Atipični kanceri, endokrinološka oboljenja, neurološke smetnje, alergije i vektorske, bolesti zajednički su imenitelj bilo da govorimo o tome da su uzroci klimatske promene ili preveliko zagađenje plastikom. Da sistem može da funkcioniše, dokazujemo iznova kada nastane kriza; ono što nedostaje je ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama i sistemski pristup prevenciji i kurativi kada kriza prođe. Ovo su najvažniji zaključci drugog WWF-ovog Foruma ekoloških politika „Uticaj na ljude i zdravlje”.
„Brojni su dokazi da su poremećaji u klimi doveli do povećanog obima do danas atipičnih oboljenja za naše podneblje. Konkretan primer je groznica Zapadnog Nila ili alergije (na čije se simptome sada žali skoro 50 odsto stanovništva), a koje svakodnevno osetimo. Spektar uzroka kreće od toplotnih talasa (koji su razlog trenutne smrti kod 70.000 ljudi), preko suša i poplava, do širenja virusa sa kojima se srećemo po prvi put”, istakla je Dunja Macoko Drvar, direktorka programa zaštite prirode u WWF Adriji.
Milanko Šekler, naučni savetnik Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu, objasnio je da se virusi u najvećoj meri šire zahvaljujući insektima i pticama kojima su oni najčešća meta, a ne sme se zaboraviti da svako klimatsko odstupanje u plusu za makar i 0,1 stepen Celzijusa znači širenje populacija insekata za oko 150 kilometara severno i južno od tačke merenja.
Maja Vučković Krčmar iz Delegacije Evropske unije nadovezala se podacima Svetske zdravstvene organizacije koji upućuju na zapanjujuć broj povećanja karcinoma pluća kod nepušača (registrovano čak 200.000), kao i povećanje kardiovaskularnih oboljenja za 15 odsto u 2023. godini.
„Svojim činjenjem, odnosno nečinjenjem,ljudi će sebe dovesti do ivice opstanka, a priroda će opstati”, istakla je Vučković Krčmar.
Kako bi zdravstveni sistemi opstali, moramo više ulagati u zdravstvo, raditi na motivisanju zdravstvenih radnika da u zemlji ostanu i voditi se preporukama stručnih, priznatih ljudi.
Prema rečima Igora Jezdimirovića iz Inženjera zaštite životne sredine,na 1,25 kg otpada koji dnevno proizvedemo, 0,2 kg je plastika, koja završava na sanitarnim ili nesanitarnim deponijama. Nepostojanje depozitnih i sistema za reciklažu, kao i volje da se postojeći propisi sprovedu, dovodi nas do toga da se svako otvaranje teme tretiranja i upravljanja otpadom dočekuje nerado.
Plastika nakon razlaganja na mikro i nano čestice uglavnom završava u vodi, odakle dospeva u organizme ljudi, biljaka i životinja. Viši naučni saradnik Maja Raković napomenula je da Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković” vodi relacionu bazu podataka o zagađenju u rekama dunavskog sliva, koja se svakodnevno dopunjuje egzaktnim podacima. Ova baza može da posluži kao osnov za unapređenje daljih istraživanja na temu uticaja mikroplastike na zdravlje akvatičnih sistema, pa i ljudi.
Ogromne količine plastike nalaze se u 63 odsto proizvoda za svakodnevnu upotrebu, pri čemu njen udeo iznosi od 15 do 50 odsto.
U FOKUSU:
- Za nove zelene kilovate četiri solarne elektrane u Prnjavoru
- Kuda odlazi naš otpad i šta nam dolazi
- Prvi DC punjači u gradovima širom Srbije
„Najčešći vid izloženosti čoveka štetnim supstancama plastike je preko kože (odeća, kozmetika, sredstva za higijenu koja sadrže ove čestice), a dugotrajna izloženost niskom intenzitetu ključ je za razumevanje kako je ova supstanca dospela u organizam”, upozorava Branislava Matić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.
Još jedna važna pojava u vodi uzrokovana klimatskim promenama jeste i „cvetanje vode”, koje dovodi do pojave velike količine cijanobakterija i, ukoliko nema najpre priznanja da se sa ovim problemom susreću gotovo sve površinske vode, zatim pravilnog i stalnog monitoringa, a konačno i pravovremenog delovanja javnih preduzeća za preradu vode, narušavanje sistema vodosnabdevanja je neminovno. Poslednji takav slučaj dogodio se u Užicu, ali je to takođe i primer kako je kriza dovela do redefinisanja u procesima rada kako bi se ubuduće slične situacije sprečile. Marija Simić Savić iz Udruženja „Ekomar” istakla je da treba ohrabriti sve nadležne za upravljanje vodosistemima da redovnim i pravilnim nadzorom omoguće neometano snabdevanje i preduprede potencijalne krizne situacije.
„Ekološke teme su najveća generacijska bitka. Apelujem na sve aktere i institucionalnog i vaninstitucionalnog karaktera da ne gube entuzijazam i nastave sa održavanjem principa umrežavanja, čemu forumi poput ovoga u velikoj meri doprinose”, rekao je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, tokom otvaranja Foruma.
Forum ekoloških politika WWF organizovan je u prostorijama Privredne komore Srbije, a realizovan je u okviru projekta „Bezbedna priroda i klima”, koji finansijski podržava Evropska komisija. Cilj tog projekta je jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva u Srbiji koje se bave zaštitom životne sredine i klimatskim promenama.
WWF
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA
