Home Blog

Krovni solar u EU može da pokrije 40 odsto buduće potrošnje struje

17.01.2026

solar, solarni sistem, solarni park — Foto-ilustracija: Unsplash (manny-becerra)

Krovni solarni sistemi u Evropskoj uniji imaju daleko veći potencijal nego što se danas koristi i mogli bi da postanu jedan od ključnih stubova energetske tranzicije, pokazuje nova studija objavljena u naučnom časopisu Nature.

Istraživači su, koristeći Evropski digitalni model zgradnog fonda R2025 – otvorenu bazu podataka na nivou pojedinačnih zgrada – analizirali solarni potencijal za čak 271 milion zgrada širom EU. Rezultati pokazuju da bi maksimalni tehnički kapacitet krovnih fotonaponskih sistema mogao da dostigne 2,3 teravata (TWp), od čega 1.822 GWp na stambenim i 519 GWp na nestambenim zgradama.

Sa današnjom tehnologijom solarnih panela, ovaj kapacitet bi omogućio godišnju proizvodnju od oko 2.750 teravat-sati (TWh) električne energije. To odgovara približno 40 odsto ukupne potražnje za električnom energijom u scenariju Evropske unije sa 100 odsto obnovljivih izvora do 2050. godine.

Veliki potencijal do 2030. godine

Studija pokazuje da bi već do 2030. godine više od polovine zgrada sa krovnom površinom većom od 2.000 m² moglo da obezbedi najveći deo dodatnog kapaciteta potrebnog za ostvarenje cilja EU od 355 GWp krovnih solarnih sistema. Posebno se ističe uloga nestambenih objekata – u mnogim državama članicama upravo bi njihovi krovovi mogli da pokriju 50 odsto ili više nacionalnih ciljeva, dok bi neke zemlje mogle da pređu čak 95 odsto.

Najveći apsolutni potencijal imaju Nemačka i Francuska, sa mogućnošću proizvodnje 394 TWh i 432 TWh godišnje, što bi moglo da pokrije više od 80 odsto njihove trenutne potrošnje električne energije. Pojedine zemlje, poput Grčke, Mađarske i Rumunije, mogle bi krovnim solarnim sistemima da proizvedu čak i više električne energije nego što danas troše.

Pročitajte još:

Samo 10 odsto krovova iskorišćeno

Uprkos ogromnom potencijalu, danas je svega oko 10 odsto evropskih krovova opremljeno solarnim sistemima. Autori studije podsećaju da krovni solar donosi višestruke koristi: smanjenje emisija CO₂, niže račune za energiju, povećanje vrednosti nekretnina, ali i rasterećenje elektroenergetske mreže kroz lokalnu proizvodnju i potrošnju struje.

Rezultati studije podržavaju ciljeve revidirane Direktive o energetskim performansama zgrada (EPBD), kao i inicijative RePowerEU i EU Strategije za solarnu energiju, koje predviđaju masovno uvođenje solarnih sistema na krovove novih i postojećih zgrada. Poseban značaj ima činjenica da će se 85–95 odsto današnjih zgrada i dalje koristiti 2050. godine, što renovacije čini idealnom prilikom za integraciju fotonaponskih sistema.

Autori poručuju da otvorene, detaljne baze podataka na nivou pojedinačnih zgrada, poput DBSM R2025, predstavljaju ključan alat za donosioce odluka, planere i lokalne zajednice. Njihova primena može ubrzati razvoj obnovljivih izvora energije i omogućiti građanima da postanu aktivni učesnici u energetskoj tranziciji ka klimatski neutralnoj Evropi.

Milena Maglovski

MT-KOMEX 2025: Godina tehnoloških iskoraka i regionalnog širenja

17.01.2026

Delasol_040- Djordje_Stojiljkovic — Foto: Đorđe Stojiljković

Brojni realizovani projekti, tehnološki iskoraci, snažan zaokret ka baterijskim sistemima i tracker tehnologijama, kao i širenje na regionalna tržišta, obeležili su 2025. godinu kao prekretnicu u razvoju kompanije MT-KOMEX. O postignutim rezultatima, ključnim inovacijama, planovima za 2026. i budućim trendovima u solarnoj industriji, govori zamenik direktora kompanije Nikola Grubor.

