Na sastanku Radne grupe za izradu integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije za period od 2021. do 2030. godine, sa vizijom do 2050. godine, predstavljena su predložena tri scenarija do 2030. godine, sa vizijom do 2050, koji bi mogli biti deo budućeg integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije.
Republika Srbija je potpisnica Pariskog klimatskog sporazuma, Sofijske deklaracije o zelenoj agendi za zapadni Balkan i Ugovora o energetskoj zajednici. Integrisani nacionalni plan je ključni dokument u sprovođenju Zelene agende u Srbiji, a njegova izrada je predviđena i Zakonom o energetici. Zajedno sa planom investicija u energetici, sprovođenje ovog plana trebalo bi da doprinese višim stopama privrednog rasta, otvaranju novih radnih mesta i balansu između razvoja energetskog sektora i zaštite životne sredine, kao ključnog zahteva Zelene agende, navedeni se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.
Dodaje se da postojeća struktura energetskog sektora Srbije zahteva ozbiljne promene, uređenja i investicije, kako bi bila usklađena sa evropskom politikom u ovoj oblasti.
Usvajanjem novog zakonodavnog okvira u oblasti energetske tranzicije napravljen je prvi korak u energetskoj tranziciji Srbije i sprovođenju Zelene agende, a integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom biće definisani ciljevi koji će voditi većem učešću obnovljivih izvora energije, povećanju energetske efikasnosti, dekarbonizaciji, odnosno smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), unutrašnjem energetskom tržištu, kao i podsticanju istraživanja, inovacija i konkurentnosti, što predstavlja pet osnovnih dimenzija Uredbe o upravljanju Energetskom unijom.
Plan će takođe sadržati makroekonomske i energetske projekcije i scenarija kojima se procenjuju i relevantni uticaji tako definisanih politika i predloženih mera.
Pročitajte još:
Nacrt integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, kao i Nacrt strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine, nakon finalizacije, naći će se, stoji u saopštenju, na širokoj javnoj raspravi u kojoj će komentare, sugestije i predloge moći da daju sve zainteresovane organizacije civilnog društva i sve građanke i građani, privredni subjekti, univerziteti i akademije.
U dosadašnjem procesu izrade plana radnoj grupi su predložena ukupno 33 scenarija, od kojih je, nakon analiziranja svih predloga, odabran manji broj koji su prezentovani na sastanku.
Kako se navodi prihvaćeni scenariji biće javno dostupni i svaki građanin, organizacija ili privredni subjekat moći će da se upoznaju sa njima i da daju svoj sud. Puna transparentnost i učešće svih zainteresovanih ključni je element procesa usvajanja planova, jer je cilj Ministarstva da se o najvažnijim strateškim dokumentima za razvoj energetike, do trenutka kad budu predloženi za usvajanje, postigne najširi društveni konsenzus.
Naponje se da su u rad Radne grupe za izradu integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije uključeni su predstavnici relevantnih ministarstava i institucija, nevladinog sektora, kao i predstavnici Energetske zajednice, Evropske komisije, Delegacije EU u Srbiji i EBRD.
Energetski portal
