Srbija za odlaganje opasnog otpada godišnje izdvaja 20 miliona evra

30.05.2018

opasan-otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan izjavio je danas da je u selu Vukićevica kod Obrenovca pre dva dana pronađeno i izvađeno više od 25 tona otpada za koji se pretpostavlja da je kancerogen i opasan.

Trivan je prilikom obilaska lokacije u tom mestu u izjavi za novinare rekao da se pretpostavlja i da opasan otpad zakopavaju registrovane firme koje su zadužene za njegovo skladištenje, transport i zbrinjavanje, i najavio da će u narednim danima nekima od njih biti zabranjen rad.

Srbija za odlaganje opasnog otpada, kako je naglasio, godišnje izdvaja 20 miliona evra, i taj novac ne odlazi za zbrinjavanje otpada, već u nečiji džep, a toksičan otpad završi u našoj okolini, zemljištu, hrani i vodi.

Goran Trivan je dodao da inspekcija proverava sve firme koje rade na zbrinjavanju opasnog otpada, kojih je registrovano 113, a u funkciji između 15 i 20, naglasivši da je sprečena nova ekološka katastrofa.

U međuvremenu, kako je rekao, sud u Obrenovcu je vodio proces u kojem je prvookrivljeni provostepenom presudom osuđen na četiri i po godine zatvora i novčanom kaznom od 600.000 dinara, a drugooptuženi na godinu i šest meseci zatvora i novčanom kaznom od 250.000 dinara za opasan otpad koji je u februaru takođe pronađen u Vukićevici.

Ministar Trivan je podvukao da je ovo prvi put da u Srbiji neko odgovara za zločin prema životnoj sredini, i dodao da će resorno ministarstvo nastaviti sa otkrivanjem nelegalno zakopanog opasnog otpada za koji se sumnja da ga još ima u Vukićevici i okolini.

Prema njegovim rečima, svi oni koji budu vršili ovakvu vrstu kriminala prema životnoj sredini, ali i svojim i našim životima, moraju da budu osuđeni.

Trivan je naglasio da mora da postoji nulta tolerancija na tako nešto, jer ako bismo to tolerisali imali bismo sve lošiji kvalitet života.

On je podsetio na to da je do sada u Srbiji otkriveno više od 110 tona opasnog otpada koji je uskladišten u skladu sa zakonom, te da će on biti prerađen ili u Srbiji ili izvezen u inostranstvo, a novac za to će obezbediti lokalna samouprava ili Ministarstvo.

Milisav Pajević

Antić: U Srbiji pokrenut snažan investicioni ciklus u sektoru energetike

30.05.2018

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić izjavio je danas da je u Srbiji pokrenut snažan investicioni ciklus u sektoru energetike, koji je vredan više od tri milijarde evra, a obezbediće dugoročnu energetsku bezbednost zemlje.

Antić je, otvarajući konferenciju “Investicije i novi kapaciteti – garant energetske bezbednosti“, rekao da će do 2025. godine biti uloženo više milijardi evra u nove projekte i da se sve čini da naša zemlja u budućnosti ostane energetski bezbedna.

On je rekao da je energetska bezbednost jedno od ključnih pitanja naše države, ali i pitanje koje dominira u svim zemljama i političkim i geopolitičkim razmatranjima, kao i u EU.

Antić je naveo da naša zemlja, takođe, stavlja u prvi plan pitanje energetske bezbednosti.

Milisav Pajević

Crna Gora spremna za proces transpozicije i implementacije pravnih tekovina EU

30.05.2018

Treća sednica Upravnog odbora za praćenje revizije i sprovođenja Nacionalne strategije za transpoziciju, implementaciju i primenu pravne tekovine EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena s Akcionim planom za period 2016-2020. nedavno je održana u prostorijama Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore.

Na sednici je predstavljen Nacrt revidiranog Akcionog plana, koji daje osvrt na ključne rezultate postignute u prethodnom periodu, kao i rokove u pogledu preostalih obaveza vezanih za proces transpozicije i implementacije pravne tekovine EU za svih deset podoblasti.