Iza MT-KOMEX-a je svakako još jedna uspešna godina. Možemo li reći da je 2025. bila najuspešnija do sada?

– Iza nas je ubedljivo najuspešnija godina do sada – godina u kojoj smo realizovali neke od tehnološki najkompleksnijih solarnih projekata, uveli nova rešenja, proširili regionalno prisustvo i potvrdili lidersku poziciju u oblasti EPC usluga, prefabrikovanih trafostanica i naprednih solarnih tehnologija.

Rekao bih da je 2025. godina u kojoj je MT-KOMEX prešao u novu razvojnu fazu – od snažnog domaćeg EPC partnera ka kompaniji koja aktivno gradi i oblikuje energetsku tranziciju regiona.

Koji biste projekat ili realizaciju izdvojili kao najznačajniji doprinos kompanije energetskoj tranziciji Srbije tokom 2025. godine?

– Tokom 2025. godine realizovali smo više projekata koji direktno utiču na smanjenje CO₂ emisija i povećanje energetske nezavisnosti privrede. Izdvojio bih velike komercijalne solarne elektrane u industrijskom sektoru, koje danas predstavljaju jedan od ključnih stubova energetske efikasnosti domaćih proizvođača.

Posebnu vrednost donose i naše prefabrikovane trafostanice – poput Huawei Jupiter 3000 modela – koje omogućavaju brže priključenje i veću pouzdanost OIE postrojenja. Ova rešenja umnogome skraćuju rokove realizacije i rasterećuju investitore u delu infrastrukturne gradnje. EPC pristup koji MT-KOMEX primenjuje od samog početka ostaje jedan od razloga što investitori prepoznaju našu kompaniju kao partnera koji isporučuje kompletno, bezbedno i dugoročno održivo rešenje.

U FOKUSU:

Kada govorimo o inovacijama, MT-KOMEX tradicionalno prednjači u primeni naprednih solarnih tehnologija. Šta je novo kompanija uvela ili primenila u 2025. godini?

– Ulaganje u inovacije je za nas kontinuiran proces. Ove godine najviše pažnje privukli su razvoj i primena naprednih invertera i optimizatora, kao i masovna implementacija baterijskih skladišta energije (BESS), koja smo uveli na svim novim projektima. Integracija SCADA sistema i daljinskih monitoring platformi postala je standard, a unapređenja u segmentu prefabrikovanih trafostanica dodatno su optimizovala proces izgradnje i priključenja solarnih elektrana.

Jedan od najvećih iskoraka u 2025. godini svakako je početak izgradnje velikih solarnih elektrana sa jednoosnim tracker sistemima. Očekujemo da do kraja sledeće godine u Vojvodini bude završeno i pušteno u rad 50 MWp upravo ovakvih postrojenja.

Tracker sistemi donose niz prednosti:
• povećanje proizvodnje za 15–25 odsto u odnosu na fiksne konstrukcije,
• ravnomerniju proizvodnju tokom dana,
• bolju iskoristivost solarne radijacije u ravničarskim područjima,
• manju LCOE vrednost kroz ceo životni ciklus elektrane.

Za naše klijente to znači brži povrat investicije, ali i veću proizvodnju u periodima najviše potražnje, kada je električna energija na tržištu najskuplja.

Koji su ključni planovi, projekti ili investicije koje MT-KOMEX planira za 2026. godinu?

– U 2026. godini MT-KOMEX planira dalji rast kroz izgradnju još većeg broja komercijalnih solarnih elektrana, proširenje ponude BESS rešenja, jačanje EPC i inženjerskih timova, nova ulaganja u prefabrikovana rešenja i energetsku infrastrukturu, kao i dalje širenje prisustva na regionalnim tržištima.

Naredna godina biće godina intenzivne izgradnje, novih partnerstava i još snažnijeg pozicioniranja kompanije u energetskom sektoru Jugoistočne Evrope. Solarna industrija u 2026. godini ulazi u period ubrzanog razvoja. Komercijalne elektrane, hibridni sistemi, baterijski kapaciteti i digitalizacija postaju standard. Za MT-KOMEX, to je prilika i odgovornost – da nastavimo da uvodimo najmodernija rešenja, razvijamo tržište i gradimo energetsku budućnost zasnovanu na stabilnosti, efikasnosti i održivosti.

