Od kada je polovinom 2018. godine počela akcija naplate plastičnih kesa, njihova potrošnja smanjena je za 80 odsto u trgovinskim lancima, podaci su resornog ministarstva. Za još bolje rezultate Nacionalna strategija za upravljanje otpadom predviđa pomoć lokalnim samoupravama u izbacivanju plastičnih kesa iz upotrebe. Protiv kesa, na nešto drugačiji način, bori se i jedan momak iz Kruševca.
Heklanje, gde se umesto konca koriste plastične kese, posao je baka Rade već dve godine. Pored toga, ova penzionerka i druge obučava kako da od otpada naprave predmet spreman za novu upotrebu. Na tu ideju došao je njen unuk Miloš, inače student antroplogije iz Kruševca.
„Gledao sam baku kako hekla dok gleda televiziju i shvatio da stariji ljudi imaju znanje u rukama, ali po odlasku u penziju izgube kontakt sa tržištem i ne umeju svoje proizvode da plasiraju na njega“, kaže Miloš Todorović.
Pročitajte još:
Umeće heklanja plastičnim kesama baka Rada je nasledila od majke, a višak slobodnog vremena u penziji bio je idealan za podsećanje.
„Toliko sam se nervirala oko kesa koje možete da vidite razbacane svuda: po ulici, po parkovima, na drveću. Mašu mi, pozdravljaju me. Rešila sam da počnem da ih sakupljam i nađem im novu namenu“, seća se Rada Todorović.
Da bi sakupio što više kesa, Miloš je osnovao udruženje za održivi razvoj „Redefinisanje“. Mlade je angažovao da putem društvenih mreža prikupljaju kese, reklamiraju i prodaju proizvode, dok je izrada predemeta u rukama starijih i iskusnijih.
Za dve godine postojanja udruženje je iz prirode uklonilo oko 9.000 plastičnih kesa, a desetak starijih osoba je dobilo priliku da dodatno zaradi od kuće – heklajući.
Osim zarade, stariji su postali vidljiviji u društvu, a kese manje vidljive u prirodi. Iako su svesni da je njihova akcija lokalnog karaktera i da ne mogu sistemski da reše problem plastičnih kesa, ističu da im je cilj da bar malo utiču na svest ljudi.
„Želimo da angažujemo što veći broj ljudi time što ćemo ih podstaći da doniraju plastične kese. Naš koncept je da doniranjem kesa oni ostvaruju popust na određene proizvode – mogu da doniraju nove i cele kese, ali i one starije koje nisu biorazgradive. Naša uloga je da ih sakupimo, preradimo i sprečimo da one završe u prirodi“, objašnjava Miloš.
Umesto u prirodi stotinak kesa završilo je u njegovom rancu, a odatle u spretne ruke baka Rade. Od pre dva meseca i žena iz Udruženja žrtava porodičnog nasilja „Hajr“ isheklale su brojne torbe, podmetače, korpice, priveske i druge predmete.
„S obzirom da sam heklala kao devojka, brzo sam se podsetila i taj rad mi pričinjava zadovoljstvo. Ne provodim puno vremena u kući, družim se sa prijateljicama i činim društevno korisnu stvar“, ističe Ljiljana Perić, članica udruženja „Hajr“.
Šezdesetogodišnja Mara Krga, jedna od članica udruženja, kaže da nije mogla da veruje da od kese može nešto poput ovoga da se ishekla:
„Oduševila sam se idejom, poželela sam da i ja naučim kako bih mogla da radim i kroz svoj rad pomažem drugima.“
Ovakvi projekti su značajni jer predstavljaju vid resocijalizacije za žene koje su doživele traumu. Osim toga novac od prodatih proizvoda usmeren je na udruženje koje su same i osnovale.
Prihod je potreban, ali nije primaran kada je reč o ekološkom i socijalnom preduzetništvu. Ovde se uspeh meri mogućnošću da što više ljudi iz marginalizovanih grupa učinite vidljivim, brinući pritom o životnoj sredini, što ovaj dvadesettrogodišnji student upravo i radi.
Izvor: RTS