Nacrt uključuje i planove za jačanje administrativnih kapaciteta usklađene sa važećim strateškim, planskim i programskim dokumentima, kao i prioritetima i smernicama definisanim Startegijom proširenja za Zapadni Balkan i Izveštajem Evropske komisije o napretku Crne Gore za 2017. godinu.

Cilj revidiranog Akcionog plana je definisanje realnih rokova za realizaciju preostalih obaveza, kako bi u procesu izveštavanja ka Evropskoj komisiji bio prepoznat napredak kroz postignut visok stepen realizacije, što u krajnjem vodi otvaranju Poglavlja 27 i postizanju punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

Nacionalna strategija za transpoziciju, implementaciju i primjenu pravne tekovine EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena s Akcionim planom, koja je predstavljala početno merilo za otvaranje Poglavlja 27 – Životna sredina i klimatske promene je usvojena u julu 2016. godine i njome je predviđena revizija Akcionog plana kako bi se strateške obaveze i rokovi prilagođavali aktuelnoj situaciji i postignutom stepenu usklađivanja nacionalnih propisa sa pravnom tekovinom EU.

Milisav Pajević

Vladan Vasić, Gradonačelnik Pirota: Piroćanci se diče svojim gradom

30.05.2018

Vladan Vasić biran je tri puta za predsednika Opštine Pirot, a nakon izbora 2016. godine, s obzirom na to da je Pirot neposredno pre toga dobio status grada, izabran je za prvog gradonačelnika. Tokom njegovog dosadašnjeg predsedavanja opštinom učinjen je značajan pomak u izgradnji infrastrukture, pa su Piroćanci dobili sportsku halu, zatvoreni bazen, nove fabrike i mostove, a kej i trgovi su uređeni baš kako dolikuje gradu koji pretenduje da postane značajna turistička destinacija. Njemu je pak najbitnije da su Piroćanci počeli da se diče svojim gradom.

EP: Da li Vam imponuje što su Vam Piroćanci ukazali poverenje četvrti put i čime mislite da ste najviše zaslužili njihove simpatije?

Vladan Vasić: Više puta sam isticao da je pobeda na izborima u malim sredinama – podvig, dve pobede – veliki uspeh, tri – neverovatne, a četiri – gotovo nemoguće. Zahvalan sam Piroćancima na tome što veruju mom timu i meni.

EP: Poslednja „zelena” vest koja nam je stigla iz Pirota bila je o izgradnji postrojenja za sekundarnu separaciju otpada na Regionalnoj deponiji. U kojoj fazi se nalazi ovaj projekat?

Vladan Vasić: Planiramo da postrojenje za sekundarnu separaciju na Regionalnoj sanitarnoj deponiji bude završeno do kraja 2018. godine. Veći deo opreme je nabavljen, i to iz sopstvenih sredstava. Predstoji nam izgradnja hale. Iako se uglavnom oslanjamo na opštinski budžet, očekujemo da deo novca pristigne i iz raspoloživih fondova. Postrojenje za sekundarnu separaciju ima veliku važnost za Pirot, pre svega zato što će se reciklaža smeća komercijalizovati, a rok za eksploataciju postojeće deponije značajno produžiti. On je trenutno oročen na sredinu 2021. godine.

EP: Pirotske škole važe za najsavremenije u našoj državi. U nekima od njih uvedeno je grejanje na biomasu. Da li možete da nam kažete nešto više o ovome? Koliko je izvodljivo da se čitava opština greje na ovaj „ekološki” način i da li imate planove koji idu u tom smeru?

Vladan Vasić: Od ove zime četiri škole i jedan vrtić u Pirotu greju se na biomasu. Projekat je realizovan zahvaljujući javno-privatnom partnerstvu koje je, prema mojim saznanjima, pionirski poduhvat u Srbiji. Uloženo je oko 80 miliona dinara a troškovi lokalne samouprave bili su minimalni. Prednosti su višestruke. Biomasa je lokalno dostupno gorivo, samim tim znatno jeftinije od lož-ulja ili mazuta. Procenjuje se da će ostvarena ušteda premašiti 30 odsto. Ono što se ne može izraziti ni u procentima ni u novcu jeste zdravija životna sredina. Ne bi trebalo izgubiti iz vida ni upošljavanje lokalne radne snage za pripremu biomase. U krajnjoj liniji, novac ostaje u našem gradu. Otkako su ugašene sve male kotlarnice u gradu i uz izgradnju centralne energane „Senjak” koja toplotnom energijom snabdeva sve korisnike daljinskog grejanja, stvoren je bitan preduslov da se krene u sledeću fazu – da se ceo grad greje na biomasu, umesto na mazut. Započeli smo ovaj projekat i trenutno je u izradi studija izvodljivosti. Krajnji cilj je zdravija okolina i jeftinije grejanje za sve korisnike.

EP: Izjavili ste da želite da Pirot postane prvi „zeleni” grad u Srbiji. Da li vam je titula nadohvat ruke ili imate konkurenta u Srbiji? Da li uopšte pratite ekološke aktivnosti u drugim gradovima?

Vladan Vasić: Tačno je da želimo da postanemo „zeleni” grad ali nije nam najvažnije da li ćemo biti prvi. Više bismo voleli da budemo jedan od mnogih „zelenih” gradova u Srbiji jer će veće učešće doprineti zadovoljavajućem efektu. Druge opštine i gradove ne posmatramo kao konkurente već kao saradnike. Sva pozitivna iskustva su dobrodošla a i mi smo na raspolaganju da prenesemo naša saznanja. Zaposleni u Gradskoj upravi kontaktiraju sa kolegama u drugim gradovima i opštinama, idu na seminare a na nekima su čak i u ulozi predavača.

EP: Početkom 2018. godine bili su raspisani prvi konkursi za dodelu sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD) primarno namenjeni investicijama u opremu i mehanizaciju za prerađivačku industriju i primarnu proizvodnju. Budući da domaći poljoprivrednici mahom ne raspolažu informacijama o dostupnim sredstvima niti imaju znanja za pripremu projekata na lokalnom nivou, da li im pružate neku vrstu sistemske pomoći?

Vladan Vasić: U pirotskom kraju nema mnogo poljoprivrednika koji ispunjavaju uslove za IPARD pa se lokalna samouprava više fokusira na program mera podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju koji se finansira iz budžeta grada. Država je predvidela da obuku i stručnu pomoć za konkurisanje za IPARD sredstva obavlja regionalna Poljoprivredna savetodavna stručna služba (PSSS) koja posluje u sklopu Ministarstva poljoprivrede i čiji su savetodavci već bili na seminarima. Stručna služba za poljoprivredu u Gradskoj upravi upućena je u uslove za korišćenje sredstava iz IPARD-a kako bi poljoprivrednicima pružila osnovne informacije o programu ali i kako bi sa njim uskladila lokalni program podsticaja što je jedan od uslova, predviđen Zakonom o podsticajima u poljoprivredi, da bi se od Ministarstva poljoprivrede dobilo pozitivno mišljenje. Inače, služba za poljoprivredu Gradske uprave organizuje edukacije u saradnji sa savetodavcima PSSS, na kojima se pored ostalog govori i o IPARD fondovima.

EP: Tokom prošle godine, Pirot je bio domaćin dva značajna događaja za očuvanje životne sredine, Klimatona i Naučne konferencije o vodama i upravljanju čvrstim i opasnim otpadom. Koji je vaš stav o njihovoj ulozi o informisanju građana o bitnosti rešavanja problema klimatskih promena? Da li smatrate da vaši sugrađani imaju dovoljno razvijenu svest o potrebi očuvanja životne sredine i na koji način grad planira u budućnosti da doprinese aktivnijem učešću građana u rešavanju ekoloških izazova?

Vladan Vasić: Održavanje ova dva značajna događaja u Pirotu predstavlja priznanje našem gradu. Oni su umnogome doprineli informisanju Piroćanaca. Klimaton 10 je prvi događaj ovakve vrste koji je održan van Beograda. Srpska prestonica je bila domaćin prethodnih devet manifestacija. Događaj je održan u okviru prošlogodišnje Noći istraživača. Bilo je reči o Poglavlju 27, obnovljivim izvorima energije, klimatskim promenama i uticaju malih hidroelektrana na floru i faunu.