Jedan od važnih pokazatelja razvoja kompanije je činjenica da smo tokom 2025. izvršili nabavku 100 MW premijum opreme, uključujući:
• Huawei prefabrikovane trafostanice,
• Huawei invertere snage 300 kW,
• Aiko solarne panele — trenutno najbolje na tržištu u pogledu efikasnosti i degradacije,
• kompletnu konstrukciju za solarne elektrane.

Sve ovo je isporučeno, instalirano i pušteno u rad ili u toku izgradnje, čime smo postigli najveću iskorišćenost nabavljene opreme u istoriji kompanije.

MT-KOMEX uspešno posluje i u regionu, posebno nakon osnivanja kompanije MT-KOMEX BH 2023. u Banjaluci. Kakvi su dalji planovi kada je reč o širenju i jačanju prisustva na regionalnom tržištu?

– MT-KOMEX BH, osnovan 2023. godine u Banjaluci, tokom 2025. pokazao je da je bio strateški pun pogodak. Naš tim u BiH se širi, preuzimamo velike solarne projekte u Republici Srpskoj i aktivno analiziramo ulazak na tržišta Hrvatske i Crne Gore. Prefabrikovana energetska rešenja koja razvijamo pozicioniraju nas kao partnera od poverenja i na regionalnom nivou.

Kako vidite prognozu za solarnu industriju u Srbiji u narednoj godini i koje ključne promene ili trendove očekujete na tržištu?

– Cena električne energije na berzi, ali i volatilnost koja prati evropska tržišta jasno ukazuju na to da će projekti sa trackerima i BESS sistemima imati presudan značaj u narednim godinama. Srbija očekuje usvajanje regulative koja će omogućiti tržište pomoćnih usluga i ulogu agregatora fleksibilnosti, što znači da će baterijski sistemi postati ključni deo energetskog miksa industrijskih potrošača.

Kako se naše tržište bude sve više povezivalo s evropskim, očekujemo pojavu negativnih cena električne energije – trend koji je već svakodnevica u zemljama EU. Upravo ti trenuci biće idealni za punjenje baterijskih sistema, dok će njihovo pražnjenje biti najisplativije u periodima visoke potražnje.

Naši klijenti ovim dobijaju dvostruku vrednost: stabilnost napajanja i dodatni prihod kroz tržišne mehanizme.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Titan kroz ugovor sa EPS-om jača platformu alternativnih cementnih materijala

17.01.2026

Titan Cementara Kosjeric — Foto: TITAN Grupa

TITAN Grupa ubrzava širenje svoje platforme alternativnih cementnih materijala (ACM) kroz novi dugoročni ugovor sa Elektroprivredom Srbije (EPS). U okviru desetogodišnjeg ugovora, TITAN Grupi je obezbeđen pristup približno pet miliona tona svežeg letećeg pepela iz termoelektrane TENT B, čime Grupa dodatno jača svoje dugoročne strateške resurse alternativnih cementnih materijala (ACM).

– Ovaj dugoročni ugovor jača naše ACM rezerve i doprinosi realizaciji strategije TITAN Forward 2029. Podržava našu ambiciju profitabilne dekarbonizacije kroz rast ACM poslovanja i naše ciljeve neto nulte emisije i cirkularne ekonomije, donosi značajne ekološke koristi i pozicionira TITAN da isporučuje niskougljenične materijale visokih performansi, kreirajući vrednost za sve zainteresovane strane – izjavio je Žan-Filip Benar, izvršni direktor za energiju i cementne materijale TITAN Grupe.

Miroslav Gligorijević, generalni direktor TITAN Cementare Kosjerić, dodao je da su veoma zadovoljni partnerstvom sa EPS-om, koje dodatno jača poslovanje Cementare.

– Ovaj ugovor omogućava da ponudimo održivo rešenje za upravljanje industrijskim otpadom u Srbiji, uz koristi, kako za životnu sredinu, tako i za lokalne zajednice. Istovremeno, implementiramo značajan investicioni plan koji će unaprediti našu infrastrukturu, a kupcima omogućiti sve prednosti korišćenja proizvoda sa nižim sadržajem CO₂, čime se podržavaju održivije građevinske prakse – rekao je Gligorijević.

