Kako je saopštio Fond za finansiranje razgradnje i zbrinjavanja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva Nuklearne elektrane Krško, fond je 31. marta 2020. godine od Ministarstva zaštite okoline i energetike Hrvatske preuzeo na korišćenje lokaciju bivšeg Vojnog skladišta „Čerkezovac“ u Opštini Dvor.
Nacionalnim programom sprovođenja Strategije zbrinjavanja radioaktivnog otpada, iskorišćenih izvora i istrošenog nuklearnog goriva (Program za razdoblje do 2025. godine s pogledom do 2060.) (NN 100/18) navedena je lokacija Vojno skladišnog kompleksa “Čerkezovac” kao preferentna lokacija za uspostavu Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada.
Na lokaciji se dugi niz godina nalazi vojni logistički kompleks, a njen status je definisan kao dugoročno neperspektivna lokacija za Ministarstvo obrane i Oružane snage Republike Hrvatske.
Uspostavom Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada Republika Hrvatska će na siguran, sistemski i proveren način zbrinuti radioaktivni otpad i iskorišćene izvore jonizirajućeg zračenja koje poseduje, navodi se u saopštenju nadležnih hrvatskih organa.
Kako bi se to postiglo pre svega će biti potrebno dokazati da ovaj zahvat neće imati štetnog uticaja na životnu sredinu i to izradom studije uticaja na okolinu. Kao podloge za izradu studije uticaja na okolinu sprovešće se istražni geološki radovi, odrediti nulto radiološko stanje i izraditi sigurnosne analize.
Pročitajte još:
Tokom projekta kontinuirano će se sarađivati s lokalnom i opštom javnosti, kao i učesnicima van zemlje. Ukoliko postupak uticaja na okolinu potvrdi da lokacija neće imati štetan uticaj, uslediće postupak traženja lokacijske i građevinske dozvole, zaključeno je.
Lokacija je odobrena uprkos nizu kontroverzi oko uticaja na okolinu, protesta lokalnog stanovništva i upozorenja ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staša Košarca koji tvrdi da bi gradnja odlagališta radioaktivnog otpada na pograničnom području dveju zemalja mogla ugroziti 250.000 ljudi iz sliva reke Une.
“Ukoliko se ispostave tačnim navodi da je resorno ministarstvo Hrvatske dalo zeleno svetlo za izgradnju spornog odlagališta, moj stav je da je to potpuno skandalozna i izuzetno problematična odluka, jer ugrožava 250.000 ljudi koji žive u opštinama u slivu reke Une. Posebno me zabrinjava činjenica da pomenute informacije dolaze u trenutku kada smo suočeni sa epidemijom koronavirusa, kada se svim snagama borimo da zaštitimo zdravlje svakog čoveka i što je moguće više ublažimo negativne efekte na našu privredu”, naglasio je ministar.
Ubrzo je stigla i reakcija ministarke za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenke Golić, koja je izjavila da će se koristiti svi vidovi pravne borbe kako bi se osujetila ova namera hrvatskih vlasti. “Ima i Bosna i Herecegovina, oba njena entiteta, radioaktivnog, posebno medicinskog otpada, pa ukoliko je to bezopasno i mi ćemo ga odlagati uz granicu sa Republikom Hrvatskom, ako oni istraju u nameri da svoj nuklearni otpad skladište u blizini granice”, upozorila je ona.
Svi nivoi vlasti u Bosni i Hercegovini su istog stava kada je reč o ovoj odluci i smatraju je neprihvatljivom.
Izvor: Fond za finansiranje razgradnje i zbrinjavanja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva Nuklearne elektrane Krško, Energetika.ba
