U avgustu 2017. godine, uragan Harvi, tropski ciklon 4. kategorije devastirao je američki grad Hjuston prouzrokujući katastrofalne poplave koje su ubile 68 ljudi i nanele štetu od 125 milijardi dolara. Ovaj uragan je prouzrokovao najviše štete u istoriji Amerike. U ta četiri dana, na državu Teksas sručilo se 150 cm kiše po metru kvadratnom. Bez doma je ostalo oko 300.000 ljudi.
Nedavne studije pokazale su nam kako je jedna od posledica globalnog zagrevanja mnogo veća učestalost ovakvih tropskih ciklona koji postaju sve jači, a istraživači su otkrili i da je urbana struktura Hjustona doprinela da oluja bude još burnija.
Tim istraživača sa Univerziteta Prinston otkrila je da je grad Hjuston pod mnogo većim rizikom od velikih poplava upravo zbog urbanizacije. Njihov kompjuterski model pokazao je da bi isti takav uragan bio znatno slabiji u predelu sa njivama nego u gradu sa uskim ulicama i visokim neboderima. Autori ovog istraživanja objašnjavaju da objekti koje je napravio čovek stvaraju takozvani „efekat vuče“. To se dešava kada vetrovi koji duvaju visoko udaraju u visoke građevine i stvaraju frikciju a to dovodi do toga da se topao vazduh podiže i stvara idealne uslove za formiranje oblaka u kojima se skladišti voda.
Koristeći isti kompjuterski model, ovaj tim je analizirao podatke prikupljene nakon poplava još od 50-ih godina prošlog veka, kao i porast populacije, što je glavni indikator urbanizacije. Njihove analize pokazale su da kako se urbani centar ovog grada širio tako su i posledice poplava bile veće.
„Hjuston je doživeo jednu od najbržih urbanizacija u istoriji Amerike. Urbanizacija podrazumeva i veće površine zemlje koje su prekrivene asfaltom, nepropusnim materijalom, i to je dovelo do veoma problematične kombinacije čak i kada se uzmu u obzir mere protiv poplava,“ izjavio je učesnik u studiji i univerzitetski profesor Džejms Smit.
Iako se ovi podaci ne mogu primeniti na sve gradove, autori tvrde da nam pružaju koristan uvid u „neočekivane posledice urbanog razvoja“.
Novi superkompjuteri omogućili su naučnicima da prave kompleksnije klimatske simulacije koje nam mogu otkriti šta da očekujemo od klimatskih promena. Skorašnje istraživanje, objavljeno u časopisu „Nature“, ukazalo je na to da su klimatske promene dovele do povećanja padavina za vreme trajanja uragana, kao što su Katarina, Irma i Marija, i to za 5 do 10 odsto. Isto istraživanje pokazuje da kada bi se isti uragani desili u budućnosti tamo gde je klima toplija, doveli bi do više padavina i znatno većih brzina vetra.
Koristeći tri klimatska scenarija koja su osmišljena na osnovu nivoa gasova staklene bašte koji se trenutno nalaze u atmosferi, simulacije su pokazale da će se u ovakvim situacijama nivo padavina povećati od 15 do 35 odsto.
„Već primećujemo kako ljudski faktor utiče na tropske ciklone i padavine,“ izjavila je autorka studije Kristina Patrikola, naučnica sa Berkli Univerziteta. „Naše simulacije pokazuju da u budućnosti možemo da očekujemo da tropski cikloni postanu još razorniji nego u prethodnom periodu.“