Miroslav Gligorijevic / Foto: Titan Grupa

Obezbeđivanjem snabdevanja ACM materijalima, TITAN unapređuje konkurentnost lanca snabdevanja i odgovara na rastuću potražnju za niskougljeničnim građevinskim materijalima i rešenjima. Leteći pepeo i drugi ACM materijali predstavljaju zamenu za klinker sa nižim ugljeničnim otiskom u proizvodnji cementa i betona, omogućavajući kupcima u Jugoistočnoj Evropi i šire da značajno smanje ugrađene CO₂ emisije u građevinskim projektima.

Ovaj značajan korak nadovezuje se na rastući ACM portfolio TITAN Grupe, koji uključuje obezbeđivanje pucolana u Vezirhanu (Turska), i Grčkoj, kroz partnerstvo sa kompanijom Aegean Perlites, zajedničko ulaganje za leteći pepeo Atlas, sa kompanijom Jaycee (Indija), kao i investiciju oporavka deponovanog letećeg pepela u termoelektrani Fiddler’s Ferry (Ujedinjeno Kraljevstvo), realizovanu na osnovu ugovora sa kompanijom PEEL.

U skladu sa strategijom TITAN Forward 2029, TITAN Grupa će u narednom periodu nastaviti da razvija integrisanu globalnu ACM platformu, kroz investicije vredne pola milijarde evra. Ova platforma omogućuje svim kupcima Grupe sve benefite inovativnih, niskougljeničnih proizvoda visokih performansi, kroz širenje kapaciteta za nabavku i trgovinu, investicije i partnerstva na postojećim i novim tržištima, kao i kroz primenu sopstvenih tehnologija.

Energetski portal

Parogeneratori iz ugašenih nuklearki putuju na reciklažu u Švedsku – ovog puta iz Nemačke

16.01.2026

švedska, brod — Foto-ilustracija: Unsplash (jens de decker)

Reciklaža velikih metalnih komponenti iz nuklearnih elektrana, poput parogeneratora, igra veliku ulogu u bezbednoj razgradnji postrojenja, naročito što je interes za nuklearnu energiju u porastu. Parogeneratori su masivni izmenjivači toplote u nuklearnim elektranama sa reaktorima pod pritiskom, u kojima se toplota iz reaktora prenosi na vodu koja se pretvara u paru i pokreće turbine za proizvodnju električne energije. Kada se elektrana ugasi, ovi delovi postaju radioaktivni otpad velikog obima. Ukoliko se ne bi reciklirali, morali bi trajno da se skladište kao jedan vid nuklearnog otpada.

Četiri parogeneratora iz ugašene nemačke nuklearne elektrane dopremljena su u Švedsku, gde će biti obrađena i delimično reciklirana u postrojenju kompanije Cyclife Sweden AB, specijalizovane za razgradnju nuklearnih elektrana i upravljanje radioaktivnim otpadom, kako navodi World Nuclear News.

Reč je o komponentama visine oko 20 metara i mase približno 300 tona po jedinici, koje su uklonjene iz reaktorske zgrade u periodu od četiri nedelje, nakon gotovo dve godine priprema, planiranja i tehničkih prilagođavanja.

Pročitajte još:

Kompanija Cyclife, koja je deo francuske energetske grupe EDF, dobila je još 2021. godine ugovor za demontažu i zbrinjavanje ukupno 16 parogeneratora iz više nemačkih nuklearnih elektrana – Unterweser, Grafenrheinfeld, Grohnde i Brokdorf.

Oni takođe navode da su u Švedskoj razvili kompletan sistem za obradu velikih metalnih komponenti iz nuklearnih elektrana, koji uključuje transport, privremeno skladištenje, smanjenje zapremine otpada i do 95 odsto, karakterizaciju sekundarnog otpada, kao i preradu metala koji, nakon provere, mogu ponovo da se koriste.

Da ovo nije neka buduća i daleka priča, potvrđuju i dosadašnji rezultati, s obzirom na to da je na ovaj način i na ovom mestu reciklirano više od 30 velikih komponenti iz nuklearnih elektrana u Švedskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji.