Naučna konferencija o vodama i upravljanju čvrstim i opasnim otpadom jedan je od najbitnijih naučnih skupova ovakve vrste u Srbiji. U Pirotu se sastalo oko 200 stručnjaka iz Srbije i inostranstva. Ciljevi događaja bili su razmena znanja i iskustava iz oblasti očuvanja životne sredine a pre svega vode kao jednog od najvažnijih prirodnih resursa.

Piroćanci su imali priliku ne samo da slušaju već i da učestvuju na ova dva skupa što je u velikoj meri doprinelo boljoj informisanosti. Generalno, „ekološka” svest nije na potrebnom nivou, ni u Pirotu ni u čitavoj Srbiji. Neophodna je saradnja lokalnih i republičkih institucija na polju edukacije građana ali i oštrija kaznena politika za sve one koji zagađuju životnu sredinu. Kroz saradnju i finansiranje projekata nevladinih organizacija koje se bave ekologijom, svake godine se na posredan ili neposredan način nastoji da se uključe i građani u očuvanje prirode.

Vladan Vasić je rođen 1971. godine u Pirotu. U svom rodnom gradu završio je osnovnu i srednju školu, a u Nišu je diplomirao na Elektronskom fakultetu. Radio je kao sistem inženjer u računskom centru fabrike „Prvi maj“, a od 2000. godine je odbornik u Skupštini opštine Pirot. Prvi put je izabran na mesto predsednika opštine Pirot pre petnaest godina, a danas sa mesta gradonačelnika utiče na razvoj svog grada.

EP: Čime Pirot privlači turiste? Šta biste vi pokazali svojim gostima?

Vladan Vasić: Pirot privlači turiste gastronomijom, prirodom i ljudima. Zahvaljujući velikom broju lokalnih specijaliteta, Pirot je pre dve godine dobio priznanje kao turistička destinacija Evrope od izuzetnog značaja za gastronomiju. Kao ljubitelj Pirota svojim gostima pokazao bih mnogobrojne izvore, reke, vodopade, vrhove Stare planine, pešačke i biciklističke staze. Između ostalog, Pirot je primamljiv turistima i zbog idealnih uslova za lov i ribolov. Njih je sve više: broj noćenja u Pirotu u 2016. godini iznosio je 28 hiljada, a u 2017. porastao je na 42 hiljade. Ljudi sa specifičnim dijalektom, nasmejani i gostoljubivi, brzo se dopadnu turistima.

EP: Kakvi su planovi razvoja opštine u 2018. godini i gde će biti najveći fokus uprave?

Vladan Vasić: Dalji planovi su da nastavimo ulaganje u infrastrukturu u svim delovima grada i stvorimo još povoljniji privredni ambijent za poslovanje i ugodniju atmosferu za život ljudi sa adekvatnim sportskim, kulturnim i turističkim sadržajima. Trudimo se da razvijemo pogodnu klimu za razvoj IT sektora u gradu. Važna nam je i komunalna infrastruktura pa ćemo u toj oblasti staviti prioritet na prečistač otpadnih voda kako bismo postali ekološki napredna sredina. Od najvećeg značaja nam je ulaganje u mlade i briga o svakom pojedincu u Pirotu.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić

Ovaj intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom ODRŽIVI RAZVOJ, marta 2018.

Održana obuka „Energija u mojoj zajednici“

30.05.2018

Obuka za organizacije civilnog društva i medije pod nazivom „Energija u mojoj zajednici“ održana je prošle nedelje u Sremskim Karlovcima.

Tema dvodnevne obuke bila je lokalna energetika, kako je razumemo, kako funkcioniše i kako da ovu temu približimo što širem broju ljudi.

Obuka je održana u Ekološkom centru Radulovački, uz prisustvo predstavnika organizacija civilnog društva i medija iz različitih krajeva Srbije: Arilja, Priboja, Prijepolja, Paraćina, Niša, Vranja, Užica, Pančeva, Beograda, Tutina, Lazarevca, Vrbasa.

Nakon uvodnih obraćanja organizatora usledila su predavanja o tome zašto nam je značajna lokalna energetika, stanju lokalne energetike u Srbiji uz poseban osvrt koliko nas košta neefikasna lokalna energetska politika i ko pokriva te troškove.

O energetici na lokalnom nivou, povezanosti potrošnje energije sa klimatskim promenama i životnom sredinom i tome koliko smo blizu ili daleko od razvijenih država u tom pogledu, govorila je Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole.

Aleksandar Macura iz RES fondacije posebno se osvrnuo na suprotstavljenost mnogobrojnih uloga koje gradovi i opštine igraju na polju energetike, pre svega kada je grad ili opština istovremeno i potrošač i proizvođač energije, ukoliko poseduje sistem daljinskog grejanja.

Dr Olivera Janjić iz Zavoda za javno zdravlje Užice pojasnila je posledice zagađenja vazduha po zdravlje ljudi. Usled neefikasnog korišćenja energenata i specifičnih geografskih uslova u nekim gradovima u Srbiji često dolazi do povećanog zagađenja vazduha, ovaj problem najvidljiviji je tokom zimskih meseci kada je grejanje iz individualnih ložišta i najčešće.

Milica Stojanović iz Centra za istraživačko novinarstvo, pojasnila je kako funkcioniše lokalna energetika, ko plaća za subvencije koje idu lokalnim toplanama, na primeru Majdanpeka ali slična situacija je u većini jedinica lokalne samouprave u Srbiji.

O tome koliko su gradovi i opštine odmakli u boljem upravljanju energijom kroz energetski menadžment govorio je Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole, koji je potom pozvao učesnike obuke da se uključe u traženje podataka o potrošnji energije i troškovima, kroz korišćenje alata za praćenje potrošnje, na kojem su zajednički radili BOŠ i RES fondacija.

Prvi dan obuke završen je izlaganjem Nikole Blagojevića iz Pokreta gorana Vojvodine, koji je, predstavljajući aktivnosti svoje organizacije, podvukao značaj i potencijal civilnog društva, da kroz aktivnosti zagovaranja i obrazovanja doprinese lokalnom održivom razvoju.

Tokom drugog dana obuke učesnici su imali priliku kroz niz pokazno radioničarskih vežbi da se još bolje upoznaju sa lokalnom energetikom ali i da razviju veštine kako komunicirati probleme lokalne energetike kroz medije. Nikola Vujović član sekretarijata Mreže dobre energije predstavio je kako bi jedan energetski pokazno – informacioni sistem trebao da funkcioniše da bi zadovoljio potrebe građana i unapredio energetsku efikasnost.

U delu vezanom za ekološko novinarstvo i lokalnu energetiku, Biljana Kuzmanović urednica Užičke republike press, dala je uputstva kako jedna vest o lokalnoj energetici treba da izgleda i podelila je iskustva iz svoje dugogodišnje prakse. Na kraju obuke učesnici su kroz interaktivnu radionicu primenili stečena znanja iz oblasti energetike i novinarstva, da bi analizirali i kreirali medijski sadržaj.

Tokom neformalnog dela programa, sem druženja i razmene informacija, učesnici su imali priliku da posete Karlovačku gimnaziju, najstariju gimnaziju na prostoru Srbije i da probaju lokalne specijalitete. Program je završen vožnjom brodićem po Dunavu uz posetu zaštićenim predelima Karlovačkog dunavca.

Obuku su organizovale Beogradska otvorena škola, Pokret gorana Vojvodine, RES fondacija, koje zajednički deluju u Mreži dobre energije. Obuka je organizovana u okviru projekta „Energija zajednice“, koji je podržan od strane Fonda braće Rokfeler.

Milisav Pajević

Zajednička sednica radnih grupa Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 27 i Poglavlje 15

30.05.2018

U utorak, 29. maja u Zelenom salonu Narodne skupštine održana je zajednička sednica radnih grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene i Poglavlje 15 – Energetika pod nazivom „Alternativna tehnološka rešenja u sektoru energetike u kontekstu uticaja klimatskih promena i zagađenja u Srbiji“.

Na zajedničkoj sednici razgovaralo se o nalazima Talanoa dijaloga i uticajima sektora energetike, zatim o novim tehnološkim rešenjima za obnovljive izvore energije, kao i o pregledu sektora saobraćaja.

Grupa naučnika i profesora sa Univerziteta u Rejkjaviku, predstavila je svoja istraživanja i dostignuća primene geotermalne energije, koja su u mnogome uticala na uspešan oporavak ove države.

Na sastanku je uspostavljena i grupa za monitoring i uključivanje javnosti, posebno civilnog sektora u poglavlje Transport.

Sastanak je organizovao CEKOR iz Subotice gde su po prvi put spojene dve radne grupe Nacionalnog konventa.

Milisav Pajević

Prolećna najezda zmija u Beogradu

30.05.2018

Ove godine u Beogradu je uhvaćeno oko deset odsto zmija više nego prošle, što prema rečima stručnjaka ne odstupa od uobičajenog proseka za ovo doba godine.

Od početka aprila radnici „Zoohigijene” u prestonici uhvatili su tridesetak zmija. Uglavnom je reč o smukovima, ribaricama i belouškama… neotrovnim beznogim mesojedima.

Na prvi pogled, ova brojka ne izgleda mala, ali kako kažu stručnjaci ne odstupa mnogo od uobičajenog proseka za prolećni period kada se zmije javljaju. Ove godine, prema podacima JP „Veterina Beograd”, uhvaćeno ih je desetak odsto više nego 2017. godine.

Zmije se pojavljuju tamo gde je toplo, gde ima ostataka hrane, odnosno na mestima gde se okupljaju insekti i pacovi koji su njihov plen. Najviše ih ima na periferiji, delovima grada orijentisanim prema Avali, Kosmaju, Borči, Ovči, na Višnjici, Karaburmi, Novom Beogradu… Ima ih i u čukaričkim naseljima gde je bujnija vegetacija.

Iako se mnogima na pomen reči zmija podiže kosa na glavi, a niz leđa spušta jeza, sugrađani ne bi trebalo da brinu jer u Beogradu nema zmija otrovnica.

– Na periferiji grada najčešće mogu da se nađu stepski smukovi. Reč je o prilično krupnim, snažnim i dugačkim zmijama koje i najviše plaše ljude, ali su neotrovne. U delovima grada gde ima šume javlja se obični smuk, takozvani Eskulapov smuk. On je nešto manjih dimenzija, slabije se kreće, uglavnom ga ima u sumrak pa ga ljudi ređe i sreću. Ribarica i belouški najviše ima u priobalju, ali mogu da se pojave i u centru grada jer ih ima u odvodima za atmosferske padavine. Smukulja je manja zmija, može da se pojavi gradu, ali ne baš tako često – objašnjava dr Rastko Ajtić, herpetolog iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Ono što treba istaći, kaže Ajtić, jeste da zmije zbunjuju različiti mirisi, zbog čega i mogu da se nađu u gradu. Upravo ti mirisi, pomoću kojih se kreću, mogu da ih spreče da pronađu svoje prirodno stanište, a to su livade, šume, priobalje…

– Za razliku od užeg centra grada, obodni delovi su njihovo prirodno stanište. A ako još čovek na tim mestima odloži građevinski materijal, onda im napravi idealno mesto za skrivanje. One tu provode najveći deo dana. U najtoplijem delu, ako im ostavimo otvorena vrata, mogu da uđu u kuće i objekte koje koristimo jer beže od toplote. U izuzetnim slučajevima, ako je zid hrapav i ima puno izbočina, mogu da se popnu uz njega, ali to uglavnom može samo smuk koji ima jaku mišićnu građu. Zmijska legla ne postoje, osim u sezoni parenja i hibernacije. Sezona parenja kreće u proleće. Ove godine je ta sezona malo zakasnila zbog hladnog perioda u martu, ali to se ne odnosi samo na zmije, već i na druge životinje – navodi Ajtić.

To što je u gradu uhvaćen nešto malo veći broj zmija može se objasniti povećanim brojem poziva „Zoohigijeni” jer su sugrađani obavešteni koga mogu da zovu, a može se shvatiti i kao prirodni proces razmnožavanja. Dešava se, kako kaže Ajtić, da jedne godine ima više zmija, odnosno predatora, a druge glodara, tj. plena, ali je to sve deo normalnog prirodnog procesa.

Izvor: Politika

U Obrenovcu otkrivene nove količine opasnog otpada

30.05.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da su u nastavku uviđaja na lokaciji Vukićevica u Obrenovcu otkrivene nove količine nelegalno zakopanog opasnog otpada.

Ministar Goran Trivan obići će tu lokaciju u danas i sa predstavnicima nadležnih državnih organa saopštiće više informacija o svim okolnostima nastavka uviđaja, kojim je sprečena nova ekološka katastrofa.

Na istoj lokaciji u februaru ove godine pronađeno je oko 40 tona zakopanog opasnog otpada, za koji su analize Instituta MOL pokazale da je u velikoj meri toksičan i opasan po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Počinilac tog krivičnog dela prvostepeno je osuđen na kaznu zatvora od četiri i po godine, navodi se u saopštenju.

Milisav Pajević

Beloglavi sup u Iraku pušten u prirodu

30.05.2018

U toku proteklog vikenda Grupa za sprovođenje CITES Konvencije Ministarstva zaštite životne sredine je dobila zvaničnu potvrdu od nadležnog upravnog organa za CITES u Iraku da je jedan primerak beloglavog supa (Gyps Fulvus) koji potiče iz kolonije koja se gnezdi na Uvcu, a koji je ilegalno uzet iz prirode i držan u zatočeništvu u Iraku barem dva meseca, lociran je i krajem prošle nedelje pušten nazad u prirodu.

Ministarstvu zaštite životne sredine je 30. aprila 2018. godine prosleđena informacija da se dva beloglava supa nelegalno drže u zatočeništvu u Iraku nakon što je Fondacija za zaštitu ptica grabljivica kontaktirana sa zahtevom za otkup od strane lica koja su pticu nelegalno držali u zatočeništvu u Iraku.

Jedna od dve ptice koje se jasno vide na dostavljenim fotografijama je imala nožne prstenove koji se koriste za obeležavanje i praćenje ptica sa oznakama koje ukazuju na to da je ptica prstenovana kao mladunac u Srbiji.

Ptica je takođe bila obeležena sa krilnim markerom za lakše prepoznavanje pojedinih primeraka, koji je sa unutrašnje strane imao kontakte Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.

Na osnovu digitalnih fotografija i drugog dostavljenog materijala, Grupa za sprovođenje CITES Konvencije Ministarstva zaštite životne sredine je 30.aprila 2018. godine uputila molbu iračkom Ministarstvu zaštite životne sredine da se predmetni primerci lociraju i vrate nazad u prirodu.

Nakon manje od mesec dana, Ministarstvo zaštite životne sredine iz Iraka uspelo je da locira jednu od navedene dve ptice i da je u saradnji sa stručnjacima za zaštitu i očuvanje vrsta vrati nazad u životnu sredinu.

Po poslednjim informacijama, za drugim primerkom beloglavog supa koji nije trajno obeležen, nadležni organi još uvek tragaju.

Beloglavi sup je strogo zaštićena vrsta nacionalnim propisima Republike Srbije i nalazi se na Dodatku II Konvencije o međunarodnom prometu ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES).

Na teritoriji Republike Srbije procenjeno je da se gnezdi oko 200 parova, a prošle godine je zabeleženo da se izleglo 135 mladih beloglavih supova.

Milisav Pajević

Počela izgradnja prečistača otpadnih voda u Raški vrednog 6,2 mil EUR

30.05.2018

water shortage — Foto-ilustracija: Pixabay

Počela je gradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za naselje Raška, u selu Rvati.

Vrednost projekta, podržanog od EU, je više od 6,2 mil EUR.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan prisustvovao je početku izgradnje, kao i ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Sem Fabrici i pomoćnik ministra u Ministarstvu finansija Dušan Čarkić.

Realizacijom ovog projekta sve otpadne vode u opštini Raška će se prikupljati i tretirati u novom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda, u selu Rvati. Zbog unapređenja usluga u domenu prikupljanja otpadnih voda i vodovoda, poboljšanja kvaliteta vode, javnog zdravlja i zaštite životne sredine, korist od ovog projekta će imati i građani koji žive nizvodno od naselja Raška uz reku Ibar, i uz sliv Zapadne Morave.

Izvor: eKapija

1...1,0891,0901,091...1,672 Page 1,090 of 1,672

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM