Srbija i „Astra Zeneka“ jačaju veze u BIO4 projektu

28.09.2023

mikroskopi_nauka_laboratorija — Foto-ilustracija: Unsplash (Ousa Chea)

Potpisan je značajan Memorandum o razumevanju u okviru projekta BIO4 kampus, koji obećava brojne koristi kako Srbiji, tako i naučnoj zajednici. Ovaj sporazum je rezultat saradnje između Vlade Republike Srbije i farmaceutske kompanije „Astra Zeneka“, koja ima veliki značaj za razvoj biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta.

BIO4 kampus će postati jedinstven ekosistem u Jugoistočnoj Evropi, a i šire, sa ciljem da se pozicionira na globalnoj mapi istraživanja i razvoja u oblasti biomedicine i srodnih disciplina. Ova inicijativa predstavlja ozbiljan korak ka jačanju istraživačko-naučne saradnje i razmeni znanja sa vodećim svetskim kompanijama.

Pročitajte još:

Jedna od ključnih tačaka ovog sporazuma je podrška i finansiranje kompanije „Astra Zeneka“ genetskom testiranju na BRCA mutacije kod pacijentkinja sa ranim karcinomom dojke. Takođe, sporazum predviđa primenu veštačke inteligencije za skrining na rano otkrivanje karcinoma pluća. Ove inovacije imaju potencijal da unaprede dijagnostiku i lečenje ovih ozbiljnih bolesti, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

Sporazum takođe nagoveštava da će u budućnosti Srbija postati destinacija za više kliničkih studija kompanije „Astra Zeneka“. Planira se i uspostavljanje odeljenja za istraživanje i razvoj, što će doprineti ekonomskom i infrastrukturnom razvoju naučne zajednice u zemlji.

Ovaj je rezultat zajedničkih ciljeva i vizija izraženih sa obe strane, obećavajući nove mogućnosti za napredak u oblasti biomedicine i biotehnologije.

Energetski portal

Primena ESG standarda – nove mogućnosti za stabilnost u privredi i finansijama

27.09.2023

ESG Konferencija — Foto: Goran Zlatković

Najvažnije za kreiranje strategije dekarbonizacije, primenu zelenih tehnologija, ali i održivo i odgovorno upravljanje u kompanijama i bankama u Srbiji predstavlja primena i usvajanje ESG standarda (Environmental, Social and Governance). Odgovornost prvo kreće od kompanija u uspostavljanju ovog novog poglavlja održivog razvoja poslovanja, u kojem su održivost i etika jednako važni kao i profit. To je, između ostalog, bio razlog zbog kojeg je Udruženje italijanskih industrijalaca – Konfindustrija Srbija, u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije (PKS), a uz podršku Deloitte Risk Advisory, EIT Manufacturing i Banke Intesa u Komori Srbije organizovala konferenciju “ESG u poslovanju i finansijama: Izazovi i mogućnosti u Srbiji”.

Skup je održan sa ciljem da se poveća svest o ključnim pitanjima održivosti, društvene odgovornosti i upravljanja, smanje negativni uticaji zelenog pranja (eng. greenwashing), osigura veća održivost proizvoda, kao i da se finansijski tokovi iz banaka više usmere ka kompanijama.

Pročitajte još:

Na konferenciji su predstavljeni ključni ESG propisi koji su važni za kompanije u Srbiji, sa posebnim fokusom na Mehanizam za prilagođavanje granice ugljenika Carbon Border Adjustement Mechanism – CBAM, koji će stupiti na snagu 1. oktobra ove godine, a od kompanija se zahteva da prijave svoje emisije GHG i plaćaju porez na ugljenik.

Irena Brajović, direktor Konfindustrije Srbija rekla je da rast ESG investicija odražava porast svesti o važnosti novog, inkluzivnog modela razvoja i predstavlja promenu koncepcije investicija, od čisto finansijske vizije ka holističkoj koja razmatra uticaj organizacije u većem obimu.

,,Kompanija koja prati ove standarde može imati bolju reputaciju, ali i dugoročno uštedeti novac i privući više kupaca i investitora. Mi želimo da pokažemo da odgovornost prvo kreće od nas”, istakla je Brajović.

PKS je fokusirana na značaj ESG standarda da bi privukla i podstakla kompanije i institucije da prilagode svoje poslovanje i strategije i blagovremeno angažuju stručnjake u ovoj oblasti.

,,Razmena znanja i iskustva u razumevanju ESG procesa i principa imaće značajan uticaj na finansijski i industrijski sektor, a posebno na kompanije koje posluju u Srbiji, a njihovo poslovanje je vezano za tržište EU“, rekla je Katarina Ocokoljić, sekretar Udruženja finansijskih institucija PKS, na otvaranju ovog značajnog skupa.

Damir Vukotić, Partner u Deloitte Advisory je rekao da se trenutno nalazimo na svojevrsnoj raskrsnici, jer je sveobuhvatno usvajanje ESG standarda mandat koji je podstaknut promenama u potrošačkim navikama, među investitorima koji razmišljaju unapred i okrenuti su savremenim tehnologijama, posvećeni zaposlenima i efikasnom korporativnom upravljanju.

,,To je poziv na prelazak na cirkularne modele poslovanja, generisanje zelenih prihoda, ali to pokazuje i primer liderstva. Deloitte je posvećen ovoj transformaciji i smatramo se predvodnikom ove transformacije”, istakao je Vukotić.

Nj. E. Luka Gori, ambasador Italije u Srbiji naglasio je da se italijanske, ali i srpske institucije i kompanije sve više posmatraju kroz ekološki i društveni uticaj njihovog poslovanja.

,,Integrisanje ESG principa u poslovanje može pomoći kompanijama ne samo da ublaže rizike, već i da pristupe novim tržištima, privuku odgovorne investitore i obezbede svoju poziciju. Inovacija predstavlja glavni faktor u poboljšanju performansi”, rekao je Gori i najavio da zajedno sa PKS rade na organizovanju Innovation Foruma Italija – Srbija, koji će biti održan u decembru u Beogradu.

Na planu primene ESG standarda sve mere preduzima i Ministarstvo rudarstva i energetike.

Maja Vukadinović, pomoćnica ministra, naglasila je da je zelena tranzicija realnost i podsetila da smo potpisali Pariski sporazum za klimatske promene, kao i Sofijsku deklaraciju.

,,Zbog toga se mora imati u vidu da je razvoj zelene energije u energetskom miksu deo šireg sistema kojem moramo posvetiti posebnu pažnju. Radimo na izradi niza strateških dokumenata, a to su pre svega integrisani i nacionalni klimatski plan kao i nova strategije razvoja energetike, kojima ćemo definisati ciljeve do 2050. godine, pre svega u oblasti obnovljivih izvora energije, povećanja energetske efikasnosti, kao i smanjenja emisije štetnih gasova“, rekla je Vukadinović.

Leo Pandžić, direktor Direkcije za održivi razvoj u DDOR osiguranju, koji je deo vodeće italijanske osiguravajuće Unipol grupe u neživotnom osiguranju je rekao da moramo biti pragmatični i učiniti da zelena tranzicija bude održiva i sa ekonomske tačke gledišta. Ovaj prvi dobitnik novoustanovljene nagrade Franco Delneri za izvrsnost iskazanu u ESG kategoriji standarda poslovanja je rekao da industrija osiguranja ima jednu od ključnih uloga u privredi i integraciji ESG okvira u poslovne strategije i korporativnu kulturu.

“DDOR osiguranje kao deo velikog evropskog finansijskog sistema, ambiciozno je postavio ove ciljeve u Strateškom planu 2022-2024, Politici održivosti, Klimatskoj strategiji i ostalim doprinosima ciljevima održivog razvoja Agende UN 2030, članstvu u Net Zero Asset Owner Alliance, UN Globalnom dogovoru”, istakao je Pandžić.

Na skupu su prisustvovali i predstavnici međunarodnih finansijskih institucija – EBRD, EIB, kao i vodećih banaka na srpskom tržištu: Banca Intesa, Unicredit, Erste i kompanija, koje pored Delloite primenjuju ESG kriterijume u poslovanje i investicione odluke: Microsoft, Hemofarm, Henkel, Resalta, Energetik energija, RINA.

Kompanije u Srbiji moraju da se pripreme za izveštavanje o GHG emisijama na lokalnom i međunarodnom niovu.

Primena regulative i inovativnih alata

Maša Njegovan, senior manager at Deloitte Riska Advisoru je rekla da će CBAM postati prva ugljenična taksa sa pregoraničnim efektom na svetu. Regulative će se inicijalno primenjivati na električnu energiju, gvožđe, čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva i vodonik, ali se očekuje da će to biti postepeno prošireno na organske hemikalije i polimere, u sledećoj fazi.

,,Prvi period počinje 1. oktobra 2023. godine sa inicijalnim tranzicionim periodom tokom kojeg će izvoznici proizvoda koji potpadaju pod regulative morati da izveštavaju o direktnim GHG emisijama nastalim u procesu proizvodnje. Potpuna usklađenost sa EU sistemom za trgovinu emisija se očekuje do 2034.”, rekla je Njegovan.

Kako bi se pripremila za uvođenje CBAM-a i uskladila sa obavezama proisteklih iz potpisivanja Sporazuma iz Pariza, Srbija će uvesti sistem za praćenje, verifikaciju i emisiju efekta staklene bašte.

Takve kompanije će biti izložene indirektnim troškovima koji će uticati na njihovu konkurentnost naspram istih proizvoda proizvedenih u EU. U suočavanju sa EU CBAM-om kompanije sa Zapadnog Balkana će morati da naprave strateške odluke. Kako bi izbegle plaćanje CBAM takse, kompanije će morati da smanje emisije ugljenika u svojoj proizvodnji. To će zahtevati investicije u nove tehnologije, infrastrukturu i inovacije, kao i prelazak na obnovljive izvore energije (OIE).

Uvođenje CBAM-a može poslužiti kao podsticaj za kompanije sa Balkana da ubrzaju zelenu tranziciju i pređu na održivije poslovne modele. To može dovesti do otvaranja novih tržišnih mogućnosti, poboljšane konkurentske pozicije i većeg pristupa finansijskim sredstvima za zelene investicije.

Petra Čiček, sustainability lead – Central & South Europe at Microsoft predstavila je ključne alate za isporuku korporativne strategije dekarbonizacije koje primenjuje Microsoft i govorila o tehnologijama i inovacijama za rast poslovanja i usklađenost sa ESG-om.

Đorđe Popović, managing direktor at Resalta razgovarao je sa prvim čovekom EIB-a za Zapadni Balkan, kao i menadžerima domaćih i stranih kompanija i Radetom Mrdakom, savetnikom u Ministarstva energetike o njihovim dosadašnjim lekcijama naučenim iz korporativnih ulaganja u zelene tehnologije, planovima, ali i primeni složenih regulativa i izazovima sa kojima se suočavaju.

Rade Mrdak je istakao novi koncept aktivnog kupca i da je toku priprema nacrta izmena i dopuna Zakona o energetici kojim se predviđa uvođenje ovog koncepta koji postoji i u evropskoj regulativi.

,,Garancije porekla isuviše bile jeftine EU, pa su prešli na ESG principe”, rekao je Mrdak.

Na događaju u Komori Srbije predstavnici međunarodnih i domaćih banaka istakli su da pored toga što ESG tema zahteva blisku saradnju između finansijskih institucija i kompanija, usklađenost sa ESG regulativom stvara i nova očekivanja od banaka o izveštavanju o primeni ESG strategije, kao i da plasiraju nove proizvode koje su već kreirali za direktno promovisanje ESG koncepta za njihove klijente.

Mirjana Vujadinović Tomevski

Air France – KLM grupa kupuje 50 aviona Airbus A350

27.09.2023

Avio-grupa Air France – KLM i evropski proizvođač aviona Airbus potpisali su ugovor o kupovini ukupno 50 aviona tipa Airbus A350-900 i A350-1000 uz moguću dodatnu kupovinu još 40 letelica.

Prve isporuke novih letelica se očekuju 2026. godine, a one na interkontinentalnim, odnosno dugolinijskim, letovima treba da zamene avione tipa Boeing 777-200ER, Airbus A330-200 i Airbus A330-300.

Novi, širokotrupni avioni Airbus A350 troše 25 odsto manje goriva i proizvode 40 odsto manje buke u odnosu na letelice starije generacije. Trup sačinjen od ojačanih, lakih materijala omogućava da se velike udaljenosti pređu sa manje goriva, a u kombinaciji sa upotrebom održivog avionskog goriva i operativnim inovacijama, nove letelice će doprineti smanjenju zagađenja ugljen-dioksidom i bukom, kao i ekonomičnijem poslovanju. Airbus A350 je najekonomičniji i najtiši avion svoje generacije.

Pročitajte još:

„Danas je veoma poseban dan za KLM. Predloženom odlukom o kupovini novih aviona napravili smo veliki korak ka našoj budućnosti. Sa avionima A350 naši letovi će biti održiviji, tiši i ekonomičniji. Ovo je važna odluka, jer se čitav svet suočava sa bitnim zadatkom da smanji zagađenje i posluje održivije. Štaviše, sa novim letelicama našim putnicima možemo ponuditi poboljšane usluge i veću udobnost na našim dugolinijskim letovima”, izjavila je Marjan Rintel, izvršna direktorka KLM-a.