Energetski portal

Velika Britanija oborila evropski rekord: Na aukciji dodeljeno 8,4 GW priobalnih vetroelektrana

15.01.2026

vetropark, danska — Foto-ilustracija: Unsplash (mads-eneqvist)

Velika Britanija je na najnovijoj rundi aukcija za priobalne vetroelektrane (AR7) dodelila ukupno 8,4 GW novih kapaciteta, čime je ova aukcija postala najveća ikada održana u Evropi u sektoru ofšor vetroenergije. Rezultati aukcije dodatno potvrđuju da su priobalne vetroelektrane trenutno najkonkurentnija tehnologija za proizvodnju čiste električne energije velikih razmera, navodi se u saopštenju udruženja WindEurope.

U okviru AR7 dodeljeno je 8,2 GW fiksnih priobalnih vetroelektrana i gotovo 200 MW plutajućih vetroelektrana. Ovi kapaciteti biće dovoljni da obezbede električnu energiju za skoro 10 miliona domaćinstava širom Ujedinjenog Kraljevstva.

AR7 je bila jedna od najkonkurentnijih ofšor aukcija u Evropi do sada. Pravo učešća imalo je čak 19 projekata sa ukupnim potencijalnim kapacitetom od 24 GW. Snažna konkurencija rezultirala je izuzetno niskim cenama: prosečna cena izvršenja za projekte sa fiksnim dnom iznosila je 91,20 funti/MWh u Engleskoj i Velsu, odnosno 89,49 funti/MWh u Škotskoj.

Ove cijene su oko 40 odsto niže u poređenju sa izgradnjom i radom novih gasnih elektrana u Velikoj Britaniji (147 funti/MWh), kao i gotovo 30 odsto niže u odnosu na nove nuklearne elektrane (124 funte/MWh). Prema procjenama, energija proizvedena iz 8,4 GW novih priobalnih vjetroparkova donosiće uštede od oko 1,7 milijardi funti godišnje u odnosu na proizvodnju iz gasa.

Pročitajte još:

Prekretnica nakon perioda neizvesnosti

Rezultati AR7 predstavljaju prekretnicu za britanski sektor priobalne vetroenergije, nakon neuspešne aukcije AR5 iz 2023. godine i ograničenih rezultata AR6. Nova runda pokazala je povratak poverenja investitora, veliki broj projekata spremnih za realizaciju i stabilnije uslove za dugoročno planiranje.

Velika Britanija oborila evropski rekord na aukcijama za priobalne vetroelektrane / Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Ključnu ulogu u tome ima britanski model aukcija zasnovan na dvostranim ugovorima o razlici (CfD), koji smanjuju rizik za investitore i obezbeđuju dugoročnu predvidivost prihoda. Vlada Velike Britanije je za AR7 opredelila budžet od 1,79 milijardi funti, znatno više od početno planiranih 1,1 milijardu, kako bi osigurala dodatne kapacitete i ojačala energetsku bezbednost zemlje.

Uspeh AR7 šalje jasnu poruku drugim evropskim državama. Industrija vetra u Evropi već je predložila Novi sporazum o priobalnoj vetroenergiji, koji predviđa koordinisanu godišnju izgradnju od 15 GW od 2031. do 2040. godine, pri čemu bi 10 GW godišnje dolazilo kroz CfD aukcije. Zauzvrat, industrija je spremna da obezbedi značajna privatna ulaganja i dodatno smanjenje troškova.

Predstojeći Samit Severnih mora u Hamburgu ocenjuje se kao ključna prilika da vlade, industrija i operatori prenosnih sistema potvrde ove ambicije, oslanjajući se na uspeh koji je Velika Britanija ostvarila kroz AR7.

Milena Maglovski

U Albaniji predstavljen projekat VE Tropoja od 600 MW

15.01.2026

vetar, vetropark, vetrenjača — Foto-ilustracija: Unsplash (javier-balseiro)

Projekat izgradnje vetroelektrane Tropoja, ukupne snage 600 megavata, zvanično je predstavljen 12. januara ove godine u Albaniji. Investiciju realizuje američka kompanija CWP, jedan od vodećih investitora u oblasti obnovljivih izvora energije u jugoistočnoj Evropi.

Ovim projektom napravljen je važan iskorak u jačanju energetskog sistema zemlje i ostvarivanju dugoročnog cilja energetske nezavisnosti, navedeno je u saopštenju Vlade Albanije.

Premijer Albanije Edi Rama istakao je da se projektom Tropoja završava gotovo dvogodišnja faza pripreme i otvara put ka izgradnji jednog od najvećih vetroparkova u regionu. Očekuje se da će, ukoliko radovi budu tekli prema planu, vetroelektrana u roku od oko godinu dana biti povezana na nacionalnu elektroenergetsku mrežu i postati deo sistema za proizvodnju čiste energije.

Prema njegovim rečima, angažovanje renomirane međunarodne kompanije ne donosi samo nove proizvodne kapacitete, već i prenos znanja, savremene radne prakse i više standarde u upravljanju i funkcionisanju energetskog sektora, koji ima strateški značaj za zemlju.

Pročitajte još:

Vetroelektrana Tropoja, zajedno sa drugim projektima obnovljivih izvora, imaće direktan i dugoročan uticaj na energetski sektor Albanije. Projekat doprinosi povećanju domaće proizvodnje električne energije, smanjenju zavisnosti od uvoza – naročito u periodima suše – kao i jačanju nacionalne energetske bezbednosti. Istovremeno, otvara prostor za nova radna mesta i dodatne prihode, čime se podstiče razvoj lokalne ekonomije, istaknuto je tokom predstavljanja projekta.

Albanija je decenijama bila gotovo u potpunosti oslonjena na hidroenergiju, što ju je činilo ranjivom u godinama sa manjkom padavina, kada je bila primorana da energiju kupuje na međunarodnim tržištima po visokim cenama. Sa druge strane, u periodima obilnih padavina, deo potencijala ostajao je neiskorišćen ili je čak uzrokovao štetu. Aktuelni investicioni ciklus ima za cilj da prevaziđe ove slabosti kroz diversifikaciju energetskog portfolija.

Do kraja decenije, u okviru vizije Albanija 2030, planirano je da solarna i energija vetra učestvuju sa oko 30 odsto u ukupnoj proizvodnji električne energije. Time bi se obezbedila potpuna samodovoljnost sistema, dok bi višak proizvedene energije mogao da se izvozi, umesto da se sredstva troše na uvoz. Takav razvoj, kako je istaknuto, omogućio bi dodatne prihode za državu i građane i dao snažan podsticaj ukupnom ekonomskom razvoju zemlje.

Energetski portal

Lokalne zajednice kao prva linija odbrane prirode i klime

14.01.2026

Jedna od vodećih organizacija za zaštitu prirode u regionu Zapadnog Balkana, WWF Adria posvećena je očuvanju biodiverziteta, promociji održivog upravljanja prirodnim resursima i jačanju otpornosti zajednica na posledice klimatskih promena. Kroz naučno utemeljen rad, zagovaranje i snažna partnerstva, WWF Adria se suočava sa najozbiljnijim ekološkim izazovima današnjice – utičući na javne politike, jačajući kapacitete civilnog društva i razvijajući inovativna rešenja koja podjednako štite i ljude i prirodu.

Jedna od vodećih inicijativa u tom pravcu jeste projekat „Bezbedna priroda i klima”, osmišljen kao odgovor na sve veće pretnje eko-sistemima, biodiverzitetu i lokalnim zajednicama koje proizilaze iz klimatskih promena i neodrživih praksi. Projekat je usmeren na jačanje institucionalnih i lokalnih temelja delovanja u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena širom regiona, a finansijski je podržan od strane Evropske unije.

Podrška lokalnim organizacijama za zaštitu životne sredine predstavlja samu srž uspešnog delovanja na terenu. Ove organizacije najbolje razumeju specifične ekološke i društvene okolnosti svoje sredine i upravo zbog toga imaju ključnu ulogu u pokretanju promena. Kroz ciljano finansiranje, razmenu znanja i partnerske programe, WWF Adria jača njihovo učešće u kreiranju javnih politika, praćenju stanja prirodnih resursa i sprovođenju rešenja prilagođenih lokalnim potrebama.

U protekle četiri godine realizovan je čak 41 projekat, uz ukupna ulaganja u civilno društvo u iznosu od 500.000 evra. Rezultati obuhvataju širok spektar inovativnih i uticajnih aktivnosti – od razvoja novih regulatornih okvira, participativnog monitoringa i lokalnih akcija zaštite prirode i klimatskih mera, do edukacija, velikih kampanja za podizanje svesti i inicijativa koje su dovele do konkretnih pravnih promena na lokalnom nivou.

Lokalne inicijative iz Paraćina, Užica, Novog Pazara, Pirota, Kragujevca, Kraljeva i brojnih drugih gradova danas imaju novu podršku za svoje aktivnosti, jačajući otpornost zajednica i podstičući suživot ljudi i prirode.

U FOKUSU:

Kroz projekat „Bezbedna priroda i klima”, WWF Adria je izgradila snažan most između lokalnih inicijativa i šireg regionalnog i evropskog okvira. Dosadašnji rezultati i iskustva predstavljeni su i na trećem Forumu ekoloških politika „Lokalna rešenja za (inter)nacionalne politike”, održanom u novembru ove godine.

Forum je okupio predstavnike civilnog društva, donosioce odluka, stručnjake iz oblasti klimatskih promena i zaštite prirode, kao i brojne predstavnike međunarodnih institucija i organizacija. U fokusu je bila jedna centralna tema – jačanje lokalnih kapaciteta i pronalaženje održivih, uključivih rešenja koja povezuju lokalne inicijative sa nacionalnim i regionalnim politikama zaštite životne sredine i klimatske otpornosti.

Vršilac dužnosti direktora programa zaštite WWF Adrije Hari Osting istakao je značaj lokalni organizacija kao ključnih nosilaca promena, čiji rad direktno doprinosi unapređenju politika, boljem upravljanju prirodnim resursima i jačanju otpornosti zajednica na posledice klimatskih promena.

Prvi panel „Lokalno vođena zaštita biodiverziteta” naglasio je nezamenjivu ulogu lokalnih aktera u očuvanju prirode i održivom upravljanju resursima. Predstavljene su inicijative koje su doprinele usklađivanju lokalnih politika sa EU direktivama, razvoju modela održivog gazdovanja šumama, korišćenju dronova i savremenih tehnologija za praćenje stanja u prirodi, kao i formiranju mreža organizacija koje upravljaju slatkovodnim zaštićenim područjima i ekološkim koridorima. Učesnici su, međutim, ukazali i na izazove, poput inertnosti pojedinih lokalnih vlasti, koje često otežavaju sprovođenje promena u korist prirode i građana.

Panel „Podizanje svesti javnosti i angažovanje lokalnih zajednica” bio je posvećen komunikaciji, obrazovanju i uključivanju građana. Predstavljene su kampanje koje su dosegle više od dva miliona ljudi, razvoj mobilnih aplikacija za prijavu ekoloških problema, kao i edukativni programi namenjeni mladima, ženama, manjinskim grupama i drugim osetljivim kategorijama stanovništva. Zaključeno je da su informisane i osnažene zajednice ključ dugoročnih promena i izgradnje kulture brige o prirodi.

U okviru trećeg panela „Lokalne klimatske akcije”, fokus je bio na konkretnim lokalnim odgovorima na klimatske izazove – od izrade lokalnih planova zaštite životne sredine, preko participativnih modela upravljanja klimatskim rizicima, do konkretnih akcija poput sprečavanja izgradnje malih hidroelektrana u osetljivim područjima. Predstavljeni su i modeli održive poljoprivrede i ruralnog razvoja u skladu sa EU Ruralnim paktom, studije o mikroplastici, kao i inicijative koje klimatske promene povezuju sa pitanjima ljudskih prava.

– Lokalne organizacije su okosnica promena – one razumeju potrebe zajednice, prepoznaju rizike na terenu i razvijaju rešenja koja su istovremeno inovativna, sveobuhvatna i inkluzivna – poručio je Osting, izrazivši želju da Forum još dugo ostane centralno mesto okupljanja organizacija civilnog društva širom Srbije.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

12 3...1,674 Page 1 of 1,674

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Prekretnica nakon perioda neizvesnosti

Pročitajte još:

Kukuruz sve važniji za evropsko tržište

Pročitajte još:

Šta donosi 2026. godina?

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM