Uspešno održana druga radionica ESG Lab-a

21.06.2024

IMG-20240619-WA0039 — Foto: Konfindustrija Srbija

U sredu, 19. juna, u prostorijama Envoy Conference, uspešno je održana druga radionica ESG Lab-a, u prisustvu velikog broja kompanija zainteresovanih za ESG teme.

Seminar je otvorila Silvija Herceg, zamenik direktora Konfindustrije Srbija i poželela dobrodošlicu specijalnom gostu ove sesije Lab-a, Udruženju banaka Srbije.

Slađana Sredojević, Sekretar Odbora za razvoj finansijskih tržišta i Odbora za edukaciju i ljudske resurse, i Slavica Drinić, Specijalista za upravljanje rizicima i kontrolu poslovanja banaka i poslovanje banaka sa pravnim licima u zemlji, ispred Udruženja banaka Srbije predstavile su upitnik koji će u narednom periodu sva pravna lica morati da popune zajedno sa svojom poslovnom bankom i koji će služiti za merenje doprinosa preduzeća u postizanju i implementaciji ESG standarda.

Nakon toga usledilo je obraćanje Sandre Živković, direktora odeljenja za ESG u Banca Intesa, ujedno i partner ESG Lab-a, koja je pojasnila gledište na temu rizika iz ugla banaka, kao i prikupljanja podataka koji se odnose na nefinansijsko izveštavanje.

Pročitajte još:

U drugom delu seminara, Marko Novaković, Senior Manager u kompaniji Deloitte i Edoardo Quieti, Project manager u SIAD grupa, partneri inicijative, predstavili su praktičan vodič za kompanije u kontekstu dekarbonizacije kao i dostupna tehnološka rešenja za postizanje ovih ciljeva.

Prezentacije i diskusije tokom seminara pokazale su važnost saradnje između kompanija, bankarskih institucija i ESG stručnjaka. Predstavljeni su konkretni alati i saveti za postizanje ESG ciljeva, što je doprinelo razmeni korisnih informacija. Zahvaljujemo svim učesnicima na angažovanju i konstruktivnoj diskusiji koja je doprinela unapređenju razumevanja i prakse u oblasti održivosti.

ESG Lab je inicijativa Konfindustrije Srbija koja se realizuje uz podršku Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) i u saradnji sa partnerima: Banca Intesa, Bureau Veritas, Deloitte, SIAD Group, advokatska kancelarija Sekulović i Business Intelligence Institute, koja ima za cilj pružanje praktične podrške malim i srednjim preduzećima u usvajanju i implementaciji ESG standarda i održive poslovne prakse.

Izvor: Konfindustrija Srbija

Danas se obeležava Evropski dan sunca

21.06.2024

sunce — Foto-ilustracija: Unsplash (Neora Aylon)

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Najduži i najsvetliji dan u godini pada 21. juna, zbog čega je simbolično i odabran za obeležavanje Evropskog dana sunca (eng European Solar Day). Ovu proslavu organizuje SolarPower Europe, zajedno sa preko 50 organizacija i udruženja, sa ciljem podizanja svesti o prednostima koje donosi solarna energija, ali i o stvaranju moćnog pokreta za Evropu na solarni pogon.

Evropski dan sunca, ove godine se fokusira na izgradnju solarne škole za sve.

,,Kretanje kroz svet u tranziciji zahteva od nas da budemo opremljeni znanjem i alatima da prihvatimo beskrajni potencijal solarne energije i preduzmemo kontrolu nad našom energetskom budućnošću’’, navodi se na sajtu SolarPower Europe.

Zvaničnom sajtu Evropskog dana sunca, možete pristupiti ovde.

Pročitajte još:

Solarna energija je najzastupljeniji obnovljiv izvor energije. Prema podacima SolarPower Europe, na nivou Evropske unije u 2023. godini instalirano je novih 59,9 GW solarnih fotonaponskih sistema. Govoreći o procentima, ova energija je ostvarila u prošloj godini porast od 40 odsto. Najuspešnija zemlja bila je Nemačka, a za njom idu Španija sa 8,2 GW i Italija sa 4,9 GW novih instalisanih kapaciteta.

Globalno posmatrajući, prema podacima OIE Srbija i SolarPower Europe, godišnje instalacije solarnih panela su porasle za 87 odsto u 2023. godini, u odnosu na godinu ranije i na taj način dostigle kapacitet od 1,6 TW.

Kada je reč o Srbiji, broj kupaca-proizvođača je u stalnom porastu, a ukupan broj registrovanih u ovom trenutku iznosi oko 3.200.

Energetski portal

Čisto iz ljubavi – Lidl uklonio iz prirode 90 tona otpada

21.06.2024

Čisto iz ljubavi_Goč 2 — Foto: Dejan Stojkov

Akcijom čišćenja prirode na planini Goč, kompanija Lidl Srbija obeležila je kraj ekološke akcije „Čisto iz ljubavi“. Tokom ovogodišnjeg ciklusa kompanija je uz podršku partnerskih organizacija uklonila 30 tona otpada iz prirode, dok je od samog nastanka projekta, uklonjeno više od 90 tona kroz više od 100 akcija u kojima je učestvovalo oko 3.900 volontera.

Na svečanom otvaranju izložbe posvećene projektu u Vrnjačkoj Banji, kroz fotografije lokaliteta u Srbiji predstavljeni su ovogodišnji postignuti rezultati prikazom stanja pre i posle sprovedenih akcija čišćenja.

Kompanija Lidl Srbija je kroz pomenuti projekat ove godine sprovela devet akcija čišćenja zajedno sa partnerom, ekološko humanitarnom organizacijom „Čepom do osmeha“, ali i finansijski podržala 11 lokalnih organizacija u njihovim akcijama čišćenja. Učinak ovog projekta meri se u tonama uklonjenog otpada, čistijoj prirodi i promeni svesti kojoj doprinosi. Tokom 2024. godine je preko 800 volontera uklonilo više od 30 tona otpada u akcijama širom Srbije, a 4,5 tone različitih matrijala će biti reciklirane.

Pročitajte još:

„Kao društveno odgovorna kompanija trudimo se da praktičnim primerima i direktnom ekološkom akcijom motivišemo javnost i pokrenemo pozitivne promene u društvu. Kao kompaniji nam je važno da mislimo o boljem sutra za buduće generacije, ali i njih da uključimo u održive i ekološke prakse. Zato smo i ove godine tokom projekta održali i eko-edukacije namenjene upravo najmlađima”, izjavila je Marija Kojčič, rukovodilac Korporativnih komunikacija Lidl Srbija.

Svi građani i posetioci Vrnjačke Banje imaće priliku da u narednih sedam dana pogledaju izložbu „Čisto iz ljubavi“ na otvorenom na Trgu Kulture, koja na slikovit način prikazuje kako zajedničkim snagama možemo okruženje učiniti boljim mestom za život.

„Zahvaljujemo se kompaniji Lidl koja nas je pozvala da prisustvujemo današnjoj izložbi koja će predstaviti rezultate ekološkog projekta ‘Čisto iz ljubavi’. Fascinirani smo da jedan projekat koji datira iz 2020. godine postigao takav rezultat a to je preko 90 tona otpada sa tendencijom daljeg sakupljanja. Veoma smo srećni što je predlog za čišćenje bila planina Goč, sa kojom imamo značajne investicione poduhvate. Kontinuirano ćemo podizati svest svakog pojedinca o očuvanju životne sredine“, izjavila je Tatjana Đurđević Stepanić, zamenica načelnika opštinske uprave Vrnjačka Banja.

Akciji čišćenja na Goču priključili su se i novinari iz Beograda, koji su zajedno sa volonterima uklonili otpad iz prirode planine Goč. Njihov doprinos nije bio samo u izveštavanju o događaju, već i učestvovanju u akciji, što naglašava zajedničku odgovornost prema očuvanju naše životne sredine.

Lidlov projekat „Čisto iz ljubavi“ deo je internacionalne strategije Švarc grupe „REset Plastic“, koja je usmerena na pet oblasti delovanja: od smanjenja upotrebe plastike, recikliranja plastike, povećane upotrebe reciklirane plastike, uklanjanja otpada iz prirode, do podsticanja ekoloških inovacija i edukacije u ovoj oblasti. Nastao je 2020. godine i fokusiran je na uklanjanje otpada iz prirode i recikliranje prikupljene plastike.

Izvor: Lidl

Proizvodnja i potrošnja plastike mogla bi da se utrostruči do 2060. godine?

20.06.2024

plastika , zagađenje , otpad — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

I dok se svakoga dana sprovode mere i akcije za smanjenje upotrebe plastike, Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), objavila je novi brifing pod nazivom Uloga plastike u evropskoj cirkularnoj ekonomiji (eng The role of plastics in Europe’s circular economy), koji ukazuje na predviđanja da će se potrošnja plastike povećati u Evropi, ali i na globalnom nivou.

Uz to, treba pomenuti i novi alat za monitoring, kao jedan od tematskih modula šire Laboratorije za merni okvir cirkularnosti EEA (eng Circularity Metrics Lab), koji posmatra napredak cirkularnosti plastike širom Evrope.

Podaci iz pomenutog brifinga, kao i oni dobijeni putem novog alata za monitoring, ukazuju na to da je potrošnja plastike u Evropi već velika, a da se očekuje da će rasti u skladu sa projektovanim povećanjem globalne proizvodnje plastke.

Tokom prethodne dve decenije došlo je do udvostručenja globalne proizvodnje i potrošnje plastike, a predviđa se da će se od danas do 2060. godine broj utrostručiti. Iako je u periodu od 2018. do 2020. godine zabeležen blagi pad potrošnje sa 58,8 miliona tona, na 56,6 miliona tona, to se pripisuje pandemiji COVID-19.

Sveukupno gledano, dva najveća potrošača plastike u 2020. godini u Evropi bili su sektor ambalaže i građevinarstva. Oni su činili više od polovine potrošnje, a za njima idu automobilska industrija, električni i elektronski uređaji, pribor za domaćinstvo i tekstilna industrija.

Pročitajte još:

Proizvodnja i potrošnja plastike dovodi do negativnih posledica po klimatske promene, životnu sredinu i biodiverzitet. Pod plastičnim otpadom se ne podrazumevaju samo plastične flaše ili kese. Veliki problem predstavlja i mikroplastika.

Ne zagađuje se samo onda kada svesno ne odložimo plastični predmet na namensko mesto, već do zagađenja dolazi i nesvesno, a uglavnom je tu reč o mikroplastici. Neki od primera mogu biti gume, tekstil ili boje. Naime, sitne čestice plastike ispuštaju se iz guma kao posledica njihovog trenja o površinu puta – habanje guma. Procene su da se na ovaj način godišnje ispusti između 360.000 i 540.000 tona mikroplastike. Tekstil takođe često sadrži plastiku, štaviše oko 60 odsto tekstila je napravljeno od nje. Tako usled proizvodnje, pranja ili upotrebe, ispusti se između 1.650 i 61.078 tona mikroplastike.

Upotreba bioplastike se povećava, kao i sama cirkularnost plastike, ali sve se ovo odvija nedovoljno brzo.

Kapacitet mehaničke reciklaže, kao procesa tokom kojeg se plastika pretvara u reciklate bez značajnih promena hemijske strukture, postoji u Evropskoj uniji. Međutim, i dalje se prikupljeni plastični otpad ne šalje u celini na reciklažu. Čak i onaj deo koji dospe do reciklaže, ne uspe ceo da bude recikliran. Od 100 odsto, oko 35 odsto se izgubi tokom procesa reciklaže.

Kako se navodi, reciklaža je dobar način da se smanji otpad od plastike, ali ono što je primarno jeste da do njega i ne dođe. Ovo se postiže samim smanjenjem proizvodnje plastike i pronalaženjem alternativnih materijala.

Katarina Vuinac

Kontramere Kine na podizanje carina za EV

20.06.2024

industrija automobila — Foto-ilustracija: Unsplash (laurel-and-michael-evans)

Foto-ilustracija: Unsplash (carlos-aranda)

Kineski proizvođači automobila pozvali su vlasti ove zemlje da podignu carine na uvoz automobila na benzinski pogon iz Evropske unije, a kao kontrameru nakon što je Evropska komisija saopštila da od jula uvodi dodatne carine u visini do 38,1 odsto na uvoz električnih vozila proizvedenih u Kini.

Na sastanku o kojem mediji bruje, kineski proizvođači EV su rekli svojoj Vladi da uvede tarife na sve uvezene luksuzne evropske automobile. Navodi se da Peking razmatra uvođenje carine od 25 odsto na uvezene evropske automobile sa benzinskim motorima zapremine 2,5 litara ili više kao odgovor na predlog EU.

Ovaj potez bi mogao uticati na popularne modele kao što su Mercedes S-Klase, Porše Kajen i BMW X7. Analitičari upozoravaju da su nemački proizvođači automobila najugroženiji potencijalnim kineskim carinama. Porše, koji uvozi automobile iz Kine, oslanjao se na tu zemlju za 25 odsto svojih prodaja u 2023. BMW i Mercedes su se oslanjali na uvoz za oko 15 odsto i 18 odsto svojih prodaja u Kini prošle godine.

Pročitajte još:

Asia Nikkei piše da privremene carine EU neće biti uvede pre 4. jula, a sada slede konsultacije Kine i EU kako bi pokušale da postignu zadovoljavajuće rešenje i izbegnu tarife u preostalom uskom vremenskom okviru. Navode da je najbolji način neka vrsta privremenog aranžmana upravljane trgovine, ali da takve vrste dogovora dugoročno donose loše aranžmane. Predviđa se da će proizvođači iz Evrope dobiti neku vrstu zaštite, a Kina smanjene najavljenih privremenih tarifa što bi u svakom slučaju oštetilo ovu industriju jer sebe smatraju hiper konkuretnim.

Evropa je prošle godine u Kinu izvezla 196.000 automobila s motorima zapremnine veće od 2,5 litara, za 11 odsto više nego u 2022. godine, podaci su Kineskog udruženja za lične automobile. U prva četiri ovogodišnja meseca, evropske kompanije izvezle su još 44.000 takvih vozila, za 12 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Vrednost evropskog izvoza automobila u Kinu prošle godine dostigla je 19,4 milijarde evra, prema podacima evropske statističke kancelarije, dok je EU iz Kine uvezla električna vozila u vrednosti 9,7 milijardi eura.

Mere koje Kina razmatra šire se van automobilske industrije, pa je ministarstvo trgovine Kine najavilo preispitivanje cena svinjetine i prerađevina od ovog mesa poreklom iz EU jer su neopravdano niske i najavili uvođenje dodatnih carina.

Jasna Dragojević

Uzlazna putanja koja treba da nas brine

20.06.2024

klimatski_proteti_globalno_zagrevanje_klimatske_promene — Foto-ilustracija: Unsplash (Harrison Moore)

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

„I dozvah sušu na zemlju, i na gore, i na žito i na vino i na ulje i na sve što zemlja rađa“, glasi jedanaesti biblijski stih Knjige proroka Ageja.

Suše, praćene ekstremnim vrućinama, koje odnose useve, stoku, pa i ljudske živote, nekada su pripisivane Božijem gnevu i drugim višim silama. Iako danas imamo bolje naučno razumevanje ovih vremenskih pojava, jedno je sigurno –opstanak ljudskog roda oduvek je zaivisio od vremenskih prilika, a naša planeta verovatno nikada nije iskusila ono ću nazvati „klimatski raj“.

Pa, ako je tako, čemu onda ovolika histerija oko klimatskih promena? Mediji su svakog leta preplavljeni vestima o toplotnim talasima i ektremnim vrućinama, što ne treba da nas čudi jer leto i treba da bude toplo, sa tom razlikom što se zadnjih godina ovim pojavama pripisuju klimatske promene.

Ovo može poslužiti kao slabo zasnovan argument kojim poričemo da klimatske promene uopšte postoje, a koji bi verovatno izgovorio neki zagovornik fosilnih goriva dok zadovoljno broji dolare.

Na žalost svih nas (a najviše naftnih profitera), klimatske promene su vrlo stvarne, a evo šta je neopkolebljiv dokaz.

Svake godine novi rekordi

Vesti o nemilosrdnom toplotnom talasu, koji je zahvatio gotovo celu Severnu Ameriku i Evropu, ažuriraju se iz sata u sat. U Americi je ovih dana temperatura išla do 43 stepena Celzijusa, u Meksiku – do 52!

Ni Evropa ne zaostaje kada su u pitanju ekstremne vrućine, a mediji javljaju da su trenutno najtoplije Rumunija i Srbija u kojima temperatura ide do 40. podeoka.

Na sreću, svima je dobro poznato kako treba da se nosimo sa velikim vrućinama – puno tečnosti, izbegavati boravak napolju i teške fizičke aktivnosti. Ništa što jedan dobar klima uređaj i rashlađeno piće ne mogu da reše, zar ne?

Iako je ovo donekle tačno, veći problem predstavlja pitanje – šta će biti iduće godine?

Ujedinjene nacije su saopštile da bi 2024. mogla oboriti prethodne rekorde iz 2023. godine, koja je bila najtoplija godina u istoriji merenja. Lani je prosečna globalna temperatura bila 1,48 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka, a naučnici očekuju da će ove godine po prvi put u istoriji globalna temperatura premašiti prag od 1,5 stepeni Celzijusa.

I još nešto: maj 2024. godine označio je i dvanaesti uzastopni mesec u kome je prosečna globalna temperatura bila najviša zabeležena otkako se vrše merenja. Slučajnost? Pre će biti – klimatske promene.

Jedno novo naučno istraživanje ukazuje na to da klimatske promene povećavaju šansu za pojavom toplotnih talasa i do 35 puta. Iako bismo velike vrućine svakako iskusili jer, kao što rekoh, leto je – klimatske promene izazvane gasovima staklene bašte čine ih dužim, intenzivnijim i još učestalijim.

Ako dozvolimo ovo kontinuirano zagrevanje planete do tačke nepovratnog, šta će biti sa svim živim bićima, a šta sa nama?

Zbog toga je jasno zašto objašnjenje za pojavu učestalih toplotnih talasa i drugih vremenskih neprilika ne treba da tražimo u prošlosti, već treba da gledamo u budućnost i sa pravom strahujemo od iste.

Milena Maglovski

Struja neće poskupeti ove godine, EPS kreće u reforme

20.06.2024

struja , račun , novac , pare — Foto-ilustracija: Unsplash (Recha Oktaviani)

U svim proizvodnim delovima i sistemu poslovanja EPS-a počinju strukturne promene. Dugo najavljivane reforme našeg najvećeg preduzeća omogućio je Plan transformacije koji je Skupština kompanije usvojila prošle sedmice.

Generalni direktor EPS-a Dušan Živković rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da su aktuelna geopolitička situacija i izazovi sa kojima smo se suočavali u prethodnom periodu, prvenstveno 2022. godine kao i energetska kriza, nametnuli novu realnost u energetici i kod nas i u svetu.

,,Energetske kompanije se suočavaju sa ključnim temama, koje se tiču i energetskog suvereniteta, energetske sigurnosti, promena kad su u pitanju zelena agenda i transformacija energetskog sektora u novo stanje. EPS tu vidi i potrebu da se menja, da krene u proces strukturnih reformi, da krene u transformaciju kompanije, kojima je prvenstveno cilj dugoročna finansijska stabilnost, dugoročna energetska sigurnost, ali i neophodne investicije koje to treba da prate“, istakao je Živković.

Svedoci smo i fluktuacije zaposlenih, takav je trend u svetu

,,To doživljavamo i u Srbiji i takođe taj segment je tema u okviru transformacije EPS-a. Bavićemo se fluktuacijom zaposlenih kroz proces jačanja ljudskih resursa, verujući da će transformacija kompanije u tom pravcu doneti boljitak i kompaniji, ali i građanima Srbije“, objašnjava Živković.

Prema njegovim rečima, to podrazumeva i određena operativna unapređenja poslovanja.

O višku zaposlenih u EPS-u

Odgovarajući na pitanje da li postoji bojazan da će biti višak zaposlenih u nekim segmentima proizvodnje, Živković napominje da to nije tema.

,,Ono što jeste tema to su novi procesi. Digitalizacija, obnovljivi izvori i verovatno fluktuacija zaposlenih, promene radnih mesta i dokvalifikacije. Tako da zaista to nije tema, već promene koje će strukturno pratiti, između ostalog, i ovaj segment s ciljem da svi zaposleni imaju sigurnost u narednom periodu“, podvukao je Živković.

Značaj trgovine strujom

U javnosti se već polemiše da transformacija donosi izdvajanje Direkcije za trgovinu strujom.

Direktor EPS-a još jednom ponavlja da to uopšte nije tema, a finansijska i energetska stabilnost jesu.

,,Značaj trgovine električnom energijom se zaista ne dovodi u pitanje i dolazak tog dela preduzeća, odnosno te funkcije pod moju nadležnost – generalnog direktora, samo svedoči koliki taj deo ima značaj u kompaniji“, ističe Živković.

Pročitajte još:

Zašto se struja uvozi

Živković napominje da bi na bazi usvojenih dokumenata u narednih godinu i po do dve godine trebalo obaviti implementaciju procesa transformacije EPS-a.

Počeli su remonti, hidrologija je dobra, a struja se uvozi.

,,Taj segment komercijalizacije kompanije podrazumeva i profit. Imamo dane, recimo kao što je bio i prošli vikend, kada cena na berzama bude na nivou od minus deset do pet pa do deset evra. Svakako da je to period kada treba sačuvati sopstveni resurs, treba sačuvati upravo i ovu hidrologiju i deponiju uglja i doći do relativno jeftine električne energije, koju kasnije možete plasirati u nekim drugim trenucima, kada je ona značajno skuplja, jer u večernjim satima megavat-sat zna da bude 200 evra“, objasnio je Živković.

O ceni struje

Jedan od važnih segmenata u transformaciji kompanije je i finansijska stabilnost, a ona će biti ostvarivana na ovaj način, da participiramo aktivno na tržištu električne energije, dodaje direktor EPS-a.

Ono što građane najviše zanima jeste cena struje. Živković kaže da struja neće poskupeti, izvesno ostaje ovakva, a to pokazuje finansijski izveštaj koji smo predstavili javnosti.

,,Nema osnova i razloga za povećanje cena električne energije ove godine“, izričit je Živković.

Obaveštenja za domaćinstva

Elektroprivreda Srbije je na 30.000 adresa domaćinstava poslala obaveštenja gde ih poziva da ažuriraju podatke.

Proces digitalizacije kompletnog snabdevanja naših potrošača je u toku kroz i portal Uvid u račun i razne aplikacije koje su dostupne. One takođe zahtevaju i jednoznačnost podataka o svakom kupcu, kaže on.

Ažuriranje baze je nešto što u tom smislu moramo da uradimo da bi svaki potrošač kroz korišćenje aplikacije imao jednoznačan podatak o sebi i mogao da se prijavi da bi znao sve o svojoj potrošnji struje, rekao je Živković.

Prema njegovim rečima, najpraktičnije je doći i dostaviti potpisan ugovor.

Majski računi i žalbe

Stigli su majski računi, ponovo se mogu čuti žalbe.

,,Ove žalbe su čak ispod prosečnih vrednosti koje imamo u poslednjem periodu na nivou od ovih 3,5 miliona potrošača koliko imamo, to je negde 0,19 procenata“, napomenuo je Živković.

Izvor: RTS

Nemačka zainteresovana za nove projekte u procesu energetske tranzicije Srbije

20.06.2024

vetar — Foto-ilustracija: Pixabay (Skitterphoto)

Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

O saradnji Nemačke i Srbije u oblasti energetike i energetske tranzicije, razgovarale su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i Anke Konrad, ambasadorka SR Nemačke u Beogradu.

Tom prilikom, ministarka je istakla da SR Nemačka duže od dve decenije pruža podršku Srbiji u procesu energetske tranzicije i da je zainteresovana za saradnju u novim projektima.

,,Srbija je zahvalna Nemačkoj, sa kojom je uspostavljeno klimatsko partnerstvo, na podršci u procesu energetske tranzicije, koji treba da omogući više kapaciteta iz obnovljivih izvora energije i zdraviju životnu sredinu za naše građane’’, navela je ona.

Prema njenim rečima, nemačko znanje i iskustvo u ovim procesima je veoma važno, posebno što će Srbija u ovoj godini usvojiti ključne strateške dokumente koji će trasirati put ka održivom energetskom sektoru u narednim decenijama.

,,Nemačka je opredeljena da poveća podršku Srbiji u konkretnim projektima kako bi se ubrzala energetska tranzicija i dostigli klimatski ciljevi definisani u Evropskoj uniji’’, prenela je ministarka.

Ministarka je istakla da je Nemačka razvojna banka (KfW) jedan od najvažnijih finansijskih partnera Srbije u energetskom sektoru i da je u saradnji sa ovom institucijom u toku izgradnja vetroparka „Kostolacˮ kapaciteta 66 MW, koji će biti na mreži u prvoj polovini sledeće godine.

Pročitajte još:

Ona je objasnila da će nas Transbalkanski koridor, koji je takođe u izgradnji, povezati sa susedima, omogućiti više kapaciteta iz OIE na mreži i smanjiti gubitke u prenosu.

Takođe, kako je ukazala, Ministarstvo podržava aktivnu ulogu građana u procesu energetske tranzicije kroz unapređenje uslova za kupce-proizvođače električne energije iz solarnih elektrana, u čemu je Nemačka ostvarila veoma dobre rezultate.

Ministarka je prenela i naša zemlja radi na nekoliko projekata u oblasti energetske efikasnosti u domaćinstvima, stambenim zgradama i javnim objektima, te da su u toku razgovori sa nemačkim partnerima koji su zainteresovani da ih podrže, kao i ulaganja u distributivnom sektoru.

Kada su u pitanju kritične mineralne sirovine, ona je naglasila da je interes države da se one koriste u najboljem interesu privrede i zaštite životne sredine, za šta je neophodna otvorena debata i ispunjavanje svih preduslova.

Prema njenim rečima, litijum je na nivou EU prepoznat kao veoma važna sirovina za energetsku tranziciju, ali je za Srbiju najvažnije da se projekti razvijaju u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine koji se primenjuju u EU i da u našoj zemlji ostane ceo lanac vrednosti koji će dati dodatni impuls za rast ekonomije i standarda građana.

Konrad je istakla da je za Srbiju veoma važno to što će ove godine usvojiti Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, i poručila da će Nemačka nastaviti da podržava Srbiju u tranziciji ka čistim izvorima energije.

Energetski portal

“Hum (Balkan) Investment Energy Summit”

20.06.2024

Foto: Udruženje „Drvni klaster „Namještaj i drvo“ – Sarajevo

Na lokalitetu “Bosanskih piramida” i “Kamenih kugli” – Bosna i Hercegovina, u periodu od 03. do 04. jula 2024. godine, održaće se dvodnevni događaj, regionalna konferencija “Hum (Balkan) Investment Energy Summit”- „Konferencija o obnovljivim izvorima energije (OIE), energetskoj efikasnostii zaštiti okoline” i Drvno – tehnološka konferencija.

Prvog dana konferencije, po četvrti put su domaćini piramide u Visokom, “park Ravne 2” gde će zajedno prisustvovati ovom jedinstvenom događaju mnogo kompanija, lokalnih zajednica, institucija, investitora i uveriti se zašto je ovo mesto koje zrači posebnom energijom najprivlačnije za najveće sportske i druge zvezde, a Bosna i Hercegovina kao poželjna destinacija za investicije u obnovljive izvore energije (OIE) sa svim svojim turističkim i privrednim potencijalima.

Pored najuspešnijih kompanija, učešće u događaju će uzeti i privredne Komore, institucije, investitori, ambasade i njihova privredna i razvojna odeljenja, predstavnici lokalnih zajednica, finansijskog sektora i drugi, tako da će ovo biti jedan od značajnijih događaja, posle otvaranja teniskog kompleksa i turnira na kojima je učestvovao i prvi reket sveta, Novak Đoković.

Ovo je prilika akterima događaja da se u direktnim razgovorima i panel diskusijama otvore svi aktuelni problemi u funkcionisanju OIE, direktivama Evropske unije i zakonskim regulativama regiona i investicijama u njih, a gde institucije sistema mogu adekvatno da deluju u cilju olakšanja poslovanja i stvaranja što boljeg poslovnog ambijenta, kao i uslova za nove investicije u OIE od kojih će neke od njih biti i predstavljene.

Glavne teme razgovora konferencije i diskusija biće prvenstveno usmerene prema aktuelnoj situaciji i direktivama EU i zakonskim regulativama, problemima u razvoju, kadrovima i investicijama u obnovljive izvore energije (OIE) i energetskom sektoru, strategijama i zaštiti životne sredine, novim investicijama i dobrim praksama u lokalnom ekonomskom razvoju i javnom privatnom partnertstvu, kao komparativnoj prednosti lokalnog ekonomskog razvoja. Poseban aspekt posvetiće se i mogućnostima novih domaćih i stranih investicija u BiH.

Diskusije će biti posebno fokusirane na teme:

Mehanizam prekograničnog usklađivanja ugljenika (Uredba EU o mehanizmu za prilagođavanje granice ugljenika (CBAM) usvojena je u maju 2023.godine. Od 1. januara 2026. sav uvoz aluminijuma, čelika, gvožđa, đubriva, električne energije, vodonika ili cementa u EU podleže CBAM-u, uz kazne-penale za nepoštovanje)
Zakonodavni okvir u BiH i direktive EU
Energetska efikasnost malih i srednjih preduzeća (MSP) i lokalnih zajednica
Energetska tranzicija u BiH i finansiranje
Energetske zajednice i razvoj tržišta električne energije
Nove delatnosti i investiranje u obnovljive izvore energije
Prezentacije vezane za obnovljive izvore energije
Budući događaji vezani za ovu oblast – učešće na sajmovima i organizacija sajmova i studijskih poseta

Nakon prezentacija i panel diskusija konferencije, predviđeni su i B2B poslovni razgovori i druženje i umrežavanje između učesnika događaja, obilazak parka i tunela, a da bi poslovni razgovori bili još uspešniji, naročito u pogledu novih investicija, planirani su dolasci i gostiju iz inostranstva.

Drugi dan događaja, predviđen je na lokalitetu fenomena “Kamene kugle” – Zavidovići gde je pronađena i najveća kamena kugla na svetu i koja je svojevrsna turistička atrakcija. Pored tema vezanih za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i zaštitu okoline, dodatne teme će biti vezane za pelete i biomasu i kogeneraciju (proizvodnju toplotne i električne energije iz biomase) ali i teme vezane za stanje na tržištu i perspektive šumarstva i zaštite okoline, drvne industrije, sertifikovanje, FSC, obrazovanje i drugo. Na ovom lokalitetu bajkovite šume sa kuglama i njenoj neposrednoj blizini, biće predstavljen i prvi energetski bazen. Takođe su predviđeni i susreti privrednika, a prateći događaj će biti i likovna kolonija vrhunskih slikara na temu kamenih kugli.

Svi zainteresovani mogu prisustvovati ovim događajima kao posetioci ili uzeti aktivno učešće kao govornici ili sa prezentacijama svojih projekata.

Informacije o prijavi i kontakti se mogu ostvariti putem mejla office@furniturewood.ba i info@e-ventexpo.com, kao i putem telefona na brojeve 00387 67 104 05 61 i 00387 62 324 495.

Ovaj događaj organizuje Udruženje privrednika Drvni klaster Bosne i Hercegovine ,,Namještaj i drvo” sa sedištem u Sarajevu i agencija i Business Club “EventExpo – KiK BiH sa partnerima: Spoljnotrgovinskom komorom BiH, Privrednom komorom FBiH, ,,Arheološkim parkom Bosanska piramida Sunca’’ sa dr. Osmanagićem, Dijapora Investom, Akademskom zajednicom, Ustanovom za stručno obrazovanje WMTA Banja Luka, Ministarstvom energetike FBiH, Ministarstvom finansija BiH, Većem stranih investitora, FIPA (Agencija za unapređenje stranih investija u BiH), Unijom lokalnih zajednica Zapadnog Balkana, Razvojnim agencijama, udruženjima privrednika i poslodavaca u BiH, Investicijskim fondovima, komercijalnim i razvojnim bankama, kompanijama, medijskim kućama i ostalima.

Izvor: Udruženje „Drvni klaster „Namještaj i drvo“ – Sarajevo

Koliko je Evropska unija napredovala u postizanju ciljeva održivog razvoja UN?

19.06.2024

eko — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U septembru 2015. godine, Ujedinjene nacije usvojile su Agendu 2030, koja uključuje 17 ciljeva održivog razvoja. Kao univerzalna strategija, Agenda 2030 od država potpisnica očekuje da mobilišu sve resurse kako bi se ostvarili ciljevi koji imaju tri dimenzije održivog razvoja – ekonomski rast, socijalni inkluziju i zaštitu životne sredine.

Od 2017. godine, Eurostat priprema godišnje izveštaje u kojima se prati napredak Evropske unije prema ciljevima održivog razvoja (SDG).

Evropska unija je tokom petogodišnjeg perioda koji se uzeo u obzir, ostvarila značajan napredak u pogledu smanjenja nejednakosti (SDG 10), osiguranja pristojnog rada i ekonomskog rasta (SDG 8), kao i smanjenja siromaštva (SDG 1).

Dobri rezultati ostvareni su i kada je reč o ciljevima u vezi sa održivom poljoprivredom, odnosno cilj bez gladi (SDG 2), zatim industrijom, inovacijama i infrastrukturom (SDG 9), odgovornom potrošnjom i proizvodnjom (SDG 12), a tu su i život pod vodom (SDG 14), kvalitet obrazovanja (SDG 4) i rodna ravnopravnost (SDG 5).

Napredak postoji i kada se govori o miru, pravdi i snažnim institucijama (SDG 16), održivim gradovima i zajednicama (SDG 11), globalnim partnerstvima (SDG 17) i akciji za klimu (SDG 13).

Pročitajte još:

Ipak, kako se navodi u Izveštaju, ograničen napredak zabeležen je kod cilja koji se odnosi na čistu vodu i sanitarne uslove (SDG 6). Štaviše, dok su neki indikatori pokazivali da postoji napredak, bilo je i onih koji su ukazivali na korake unazad. Odstupanje je zabeleženo i kod cilja dostupna i obnovljiva energija (SDG 7), a razlog za to jesu dešavanja u Ukrajini i posledična energetska kriza.

Cilj zdravlja i blagostanja (SDG 3), nije postigao dobre rezultate, a najviše zbog pandemije COVID-19. Tu je i cilj život na zemlji (SDG 15), koji nije ostvario uspeh zbog nekih neodrživih trendova u vezi sa biodiverzitetom i degradacijom zemljišta.

Cilj koji nije ostvario dobre rezultate, a koji je u direktnoj vezi sa ekologijom jeste život na zemlji (SDG 15). Procene izveštaja su da se situacija dalje pogoršava, naročito usled porasta površina koje su pogođene sušom i lošeg kvaliteta vode u rekama. Tu je u sve manje zelenih površina, koje se prekrivaju betonom, asfaltom i drugim materijalima koji ne propuštaju vodu. Dalje, trend novih zaštićenih područja pokazuje da Evropska unija neće ispuniti cilj zaštite najmanje 30 odsto kopnene površine do 2030. godine.

Energetski portal

Klimatske promene utiču na proizvođače kafe

19.06.2024

coffee, divlja kafa, aroma, napitak, turska kafa, crna kafa — Foto: pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (?? Janko Ferlič)

Svet trgovine kafom postao je složen kao i samo ovo piće, a promenljivi vremenski obrasci u mestima uzgoja utiču da cene kafe rastu, pri tome treba dodati i druge faktore poput globalnih tržišnih. Vremenski uslovi usled klimatskih promena uticali su da dve ključne zemlje proizvođače kafe.

Sušni period u Brazilu, posebno u regionu Minas Gerais, ključnoj oblasti za proizvodnju arabike imao je samo 53 odsto svoje istorijske prosečne količine padavina, što utiče na biljke smanjujući prinose. Druga zemlja je Vijetnam, koji je najveći svetski proizvođač robuste, gde je porast izvoza ali pad u odnosu na prethodnu godinu. Ova vrsta koja se pretežno koristi u espresu, instant kafama i nekim mešavinama, porasla su za oko 50 odsto ove godine na Londonskoj berzi, pišu svetski mediji.

„Zabrinjavajuća je projekcija proizvodnje kafe u Vijetnamu za sezonu 2023/24, koja se očekuje da će pasti za 10 odsto zbog suše tokom sezone formiranja plodova, što će biti najmanji rod u poslednje četiri godine“, navodi između ostalog dreambeans coffee, dodajući da se to može odraziti i na cenu arabike.

U aprilu su zrna robuste, bila najskuplja u poslednjih 18 meseci, od septembra 2022. godine, a ova zrna su inače otpornija na ekstremne vrućine i suše u odnosu na arabiku. To sve smanjuje prinose i dovodi do manje proizvodnje i viših cena.

Pročitajte još:

Analitičari Rabobank, koji se bavi analizama hrane i agrobiznisa, naveli su u svom godišnjem izveštaju za 2024. godinu da je El Ninjo povezan sa sušom u velikom delu jugoistočne Azije, Indije, Australije i delova Afrike, što se odrazilo na rast cena mekih roba kao što su šećer, kafa i kakao u proteklim mesecima.

Prema istraživanju proizvođača kafe „Cafely“, ljudi u Danskoj plaćaju najveću cenu kafe, gde je prosečna cena pet evra za šolju napitka. Zatim slede Švajcarska, Norveška, Finska i Švedska, koje imaju slične cene, uglavnom zbog visokih troškova života.

Uprkos rastu cena, Evropa je pogodno tlo za trgovinu kafom, a prema izveštaju, deset zemalja koje najviše piju kafu tokom svog života su sve evropske kada se rangiraju po dnevnoj potrošnji po glavi stanovnika.

Luksemburžani najviše piju kafu, više od pet šolja dnevno u proseku, i troše oko 391.700. evra na nju tokom života. Finska zauzima drugo mesto na listi, slede Švedska, Norveška i Austrija.

Podsećamo, zbog krčenja šuma u zemljama proizvođačima, Evropa je donela Uredbu prema kojoj samo kafa proizvedena u skladu sa važećim zakonima zemlje proizvođača je dozvoljena za uvoz.

Prema prognozama, do 2025. godine cene kafe će se udvostručiti zbog odnosa ponude i potražnje, a sličan scenario sledi i za kakao.

Jasna Dragojević

EU podrška projektima zelene tranzicije u Srbiji

19.06.2024

postrojenje-za-prečišćavanje-otpadnih-voda — Foto-ilustracija; Unsplash (Ivan Bandura)

Fotografija: Ljubaznošću Antoana Avinjona

Evropska unija započela je Evropski zeleni dogovor, otvarajući put za sveobuhvatni pristup zelenom u svim sektorskim politikama. Zeleni dogovor je proširen na Zapadni Balkan u obliku Zelene agende, koju su usvojile sve zemlje regiona. Prioriteti su dekarbonizacija, borba protiv zagađenja, biodiverzitet, cirkularna ekonomija i sistemi ishrane.

EU pruža podršku u različitim oblicima − tehničku pomoć ministarstvima prilikom izrade zakona i politika, kao i ulaganjima, a posebno u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i centre za otpad, tu su i tokom dijaloga o politici, uključujući privlačenje pažnje građana kroz različite javne događaje i medije. Projekat Zelena agenda za Srbiju donosi uspešnu podršku pilot projektima zelenih inovacija.

Sa Antoanom Avinjonom, menadžerom programa za životnu sredinu i klimatske promene u Delegaciji EU u Republici Srbiji, razgovarali smo o načinu na koji podržavaju tokove zelene tranzicije, da li dovoljno radimo na mehanizmima za smanjenje emisija štetnih gasova, kakav je pravni okvir za usvajanje Nacionalnog energetskog klimatskog plana u Srbiji (NECP), ali i kako podstaći edukaciju i razvoj svesti o zaštiti životne sredine.

U FOKUSU:

Na koje još načine Delegacija EU pruža podršku u realizaciji zelene tranzicije u Srbiji?

– Sam proces evropskih integracija je proces kroz koji Srbija postaje zelena. Da bi pomogla Srbiji da postane zelena, Evropska unija je do sada uložila 582 miliona evra u zaštitu životne sredine. Zahvaljujući našim projektima oko gasovoda biće manje negativnih emisija i manje zagađenog vazduha. EU podržava Srbiju da postigne sopstvene ciljeve u vezi sa zaštitom životne sredine i klimatskim delovanjem da ih postepeno podigne na standarde na nivou EU, uz unapređenje svesti građana, privatnog sektora i medija. Najvažniji rezultati podrške Srbiji su izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici, Šapcu, Leskovcu, Kuli, Vrbasu, Raškoj, Nišu, Kraljevu, Brusu i Blacu. Podrška uključuje i obnovu vodovoda u Požarevcu, Inđiji i Petrovcu na Mlavi, a u Velikom Gradištu je iz temelja izgrađen vodovod. EU je finansirala sistem za odlaganje pepela i instalacije sistema za filtriranje u TE Nikola Tesla. Takođe u TENT-u A i B i TE Kolubari postavljena je oprema za praćenje emisije štetnih materija. Regionalne deponije izgrađene su u Pirotu, Užicu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Subotici. Razvijen je i sistem upravljanja medicinskim otpadom. Prva regionalna sanitarna deponija u Dubokom otvorena je zahvaljujući pomoći EU i sada opslužuje devet opština zapadne Srbije i prima 80.000 tona otpada godišnje. EU je sa 10 miliona evra finansirala i sistem odbrane od poplava u Šapcu. U Subotici je sa 20, 3 miliona evra finansirala izgradnju modernog Regionalnog centra za upravljanje otpadom.

Da li se dovoljno radi na uvođenju mehanizama za smanjenje štetnih gasova u Srbiji? Kako napredujemo u dostizanju cilja da emisije štetnih gasova za 50 odsto budu smanjene do 2030. godine?

– Podaci o emisiji štetnih gasova pokazuju da su najveći izvori sumpornih i azotnih oksida i suspendovanih čestica, procesi od sagorevanja goriva za proizvodnju električne i toplotne energije, dok drumski saobraćaj u manjoj meri doprinosi emisiji. EU je takođe finansirala 28 mernih stanica i mernih instrumenata za automatsko praćenje kvaliteta vazduha. U februaru 2020. godine, kada je zagađenje vazduha u Srbiji danima bilo iznad dozvoljenih granica, EU je podržala Srbiju da preduzme akciju i da se pozabavi ovim pitanjem u nastojanju da dokaže kako proces evropskih integracija može biti od pomoći nudeći ekspertizu, primere dobre prakse i ulaganja. Emisija čestica u vazduh iznad Obrenovca i okoline smanjena je čak šest puta.

Usvojen je Pravilnik o bližem sadržaju i smernicama za određivanje nacionalnih ciljeva integrisanog Nacionalnog energetskog i klimatskog  plana (NECP). Da li postoji dobar pravni okvir i zakonodavni sistem za usvajanje NECP?

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

– Zakon o energetici postavlja dobru osnovu za izradu i usvajanje NECP. Pružili smo tehničku pomoć u toku četiri godine za pripremu i izradu prvog NECP-a do 2030. godine. To je izuzetno zahtevan i izazovan proces za zemlje koje se oslanjaju na fosilna goriva i tradicionalno neefikasno korišćenje energije. Srbiji su na raspolaganju i brojne druge mogućnosti, tehnologije i politike koje bi mogle da diverzifikuju izvore energije, donesu dodatnu obnovljivu energiju i smanje potrošnju. Važno je istaći da su niže ambicije srpskog NECP-a u postizanju klimatske neutralnosti do 2050. pa čak i do 2030. godine u pogledu obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Pratimo ovaj proces. Pomoći ćemo Srbiji da poveća ciljeve tokom implementacije i izveštavanja o NECP-u u narednim godinama. Srbija bi u narednoj godini trebalo da finalizira i usvoji NECP, u skladu sa energetskim i klimatskim ciljevima Energetske zajednice do 2030. godine, uzimajući u obzir preporuke Sekretarijata Energetske zajednice i energetskog sektora.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

1...91011...1.510 Page 10 of 1.510

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM