Mogu li visoke staklene zgrade da postanu elektrane? Sudeći prema najnovijim istraživanjima ova genijalna ideja može uskoro da postane realnost.
Održavanje nebodera je komplikovano, a pre svega skupo. Jedan od velikih troškova jeste i električna energija potrebna za sisteme koji pokreću zgradu. A šta kada bi se staklena fasada prekrila solarnim panelima? Lepo, ali unutra će biti mrak. Međutim, možda ipak ima nešto u toj ideji.
Naime, nedavna istraživanja su pokazala da bi prozirne solarne ćelije, kada se postave između staklenih panela dvostrukozastakljenih prozora, mogle da budu energetska budućnost gradova.
Pročitajte još:
Ipak, glavni izazov za naučnike je maksimizovanje energetske efikasnosti solarnih ćelija, a da se pritom ne ugrozi transparentnost elementa. Pomaka ima.
Tokom proteklog meseca tim istraživača sa Univerziteta u Mičigenu, postavio je novi rekord u energetskoj efikasnosti prozirnih solarnih ćelija u neutralnoj boji.
Uspeli su da postignu energetsku efikasnost od 8.1 odsto (do sada bilo od 2 do 3 odsto), sa 43.3 odsto transparentnosti i to koristeći se organskim sirovinama, kao i onih na bazi ugljenika, za razliku od konvencionalnog silicijuma. Iako solarne ćelije imaju blago zelenu nijansu, naučni tim kaže da su zapravo najsličnije sivoj boji sunčanih naočara ili prozora automobila.
„Prozori, koji su na površini svake zgrade, idealno su mesto za organske solarne ćelije jer nude nešto što silicijum ne može, a to je kombinacija vrlo visoke efikasnosti i vrlo visoke providnosti.“, istakao je Stiven Forest, univerzitetski profesor inženjerstva.
Zgrade sa staklenim fasadama obično imaju premaz koji reflektuje ili apsorbuje deo svetlosti, kako bi se smanjio intenzitet svetlosti ili kako bi se smanjilo prekomerno zagrevanje u unutrašnjosti objekta. Umesto da se ta energija odbaci, na ovaj način će se generisati energija za potrebe zgrade.
Na portalu Gradnja.rs možete naći nastavak teksta.