Izvor: TOP ONE

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE PUT ZA IZLAZAK IZ ENERGETSKE KRIZE

27.09.2023

sunce-klimatske-promene — Foto-ilustracija: Pixabay

Energetska kriza nam je pokazala koliko smo ranjivi i koliko je naša energetska sigurnost krhka. Rat u Ukrajini koji je uzrokovao nezapamćen porast cena električne energije izložio je sve mane sistema određivanja cena električne energije.

Celi kontinent je naterao da osmisli nove planove za ubrzano postizanje energetske nezavisnosti, kako nam se više nikad ne bi dogodila slična kriza. O tome kako Hrvatska prevazilazi trenutnu situaciju i koliko pažnje posvećuju obnovljivim izvorima energije, razgovarali smo sa Majom Pokrovac, direktorkom OIE Hrvatska.

Kako Hrvatska pokušava da nađe izlaz iz energetske krize?

Hrvatska je u ovoj krizi prošla bolje od mnogih zemalja zahvaljujući razvijenim projektima obnovljive energije, ponajviše hidroelektranama. Ipak, zbog porasta cena električne energije je i Vlada RH, poput ostalih zemalja EU, uvela posebne mere poput ograničenja cena električne i toplotne energije. Uz to je donela mere za razvoj obnovljivih izvora energije, a među njima ukidanje PDV-a na solarne panele. Istovremeno ova kriza nam je još jednom potvrdila kako jedino energija proizvedena unutar granica države može osigurati zaštitu od spoljašnjih uticaja.

Donošenjem Zakona o tržištu električne energije i Zakona o obnovljivim izvorima energije skraćeni su rokovi kada je reč o administrativnim procesima. Kako to izgleda u praksi, kojoj brzinom se realizuju projekti iz oblasti obnovljivih izvora energije?

Oba zakona su donela velike i značajne promene za sektor OIE u Hrvatskoj. Energetsko odobrenje je postalo prvi bitan korak u razvoju projekta, za razliku od nekadašnjeg sistema gde je energetsko odobrenje posledično dolazilo nakon skoro razvijenog projekta. Ono je po novom Zakonu o tržištu električne energije ključan alat Ministarstva privrede i održivog razvoja za razvijanje i upravljanje energetskim sektorom. Uvedene su i značajne promene u trajanju razvoja projekta. Pre je on znao da traje i po više od 10 godina, a sad je to zakonom ograničeno na maksimalno pet. Dobijanje uslova za priključenje na mrežu znatno je skraćeno i od prethodnih godinu dana sada je svedeno na tri meseca, jer su napravljeni preduslovi da Hrvatski operater prenosnog sistema deo poslova ustupi spoljnim ovlašćenim i sertifikovanim kompanijama.

Otvorene su i mogućnosti za inovativne poslovne modele. Prvi put je zakon uveo elektromobilnost kao važan deo energetske tranzicije države. Nakon donošenja zakona nedostajali su ključni podzakonski akti i drugi propisi zbog kojih razvoj projekata obnovljive energije nije mogao da se razvija očekivanim tempom. Nisu bila poznata pravila o kriterijumima za sprovođenje javnog konkursa za izdavanje energetskih odobrenja na što su se investitori često žalili. Kroz prelazne odredbe novoga zakona omogućeno je završavanje svih ozbiljnih projekata iz OIE, pa je tako izdano 87 energetskih odobrenja ukupne snage 2132 MW. Uskoro bi trebalo da počne njihova realizacija što znači da ćemo u narednih pet godina sigur – no imati 2000 MW novih proizvodnih postrojenja iz OIE.

U fokusu:

Gde se nalazi naš region u oblasti obnovljivih izvora energije u odnosu na ostatak Evrope?

Foto-ilustracija: Freepik (@
Oleksandr Ryzhkov)

Kad se govori o regionu, najčešće se spominje veliki potencijal. Najjači potencijal ima solar, jer je nezavistan od lokacije i svaka lokacija ima insolaciju koja je daleko veća od bilo koje zemlje na severozapadu Evrope. Zaista su ti potencijali ogromni i mogu ceo region da stave na listu onih koji su uz pomoć obnovljivih izvora energije ostvarili energetsku nezavisnost, a moguće je i izvoziti električnu energiju.

Svaka zemlja regiona u nečemu je bolja od druge, ali nam svima treba uklanjanje administrativnih prepreka za ubrzanje razvoja projekata OIE. Nedavno smo objavili Akcioni plan za razvoj obnovljivih izvora energije na moru u Hrvatskoj koji jasno pokazuje da imamo potencijala za razvoj čak 25 GW vetroelektrana na moru. Stručnjaci OIEH su izračunali da bismo uz razvoj 2.500 MW VE i 2.500 MW solarnih elektrana mogli da pokrijemo sav uvoz električne energije, iako su potencijali za razvoj solarne energije i znatno veći od toga. SolarPower Europe smatra kako Hrvatska može da razvije do 7 GW solarnih projekata do 2030. Hrvatska je izrazito bogata i geotermalnim nalazištima, a procenjen je potencijal za razvoj oko 1.000 MW geotermalnih projekata. Trenutno imamo instaliranih tek 10 MW. Bioplinska postrojenja i postrojenja na biomasu takođe su nam veoma važna.

OIEH je postao deo velike evropske RE-Source platforme posvećene razvoju PPA ugovora u Evropskoj uniji i Hrvatska se prvi put našla u PPA statistici. Kakve promene donose PPA ugovori u Hrvatskoj?

Hrvatske kompanije potpisuju PPA ugovore i gotovo svakodnev no primaju upite za sklapanje novih ugovora. PPA ugovori za kupovinu energije izuzetno su važni za ceo energetski sistem i od njih svi imaju koristi. Kompanije koje su veliki potrošači električne energije potpisuju sa proizvođačima obnovljive energije dugogodišnje ugovore o kupovini električne energije po unapred dogovorenim cenama. To proizvođačima energije iz obnovljivih izvora omogućava sigurnu prodaju proizvedene električne energije, a kupcima sigurno snabdevanje zelenom energijom po dogovorenoj ceni. Na taj način kompanije mogu jednostavnije da planiraju godišnje troškove ne misleći hoće li ih pogoditi kriza.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

XVI Međunarodni forum o čistim energetskim tehnologijama – dodela priznanja TOP ENERGY 2023

27.09.2023

XVI Međunarodni forum o čistim energetskim tehnologijama pod nazivom “PERSPEKTIVE PRIVREDNOG RAZVOJA KROZ PODRŠKU SEKTORU ENERGETIKE“, koji tradicionalno organizuju Institut za evropske poslove i Fakultet Tehničkih Nauka u Novom Sadu, uz pokroviteljstvo pokrajinskog parlamenta, prvog dana održavanja okupio je stručnjake iz oblasti energetike.

Prema rečima predsedavajućeg Foruma, Tihomira Simića, učesnici događaja su najkvalitetniji prezenteri iz Evrope i sveta koji su inovativni u delu onoga što čini energetsku situaciju koja je trenutno u svetu tema broj jedan, kako bi je na neki način učinili sagledivijom i rešivijom za probleme koji opterećuju sve nas zajedno.

Dr Zoran Tasić, zamenik pokrajinskog sekretara u Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, rekao je da je Pokrajinska uprava spremna da pruži podršku za ubrzanje ulaganja u obnovljive izvore energije, zatim pokrene projekte u vezi sa energetskom efikasnošću, ali i da nastavi rad u podizanju svesti kod najmlađih o značaju energetske efikasnosti u zaštiti životne sredine.

Pročitajte još:

Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju i evropske integracije, Jovana Joksimović, rekla je da je u narednim godinama u energetski sektor Srbije potrebno da se uloži oko 15 milijardi evra, istakavši da studije pokazuju veliki prirodni potencijal Srbije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora koji treba da iskoristimo kako bi energetska tranzicija bila uspešna.

U nastavku Foruma razgovaralo se o energetskim izazovima i načinima kako mogu da budu rešeni.

Miodrag Mesarović iz Akademije inženjerskih nauka Srbije, govorio je o predloženom Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Republike Srbije do 2030. sa vizijom do 2050. godine (INEKP). Grafičkim prikazima predstavio je glavne ciljeve INEKP, ali i radna scenarija za različite kategorije kao što su učešće OIE u proizvodnji elektro energije, emisije gasova staklene bašte, ukupna neto zavisnost od uvoza energije i drugo.

Aca Marković iz Agencije za energetiku Republike Srbije, rekao je da su brze tehnološke promene u energetskom sektoru uslovljene uključivanjem obnovljih izvora u klasičnu proizvodnju električne energije. Sve to dalje uslovljava izmene nacionalnih zakonodavstava i nove pristupe u ekonomskoj valorizaciji ove primene tehnologije. U svom obraćanju, Marković je govorio o razvoju tržišta električne energije u Srbiji, kao i o regulaciji cena koja obezbeđuje bezbednost rada sistema, jednaki položaj iste kategorije i grupe kupaca i korisnika sistema i drugo.

Druga radna sesija posvećena je temi izazova energetske supstitucije i diversifikacije za pametnu budućnost.

Boštjan Kočar, predsednik Izraelsko slovenačkog kluba, govorio je o Apollo Power, prvoj i navećoj fabrici fleksibilnih solarnih panela u Izraelu. U svom izlaganju Kočar je predstavio preformanse ovakvih panela i različite mogućnosti njihove primene, kao i inovacije poput solarnih tendi za terase, trotoara na solarni pogon koji je napravljen od recikliranih guma i drugo.

Kada je reč o inovativnim tehnologijama, Danka Nešović, direktor PEP – Akademije za avijaciju govorila je o značaju upotrebe dronova u energetskom sistemu. Tom prilikom, Nešović je predstavila i dronove čija se baterija napaja na solarnu energiju, kao i dronove koji se upotrebljavaju za čišćenje solarnih panela.

Međunarodni forum o čistim energetskim tehnologijama 2016. godine ustanovio je priznanje TOP ENERGY, kao javna priznanja za izuzetne realizovane energetske projekte, za višegodisnje zalaganje i rad u unapređenju u oblasti čistih energetskih tehnologija i jačanje energetske bezbedosti. Ovogodišnje priznanje TOP ENERGY 2023, uručeno je i kompaniji MT-KOMEX za jubilarnih 30 godina uspešnog rada i liderstvo u oblasti OlE, izgrađenih i opremljenih više od 200 solarnih elektrana i nedavno puštenu najveću solarnu elektranu DeLasol u našoj zemlji. Priznanje ispred tima primio je direktor Miloš Kostić.

Na početku izlaganja, Kostić je izrazio veliko zadovoljstvo što je deo Foruma i zahvalio se za prepoznat rad njihovog tima, koji je dobio ovu prestižnu nagradu. Diretkor kompanije MT-KOMEX, pričao je o počecima kompanije, izazovima sa kojima su se suočavali i ostvarenim uspesima. Govoreći o čistim tehnologijama, Kostić je predstavio i preduzeće Charge&GO, koje se bavi razvojem infrastrukture punjača u našoj zemlji i regionu. Kako se Forum održava u Novom Sadu, Kostić je sa prisutnima podelo i informaciju da je njihovo preduzeće ugrađivalo punjače za električne autobuse u ovom gradu.

U nastavku govora, Kostić je rekao da se nada da će u budućnosti više koristiti neplodna zemljišta za izgradnju solarnih elektrana, umesto poljoprivrednih, a govorio je i o konceptu prozjumera i o budućim očekivanjima kada je reč o ceni električne energije za industrijske objekte i domaćinstva.

XVI Međunarodni forum održava se i danas, a teme o kojima će se govoriti jesu aktivnosti i planovi Privredne komore Vojvodine, kao i izazovi u oblasti energetike i upravljanja energijom.

Katarina Vuinac

Lokalnim samoupravama u Vojvodini obezbeđena oprema za sakupljanje i reciklažu otpada

27.09.2023

reciklaža , kanta , otpad — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Ugovori o davanju na korišćenje opreme za sakupljanje i reciklažu otpada – kanti i kontejnera za komunalni otpad zaključeni su između Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i Grada Subotice, kao i opština Bačka Topola, Senta, Mali Iđoš, Čoka i Novi Kneževac, navodi se na sajtu Pokrajinske Vlade.

Tom prilikom, Nemanja Erceg pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine rekao je da se radi o značajnoj podršci u oblasti zaštite životne sredine kako Subotici, tako i lokalnim samoupravama koje gravitiraju prema Regionalnoj deponiji.

Grad Subotica dobiće 17.230 plavih kanti, zapremine 120 litara, i 35 zelenih kontejnera, zapremine 1.100 litara. S druge strane, lokalne samouprave koje gravitiraju prema Deponiji potpisale su ugovore za nedostajuće zelene kante za sakupljanje mešovitog komunalnog otpada, zapremine 120 litara, kao i deo kontejnera.

Prema rečima pokrajinskog sekretara, dodelom dodelom plavih kanti za suvi otpad u Subotici je zaokružen proces primarne separacije, budući da je prošle godine Grad dobio i zelene kante za mešoviti komunalni otpad koji se u ovom trenutku ne koristi kao reciklabilni.

Pročitajte još:

Dodao je i da će se na taj način pospešiti rad Regionalne deponije, podići stepen iskorišćenosti otpada, te ispuniti i obaveze koje slede iz Poglavlja 27.

Sekretar je najavio da će do kraja godine i za ostale lokalne samouprave u tom regionu biti obezbeđene plave kante od 120 litara.

„U ovom regionu, koji je prvi ishodovao integrisanu dozvolu po svim standardima i pratećim sadržajima, uvođenjem linije za separaciju otpada, biće uvedena i primarna separacija, koju do sada nismo imali, osim reciklažnih ostrva’’, rekao je Erceg.

On je najavio da će sledeće godine početi izgradnja novih regionalnih sistema za upravljanje komunalnim otpadom na teritoriji Vojvodine.

„U budžetu za 2024. godinu biće planirana sredstva za kupovinu kamiona auto-smećara, čime će se dodatno pomoći opštinama i javnim preduzećima u nabavci opreme’’, kazao je Erceg.

Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić istakao je da će taj grad dobijanjem ove opreme uvesti nove korisnike u sistem prikupljanja komunalnog otpada.

„Imaćemo kvalitetniju zaštitu životne sredine, veći komunalni red i lakše odnošenje komunalnog otpada’’, izjavio je gradonačelnik.

Gradonačelnik je podsetio na to da je Regionalna deponija nakon dobijenih upotrebnih i vodnih dozvola, početkom novembra 2022. godine od Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine dobila i integrisanu dozvolu čime je stekla mogućnost da pored komunalnog otpada upravlja i industrijskim neopasnim otpadom.

Kako je naglasio, ovo znači da će i u narednih deset godina Regionalna deponija moći da prikuplja industrijski otpad, da sarađuje sa industrijom i sklapa poslove sa trećim licima.

Uskoro sledi i rekonstrukcija i proširenje Bikovačkog puta, rekao je gradonačelnik i objasnio da će se time pored bezbednijeg saobraćaja omogućiti lakši transport komunalnog i industrijskog neopasnog otpada od grada do Regionalne deponije.

Energetski portal

Srbiju prošle godine posetilo 3,87 miliona turista

27.09.2023

Srbija — Foto-ilustracija: Unsplash (Valentin Salja)

Foto-ilustracija: Unsplash (Dimitrije Milenković)

Svetski dan turizma obeležava se danas, o tome koliko je naša zemlja jedna od omiljenih destinacija govore podaci Republičkog zavoda za statistiku. Srbiju je prošle godine posetilo 3.869.235 turista, od čega je stranaca bilo 1.772.763.

Najposećeniji grad bio je Beograd, koji je privukao 55,4 odsto stranih i 30,5 odsto domaćih turista.

Prošle godine je zabeleženo 12.245.613 noćenja, podaci govore da je 4.939.394. stranaca prespavalo u našoj zemlji.

Beograd prednjači i po broju noćenja, budući da je 54,3 odsto noćenja stranaca ostvareno upravo u glavnom gradu Srbije, a domaćih 26 odsto.

Pročitajte još:

Kada je reč o noćenju stranih turista po zemljama porekla, najbrojniji su turisti iz Rusije sa 12 odsto, zatim turisti iz Turske sa devet procenata, slede turisti iz Bosne i Hercegovine sa 6,9 odsto, Nemačke sa 4,9 odsto, dok je na petom mestu Severna Makedonija sa 4,3 odsto.

Najposećenija turistička manifestacija u Srbiji 2022. godine bio je „Belgrejd bir fest” sa 275.000 posetilaca, druga je Sabor u Guči sa približno 250.000 gostiju, a treća festival „Egzit” u Novom Sadu sa više od 200.000 posetilaca.

Energetski portal

ULEZ – Šta predstavlja, kakve debate donosi, ko plaća zagađenje?

26.09.2023

London_Engleska — Foto-ilustracija: Unsplash (David Dibert)

Foto-ilustracija: Unsplash (Sabrina Mazzeo)

U svetu koji se bori protiv zagađenja, metropole poput Londona sa preko devet miliona stanovnika, prednjače u postavljanju standarda za zaštitu životne sredine. Jedna od ključnih inicijativa grada Londona, Ultra Low Emission Zone (ULEZ), osmišljena je da smanji emisiju štetnih gasova iz vozila, i time doprinese poboljšanju kvaliteta vazduha za sve njegove građane.

ULEZ je aktivan 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, sa izuzetkom Božića. Ova zona pokriva londonske opštine. ULEZ-ove kamere su glavne za nadzor registarskih tablica, i mere nivo štetnih emisija. Vlasnici automobila koji prema postavljenim standardima premašuju dozvoljena zagađenja unutar Londona, moraju platiti nadoknadu.

Kako se ulazak u zonu niskih emisija naplaćuje za određene vozače koji ne ispunjavaju propisane ULEZ standarde, oni moraju platiti dnevnu naknadu od 12,50 funti (oko 14 evra) za vožnju unutar ove zone, navodi Transport for London na svom sajtu. Ova pravila važe za različite tipove vozila, uključujući automobile, motocikle i kombije. I strani vlasnici vozila moraju se pridržavati ULEZ standarda.

Pročitajte još:

KINESKA ELEKTRIČNA VOZILA OSVAJAJU GLOBALNO TRŽIŠTE

Proširenje ULEZ-a:

S obzirom na uspeh ULEZ-a u smanjenju zagađenja azot-dioksidom u centralnom delu grada, odlučeno je da se zona proširi na sve londonske opštine od 29. avgusta 2023. Mera ima za cilj smanjenje zagađenja i u spoljnim delovima Londona, gde se zabeležava najveći broj smrtnih slučajeva povezanih sa lošim kvalitetom vazduha, jer na njih utiče i loš vazduh iz centra i sa periferije.

Prema nekim podacima, postoji oko 2.800 kamera. Međutim, nakon proširenja, došlo je do razbijanja, farbanja i drugih oblika oštećenja na desetine do čak stotinu postavljneih kamera od strane nezadovoljnih građana na ulicama. Kako se ova zona sada proširila na ceo London, gde je takođe inflacija kao i u drugim delovima sveta, mnoga domaćinstva koja imaju dizelaše i starije benzince moraće plaćati oko 14 evra dnevnu naknadu. Da li ova mera pogađa upravo najugroženije, da li je ostatak Londona tako dobro povezan javnim prevozom kao što je to centar, i koliko će ovo proširenje ULEZ-a zaista uticati na vazduh – pitanja su koja se javljaju među građanima.

ULEZ standardi:

ULEZ se oslanja na Euro standarde, koji postavljaju granice za emisiju štetnih materija iz motornih vozila. Ovi standardi variraju u zavisnosti od tipa vozila i njegovog pogona.

ULEZ predstavlja jedan od značajnih koraka u borbi protiv zagađenja vazduha u Londonu. Ovaj sistem, koji kombinuje stroge emisijske standarde i ekonomske podsticaje, jedan je od konkretnih ekoloških koraka velikih gradova.

Energetski portal

Velika Plana – Počelo uklanjanje divlje deponije

26.09.2023

Вујовић Велика Плана 3 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U selu Lozovik u opštini Velika Plana počeli su radovi na uklanjanju divlje deponije, na kojoj se čak dve decenije nepravilno odlagao komunalni i građevinski otpad.

Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, kaže da se deponija prostire na parcelama koje premašuju jedan hektar, a u čišćenje ovog smetlišta država je uložila više od 12 miliona dinara.

„Drago mi je što prisustvujem radovima na uklanjanju i sanaciji velike divlje deponije, koja se prostire na površini koja premašuje jedan hektar. Ovo je primer dobre saradnje Ministarstva i rukovodstva opštine Velika Plana. Deponija na kojoj se nalazimo smeta građanima Lozovika, jer se nalazi u blizini njihovih kuća i poljoprivrednog zemljišta”, rekla je ona.

Kako je istakla građani su na ovaj problem skrenuli pažnju rukovodstvu opštine, opština je kandidovala projekat, a Ministarstvo je obezbedilo sredstva i sada se problem rešava.

“Lokacija koju čistimo jedna je od ukupno 170 koliko će ih ove godine biti očišćeno uz podršku Ministarstva, u 30 lokalnih samouprava. To znači da će naš rezultat tokom tri godine biti 900 očišćenih divljih deponija širom Srbije“, rekla je Vujović.

Pročitajte još:

Ministarka je navela da se je čišćenje divlje deponije u Lozoviku za građane važan zeleni projekat, ali nije jedini koji Ministarstvo realizuje u Velikoj Plani.

„Ovih dana očekujem početak radova na zameni dotrajalog kotla na ugalj i drva kotlom na ekološki prihvatljiviji energent u Osnovnoj školi „Nadežda Petrović“ u Donjoj Livadici. Na taj način ćemo obezbediti čistiji vazduh za više od 100 učenika i građane koji žive u blizini”, rekla je ministarka.

Ona je iskoristila priliku da pozove lokalna rukovodstva da kandiduju projekte na konkursima Ministarstva, kako bi zajedno unapredili zaštitu životne sredine.

Energetski portal

Industrijski metaverzum u Siemensovoj verziji

26.09.2023

Nemo-Content-Teaser-1_original — Foto: Siemens

Uz svu pompu o metaverzumu, postoji i reakcija onih koji predviđaju strašnu budućnost. Kritičari često koriste mračne prikaze distopijske književnosti i filmova u kojima su ljudi očarani nekom svemoćnom virtualnom silom koja im oduzima svaku sposobnost delovanja u stvarnom svetu. Kakva je metaverzum zaista sila?

Kao i kod svakog novog alata, zavisi od toga šta od njega napravimo. Osnovna ideja koja stoji iza metaverzuma jednostavna je koliko i fascinantna: prema teoriji, reč je o virtualnom svetu u kojem ljudi mogu da komuniciraju jedni sa drugima u stvarnom vremenu. Mesto na kojem ljudi mogu kupovati, ćaskati, igrati se i raditi – i iza sebe ostaviti ograničenja fizičke realnosti. Šta ako bi se kod takvog alata manje radilo o napuštanju fizičke stvarnosti, a više o njenom poboljšanju? Što ako bi umesto metaverzuma za zabavu i održavanje kontakata postojao metaverzum koji je usmeren samo na rešavanje stvarnih problema?

„Za razliku od potrošačkog metaverzuma, industrijski metaverzum uvek će funkcionisati u odnosu na stvarni sistem“, tvrdi Anika Hauptfogel (Annika Hauptvogel), rukovodilac upravljanja tehnologijom i inovacijama u Siemensu. „A najvažniji aspekt ove veze između stvarnog i digitalnog sveta je postojanje realistične aplikacije.“

Poboljšanje realnog života

Niko još ne može da kaže kako će metaverzum izgledati za pet, 10 ili 20 godina. Međutim, mnogi veruju da će njegov najveći značaj biti u poboljšanju života u stvarnom svetu. Na temelju svog velikog iskustva, Jensen Huang, prvi čovek i osnivač softverske kompanije Nvidia, predviđa da će sledeći korak u razvoju metaverzuma biti primena stvarnih, fizičkih zakona i to „zakona fizike elementarnih čestica, gravitacije, elektromagnetizma, elektromagnetskih talasa (uključujući svetlosne i radio-talase), pritiska i zvuka“, kaže on. To bi dovelo do neviđenih implikacija. Zgrade, gradovi, vozila i transportni sistemi mogu se razvijati u virtualnom svetu. Skupe i dugotrajne greške u industrijskom planiranju pripadale bi prošlosti. Proizvodni procesi bili bi provereni i poboljšani. Uz stalni unos podataka, metaverzum bi mogao da identifikuje uzroke akutnih problema dok se pojavljuju, pronađe rešenja i optimizuje fabrike. Huangova vizija nije fantazija iz daleke budućnosti. Pre nekoliko sedmica putovao je u Minhen kako bi objavio novo partnerstvo između Nvidije i Siemensa. Cilj ovog partnerstva je stvaranje industrijskog metaverzuma koji će revolucionisati oblikovanje našeg fizičkog sveta.

Pročitajte još:

Siemensovi digitalni blizanci u istraživanje svemira i okeana

Sa stručnošću u proizvodnji, infrastrukturi i transportnim sistemima, Siemens je već dugo poznat kao sinonim za vrsni inženjering. Poslednjih nekoliko godina kompanija je postala i majstor za razvoj digitalnih blizanaca zasnovanih na fizici. Pre deset godina, Siemens je pomogao da NASA stvori digitalnog blizanca Curiosity Mars Rovera. Zajedno su detaljno sve simulirali – od neprijateljskog okruženja planeta do najkritičnijeg dela svake svemirske misije: sletanja – i sve to umesto lansiranja skupog komada opreme u svemir i nadanja najboljem.

Noviji primer čuda digitalnih blizanaca je Nemov vrt. Ova razvojna kompanija fokusira se na podvodni uzgoj ratarskih kultura. Ključna inovacija je „podvodna biosfera“, jedinstveni podvodni staklenik koji koristi uslove okeana za stvaranje idealnih uslova za uzgoj useva. Prednosti uključuju: temperaturnu stabilnost, kondenzaciju vode nakon sparivanja, apsorpciju CO2, visok udeo kiseonika i inherentnu zaštitu od štetočina. Svi ovi faktori doveli su do sledeće spoznaje: biljke koje rastu u moru hranjivije su od onih koje rastu na kopnu. Međutim, poput Marsa, i okean može biti negostoljubiv. Kako bi osigurao prave uslove, Nemov vrt mora da simulira biosfere, struje, pritisak vode, sunčevo zračenje, rast biljaka i njihove interakcije sa stranim okruženjem. Nemov vrt i Siemens sklopili su partnerstvo kako bi bolje razumeli izazove, brže pronašli nove odgovore i kako bi razvili ekonomski izvodljivo rešenje. Obe kompanije rade na sledećem razvojnom koraku uz pomoć Siemensovog softvera i portfolija usluga Xcelerator, a kako bi se približili snu o skalabilnoj „podvodnoj poljoprivredi“.

Primena kod gradova, energije, fabrika

Preduzeća već sada mogu da rade neverovatne stvari sa digitalnim blizancima. Međutim, to je samo delić onoga što će biti moguće sa industrijskim metaverzumom. Možemo očekivati efikasnije saobraćajne sisteme, visoko personalizovanu zdravstvenu zaštitu, održivije gradove, optimizovane energetske sisteme i fabrike koje proizvode više, a koriste manje resursa.

Metju Bol (Matthew Ball), preduzetnik, autor i stručnjak za metaverzum, vidi implikacije u pozitivnom svetlu: „Očekujem da će metaverzum imati značajan uticaj na ljudski život. Pogotovo kada je reč o tome ko gde mora da obavlja koje poslove. Danas se mnogi poslovi obavljaju offshore, ali su oni obično na najnižem delu piramide veština i ne zahtevaju fizičku prisutnost,“ kaže Bol.

Takođe, očekuje se veliki uticaj metaverzuma na velike, guste i kritične infrastrukture. On, na primer, misli na „dizajn zgrade koji simulira protok energije i materije, kojim se može upravljati, grejati i hladiti u skladu sa njenom namenom i čime se podržavaju mere zaštite životne sredine.“

Možemo da pričamo o tome šta budućnost donosi metaverzumu. Neprijatelji tehnologije u prošlosti su se bojali da će fabrike uništiti njihova radna mesta. Današnji skeptici metaverzuma prikazuju sumornu sliku čovečanstva i njegovog mesta u svetu. Međutim, ključno pitanje glasi: kako ćemo koristiti raspoložive tehnologije? Naš je zadatak da koristimo alate današnjice i sutrašnjice na način koji će poboljšati svet i transformisati svakodnevni život nabolje, ono što je u misiji kompanije Siemens.

Izvor: Siemens

EU – Borba protiv mikroplastike se nastavlja

26.09.2023

glitter_šljokice — Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Leung)

Foto-ilustracija: Unsplash (Mink Mingle)

Komisija EU je nedavno predstavila značajne mere usmerene na zaštitu životne sredine – uvođenje ograničenja za proizvode koji sadrže mikroplastiku, usklađujući se s REACH direktivom o hemikalijama u EU. Očekuje se da će nova pravila sprečiti oslobađanje čak pola miliona tona mikroplastike u prirodi.

Direktiva REACH usmerena je na povećanje sigurnosti hemijskih proizvoda kako bi se bolje štitilo zdravlje građana i okoline. Pored toga, ideja je motivisati evropsku hemijsku industriju da bude konkurentnija i da smanji testiranje na životinjama putem alternativnih metoda. Često se možda prvo misli na industrijske hemikalije, međutim REACH se zapravo odnosi na širok spektar proizvoda koje često koristimo, uključujući detrdžente, boje, čak i odeću. Zbog svoje opsežnosti, direktiva ima veliki uticaj na brojne firme u EU. Ključna promena je da sada poduzeća moraju dokazati sigurnost svojih proizvoda.

Pročitajte još:

Međutim, nove odredbe zabranjuju prodaju mikroplastike i proizvoda koji dodaju mikroplastiku koja se oslobađa tokom upotrebe. Usvojeno ograničenje koristi široku definiciju mikroplastike – pokriva sve čestice sintetičkih polimera ispod pet milimetara koje su organske, nerastvorljive i otporne na razgradnju, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Cilj ovih pravila je smanjiti emisiju mikroplastike iz što većeg broja proizvoda, uključujući: mikroplastika namenjena za sportske površine – najveći izvor mikroplastike u prirodi, kozmetika, gde se mikroplastika koristi za razne svrhe, poput pilinga ili postizanja specifične teksture i drugih proizvoda kao što su deterdženti, omekšivači, sredstva za zaštitu biljaka, igračke i medicinski uređaji.

Prve mere, poput zabrane upotrebe šljokica i mikroperlica, stupa na snagu kroz 20 dana.

Komisija planira smanjiti zagađenje mikroplastikom za 30 odsto do 2030. godine.

Energetski portal

Regionalna energetska konferencija SEE ENERGY – Connect & Supply 2023 u Novom Sadu 2. i 3. oktobra

26.09.2023

Dvodnevna regionalna energetska konferencija sa izložbom, SEE ENERGY- Connect & Supply 2023, održaće se 2. i 3. oktobra 2023. godine u hotelu „Sheraton“ u Novom Sadu.

Teme konferencije su posvećene inovacijama, dekarbonizaciji u privredi, saobraćaju, energetici i naftnoj industriji, priključenju na elektroenergetsku mrežu, baterijama za skladištenje energije kao i tržištu električne energije, PPA ugovorima, finansiranju OIE projekata i zelenom kreditiranju.

Drugog dana konferencije u partnerstvu sa GIZ organizacijom, fokus je na tehnologijama, zakonodavnom i strateškom razvoju toplotnih pumpi, kao i finansiranju sektora grejanja iz OIE.

SEE ENERGY platforma okupiće vodeće stručnjake, investitore, predstavnike industrije, donosioce odluka, proizvođače tehnologija, konsultantske kuće, državne i finansijske institucije. Ovaj regionalni događaj predstavlja jedinstvenu priliku da se povežete sa ključnim igračima u industriji, saznate o najnovijim tehnologijama i politikama i doprinesite daljem razvoju održive energetike.

Celokupan program možete pogledati na sajtu konferencije SEE ENERGY 2023.

Svi zainteresovani mogu besplatno pratiti konferenciju uz direktno fizičko prisustvo ili putem ZOOM online aplikacije, uz obaveznu registraciju na sajtu organizatora REGISTRACIJA

Energetski Portal je generalni medijski sponzor ovog događaju.

Izvor: SERBIO

Između održivosti i sigurnosti: Da li širiti kapacitet NE Krško

25.09.2023

power-plant-nuklearna-elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Jakob Madsen)

Nuklearna elektrana Krško (NEK) nije samo prva elektrana tog tipa u bivšim socijalističkim zemljama našeg regiona, već važna komponenta energetske strategije dve države – Slovenije i Hrvatske.

Uz kapacitet da proizvede električnu energiju za više od milion i po domaćinstava, ova nuklearna elektrana izdržava test vremena od osamdesetih godina prošlog veka, obezbeđujući proizvodnju 24 sata dnevno.

Za Sloveniju i Hrvatsku, NEK predstavlja značajnu tačku u njihovoj energetskoj strategiji. Dok 20 odsto potrošnje električne energije u Sloveniji pokriva NEK, u Hrvatskoj je to 16 odsto njihovih potreba. Sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od 5,7 milijardi kilovat-sati električne energije, NEK je postao bitan izvor energije za obe nacije, govore podaci navedeni na sajtu elektrane.

Izgradnja drugog bloka smatrala se vrlo značajnom za buduće stabilno snabdevanje Slovenije električnom energijom proizvedenom u zemlji, kako bi se efikasno suočila sa izazovima energetske tranzicije, stajalo je u saopštenju kompanije pre oko dve godine, kada je dozvola za izgradnju drugog bloka bila tema.

Međutim, u Sloveniji se sada razmatra proširenje kapaciteta ovog projektovanog drugog bloka NE Krško sa 1.100 MV na 2.400 MV, prema izveštajima tamošnjih medija. Dok konačna odluka ne bude doneta i potencijalni referendum održan, reakcije susednih zemalja su podeljene. Iz Austrije, na primer, trenutno ne dolazi podrška ovom poduhvatu, što nije prvi put. Pre određenog vremena je takođe bilo reči od strane nekih političara ove zemlje o tome kako treba razmotriti zatvaranje elektrane koja radi već 40 godina, naročito u periodu jakih zemljotresa koji su pogađali Hrvatsku.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Ajay Pal Singh Atwal)

Nedavno je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Slovenije izvršilo procenu uticaja na životnu sredinu kako bi Nuklearnoj elektrani Krško (NEK) bio dozvoljen nastavak rada, i ustanovljeno je da će još 20 godina proizvoditi energiju, međutim, da li će se širiti njeni kapaciteti, sledeće je pitanje.

Kroz godine, upravljanje nuklearnim otpadom postalo je sve racionalnije. Neke zemlje već su rešile problem trajnog odlaganja nisko i srednje radioaktivnog otpada. Prva trajna odlagališta visokoradioaktivnog otpada uskoro će biti izgrađena u zemljama poput Finske, Švedske, SAD-a, Japana i Rusije.

Uzimajući u obzir sve faktore – značaj OIE, čiste energije, količine energije koju proizvode ove elektrane, ali s druge strane argumente protivnika nuklearnoj energiji – poput rizika koji je u prošlosti ostavio ogroman trag, na ovu temu su debate neminovne.

Energetski portal

Uvoz energenata u EU nastavio je da opada u drugom kvartalu 2023

25.09.2023

nafta-bušotina — Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Durr)

Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)

Nakon snažnog povećanja uvoza energije u EU između 2021. i 2022. godine, scenario je drugačiji u 2023. godini, pri čemu uvoz opada drugi kvartal zaredom u poređenju sa istim periodom prethodne godine, navodi se na sajtu Eurostata.

U drugom kvartalu 2023. godine, u poređenju sa istim kvartalom 2022. godine, uvoz iz EU smanjen je za 39,4 odsto u vrednosti i 11,3 odsto u pogledu neto mase (težine izražene u tonama). Ovi rezultati prate pad od 26,5 odsto i 6,1 odsto, respektivno, u prvom kvartalu ove godine.

Što se tiče neto mase, udeo Rusije u uvozu naftnih derivata i prirodnog gasa u EU kontinuirano se smanjuje od drugog kvartala 2022. Uvoz naftnih ulja iz Rusije je pao sa mesečnog proseka od 8,7 miliona tona u drugom kvartalu 2022. na 1,6 miliona tona u drugom tromesečju ove godine (-82 odsto), ali je, nasuprot tome, uvoz od partnera van EU, osim Rusije, porastao za 5,8 miliona tona, sa 31,5 miliona na 37,3 miliona tona.

Pročitajte još:

Udeo Rusije u ukupnom uvozu naftnih derivata u EU iznosio je 4,0 odsto u drugom kvartalu 2023. godine, što je značajna razlika u odnosu na udeo od 21,6 odsto zabeležen u istom kvartalu prošle godine.

Uvoz prirodnog gasa u EU je takođe značajno opao (-17 odsto u smislu neto mase) u drugom kvartalu 2023. u poređenju sa istim kvartalom 2022. Ovo smanjenje je moglo biti izazvano planom smanjenja EU, gde su se zemlje EU obavezale na smanjenje potrošnja gasa.

Uvoz prirodnog gasa iz Rusije pao je sa prosečnih 5,1 miliona tona u drugom kvartalu 2022. na 2,5 miliona tona u drugom kvartalu 2023.

Kako se navodi Eurostat, dešavanja između Rusije i Ukrajine navela su EU da primeni nekoliko paketa sankcija, koji su direktno i indirektno uticali na trgovinu naftom i prirodnim gasom.

Što se tiče nafte, zabrana EU na morski uvoz ruske sirove nafte stupila je na snagu 5. decembra 2022. godine, nakon čega je usledio embargo na rafinisane naftne derivate od 5. februara 2023, što je dalje uticalo na rezultate u prvom i drugom kvartalu 2023. godine.

U drugom kvartalu 2022. Rusija je bila vodeći dobavljač naftnih derivata sa učešćem od 15,9 odsto ukupnog uvoza EU. U drugom tromesečju 2023. Rusija je zauzela 12. mesto, sa udelom od 2,7 odsto, što je pad od 13,2 procentna poena (pp) u poređenju sa 2022.

Nasuprot tome kada je reč o Norveškoj (+3,5 pp do 13,7 odsto), Kazahstanu (+3,2 pp do 10,2 odsto), Sjedinjenim Državama (+2,1 pp do 13,6 odsto) i Saudijskoj Arabiji (+2,3 pp do 9,0 odsto) zabeleženo je povećanje njihovog udela u istom periodu, a Libija je postala važan partner, čineći 8,1 odsto uvoza nafte u EU.

Slična situacija je bila i sa prirodnim gasom u gasovitom stanju, gde je udeo Rusije pao za 14,5 pp na 13,8 odsto ukupnog uvoza EU, dok su udeli Alžira (+9,3 pp) i Norveške (+6,2 pp) značajno porasli. U drugom kvartalu 2023. godine Norveška je bila najveći snabdevač EU sa učešćem od 44,3 odsto ukupnog uvoza EU, a slede Velika Britanija (17,8 odsto) i Alžir (16,5 odsto).

Što se tečnog prirodnog gasa tiče, Sjedinjene Države ostaju daleko vodeći snabdevač EU u drugom kvartalu 2023. sa učešćem od 46,4 odsto u ukupnom uvozu EU, a slede Rusija (12,4 odsto), Katar (10,9 odsto), Alžir (9,9 odsto) i Nigerija (5,1 odsto). Među ovim dobavljačima, samo su Alžir i Nigerija zabeležili povećanje udela (+5,2 pp i +1,0 pp respektivno) u poređenju sa drugim kvartalom 2022. Nasuprot tome, udeo Sjedinjenih Država, Rusije i Katara pao je za -2,8 pp, -2,7 pp i -1,1 pp. Norveška i Oman su postali važni dobavljači, sa udelom od 3,3 odsto i 2,9 odsto respektivno.

Energetski portal

1...105106107...1.513 Page 106 of 1.513

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM