Ne tako davno bili smo svedoci globalne pandemije. U našoj zemlji prvi slučaj zabeležen je pre nešto više od tri godine. Nakon toga svakim danom situacija je bila sve komplikovanija i manje jasna. Upravo nam je to doba, kada je kovid 19 bio svakodnevna tema, pokazalo koliko je brza i tačna dijagnostika važna.
Dijagnostika kao proces koji vodi do otkrivanja bolesti sama je po sebi prvi korak u procesu lečenja. Svake godine oko 13 miliona ljudi premine samo zato što ne dobije dijagnostiku na vreme. Predviđanja su da će 2050. godine oko 10 miliona ljudi godišnje gubiti život zato što neće više biti dostupnih antibiotika. Na ovu statistiku nadovezuje se još 40 miliona ljudi koji bi mogli biti ugroženi zbog indirektnih posledica promašenih procedura tokom dijagnostike bakterijskih infekcija.
Noxatest je projekat koji ima za cilj da stvori brzi dijagnostički test, koji bi trebalo da smanji vreme čekanja rezultata, i omogući doktorima da sa ovim, brzo dobijenim rezultatima što ranije odaberu pravi način lečenja. Iza ovog projekta stoji tim koji čine Jelena i Marko Komloš, koji su bili odlučni da spoje znanje stečeno u toku studija i višegodišnjeg iskustva. Savremena tehnologija oličena u ovom projektu služi da identifikuje brojne bakterijske vrste, kao i mehanizme otpornosti na antibiotike brže i preciznije nego do sada.
Tvorci projekta počinju od teze da su, koliko god antibiotici snažni bili, mikrobi evoluirali da budu otporniji od njih, stoga je važno identifikovati mehanizam njihove rezistencije. Istovremeno, projekat pruža mogućnost da zadržavanje u bolnici bude smanjeno upravo zbog efikasnog načina dobijanja neophodne terapije.
U FOKUSU:
- KAKO PRAVILNO UPRAVLJATI POTROŠNJOM ENERGIJE
- CHARGE&GO NASTAVLJA IZGRADNJU MREŽE PUNJAČA
- KAKO BRŽE RAZVITI ELEKTROMOBILNOST
„Početna ideja je bila da se razvija brzi dijagnostički test za muzne krave, vezan za kvalitet mleka. Od te ideje smo odustali zbog stanja u agraru, ali to nas nije zaustavilo da razvijemo ideju za nešto što će pomoći ljudima. Ideja se rodila dok sam radio na veterinarskoj specijalizaciji u oblasti mikrobiologije“, objašnjava Marko.
Pored svih dobrih strana, ovaj projekat je i zeleni projekat jer se stvara proizvod koji će biti potpuno reciklabilan. Jelena i Marko su ga stvorili za ljude, kao i za životinje i industriju alternativnih proteina. U tim industrijama smanjuju otpad, čime štite životnu sredinu od stvaranja negativnih efekata. Smanjuju proizvodnju ugljen-dioksida upotrebom biorazgradivih materijala i malom količinom energije potrebnom za izradu. Vrlo važno postignuće jeste i povećavanje stope preživljavanja životinja na farmama za više od 15 odsto, što bi sačuvalo više od 400 miliona komada godišnje.
Priredila: Milica Vučković
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.
