Zdravo!
Protagonisti današnjeg blog posta biće nosorozi, slonovi i aktivisti za zaštitu životinja, a antagonisti – lovokradice.
Trgovina rogovima nosoroga i slonovom kosti širom sveta zabranjena je još 1989. godine Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama flore i faune. Ipak, sve dok postoje ljudi spremni da za njih izdvoje velike sume novca, postojaće i oni spremni da prekorače granice zakona i zaprljaju ruke krvlju nedužnih životinja.
Kako bi ih u tome sprečili, borci za prava životinja farbaju rogove i kljove kojima usled toga opada vrednost.
Zbog nezakonite trgovine rogovima nosoroga i slonovačom, broj ovih životinja u afričkoj divljini katastrofalno je opao u poslednjih 50 godina. Tokom 2014. godine u Južnoj Africi jedan nosorog bio bi ubijen na svakih osam sati. Statistički podaci neprofitne organizacije Save the Rhino iz 2016. nisu ništa manje poražavajući. Iako je lov opao za 10 odsto, ilegalno je ubijeno 1054 pripadnika ove životinjske vrste. Nosoroge života koštaju upravo njihovi rogovi. U još goroj situaciji nalaze se slonovi. Prema istraživanju dobrotvorne organizacije Save the Elephants, u periodu od 2010. do 2012. godine, 100 hiljada ovih životinja bile su žrtve bespravnog lova. Puške lovaca dođu glave i kljova jednog na svakih petnaest minuta. Kada ustanete ujutru, nakon osmočasovnog sna, planeta će biti siromašnija za 32 slona.
Zašto je potražnja za ovim životinjama toliko visoka da ih dovodi u opasnost od istrebljenja?
Rog se, usled pogrešnog verovanja, upotrebljava u tradicionalnoj medicini. U formi praha koristi se za lečenje svega – od mamurluka do karcinoma. Njegova osnova je keratin, ista supstanca koja se nalazi u sastavu ljudske kose, što bi značilo da bi čaj napravljen od ostataka sa poda lokalne berbernice imao isti medicinski efekat kao rog nosoroga. Trgovina je najrazvijenija u Aziji, u Kini i Vijetnamu, gde kilogram ove robe ide i do 50 hiljada evra. I slonova kost se upotrebljava u medicinske svrhe. Neke od zabluda o njenim lekovitim svojstvima su da menja boju u kontaktu sa otrovanom hranom i daje koži blistavost i sjaj. Koristi se i u tretmanu epileptičara. Međutim, od „belog zlata“ najčešće se pravi nakit i skulpture, ali i bilijarske kugle, klavirske dirke i pečati. I njega u najvećoj meri kupuju Azijati, a za kilogram izdvajaju gotovo 2 hiljade evra. Veruje se da čak 70 odsto slonovače završi u Kini.
Kako bismo ilustrovali ovo specifično sredstvo borbe protiv lovokradica i krijumčara, moj kolega Marko rogove i kljove je obojio u Fotošopu. U Africi to rade na nešto drugačiji način. Šokantno ali farbanje fotografije nije efikasan metod za zaustavljanje krivolova. Šta jeste?
Učesnici Rhino Rescue Project izbuše kljove i rogove i u njih „ubrizgaju“ mešavinu boje i otrova koja devalvira njihovu cenu na tržištu. Pored toga što im menja prepoznatljivu beličastu boju, farba može da bude detektovana skenerima na aerodromima, čak i kada su oni pretvoreni u prah.
Možda bi jedan tvrdokorni, konzervativni heteroseksualan nosorog imao štošta ljutito da kaže o tome što je njegov zaštitni znak bio obojen u ljubičasto, ali verovatno bi se smirio kada bismo mu rekli da mu se na taj način štiti život.
Uostalom, ako ste se ikada pitali da li postoji išta slađe od slonova, slon sa ružičastim kljovama mogao bi da bude odgovor.
