Svima nam je poznato da emisija gasova i toksičnih hemikalija zagađuje vazduh i urušava kvalitet celokupne životne sredine, ali i zdravlje i život čoveka. Sagorevanjem fosilnih goriva – procesom kojim dobijamo većinu energije koja nam je potrebna za svakodnevni život, ove čestice dospevaju u atmosferu, koje potom udiše i čovek. Međutim one su štetne ne samo na ovom individualnom planu, već i globalnom – zagađuju Zemlju i izazivaju klimatske promene. U trenutku kada je čovek toga postao svestan, otpočele su različite nacionalne standardizacije, klimatski zakoni, akcioni planovi i subvencije, kako bi se ovo stanje promenilo. Primera radi, država Srbija subvencionisaće kupovinu električnih automobila, ukoliko se neki građani odluče za to.
Ovim povodom u SAD-u postoji čitava nedelja posvećena ovoj gorućoj temi – Nedelja svesti o kvalitetu vazduha, a danas je njen poslednji dan. Ova nedelja ima za cilj da podstakne ljude da preduzmu konkretne mere, kao i da steknu neophodno znanje, koje bi doprinelo poboljšanju kvaliteta vazduha u njihovom okruženju. Značaj svesti o kvalitetu vazduha leži u tome što smo svi jednako izloženi i pogođeni ovim zagađenjem, i treba se prisetiti da zajedno sa vodom, vazduh jeste najznačajnije sredstvo opstanka ljudske vrste.
Pročitajte još:
- U NIŠKOM FONDU ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE DUPLO MANJE PARA ZA KVALITET VAZDUHA
- ZAGAĐENJA OD SAOBRAĆAJA NARUŠAVAJU RAD MOZGA
- BOLJI KVALITET VAZDUHA U CELOJ ZEMLJI JEDAN OD PRIORITETA NADLEŽNIH
Postoji nekoliko glavnih zagađivača vazduha – ugljen monoksid, olovo, azot-dioksid, ozon, kao i sumpor-dioksid, poznat po tome što rastvoren u vazduhu izaziva kisele kiše koje uništavaju ne samo šume i biljke, već čak i metalne konstrukcije i građevine.
Ono što takođe predstavlja najčešće mereni zagađivač jesu suspendovane čestice, koje se sastoje od mešavine različitih materijala i kapljica nastalih od loženja na otvorenom, paljenje strnjike nakon žetvi, šumskih požara, prašine, peći na drva, izduvnih gasovi iz vozila, loše deponije i još mnogo toga.
Što se tiče pomenutog sumpor-dioksida, prema izveštaju naših agencija za 2021. godinu, njegovo prisustvo prekoračilo je granične dnevne i satne vrednosti više puta u Boru. Azot – dioksid je bio povišen na nekim mernim stanicama u Beogradu, međutim, suspendovane čestice koje su pomenute kao najprisutniji zagađivač koji lokalne zajednice mere, jesu bila najdominantnija zagađujuća materija u Srbiji.
Prema detaljnom izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji, zaključak i ocena kvaliteta vazduha bila je takva da je u Vojvodini, ako se izuzmu Subotica, Sombor, Zrenjanin, Sremska Mitrovica i Novi Sad vazduh bio prve kategorije, odnosno čist, ili neznatno zagađen. Međutim, Novi Sad našao se u trećoj kategoriji kvaliteta vazduha, zajendo sa gradovima Beograd, Pančevo, Smederevo, Valjevo, Novi Pazar, i pre svih Bor – zbog rudarske industrije, što znači da je neretka pojava da pre svega industrijski gradovi pripadaju trećoj kategoriji zagađenja, odnosno – prekomerno zagađen vazduh gde su prekoračene granične vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija.
Najzagađenija zemlja sveta – Bangladeš, duplo je zagađenija od Kine, koja ima milijardu više stanovnika, dok su neke od najmanje zagađenih zemalja Australija, Estonija, i Finska.
Svest o izloženosti ovakvom vazduhu, može svima povoljno uticati na dužinu i kvalitet života, naročito u gradovima gde će prema procenama broj stanovnika biti sve veći.
Energetski portal
